hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio
Prikazujem rezultate 1 do 16 od 16

Tema: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

  1. #1
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Za kralja i otadžbinu

    Zamislimo Crnogorca koji krajem 1941. i početkom 1942. godine, kad se i u Crnoj Gori rasplamsava četništvo, kreće u rat, uz pjesmu i talambase, pod geslom "Za kralja i otadžbinu". Kojega kralja i koju otadžbinu? Samo dvadeset i neku godinu ranije taj kralj, za koga se navodno bori, istjerao je njegovog kralja iz zemlje koja je i crnogorskom pripadniku četničkog pokreta vjekovima bila otadžbina. Ne samo to, nego mu je kralj, u čije ime ratuje, ili njegov otac, što je u krajnjem slučaju sporedno, ponizio otadžbinu svodeći je na jednu, kako bi Dado Đurić rekao, posranu provinciju, bez imena, dinastije, subjektiviteta i dostojanstva. Da stvar bude još mizernija takav Crnogorac nije pozvan u borbu protiv okupatora, što bi bilo logično i u najboljoj crnogorskoj tradiciji, nego protiv patrizana, pa recimo i komunista, koji se, očigledno, svojim nejakim snagama herojski biju protiv okupatora, ističući oslobođenje zemlje kao svoj krajnji cilj.
    Uvažimo pretpostavku da je dio četničkih ratnika krajem 1941. godine zaista vjerovao da će odbjegli mladi kralj, i vajna kraljevska vlada, makar iz Londona i kukavičkog izbjeglištva, pokušati da u zemlji organizuju otpor okupatoru. Ostaje onda nejasno zbog čega treba ubijati partizane koji se, i bez kralja i njegove simbolike, zaista bore protiv okupacije i ponižene zemlje. Slava im se može preoteti samo još žešćim udarima na okupatorske snage što se, naravno, ne dešava. Uvažimo, takođe, pretpostavku da dio četničkih ratnika ne miriše komunizam, ali je riječ o nedovoljnom razlogu da se pridruže okupatoru, odnosno stupe u očiglednu kolaboraciju protivu i crnogorske oslobodilačke mladeži? Uostalom, svi partizani nijesu bili komunisti, već mnogi prosto rodoljubi, koji za borbu protiv okupatora, što su smatrali svojom izvornom dužnošću, osim partizana nijesu imali drugog izbora.
    No, ostavimo partizane i četnike njihovoj, naravno, različitoj istorijskoj sudbini. Ovdje nas zanima crnogorski stereotip po kojem se na svaku zvučnu ratničku parolu koja potiče iz Srbije odmah razvijaju barjaci i "patriotski" juriša na označenog neprijatelja. Istoričar Radoje Pajović, kome je četnički pokret predmet istraživanja bar četiri decenije, tvrdi da su četnička ideologija i praksa u Crnu Goru uvezeni iz Srbije. Bez obzira na činjenicu da se takav zaključak mnogo ne dopada njegovim kolegama iz bivše stanovništvom najbrojnije jugoslovenske republike, pa i na oprezni zahtjev, više molbu, njegovog beogradskog mentora da Pajović iz svoje doktorske radnje izostavi tako tvrdu konstataciju, niko još nije uspio da argumentovano opovrgne ovaj i za Srbiju i Crnu Goru neveseli zaključak. Uostalom, Pavle Đurišić je pristupio formiranju četničkih odreda tek kad se vratio sa Ravne Gore sa Dražinim instrukcijama. Tada je Crnom Gorom počeo odjekivati halak "Za kralja i otadžbinu" koji se završio neizbježnom četničkom tragedijom i moralnim porazom mnogih zavedenih i izvorno ni malo nepoštenih ljudi.
    Nije, zaista, nikakvo čudo što se dio Crnogoraca, početkom Drugog svjetskog rata, nije mogao snaći da ispod uvezene zvučne parole "Za kralja i otadžbinu" sagleda veliku prevaru i ogoljeni zločin. Kad je to nešto kasnije bilo i sa te strane jasno valja uzeti u obzir tradicionalni crnogorski inat i tvrdoglavo istrajavanje i na putu u očiglednu propast. O tome na više mjesta u Lalićevoj literarnoj građevini nailazimo na lucidne analize i ilustrativne ljudske sudbine.
    Ono što ni danas nije jasno sadržano je u činjenici da dio Crnogoraca nikada nije izvukao neophodne pouke iz minulih događaja čiji je, u najmanju ruku, bio svjedok. Bar toliko da shvati da svaki ratničkopropagandni poklič iz Srbije nije za Crnogorce prihvatljiv, odnosno nije rukovođen oslobodilačkim, ili, da budemo precizniji, progresivnim ili humanim ci-ljevima.
