Romantika

narayan3.jpg
 
Прва мудрост је умор од круга – од суочења са противречностима, жеља за неомеђеном слободом, покушај да се из круга изађе. Обично се то покушава погрешном борбеношћу тј. бунтом.
 
Zar su moje vizije moj mrak
a misli moje glad?
Gledam te
i kao da ne prepoznajem
tebe, moju svu,
moju ljubav jedinu,
moju dragu.

Dok te ljubim dušo, priznajem
ja za tobom samo mrem.

Znam, veruj mi, znam koliko volim te
ali,
kamen zlata pun je u meni kad si tu,
moja draga.

Gde postoji svet
da mogu s tobom poći već?

Volim te zauvek.

Mrzim strast sto budi greh
Gorčinu koju skrije smeh
Znam
ne prestaješ da veruješ...


Gorim tako očajno
a srce hoće samo mir
jer, nema sunca
i ovaj dan je nestao
a nije ljubav u oku mom
za nas ostavio.


Sve ubija me.
Ne prestaje!
Ko sad postajem zver
koja sebi sudi
... prošlost, već
Bolje da nisam tu...
Gubim jedinu, moju dragu.

Bože, priznajem ti sve
Biću uvek kriv za nas.
Ja nemam srca...

Nekud sa njom sam krenuo
Ali,
polja nude bol
po kiši prokletoj.

Ja još imam vizije za nas.
Uzalud.
Sve su glad.
Njen svet za mene
s njom prag je.

... Ne smemo...

Boli, kraj kad je tu
a ja volim jedinu, moju dragu



Sunce-Zemlja1.jpg
 
"Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bezanje natrag, jer se od toga pobeci ne
moze. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do
apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne
ogadi. U tome je lek. Preterati, znaci isplivati na povrsinu,
osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih
se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha."
 
DUSA

…I Vrhovni Bog izdvoji Dusu iz svoga bica i u njoj sazda Ljepotu.
Darova joj njeznost jutarnjih lahora, miris poljskoga cvijeca i blagost mjeseceve svjetlosti.
Podari joj pehar radosti i rece: Iz njega ces piti samo kada proslost zaboravis i buducnost zanemaris. Zatim joj podari pehar tuge i rece: Iz njega ces piti da bi shvatila sustinu zivotne radosti.
Zatim u nju uvede Ljubav koja Dusu napusta sa prvim tragom pohote, i uvede u nju drazesnost koja iz nje nestaje sa prvom rijecju uznositosti.
I obdari je znanjem nebeskim da je vodi putevima istine.
I spusti u njene dubine sposobnost da vidi sto se neda vidjeti.
I stvori u njoj emocije koje prate vizije i himere.
I odjenu je ruhom ceznje koje andjeli od duginog treperenja satkase.
Potom u nju postavi tamu sumnje koja je sjenka svjetlosti.
Onda uze Gospod oganj srdzbe, i vjetar sto puse iz pustinje neznanja, i pijesak sa obale mora egoizma, i zemlju ispod nogu vremena i sazda covjeka.
Dade mu slijepu snagu sto bijesni u bezumlju i pokorava se uzivanjima.
I udahnu mu zivot koji je sjenka smrti.
I Vrhovni Bog se osmjehnu, pa zaplaka, osjeti bezgraniènu ljubav, te sjedini covjeka i njegovu Dusu.
 
Tuzne su ispitivacke oci tvoje. One bi da smisao moj
dokuce kao sto bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam zivot svoj pred tvojim ocima s kraja na kraj,
i nista ne ostade ni skriveno ni precusceno.
I upravo me zato ne poznajes.
Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadica
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvjet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi zali i
dno njegovo?
Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dodje samo casak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga zacas mogla videti i procitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reci odrazila unutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranicna, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam zivot, ali je nikada ne mozes
sasvim upoznati.

Tagore
 
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Mozda se cini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne zelim da itko zna.
 
...Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.

Svjetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje vino trpko najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pjesme,
kako te moji samotni snovi osjećaju mojom.

Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povjetarcu, a vjetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.

Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rada.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova...
 
