Zavisnost sedativima

Najjace je kada sam jednom prisustvovao razgovoru jedne takve psihijatrice sa pacijentom koja lupeta gluposti, a iz aviona joj se vidi da ima licni problem, da ne kazem kakav, lol.

Doduse, dobra je bila, onako slatkasta bucika, bas po mom ukusu, pa sam mogao da se ponudim da joj pomognem.
 
Poslednja izmena:
Bezkofeina:
Odvikavanje od sedativa izaziva mi nesanice , nervozu, stezanje u grudima, i niz neprijatnih simptoma.
Od ove godine sam koristila leksilijum kako bi pregurala lakse ispite...
zatim rivotril koji me je unistio za samo 2 nedelje. posle prestanka koriscenja imam nesanicu mesec dana i hiperaktivnost. kako da se odviknem od sedativa a da ublazim nezeljene simptome?
Kliknite za proširenje...

Treba da odes kod nekog da ti pomogne, ali vec posle prvog sastanka vidis da li je potpuni pajser, ili neki normalan lik. Izbegavaj starije psihologe i psihijatre, koje je pregazilo vreme i koji imaju mediokritetski um i razmisljanja. Mladjim psihicima treba samopouzdanje, ali nadje se neki izuzetak biser koji bi ti mozda pomogao.
 
Dozu svakog sedativa prevesti na dozu diazepama, recimo 3mg lexiliuma odgovara 5mg diazepama, a zatim postepeno smanjivati dozu sedmično..postepeno smanjivanje doze..naglo nikako...recimo sa 3 tbl dnevno na 2, zatim na 1 ..
 
Evo, da se i ja malo uključim u diskusiju. Na osnovu podataka svetske zdravstvene organizacije, depresija je u poslednjih nekoliko decenija poprimila pandemijske razmere, naročito u industrijski razvijenim zemljama. Oficijelna psihologija, sa svojom kongitivno-bihevioralnom teorijom jednostavno nije u stanju da zaustavi geometrijsku progresiju ovog psihološkog stanja (namerno je ne nazivam bolešću, jer u osnovi to i nije). Ova vrsta leka dakle više ne deluje, a pitanje je da li je uopšte i delovala. Mislim da je ova teorija u osnovi samo paravan za ulazak svemoguće farmaceutske industrije u ovu oblast. A gde ona uđe, zna se ne izlazi bez kolateralne štete (ako uopšte i izađe). Ko se jednom lati antidepresiva, a malo je labilnija ličnost, ostaje u mreži farmaceutske industrije doživotno. Sprega lekara, i farmaceutske industrije je jaka i zasnovana pre svega na interesu (novčanom naravno). Svako ima u životu trenutke slabosti, osećaj nemoći, tuge, neizvesnosti, straha i bola. Ukoliko se sa ovakvim stanjem (koje je u osnovi trenutno, kratkotrajno i uglavnom prolazi samo od sebe) javite lekaru - uvaliće vam lekove za smirenje. U ogromnom procentu danas, ovakve osobe su za nekoliko godina redovni potrošači jakih psihoaktivnih medikamenata. Dobro mi je poznat ovaj put koji nam trasiraju psiholozi i psihijatri u sprezi sa farmaceutskom ind. Prošao sam ga sam. To iskustvo ne bih poželeo nikome, i savetujem sve koji ovo čitaju - ne hvatajte se na mamac zvani Bensedin. Ja sam se izvukao sasvim slučajno upoznavši čoveka koji mi je bukvalno otvorio oči i podigao iz blata. Nije iz psihijatrijske i psihološke struke, ali mi je praktično spasao život. Ni Sigmund Frojd nije bio psiholog već zubar. Mislim da je ovde i osnova problema. Potreban je nov lek za dušu, a njega nam ne mogu doneti današnji lekari koji se bave lečenjem duše. Njihova čaša znanja je prepunjena, a da bi saznali nešto novo moraju je najpre prosuti. Ego im je naravno veličine Himalaja, kako da priznaju da su sve vreme grešili? Pričaćemo kasnije, žurim.
 