    Mnogo toga se od događaja od 1941. do 1945. godine, naravno bez partizana, surovo ponovilo proteklih Miloševićevih ratova. Oni su i vođeni zbog toga da biše se poništili rezultati jugoslovenske oslobodilačke borbe u Drugom svjetskom ratu. I to ne samo precrtavanjem granica, nego, prije svega, rušenjem principa nacionalne ravnopravnosti koji su jedino mogli biti alfa i omega mogućeg jugoslovenskog zajedništva.
    U Srbiji je opet planula četnička mržnja na manjinske narode, i halapljivost na tuđe teritorije kao i u Drugom svjetskom ratu. Sve je pratila stara težnja za etnički čistim prostorima koji biše ulazili u sastav velike Srbije, podmuklo nazivane Jugoslavijom. Čak su ponovljeni zločini u istočnoj Bosni, maltene istim tragom i istim stazama, kojima su, po Dražinom zahtjevu, u Drugom svjetskom ratu pobjedonosno protutnjali koljači Nikole Bojovića!
    Zanimljivo je da dobar dio Crnogoraca, držeći se stereotipa o obaveznom srpskocrnogorskom zajedništvu, odnosno obaveznoj ispravnosti svega što dolazi iz Srbije, nije mogao uočiti da je riječ o bukvalnoj reprizi. Umjesto "Za kralja i otadžbinu" sad je preovladavao bojni poklič "Za Jugoslaviju" i opet neku nazovi državu bez Crne Gore. Ni jedna lekcija iz istorije Crnoj Gori nije dovo-ljno pomogla.
    Ako već govorimo o uvezenim mudrostima koje odmah postaju domaći stereotip, postavimo, primjera radi, pitanje: Što Crnogorcima, recimo, smetaju Muslimani sa kojima odavno žive, ako ne u idealnoj slozi, a ono svakako u provjereno snošljivom saživotu? Naravno, da ne smetaju sve dotle dok im se navodna druga istina ne poruči iz Srbije. Onda sumnja i nepovjerenje prema Muslimanima postaje obaveza i gotovo patriotska dužnost. Slijede stereotipi u vezi sa Kosovom, ili Hrvatima kao tobožnjim i crnogorskim neprijateljima.
    Odatle do ponovne parole "Za kralja i otadžbinu" nije daleko. Naravno, za tuđeg kralja i veliku Srbiju u kojoj nema Crne Gore! Što danas znače pozivi na rat do istrebljenja za zajedničku državu ako i vrapci znaju da u tome zajedništvu Crna Gora ne može ostati ravnopravna? Ili će biti formalno ravnopravna samo do sljedeće krivine? Glavno je da se borba protiv crnogorske nacionalne i državne emancipacije može pokriti "moćnom" parolom borbe za zajedničku državu. Zvuči dovo-ljno patetično da se, navodno, za sličan cilj valja žrtvovati. Što se vatrene pristalice zajedničke države ne biše zadovoljili savezom suverenih država, ako im je toliko stalo do bratske sloge dva naroda, koje značajan dio crnogorske opozicije silom hoće da pretvori u jedan?
    Potpisnik ovih redova se nerado, ali neizbježno sjeća mudrih riječi Komnena Cerovića: Kad Crnogorac izdaje čini to ne radi izdaje, Bože sačuvaj, nego u ime "velikih" ideala i zvečećih riječi. Izdaja u ime patriotizma! Stereotip po kome su se crnogorski četnici borili "Za kralja i otadžbinu" do bola je smiješan. Čijeg kralja i čiju i kakvu otadžbinu? Što da kažemo na ratne pokliče "Za Kosovo" čiju polovinu teritorije su Crnogorci 1912. sami oslobodili, ili osvojili, pa su ih braća otuda istjerala? Što da kažemo za Bregalnicu u kojoj su Crnogorci hrabro i gotovo goloruki jurišali i ako im je često, i namjerno, izostajala obećana artiljerijska podrška? Što su, uostalom, tamo i tražili? Što, konačno, da kažemo o ovoj vrsti crnogorskih stereotipa kojima, izgleda, nema lijeka?
    Danas se borba protivu Crne Gore, protivu svakog njenog subjektiviteta i samosvijesti, zaogrće u ruho patriotizma! Patriotizam samouništenja, ili podsvjesna težnja za vlastitim marginalizovanim, da ne kažemo ropskim položajem?! Nekad se, kad je jezik bio mnogo precizniji u označavanju određenih pojmova, takav politički program nazivao veleizdajom! Crnogorska tragedija odavno postaje očigledno sredstvo u nastavi u mnogim zemljama, ne samo iz južnoslovenskog okruženja.