Jesi li ziva starice moja
Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje
Nek uvece nad kolibom tvojom
Ona cudna svetlost sija i dalje

Pisu mi da vidjaju te cesto
Zbog mene veoma zabrinutu
I da ides svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu

U sutonu plavom da te cesto
Uvek isto prividjenje muci
Kako su u krcmi finski noz
U srce mi zaboli u tuci

Nema straha, umiri se, draga
Od utvare to ti srce zebe
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne videvsi tebe

Kao nekad i sada sam nezan
I srce mi zivi samo snom
Da sto pre pobegnem od jada
I vratim se u nas niski dom

Vraticu se kad u nasem vrtu
Rasire se grane poput cveta
Samo nemoj da u ranu zoru
Budis me kao pre osam leta

Nemoj budit' odsanjane snove
Nek miruje ono cega ne bi
Vec odavno zamoren zivotom
Samo cemer osecam u sebi

I ne uci da se molim. Pusti
Nema vise vracanja ka starom
Ti jedina uteha si moja
Svetlo sto mi sija istim zarom

Umiri se, nemoj da te cesto
Vidjaju onako zabrinutu
I ne idi svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu.

Sergey Aleksandrovich Yesenin
 
...izdrzi srce
izdrzi jos samo malo
izdrzi i ako potraje
vjecnost cjelu
izdrzi, izdrzi
i ne misli na juce
ne misli na ono sto prodje
zaboravi barem na tren
sto je bilo
ne placi za onom
sto htjede a ne bi
ostavila sjecanja
u predgradje svoje
zatomi osjecanja
i kucaj, kucaj
da zivim
za ono sutra
sto treba doci
za srecu slucenu
..nadolazecu
za ljubav sudjenu
..nedozivljenu
izdrzi, izdrzi
jos samo malo
makar to bilo i vjecnost cjelu
 
sada, kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta
vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti..

zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava
zaboravimo da smo se voleli, da smo se svadali i
da smo bili krivi..


..pozurimo, s danima i danima sto ce doci
pozurimo sa shvacanjima, sa svim sto me odvaja od tebe..


jednom, ces se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali, tvoje ruke bice prekratke, a noge premorene da se vratis..bice kasno


..mozda cemo se naci jedan put na malom vrhu zivota i neizrecene tajne
hteti jedno drugome da kazemo, al' proci cemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled bice sve sto cemo jedno drugome moci dati...


..zaboravcu oci
i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju..


..ne boj se, jednom ces se zaljubiti
al' ljubit ces zato sto ce te nesto na toj zeni podsecati na mene..


..ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam
zivot je borba - nastoj pobediti
ali ako izgubis-ne smes tugovati
cilj zivota je ljubav-a ona trazi zrtve


..bio si moje veliko prolece
uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti
koje cu se secati...


..osecacu tugu jer sam tebe volela
bice to ironija tuge..


..nestace sjaja u travi
nestace velicanstvenosti svetla
ostace samo bleda slika onoga sto je proslo....



 
Idemo skupa
ali samo dok nismo
prisiljeni biti zajedno
ne traži od mene
više od čežnje
uostalom razumjet ćeš

taman toliko
koliko stvarno izboriš

you don't say too much
not too little
it's all as if by chance
igra svjetla
u tvojoj kosi
naizgled lijepa si

taman toliko
koliko stvarno izboriš
 
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Šantić
 
Tvoje vatre su prisutne.
Danas. Davno pre danas.
I dugo iza svih danas.
Uvek cemo se sretati.
Moras mi jednom objasniti
kakav si ti to vrag
kad dunes u pcelu na dlanu
i pretvoris je u zvezdu.
Jer cime ljubiti svet
ako su jedina usta
vecito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?
S tobom je opasno hteti -
ti nikada ne odustajes.
S tobom je opasno voleti -
ti se nikad ne zaboravljas.
S tobom je opasno ici,
ti se nikad ne umaras.
S tobom je chudno i umreti -
jer ti se ne zavrsas.
Jer ziveti se moze
il' zagonetno, il' nikako.
Ugradjeni u prostor,
ne umiremo to mi.
to se rasteze nebo
i uzdize nas ka zvezdama!


Za nekoga od srca! ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
  • Zatvorena
Romantika - naša dika, slika i prilika
Odgovora
0
Pregleda
139
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top