Takvo stanje, nazalost, cesto nije trenutno, kratkotrajno i ne prolazi samo od sebe. To nije nikakva afektivna tuga i smorenost, i ne zavisi samo od iracionalnog dela nase licnosti. Nekome lekovi pomognu, nekome ne, ali sigurno nikome ne pomazu tupave metode kojima je glavni cilj da se covek 'sredi' u fizickom svetu. To radi i Pop Branislav.
 
Poslednja izmena:
Radovan Četvrti:
Evo, da se i ja malo uključim u diskusiju. Na osnovu podataka svetske zdravstvene organizacije, depresija je u poslednjih nekoliko decenija poprimila pandemijske razmere, naročito u industrijski razvijenim zemljama. Oficijelna psihologija, sa svojom kongitivno-bihevioralnom teorijom jednostavno nije u stanju da zaustavi geometrijsku progresiju ovog psihološkog stanja (namerno je ne nazivam bolešću, jer u osnovi to i nije). Ova vrsta leka dakle više ne deluje, a pitanje je da li je uopšte i delovala. Mislim da je ova teorija u osnovi samo paravan za ulazak svemoguće farmaceutske industrije u ovu oblast. A gde ona uđe, zna se ne izlazi bez kolateralne štete (ako uopšte i izađe). Ko se jednom lati antidepresiva, a malo je labilnija ličnost, ostaje u mreži farmaceutske industrije doživotno. Sprega lekara, i farmaceutske industrije je jaka i zasnovana pre svega na interesu (novčanom naravno). Svako ima u životu trenutke slabosti, osećaj nemoći, tuge, neizvesnosti, straha i bola. Ukoliko se sa ovakvim stanjem (koje je u osnovi trenutno, kratkotrajno i uglavnom prolazi samo od sebe) javite lekaru - uvaliće vam lekove za smirenje. U ogromnom procentu danas, ovakve osobe su za nekoliko godina redovni potrošači jakih psihoaktivnih medikamenata. Dobro mi je poznat ovaj put koji nam trasiraju psiholozi i psihijatri u sprezi sa farmaceutskom ind. Prošao sam ga sam. To iskustvo ne bih poželeo nikome, i savetujem sve koji ovo čitaju - ne hvatajte se na mamac zvani Bensedin. Ja sam se izvukao sasvim slučajno upoznavši čoveka koji mi je bukvalno otvorio oči i podigao iz blata. Nije iz psihijatrijske i psihološke struke, ali mi je praktično spasao život. Ni Sigmund Frojd nije bio psiholog već zubar. Mislim da je ovde i osnova problema. Potreban je nov lek za dušu, a njega nam ne mogu doneti današnji lekari koji se bave lečenjem duše. Njihova čaša znanja je prepunjena, a da bi saznali nešto novo moraju je najpre prosuti. Ego im je naravno veličine Himalaja, kako da priznaju da su sve vreme grešili? Pričaćemo kasnije, žurim.
Kliknite za proširenje...



Au da li ej moguce da si za samo 10 redova texta napravio 104 logickih gresaka?

Mikelo ti je izneo samo jednu.... Kada popijem bensedin ako mi umiri zivce, uspecu da ispisem detaljno gde si sve gresio u iznosenju zakljucaka.

Eto, opet dokaz da se naukom ne moze baviti neko cisto onako kao tabula rasa. Zato se zavrsavaju fakulteti. Da bi rekao nesto tacno moras da budes kompetentan, ovako ispadas teoreticar zavera.

Ko se udubi u to i stvarno poveruje u to sto prica, dobija dijagnozu paranoidne shizofrenije, i to u praksi izgleda ovako :


Kao sto se vidi, luda osoba je luda ali nije glupa. Sve lepo funkcionise, samo ima sumanute ideje i misli da se nesto urotilo protiv njega (sprega lekara i farmakomafije bla bla truc).