    Rajko CEROVIĆ



  2. #2
    Veoma poznat fosilvaso (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zagreb
    Poruke
    13.586
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Pljuješ Kralja jer nije organizovao borbu protiv okupatora!!?? Jel' misliš na onakvu borbu kada grupica partizana napravi neku diverziju i pobegne u šumu, a onda Nemci pobiju za odmazdu celu generaciju Kragujevačkih đaka......Koja borba, koje junaštvo, NE LUPETAJ....
    Sve je apsolutno u totalitarnom režimu!

  3. #3
    Veoma poznat T-Zex (avatar)
    Učlanjen
    12.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    rezervni položaj
    Poruke
    13.552
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    A ti i tvoji Vispak samo i dalje sadite tikve sa hrvatima... Nemate vise mesta na glavi gde nemate barem jednu cvorugu od tih tikvica njih, ali samo vi sadite...

  4. #4
    Veoma poznat T-Zex (avatar)
    Učlanjen
    12.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    rezervni položaj
    Poruke
    13.552
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Citat Original postavio Zex
    A ti i tvoji Vispak samo i dalje sadite tikve sa hrvatima... Nemate vise mesta na glavi gde nemate barem jednu cvorugu od tih tikvica njih, ali samo vi sadite...
    Htedoh reci "od tih tikvica njihovih"
    sve dok ne oboriš majmune, brate, neće umeti da te shvate...

  5. #5
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.487
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    @ vispak
    @ Rajko Cerovic

    Теби и писцу овог комунистичког памфлета који си постовао ПРЕПОРУЧУЈЕМ ДА ПОГЛЕДАТЕ БРОШУРУ "РЕВОЛУЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ И ЊЕНИ УЗРОЦИ", В.Домазетовић, издата 1946. а чува се у Архиву САНУ.

    Ту имаш лепо, детаљно, са датумима и фоткама НАВЕДЕНЕ ЗЛОЧИНЕ КОЈЕ СУ УЧИНИЛИ КОМУНИСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ... фотке раскомаданих лешева... лоцирана "пасја гробља" која су ваш изум... имена и презимена страдалих угледних људи које су у злочинима организовали и предводили Моше Пијаде(под лажним именом Машо Ђуровић), Пеко Дапчевић и Милован Ђилас... и зато СЕ ПОКРИ УШИМА и ЋУТИ, ЈЕР МОЖЕ БИТИ ДА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ ПОКРЕНУ ПОСТУПКЕ (злочини не застаревају)
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  6. #6
    Primećen član _guru_ (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2005.
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    667
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Kao prvo rekao bih da je ovo prozivka za igracinu koji se ocigledno ne javlja. Kao drugo bosanci sta ste vi radili u 1. i 2. svetskom pa tu mozete da prosudjujete nasim precima. Ne mozete ni da im prismrdite, bili to cetnici, partizani ili srpska vojska iz 1917. Ti nemas prava da kazes bilo sta o tim ratovima Srbima.

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    04.04.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.887
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Dalji komentar nepotreban..Bosnjaci su odjednom odnekud postali.. Samoproklamovani narod.. Bosanski jezik i te slicne budalastine.. Sad sto se tice ucesca muslimana u ratovima (1. WW and 2.WW) gdje sta istorija zapisala neka se cita.. Do te jadne 74 godine bili su cak i neopredjeljeni... pa je u mnogim maticnim dokumentima ljudi (primera radi pisalo) Ime Alija, prezime Alijagic, nacionalnost SRBIN..

    Sve je receno..

  8. #8
    Obećava **case-problem**Чича Глиша (avatar)
    Učlanjen
    06.09.2005.
    Lokacija
    Ла Републик популер д Шин
    Poruke
    65
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Ако већ помињеш Алију Србина, бољи пример им је отац нације. И он је обашњавао зашто се изјашњавао ко Србин. Имам негде чак цитат.

