Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Donela trudnica poklon i jos ove planine gratis :)
20190116-201232.jpg
 

Prilozi

  • 20190116_201232.jpg
    20190116_201232.jpg
    105,5 KB · Pregleda: 1
I od mene saucesce. Ja sam svoju tetku mnogo, mnogo volela, a i bila je mi jedina tetka. Imala sam i neke u Nisu koje skoro da nisam
ni poznavala, a ova zajecarska ( sestra moje majke) bila mi je nesto kao druga majka. Umrla je relativno mlada ( 60), ali ja se nje secam
mnogo cesce i sa mnogo vise ljubavi i sete nego recimo njeni sinovi. Bila je velika vernica ( za razliku od recimo moje majke z;)), a ja sam
bila jedina devojcica u siroj porodici pa me je od moje trece godine zivota vodila sa sobom u crkvu ( pevala je u crkvenom horu) i tako
sam ja bila jedno od troje dece u crkvi ( zive duse nije bilo), a majke i ove druge dece pevale su u horu. Onda, posto sam bila tako pametno,
razborito i lepo dete, uvek sam za Sv.Savu recitovala u crkvi, a nije bilo publike, ali je meni bilo lepo i osecala sam se jako vaznomz:)
Pretpostavljam da i Radu vezu za tetku samo lepe misli osecanja.

- - - - - - - - - -

Pocela sam sinoc da citam More i mogu reci da je knjiga kao za mene pisanaz:)
 
quentin:
Banvilovo More? Odlična knjiga.
Kliknite za proširenje...
Da, to More, htela sam da ti opet prekonosiram sto me nisi detaljnije obavestio da je to knjiga za mene,
al ajde, ja sam kriva, nisam pazljivo citala.

Nego je neki picvajz veliki nastao sa tom NIN-ovom nagradom, neki su zgrozeni, neki pa odusevljeni, juce sam nasla neke clanke,
ali sada ne umem da ih nadjem.
 
Rayela:
Da, to More, htela sam da ti opet prekonosiram sto me nisi detaljnije obavestio da je to knjiga za mene,
al ajde, ja sam kriva, nisam pazljivo citala.
Kliknite za proširenje...

Čuj, nisam te detaljnije obavijestio! Pisao sam prikaz kilometarski, hvalio knjigu po forumu. Jedino da sam ti je na tacni u krevet donio. :per:

Rayela:
Nego je neki picvajz veliki nastao sa tom NIN-ovom nagradom, neki su zgrozeni, neki pa odusevljeni, juce sam nasla neke clanke,
ali sada ne umem da ih nadjem.
Kliknite za proširenje...

Ono malo što sam pratio, skoro da nisam našao pozitivnu reakciju. Ali, nemam sad vremena da čitam ozbiljnije tekstove, možda preko vikenda.
 
I od mene saučešće Krasuljak. :(

Što se tiče novog dobitnika NIN-ove nagrade, odavno ne čitam ni Večernje novosti a njihove kratke priče su mi bile jedini književni predmet koji sam čitao. No zanimljiva mi je sličnost kritika upućenih njemu sa onim kako je kritikovan Marko Vidojković svojevremeno. Ne znam da li se iz toga može nešto zaključiti o karakteristikama njegovog pisanja ali je zanimljivo
 
del piero 10:
Pa bas zato treba da odu na zapad, uklopili bi se, i tamo ti se ni prvi komšija ne javlja, a s roditeljima i rodbinom se cujes i vidis 2x godišnje :D

Čitam, posle drugo vremena, 2 knjige istovremeno. Dvori od oraha me je nakon odlicnog početka malo udavila, jer mislim da tako deluje na čitaoce rodjene nakon '80. godine prošlog veka.

Druga je, ovde dosta hvaljena, Idemo da krademo konje... baš mi se dopada, iako sam prošao nekih 20ak %. Pitkim stilom je napisana, svaka rečenica me vraća u detinjstvo.
Kliknite za proširenje...
CItaj Dvore od oraha, nema veze sto su ti neke situacije cudne i strane.
A ova knjiga o kradji konja svakoga od nas pogodi u dusu i srce jer se svako od nas na neki nacnin pronadje barem u delovima knjige.
Meni je u toj knjizi bilo najsurovije kada otac odlazi bez da jednu rec kaze sinu, a do tog momenta bili su i nerazdvojni i nista nije impliciralo
da ce otac otici. Svasta sam ja citala, patila zbog raznoraznih junaka i junakinja, ali me je ova situacija sa odlaskom oca mnogo pogodila
pa nikako ne umem da je zaboravim.
 
Elefteria:
Mislim da bi Rayela o mestima koje je posetila i ljudima koje je sretala mogla da napiše knjigu i da bi to bilo zanimljivo štivo.