Kada su je pitali za doktore i lekove rekla je da je njen lekar zapravo losa osoba koja joj daje lekove da bi ona izgubila tako genijalne ideje i da bi izgubila te njene projekte.
A ti kazes da je farmakomafija ta koja zeli da si ti bolestan da bi zaradjivala na tebi do kraja zivota.

I kazi sad ti meni prijatelju po cemu se razlikuje tvoja sumanuta ideja od njene? Ne razlikuju se uopste osim u pridevima i recima koje se koriste, ali konstrukcija je ista.
 
Poslednja izmena:
Jesam li već rekao da vam je ego veći od Himalaja?
Ne sećam se da sam govorio o teškim psihičkim bolesnicima, već o ljudima koji u trenucima slabosti (tuge, nesreće,) potraže podršku vas fakultetski obrazovanih a vi im gurnete hemiju u usta?
Čovek dođe kod vas i požali se da ne može spavati? Šta mu vaša "diploma" preporuči? Hemiju naravno! Umesto da ga posavetujete, da ode u teretanu, na plivanje, u šetnju na čist vazduh, da se dobro izduva, popije čaj od nane i zaspi kao jagnje (kao što su nas savetovali stari lekari pre dvadeset i više godina.
Odem bre, kod lekara zbog crvenog grla. On me pogleda i bez razmišljanja prepiše Sumamed bez antibiograma, na kako se ispostavilo virusnu infekciju.
Kome bre vi ispirate mozak? Hoće li neko od vas da nam otvoreno prizna koliko će se funkcionalnih LDL-a oksidisati od jedne tablete Sumameda, i pretvoriti u plak?
Niste u sprezi sa farmaceutskom industrijom kažete?
Hajde malo da se nadmećemo u logici.
Kome odgovara da imamo povišen holesterol? Ko zarađuje na bolesnim ljudima? Kakve koristi vi imate od potpuno zdravog čoveka?
Zašto nam više ne preporučujete čajeve i C-vitamin paralelno sa antibioticima?
Plašite se antioksidanata možda? Zašto?
 
Izmedju povisenog holesterola (koji je p. dim u ogromnom broju slucajeva, a u skoro svim slucajevima kada su u pitanju 'fizicki' zdrave osobe) i konstantnog stanja straha i anksioznosti, svako normalan ce odabrati poviseni holeterol. U principu. Masi ljudi tablete pomazu, i pomogle su im da im masa stvari ne strada, tipa srce i krvni sudovi, i to je cinjenica. Naravno, za sve ima mera i granica. Ko moze bez tableta da to resi- njemu svaka cast, ali nisu svi kao taj. U principu, slazem se sa time da psiholozi i psihijatri generalno treba vise da se angazuju da rese probleme ljudske duse kroz razgovor, empatiju i sl. To su poslovi kod kojih najvise utice na kvalitet tvog rada da te boli krac. Hirurga, zidara, putara i inzinjera moze da boli krac i da tehnicki obavlja svoj posao, i da bude fenomenalan strucnjak u svom poslu. Psiholozi i psihijatri, na njihovu zalost, ne mogu da budu dobri strucnjaci ako ih boli krac.
 
Moja majka je "brinula" za nama. Kada odemo na put, kada izlazimo i kasno se vraćamo, kada se razbolimo, i td i td. Narodna poslovica kaže: Ne daj Bože što mi majka misli, a daj Bože što mi žena misli!
Jasno je da majka pomisli uvek na ono najgore, i strepi - brine zbog toga. Složićemo se da je to iracionalni strah ili anksioznost kako ga psihologija definiše.
Majka se zbog toga nije žalila lekaru, (ne daj Bože psihologu) i dočekala je relativno duboku starost (78 godina života).
Moja sestra je naravno došla u istu fazu kada su joj deca malo narasla. Počela je da brine o njima. Neko joj je savetovao da zbog toga potraži pomoć "stručnjaka" i obrela se kod psihologa.
Danas, nakon petnaestak godina ne može uopšte da zaspi bez 9 mg Bensedina. Popila je brdo Ksalola, Seroxata, Rivotrila i ko zna čega još. Već u četrdesetoj je pamćenje napušta, misli jedno a kaže drugo, jednom rečju sheban joj mozak totalno. O ostaloj kolateralnoj šteti da i ne govorimo. A samo se požalila psihologu da previše brine o deci kada odu na ekskurziju i kada izlaze u noćnim satima.
Da li će i ona doživeti 78-mu kao i majka?
 
