Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.362
Beograd -- Evropska unija priprema teren da od Beograda zatraži priznavanje nezavisnosti, pišu Novosti.
prkos tome što je evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han predsedniku Tomislavu Nikoliću preneo jasan stav da Srbija neće moći da postane deo EU dok ne reši pitanje Kosova i Metohije, srpska vlast ne očekuje da će Brisel "crno na belo“ ispisati zahtev za priznavanjem kosovske državnosti, pišu Novosti.
Uz to, u ovom momentu niko pouzdano ne zna koje će tokove poprimiti pregovori sa EU o članstvu i šta će se sve udenuti u Poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa sa Prištinom, ali se pretpostavlja da će očekivanja o kojima je govorio Han biti "upakovana“ u formulacije koje će svako moći da tumači na svoj način.
Poruke i direktnije od ove Hanove, Beograd je mogao da čuje i do sada u mnogim prilikama, ali, istina, stizale su od evropskih zvaničnika "nižeg“ ranga. Nemački parlamentarci nikada nisu krili da iza kompromisne konstrukcije: "pravno-obavezujući dokument“ koji treba da se potpiše sa Kosovom zapravo stoji namera priznavanja i da je sve uvertira i pripremanje terena "za veoma teške odluke“. Šta, onda, znači, kada stav Brisela ogoljeno saopštava njen komesar za pregovore o proširenju?
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti“, da pitanje priznavanja KiM nije definisano kao uslov u pregovorima o pristupanju EU, posebno imajući u vidu da ni neke države članice Unije nisu priznale nezavisnost Kosova:
"Kao uslov se može nazvati implementacija Briselskog sporazuma, koja ne znači priznavanje KiM i oko toga je naša strana bila jasna. Sporazum je i potpisan zato što mi ne priznajemo Kosovo ali želimo da kroz politički dijalog normalizujemo odnose sa Prištinom i unapredimo položaj naših ljudi na KiM. Pregovarački okvir je definisan i mi očekujemo da poglavlje 35 prati ostvarene rezultate u normalizaciji".
Hanov stav nije iznenadio Lasla Vargu, zamenika predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, jer je, kako kaže, takav zahtev već "indirektno“ naveden u zvaničnim evropskim dokumentima:
"U našem pregovaračkom okviru stoji da Priština i Beograd ne treba jedan drugome da blokiraju članstvo u EU. Ne očekujem da će se do kraja srpskog puta ka EU "crno na belo“ ispisati uslov priznavanja kosovske državnosti, već pretpostavljam da će se on pojaviti u momentu učlanjenja - kroz obavezivanje Srbije da i Kosovo može postati deo EU".
Iako je Srbija proteklih godina kao argument koristila činjenicu da ni pet država iz redova EU ne priznaju Kosovo, Varga podseća da su i te države u ime EU prihvatile da se sa Kosovom zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa će to jednog dana morati i Srbija.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=04&nav_category=206&nav_id=932620
Da li Srbija treba da otcepi sama sebi 20% drzave zarad clanstva u EU?
prkos tome što je evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han predsedniku Tomislavu Nikoliću preneo jasan stav da Srbija neće moći da postane deo EU dok ne reši pitanje Kosova i Metohije, srpska vlast ne očekuje da će Brisel "crno na belo“ ispisati zahtev za priznavanjem kosovske državnosti, pišu Novosti.
Uz to, u ovom momentu niko pouzdano ne zna koje će tokove poprimiti pregovori sa EU o članstvu i šta će se sve udenuti u Poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa sa Prištinom, ali se pretpostavlja da će očekivanja o kojima je govorio Han biti "upakovana“ u formulacije koje će svako moći da tumači na svoj način.
Poruke i direktnije od ove Hanove, Beograd je mogao da čuje i do sada u mnogim prilikama, ali, istina, stizale su od evropskih zvaničnika "nižeg“ ranga. Nemački parlamentarci nikada nisu krili da iza kompromisne konstrukcije: "pravno-obavezujući dokument“ koji treba da se potpiše sa Kosovom zapravo stoji namera priznavanja i da je sve uvertira i pripremanje terena "za veoma teške odluke“. Šta, onda, znači, kada stav Brisela ogoljeno saopštava njen komesar za pregovore o proširenju?
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti“, da pitanje priznavanja KiM nije definisano kao uslov u pregovorima o pristupanju EU, posebno imajući u vidu da ni neke države članice Unije nisu priznale nezavisnost Kosova:
"Kao uslov se može nazvati implementacija Briselskog sporazuma, koja ne znači priznavanje KiM i oko toga je naša strana bila jasna. Sporazum je i potpisan zato što mi ne priznajemo Kosovo ali želimo da kroz politički dijalog normalizujemo odnose sa Prištinom i unapredimo položaj naših ljudi na KiM. Pregovarački okvir je definisan i mi očekujemo da poglavlje 35 prati ostvarene rezultate u normalizaciji".
Hanov stav nije iznenadio Lasla Vargu, zamenika predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, jer je, kako kaže, takav zahtev već "indirektno“ naveden u zvaničnim evropskim dokumentima:
"U našem pregovaračkom okviru stoji da Priština i Beograd ne treba jedan drugome da blokiraju članstvo u EU. Ne očekujem da će se do kraja srpskog puta ka EU "crno na belo“ ispisati uslov priznavanja kosovske državnosti, već pretpostavljam da će se on pojaviti u momentu učlanjenja - kroz obavezivanje Srbije da i Kosovo može postati deo EU".
Iako je Srbija proteklih godina kao argument koristila činjenicu da ni pet država iz redova EU ne priznaju Kosovo, Varga podseća da su i te države u ime EU prihvatile da se sa Kosovom zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa će to jednog dana morati i Srbija.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=04&nav_category=206&nav_id=932620
Da li Srbija treba da otcepi sama sebi 20% drzave zarad clanstva u EU?