Mrs.Bi, i ja mislim da bi se stari ljudi teško odlučili da se odsele u stranu zemlju. I baš lepo što ih susedi paze. Ja stanujem u manjoj zgradi, s po 2 stana na svakom spratu i većini stanara ne znam ni ime, pozdravimo se na hodniku kad se mimoilazimo i to je to, nema nikakve interakcije. Doduše, malo ko danas ima vremena da ćaska, savremeni način života otuđuje ljude. Kad juriš između deteta, posla i kućnih obaveza, druženje s ljudima s kojima igrom slučaja deliš životni prostor tj.adresu, deluje kao luksuz ili nepotrebna stvar.
Kliknite za proširenje...

Napisacu jos nesto, ali je prica dugacka, a jako zanimljiva jer se pojavljuju i neke istorijske licnosti o kojima ima i filmova, ali ja ne umem da pisem, vise volim da pricam,
a i tu zbrzam stvar, nikada nisam ni pomisljala na pisanje. A stvarno sam mogla ( ali nisam) da pravim neke beleske oko tih mojih putovanja jer je tu bilo
svega i svacega, sada se secam samo tu i tamo necega i to samo kad mi tako " nadodje"z;)
 
A Bjelica napravila spisateljski karijeru od svojih putovanja, te Ljubav u Kairu, Tunisu, Maroku... u bre, pa njoj se gomila knjiga isto zove samo se menjaju zemlje i gradovi. Kad sam ukucala "I.B. knjige" izaslo na sajtu Delfi 3 x po 16 i 1 x 12 naslova.... kud sam i pomenula... čitala sam nekad davno nesto njeno, neku vilu, ne secam se ni naziva ni sadržaja
 
Poslednja izmena:
Rayela:
CItaj Dvore od oraha, nema veze sto su ti neke situacije cudne i strane.
A ova knjiga o kradji konja svakoga od nas pogodi u dusu i srce jer se svako od nas na neki nacnin pronadje barem u delovima knjige.
Meni je u toj knjizi bilo najsurovije kada otac odlazi bez da jednu rec kaze sinu, a do tog momenta bili su i nerazdvojni i nista nije impliciralo
da ce otac otici. Svasta sam ja citala, patila zbog raznoraznih junaka i junakinja, ali me je ova situacija sa odlaskom oca mnogo pogodila
pa nikako ne umem da je zaboravim.
Kliknite za proširenje...

Jos samo da mi kazes ko na kraju umire, i sta bude sa glavnim likovima, i to je to, ne moram vise da citam :D :D
 
Mrs.Bi:
A Bjelica napravila spisateljski karijeru od svojih putovanja, te Ljubav u Kairu, Tunisu, Maroku... u bre, pa njoj se gomila knjiga isto zove samo se menjaju zemlje i gradovi. Kad sam ukucala "I.B. knjige" izaslo na sajtu Delfi 3 x po 16 i 1 x 12 naslova.... kud sam i pomenula... čitala sam nekad davno nesto njeno, neku vilu, ne secam se ni naziva ni sadržaja
Kliknite za proširenje...

Ma zao mi je sto nisam tako zapisivala jer sam ja malkice i luda i nepredvidljiva pa se druzim i sa Kurtom i Murtom ( ali iskljucivo na putovanjimaz;)),
svasta sam cula, slusala, videla, razumela, mnogo sam toga i zaboravila, ali ajde da se necehega i setim.
Nekoliko sam puta bila u Indiji, a tamo je ona Hindi religija zakon, zatucanija od nase "pravoslavne" vere jer se zenidbe i udaje
provodadzisu, sto mozda i nije bas kraj sveta i onda lik koji nas vodi kroz te svete hindu krajeve kaze da se mi
u Evropi udajemo i zenimo osobama u koje smo zaljubljeni , a oni Hindu Indijci zaljubljuju se u osobe za koje ih roditelje zene i udaju.
Nego kad sam vec tu da napisem i ovde rec, dvez:D
Najveca je svetinja u Indiji reka Gang i to iskljucivo grad Benares ( ima i ime Varanasi), veliki grad kroz koji protice reka Gang.
San svakog Hindu Indijca je da bude spaljen na obali reke bas tu u tom gradu, a to je skupo jer mora da se kupe drva ( naramak jedan)
i cela je obala puna tih ( aj da kazem lomacha), ali vecina ljudi nema pare ni za taj naramak drva, a mnogo je vazno da budu tu sahranjeni
i onda se lesevi bacaju u reku. I tako moj dragi covek i ja u nekom camcu ( Gang nadosao, bio monsun) plovimo, a oko nas
stotine leseva ovih koji su baceni u reku i tako prezivesmo sve to, a uvece u hotelu na jelovniku riba iz reke Gangz:D
Mnogo sam smrsala tada, trebalo bi da idem ponovo u Indiju.
Oni stvarno ne jedu meso , ali im je spremanje povrca da prste polizes pa i da se ugojis.
Meso ( piletina) jedu samo oni parije ( nedodirljivi) ovi otmeni ( bramani) ni u snu ne bi probali meso.
 
Poslednja izmena:
Ja sam jednom čitala Bjelicu i umrla sam od dosade. Očekivala sam da će biti kao neki putopis, ali sam se prešla.

Ako ovaj novi Ninovac piše kao Vidojković, onda preskačem.

Inače, čitam "Sitnice koje život znače" Lorenca Maronija.
 