  9. #9
    Domaćin banegad (avatar)
    Učlanjen
    12.12.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    blato
    Poruke
    4.584
    Reputaciona moć
    93

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    alo moderatore koji ti je ****? pa yebote banovao si pola forumasa ali zato ostavljas tebi uvek omiljene vispaka i srebro. podforum politika trso skroz otkad si poceo da zavodis red
    **** Ryan - Richard Reiben

  10. #10
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Citat Original postavio banegad2004
    alo moderatore koji ti je ****? pa yebote banovao si pola forumasa ali zato ostavljas tebi uvek omiljene vispaka i srebro. podforum politika trso skroz otkad si poceo da zavodis red
    http://www.geocities.com/Eureka/Park/7313/images/krevetac.gif
    e moj dobri srbine

  11. #11
    Obećava **case-problem**Чича Глиша (avatar)
    Učlanjen
    06.09.2005.
    Lokacija
    Ла Републик популер д Шин
    Poruke
    65
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Свираш, свираш виспаче, мало паче



  12. #12
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    sto se ponosis tudjim (H)alatom.vidis da je obrezan,al' ti volis obrezane

  13. #13
    Obećava **case-problem**Чича Глиша (avatar)
    Učlanjen
    06.09.2005.
    Lokacija
    Ла Републик популер д Шин
    Poruke
    65
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Ма нееее, ја рекох боље ћеш разумети поруку - ако видиш нешто блиско себи.

    Нисам хтео да те уплашим, да сам то хтео ставио бих нешто овако:







    А да сам хтео да те увредим, честитао бих ти празник и пожелео пријатну вечеру уз ланч пакет:



    и после вечере да се захвалиш свевишњем овако




    Али нисам ја такав, па сам ти само појаснио да свираш..........

  14. #14
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ
    КНИНСКА КРАЈИНА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ - АРХЕОЛОШКА СВЈЕДОЧАНСТВА МАТЕРИЈАЛНЕ КУЛТУРЕ

    Извор: часопис Книнска Крајина, издавачи: Завичајни клуб "Книнска Крајина" - Српско културно друштво "Зора" - Удружење Срба из Хрватске, Книн-Београд, 2002, стр. 50-56.

    Археологија, чији је предмет изучавања материјална култура кроз вријеме и простор, данас може у главним цртама да омеђи тло на коме су Срби живјели у прошлости. Срби су ратничко словенско племе, савезник Византије. Давали су предност сточарству, подизали су надземне куће са огњиштима, за спремање хране често су користили сач. За разлику од већине Словена, имали су веома рано занате као што су грнчарство или вјештина подизања утврђених градова.
    Поштовали су претке, којима су подизали громиле за вршење погребних обреда - славе. Дуго смо у гробове остављали остатке тризне - посмртне гозбе, као свједочанство одржаних обреда покојнику. Срби су својеврсни чувари традиција и предања, почев од оних индоевропских до апостолских. Зато није случајно што имамо два Косова на два краја развођа Јадрана и Дунава, а на оба краја постоје град и трг Книн у средњем веку.
    Најстарији помен српског имена у Крајини је име жупе и града Срба, из незнаних доба пре српске сеобе услед турског надирања. Научници сматрају да се кнез Људевит склонио код ту настањених Срба 818. године. Али, латински извори по правилу називају нас Словенима до XII столећа, затим Рашанима и Босанцима. Од XIV стољећа зову Морлацима односно Моровласима и Власима: овај други назив потиче од статусног назива за лако покретљиво слободно ратничко становништво. Касније се влашким именом називају крајишке кнежевине које установљују Турци. На италијанском плану Београд из 1638, једини православни храм обиљежен је као црква Шизматика, Морлака, Влаха и Грка. У XVIII стољећу то потврђује Алберто Фортис, који за Морлаке пише да се зову Власи, то јест племенити и моћни (заправо од власт, властелин).
    Када је апостол Павле путовао кроз римску провинцију Далмацију, затекао је колонизоване Римљане у приморским и посавско - подунавским градовима, а у селима унуке домородаца, десеткованих у Панонском устанку 9. године. Његова проповијед Јеванђеља не само што је већину домородаца окренула Христу, већ је оставила дубок траг у предању нашег народа. До ових дана Крајишници су показивали у близини Кистања куда је апостол Павле пролазио, а римокатолички познаваоци Далмације су од XVII стољећа биљежили да православни манастир Крка чува то предање. Ово предање потврђује папа Јован X по коме су Словени Далмације, дакле Срби, од почетка сабрани у апостолску Цркву: "Quis enim ambigit Slavinorum regna in primitie, apostolice et universalis eccelesie esse comumerata..."(Nistoria Salonitana Maior). Тако је успостављен наш континуитет у Далмацији. Свети Сава је био архиепископ Далмације и Дакије, по схватању Православне цркве, како биљежи његов биограф Теодосије.
    Најстарија археолошка свједочанства о Србима, досељеним у Далмацију, потичу из Ресановаца код Грахова, гдје је откривена громила из послиједње четвртине IV стољећа, непосредно уз римски пут. Појаву те и других громила, одатле и из Црљивице, које могу бити млађе, објашњавају писани подаци. Наиме, из дјела цара Константина VII Порфирогенита (913-959) познато је да Срби воде поријекло из земље Бојки (данашње развође Тисе, Дњестра и Сана, у Галицији). А Приск, члан делегације која је преговарала са Хунима биљежи да 434. Боиски, и са њима други, прилазе Византији, а Хуни траже да их Византија одбије. Очигледно су Боиски-Бојки, односно неки Срби, пред Хунима који 375. проваљују у Европу, кренули у сеобу на Дунаву и потом се населили на тлу Далмације, као римски савезници.
    Да је дошло до замашних промјена културе римског доба у Далмацији током V стољећа, показује прије свега појава нових облика посуђа, раширених у VI стољећу. Међу њима су неке посуде прилагођене за другачији начин спремања хране, на огњишту. Са друге стране, Источни Готи, који су између 486. и 535. владали важним дијеловима Далмације, оставили су за собом само појединачне гробне налазе, на правцу од Кашића до Сремске Митровице. На Гребљу у Книну истражено је 218 гробова из VI стољећа, које Зденко Вински приписује старосједеоцима, уз незнатно присуство предмета германског поријекла. И ово гробље одаје регионалне одлике, особене за Далмацију VI стољећа; да ли су то сахрањивани Срби, могла би да открије антрополошка анализа. У области Книна до сада нису остављене громиле уз цркве рановизантиског доба (Тепљух, Сучевић и Чукер у Мокром Пољу), као у Цимешама код Петровца.
    “Mors tua, vita mea”