Radovan Četvrti:
Moja majka je "brinula" za nama. Kada odemo na put, kada izlazimo i kasno se vraćamo, kada se razbolimo, i td i td. Narodna poslovica kaže: Ne daj Bože što mi majka misli, a daj Bože što mi žena misli!
Jasno je da majka pomisli uvek na ono najgore, i strepi - brine zbog toga. Složićemo se da je to iracionalni strah ili anksioznost kako ga psihologija definiše.
Majka se zbog toga nije žalila lekaru, (ne daj Bože psihologu) i dočekala je relativno duboku starost (78 godina života).
Moja sestra je naravno došla u istu fazu kada su joj deca malo narasla. Počela je da brine o njima. Neko joj je savetovao da zbog toga potraži pomoć "stručnjaka" i obrela se kod psihologa.
Danas, nakon petnaestak godina ne može uopšte da zaspi bez 9 mg Bensedina. Popila je brdo Ksalola, Seroxata, Rivotrila i ko zna čega još. Već u četrdesetoj je pamćenje napušta, misli jedno a kaže drugo, jednom rečju sheban joj mozak totalno. O ostaloj kolateralnoj šteti da i ne govorimo. A samo se požalila psihologu da previše brine o deci kada odu na ekskurziju i kada izlaze u noćnim satima.
Da li će i ona doživeti 78-mu kao i majka?
Kliknite za proširenje...


Logicka greska non sequir ili "ne sledi". Citav tekst i trud nema nikakvog smisla niti poente jer ne postoji kauzalitet i korelacija izmedju "zaljenja psihologu" i "nemogucnost spavanja bez 9mg Bensedina".

Stvarno ne znam o cemu pricas, skoro pa svi znaju da psiholozi nemaju nista sa farmakoterapijom, niti smeju po zakonu da je daju a i da hoce ne znaju.

Ili nas lazes, ili ne razumes tematiku, treceg nema.

Ali bitno je da si hostilno nastrojen, da se boris protiv necega a ni sam ne znas protiv cega.
 
Zazresenje tvoje proodicne price nije u zaverenickim pricama o farmakomafijama, nije tu uzrok, to ti samo tako pravdas stvari koje su se desile i za koje nemas bolje objasnjanje.

Vrlo je moguce da je tvoja majka bila osoba koja je imala prezastitnicki vaspitni stil, kao i panicno-katastrofirajuci pogled na svet, sto se i vidi iz tvoje price o "brizi za decu". Svaki roditelj brine o svojoj deci (osim patologija) ali ta briga je zdrava, za razliku od takve koja je neuroticna.

Tvoja sestra je odrastala pod takvom zastitnickom "drhtajucom" rukom majke, i ucenjem po modelu je totalno usvojila takav pogled na svet i tako se formirala kao licnost. Da li vidis da koristi isti bihejvioralni obrazac ponasanja kada su u pitanju deca?

I naravno da je to nesto sto nije zdravo a da duze staze, posto je nefunkcionalno i psihicki trosi, osiromasuje razne sfere zivljenja i zivota, pa je tako na kraju i zavrsila da ne moze da spava bez 9mg Bensedina.

Bas je dobro sto je tada otisla kod psihologa. Zamisli da nije, ne da sada ne bi mogla da zaspi bez bensedina, nego ko zna u kakvom bi stanju bila, mozda bi odavno i razvila razne psihoze, pa sada ne bi ni mogla da prepozna tebe ili svoju decu, ko zna sta bi bilo sa njom.

Znaci ne zamenjuj teze. Ona i takva je odlicna kakva je mogla biti. Ja znam da ti trazis da ona bude savrseno zdrava i da joj nista ne fali, ali nazalost nekada to nije slucaj.
Prema tome necije stanje ne pripisuj kao neki nezeljeni efekat necega, vec kao najbolji moguci rezultat od onoga sto bi bilo kad bi bilo, da to nije lecila.

Znaci genetski faktori i predispozicija za odredjeno reagovanje na stres, na adaptaciju u zivotu, prag tolerancije frustracije, + razni zivotni stresovi i situacije, nemogucnost pravilnog i adekvatnog adaptiranja = neko stanje.

Neko ima genetsku predispoziciju a izuzetno dobru socijalnu podrsku i zivot - prodje sa nekom malenom neurozicom ili kratkotrajnom depresivnom epizodom i to je to, neko nema genetsku predispoziciju ali ima uzasan zivot, preziveo traumaticne dogadjaje, bio zlostavljan, koristio opojne droge itd, pa je dobio psihozu, neko ima oba super, a neko ima oba losa tj genetika + zivljenje.

U krajnju ruku niko nikog ne tera da ide kod psihijatra, osim u teskim depresivnim suicidalnim situacijama i u situacijama teskih psihoza kada je osoba rizicna po sebe i okolinu i ne moze da raspozna stvarnost pa kao produkt toga razvije paranoidnu shizofreniju sto uvek dovodi do izbegavajucih i cudnih ponasanja pa kad tad zavrsi na silu u instituciji.

Znaci niko ne tera nikog da uzme bilo koju tabletu, zasto onda uzimate kada se zalite?. Mislis da neko moze da negira svoju bolest i oboljenje i da se vremenom sam izleci tek onako, pogotovo nasuprot svojoj losoj genetici?

To NE POSTOJI. Bolest progresira kao prosirene vene koje progresiraju samo a nema nazad. Ima samo perioda stisavanja i pseudoosecaja da je proslo da je covek sada totalnoz drav.

Znaci, tablete su tu da pomognu ljudima. Niej to neki carobni stapic da popijes i ciribu-ciriba sve je super, sve je lepo, sve je otislo. Ljudski organizam je slozen sistem i kao takav nije bas lak za ,agije i ciribu-ciriba stvari.

Prema tome nije stvar u leku i u sumanutoj ideji da je to neko namerno zlo stvoreno da se ljudi muce i da im se umanji kvalitet zivota, nego je stvar u biti slozenosti covecijeg tela.

Sve napreduje, svaka nauka, pa ce se tako i lekovi usavrsavaju. Budi srecan sto ne zivis u vreme kada su osobe sa mentalnim poremecajima i problemima spaljivali na lomaci jer su mislili da je u njih usao djavo i da su zato anxiozni, psihoticni, depresivni itd.
 
Ne mora nuzno da znaci, tu su i genetski faktori i jos puno toga....Moze osoba samo nepravilnod a razmislja i funkcionise, a da nema probleme iz zivota....

Ali u svakom slucaju kakva god da je pocetna osnova i osoba, problemi iz zivota dodaju manje ili vise. Neko ce se izboriti, neko ce se malo muciti, a neko ce nazalost biti u instituciji. :(
 
Antidepresivi su lekovi koji se koriste za otkanjanje SIMPTOMA depresije.( Definicija) Sami po sebi ne mogu vratiti organizam u stanje u kom je bio pre nastanka bolesti.

Antibiotici su lekovi koji otklanjaju UZROKE infekcije i dovode organizam u stanje u kom je bio pre nastanka bolesti.

Vidite li ovde neku sličnost?


Kada će te i kojim lekovima početi da otklanjate UZROKE depresije?

Koliko još godina treba da prođe da bi ste priznali da lekovi ne mogu da zaustave pandemiju depresije u svetu, i da ste tokom školovanja ipak nešto važno propustili.

Zapitate li se po koji put, da li ste na pravom putu, da li možda tu nešto važno ne nedostaje. Da se ne ispostavi nakon dvadesetak ili pedesetak godina da se "ipak okreće",

Život je čudo, on ima sopstvene programske šeme, pokušajte da se konektujete i pomozite mu da se sam izbori sa problemom umesto što ga trujete i kao fol lečite antidepresivima.

Probajte uostalom i placebo pilule, videćete koliko sam u pravu.

I ne zaboravite ovo, vaše znanje u odnosu na intelekt koji je dizajnirao DNK i udahnuo mu život nije ni za porediti. Mislite da ste pronašli bolje rešenje od njega.
Slepi ste kod očiju, ne vidite ono što je jasno vidljivo. Ne vidite sasvim jednostavno rešenje. Ili ga možda vidite ali vam ne odgovara? Teško se naplaćuje, i oduzima puno vremena, znam.

Trebalo bi da se stidite. Ponašate se kao da niste studirali na Filozofskom i Medicinskom fakultetu. Kad vas čovek sluša, pomisli da dolazite sa Farmacije ili Hemijskog. Pretvorili ste se u tablete, i lekove. Gde ste tako brzo izgubili dušu, i za koliko onih Judinih zlatnika. Pa zar je moguće da od Frojda ništa niste naučili. Šta bi on danas rekao kad bi mu prepisali Zoloft ili Ksalol za nervozu ili anksioznost. Ma vratio bi vas u prvi razred osnovne.

Pogledajte malo te tablete što uzimate, da im nije možda prošao rok?
 
bRu zLi:
Pa pacijenti pa u krug hahaha.

Ili ono - Svaki psihijatar ima svoga psihijatra. Ko gledao onu seriju "Na terapiji" , video to :D

A sada ozbiljno - Malenano je pokrenula dobru diskusiju za razmisljanje i diskutovanje - Koliko takav svakodnevni rad sa najrazlicitijim stanjima utice na zivot jednog psihijatra. Da li stereotipi mogu biti tacni i zasto su bas tako nastali?
Da li mozda u buducnosti ta struka treba da bude beneficirana?

Vecina ljudi se prosto sablaznjava psihijatrijskih klinika, i to im je nesto najgore i najstrasnije sto im se moze dogoditi, kako navode. Neki cak to i ne spominju nego samo kuckaju u drvo, jer je toliko velika jeza.

Obicno se pitaju - Ama ko moze da radi taj posao i zamislite, jos da ga voli?

Vecina ljudi je nestrpljiva da saslusa necije probleme, a mnogi osudjuju svoje poznanike i prijatelje kao lose ljude tipa - Ma totalno negativna osoba, samo nesto se kuak i zali, nekako se neugodno osecas u njegovoj/njenoj sredini.
A kamoli da radi sa psihoticnim pacijentima. I da vidja to godinama.

Nije to isto kao i rad sa decom u vrticima i skoli gde se smejes, prodetinjis se i sl....Osmeh ti na licu celog dana.....Pitanje je ima li tu neke korelacije i ako je ima, kolika je i kakve su njene posledice.
Kliknite za proširenje...

Naravno da takve ustanove "ulivaju strah u kosti" kad se psihijatri iživljavaju i "leče" kožnim kaiševima i katancima. Kao u srednjem veku.
Ne svi, naravno, ali ima ih, ima ih... Ja pijem tablete za spavanje i hvala bogu da sam naletela na psihijatra koga zabole ona stvar za mene. Čudno? Daaa, dobro ste pročitali, ja sam srećna što imam TAKVOG doktora, sačuvaj me Bože onih "kojima je stalo" i koji rade "za moje dobro".
 
mesate depresiju sa sedacijom koja je potrebna nekada, a nekada ne. depresija je skup sindroma gde je kao dotatna terapija nekada potrebna sedacjia a nekada ne... zato olabavite.

sedacija je potrebna onda kada despresivna osoboa ima napade manicnih psihoza ili suicidane ideje. navedeno se javlja kada osoba ima egzogenu depresiju (posledica zivotne situacije- gubitak posla, bliske osobe, ili slicno). endogna je teza za lecenje jer je organski poremecaj u smislu disfunkcije centra za opazaj i ponasanje u CNS... teza je za lecenje i treba strogi bolnicki monitoring.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top