To je lepa knjiga,
ja sam je citala paralelno s Covek zvani Uve.
Vidim pre neki dan u knjizarama ima jos jedna knjiga od Maronija, Sutra cu mozda ostati.

Cekam da se pojavi i u biblioteci.

Ja sam nesto tmurna ovih dana, lose mi ide Selin : (
 
Dobar dan, drago moje društvance.

Prvi mesec ove godine već je odmakao u drugu polovinu, a tek sada stižem da vam čestitam novopristiglu 2019.
Želim vam, svima, mnogo zdravlja, jak imunitet i lepo raspoloženje.
Kada toga ima, i dalji problemi mirnije se glave rešavaju. I knjige se lakše čitaju, a smeh, neće možda rešititeške probleme, ali će nam držati glavu na ramenima.
z:)

Onima koji su doživeli lepe vesti, podelili ih sa nama, najsrdačnije čestitam.
Lepe su vesti, čak i tuđe, uvek mile mom srcu, i crtaju osmeh na mom licu.

Tužne vesti, pak, odlasci, rastanci i suze, nažalost, životna su neminovnost.
Čoveka napate, ali i osnaže.
Jednim delom duše utihnemo, ali dalje ostajemo jaki, snažni i spremni.

I uvek smo ovde jedni uz druge.
Zapitani nad nečijim nejavljanjima, zabrinuti.
Radosni kada čujemo tuđu makar i anegdotu iz prošlosti.

Bliski, iako mnogo jedni drugima ni lika nisu videli.

Zato volim ovo gnezdo.
I vas.

Ovaj je petak miran.
Posle prehlade, praznične tromosti (usled gozbi i hedonizma u društvu) svaki dalji poket čini se kao lud tempo.
Čak i onda kada to nije uistinu.
Celodnevno sam ga isplanirala - prvo malo uživancije, potom sređivanje po kući, i onda ću u posetu,

Prva knjiga koju sam pročitala ove godine bila je nova knjiga Elene Ferante - Dani napuštenosti.
Nije nova, ali kod nas je nova, došla je posle tetralogije.
I uvukla me je u svoj svet, Elena, ponovo.

Olga je majka dvoje dece koju je napustio muž nakon petnaest godina zajedničkog života.
Budući da je taj period zajedništva podrazumevao još nekoliko kriza (konkretno dve), Olga isprva nema razloga da Mariovu odluku da ih napusti ne posmatra kao još jednu krizu koja će se okončati pomirenjem.
Međutim, Mario je odlučio da život nastavi dalje.
Olga sa decom ostaje u zajedničkom stanu i sve dotadašnje zajedničke obaveze padaju na njena pleća.
Ona ne uspeva da se snađe, jer besna je, očajna, puna samosažaljenja, ljutnje, okrivljavanja, razdraženosti, osećaja nemoći, pokušaja da osmisli najbolje načine da uveri muža da je pogrešio, da ga uveri da je povratak najbolje rešenje.
Kraće: Olga je u haosu. Život oko nje je u haosu, Deca su tu, deo haosa, haos po sebi.
Dani teku suludo: smenjuju se njena stanja, haos je postojan, nered je svuda oko nje.
I ti, zapravo, dok čitaš., ti si Olga.
Košmar se, uveren si, dešava tebi. Iako ne znaš odakle uspevaš to da osetiš jer nemaš iskustvo ni majčinstva, ni toliko dugog emotivnog odnosa, niti ti je u prirodu prolazak kroz neka od tih stanja.

Akcenat svakog dela ovog romana stavljen je na rasulo u biću koje nastupi kada se susretnemo sa jakim udarcem neočekivane promene.

Pročitala sam je za tri dana, kombinujući čitanje sa drugim obavezama koje su me okupirale.
I uživala sam.

Elenin kraj ove priče lišen je bilo kakve pretencioznosti.
Jer: tema koja je izabrana nije nikakva inovacija. Svakodnevni je deo i razmišljanja, proučavanja, ali i književnih obrađivanja.
I stoga i rasplet mora biti dovoljno podudaran, jednostavan, bez kakvih bitnih katarzičnih odskoka.
I uspela je u tome.
Da jake delove priče ostavi stabilnim, a da priču rasplete na način koji neće razočarati očekivanja čitalačke publike.

Šta ću čitati dalje, još uvek ne znam.

Priznajem, prethodna godina nije mi bila previše čitalački aktivna. Bavila sam se drugim stvarima, nije mi knjiga prijala neko vreme, posvetila sam se gledanju serija, uživala u drugačijim trenucima opuštanja.

Ove godine mislim da ću bolje zagrejati stolicu.

Mašem vam, grlim i redovno čitam. :heart::heart::heart:
 
50523358_1478924768908552_1189460371941883904_n.jpg
Ja pocastila sebe novim orhidejama juce, bile jeftine. I ovog Tabasevica sam danas kupila, iz inata ovima sto komentarisu na nevidjeno. Sad cu sama da se uverim da li je zasluzio ili nije nagradu koju ionako niko vise ne ceni. Nit ce malo da saceka...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top