  15. #15
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    По досељавању Авара у Панонију и исељавања Лангобарда у Италију, стижу нова српска племена, која се насељавају не само у Далмацији, већ и на Дунаву као византијски Крајишници. Они са собом доносе препознатљиво грнчарство и обнављају обичај спаљивања покојника са коњем. Негдје у то вријеме стиже још једно словенско племе (Дуљеби?) и насељава се у приморју Далмације, између Сплита и Трста. Усљедила је и аварска најезда на Далмацију, вјероватно између 597. и 615. године, у којој је нарочито страдало градско становништво, претежно латинског језика. Због промјене становништва у унутрашњости, дошло је до подјеле између Латина настањених у приморским градовима и Словена. То се завршило словенским освајањем главног града Далмације Салоне (Солин код Сплита), око 615, изазваног претходним нападом Латина из Триља на Словене, вјероватно Србе настањене са друге стране Цетине. Тако настало непријатељство између Срба и Латина, примирило се 641, када су солинским избјеглицама у Диоклецијановој палати, потоњем Сплиту, на захтјев византијских царева, Срби омогућили да ископају мошти мученика из Салоне и пренесу их у Сплит.
    Као савезници Византије, Срби су били непријатељи Лангобарда у Италији, који су за савезнике нашли Бугаре. Вјероватно се са нападом Бугара може повезати скривање оставе бронзаних матрица за израду украса, нађене на мјесту Плисково код Бискупије. Бугари су потом отишли за Италију, гдје су их Лангобарди населили у Беневенту, односно у залеђу Сипонта гдје су Срби пробали да се населе и тако угрозе лангобардску власт на југу Италије. Словени настањени у Истри и приморју такође су ступили у пријатељске односе са Византијом. Других археолошких података о раном средњем вијеку за сада нема. Чини се да су цркве рановизантијског доба, попут оне у Цимешама код Петровца, а вјероватно у Сучевићима - Мокром Пољу и Тепљуху, наставиле да живе. У Уздољу у близини откривене цркве, установљена је изградња зида око веће громиле, гдје је одржаван култ претка, најкасније од VII стољећа, вјероватно оснивача тамошњег насеља.
    До судбоносних промјена долази са ширењем Франака и жељом цара Карла Великог и римског папе да Далмацију укључи у границе замишљеног обновљеног Западноримског царства. Франци су испровоцирали рат и напали 802. византијску Далмацију (приморске градове) и Србију под кнезом Вишеславом. Отпор нападу надмоћнијег непријатеља пружен је у колико се сада зна, тврђавама Брибир, Книн, Чукер код Мокрог Поља, и даље низ Уну. Рат је завршен закључивањем мира између Византије и Франачке 812. у Ахену; Византија је задржала острва између Истре и Трогира и приморске градове Задар, Трогир и Сплит, а остала је без приморја од Истре до Нина, гдје су насељени Хрвати под гудушчанским кнезом Људемислом. Србија је остала без данашње Лике, гдје су насељени Гудушчани под кнезом Борном, без простора југозападно од Динаре са Цетином гдје су насељени исти Хрвати са сјеверозапада Паноније, и без Захумља гдје су се населили Лицики са Висле.
    У Бискупији је успостављен манастир са црквом франачке архитектуре, гдје су се сахрањивали франачки барони који су из Книна владали насељеним Хрватима. Друго франачко гробље образовано је у Врлици.
    Хрвати су донијели нове навике са подручја преовлађујуће хуно-бугарске културе, као што је сахрањивање покојника са прилозима у храни. Када се Франачка подијелила средином IX стољећа, Хрватска је успјела да се осамостали. Током X стољећа је толико ојачала, да је изнудила данак византијским приморским градовима. У вријеме када су Бугари нападали кнежевину Србију са истока и 924. чак успјели да је највећим дијелом заузму, Хрватска је заузела Лику и Пливу. У Шипову је откривено српско гробље, са стављањем тризне у гроб, у коме долази до привременог прекида сахрањивања у X стољећу, управо у вријеме када је Хрватска искористила прилику да заузме и тај дио Србије. С друге стране, српске избјеглице у Хрватској, које биљежи цар Константин Порфирогенит, посвједочене су накитом из Бискупије, налик оном из Матичана и Чечана на Косову. О хрватској власти над Книнском крајином свједоче нађени натписи са поменима владара.
    Током XI стољећа долази до опадања Хрватске. У вријеме краљева Михаила и Бодина, Книнска крајина, ако не и цијела Хрватска, повремено бивају укључени у границе Србије. Археолошки то најбоље показује глагољско - ћирилични натпис из цркве на Капитулу код Книна који свједочи о примјени од папе забрањене словенске службе у цркви. Рим је у то вријеме, крајем XI стољећа, водио борбу да свуда сведе литургију на једну латинску, и брисао је све разлике; зато су и подржали Мађаре да освоје Далмацију и онемогуће уједињење западних предјела Србије са матицом. О Бодиновој власти свједочи изградња цркви са попречним травејима у Уздољу, Мокром Пољу и другдје.
    “Mors tua, vita mea”

  16. #16
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: hehehe,ko je snjima(srbima) tikve sadio

    Под мађарском окупацијом био је настављен повратак српских претежно сточарских родова. Мађарска XI-XII стољећа била је земља углавном словенске културе, где православни дуго нису били прогањани. Жена краља Беле II била је Српкиња Јелена, а њен брат Белош био је намјесник њеном малољетном сину Гези II (1141-1162) и бан Хрватске. На брду Спас у Книну истраживано је гробље XI-XII коришћено вјероватно до татарске најезде 1242, које Душан Јеловина погрешно датује у IX-XI стољеће. Нађени накит у највећој мјери одговара оном откривеном у последње вријеме у Подгорици, Чачку и код Крушевца.
    Да је Православна црква за сво вријеме живјела у Далмацији, свједоче манастири Крка, Драговић, Рмањ, бројне испоснице. Калуђери из Крупе на Врбасу оснивају Крупу на Зрмањи, што значи да су се склонили код својих. Под краљем Твртком Книн је опет био у српској држави. Свједочанство српског православног становништва, су мраморови (стећци), познати из Бискупије, Уздоља, уз Свети Спас на Цетини и широм Крајине. Уколико имају натпис, он је ћирилични, тако да нема никакве сумње чији су то надгробни споменици. У истраживаним гробовима забиљежена је тризна. Ту је и препознатљива српска грнчарија, позната из Мокрог Поља, Цетине и Брибира.
    “Mors tua, vita mea”

Slične teme

  1. Šiptari se rokaju međusobno, hehehe
    Autor VanZorich u forumu Politika
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 02.11.2007., 11:10
  2. hehehe :)
    Autor _tashha_ u forumu Humor
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 26.02.2006., 18:55
  3. hehehe.... konacno ravnopravnost :P
    Autor d1 u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 12.11.2005., 13:23
  4. sta mislimo hehehe
    Autor gru u forumu Muškarci
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 13.08.2003., 15:42

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •