Zaštita potrošača

popust.jpg
 
Једемо кромпир из Албаније и Француске који кошта и до 400 динара, а домаћи бацамо
27. маја 2018.

Београд-На пијацама уз прошлогодишњи домаћи кромпир чија је цена од 40 до 80 динара, увелико на тезгама се може наћи и млади кромпир, пет пута скупљи, а паковање од 1,5 килограма, увоз из Француске, кошта 400 динара или 270 динара за килограм. А осим овог, купци могу да бирају и купе онај произведен у Холандији, Шпанији, Белгији, Немачкој и Албанији!



„Тржиште смо тотално отворили и бојим се да практично нема заштите за домаћег произвођача, тако да ће нама овај неолиберализам доћи главе“ – упозорава за „Блиц“ Милан Простран аграрни аналитичар.

Земље Европске уније, велики пољопривредни произвођачи због санкција Руској Федерацији, указује наш саговорник, своје вишкове производа, а где спада и кромпир преусмериле су на мала тржишта, какво је наше.
„Неспремно смо дочекали тако висок степен либерализације тржишта, а докле год се не укину санкције Руској Федрацији они ће своје вишкове да усмеравају на наше тржиште. Важно је да се спроводи пооштрени фитосанитарни надзор, како се не би десило да су у узгајању користе недозвољени пестициди“ – истиче Простран.
Увоз из Албаније, Холандије, Шпаније, Француске…
Чини се да никад бољи избор није ни кромпира у маркетима. Може да се бира, широк асортиман – од белог, црвеног, младог, старог, органски произведеног па и оног слатког. Цене и порекло шаренолико.
Најскупљи је увоз из Шпаније, слатки батат црвени – 229 динара. Четири пута је јефтинији кромпир црвени произведен у Србији – 55 динара за килограм, бели нешто скупљи – 60 динара.

Увозни бели млади из Албаније 100 динара, док увозни црвени из Холандије кошта 75 динара. Килограм органског је од 170 до 200 динара. У појединим трговинама може се купити опран (70 динара), али и неопран који је јефтинији за двадесетак динара.
И на пијаци га има. Највише старог.

„Продајем овај мој рајачки 80 динара за килограм и имам сталне купце. Цена можда јесте „јача“, ал’ зна се шта је домаћи квалитет“ – хвали своју робу времешни продавац на београдској пијаци Скадарлија.
И безмало испред његове тезге ред. Купује се килограм, два, старе залихе потрошене па да се премости док не стигне млади, али са разумном ценом.
„На јесен купим џак кромпира од 20 килограма и тад платим за килограм 30 динара, то ми је довољно за два месеца, а онда купујем на пијаци, додуше тад буде дупло скупљи“ – прича Миљко Милосављевић из Земуна.
А младог кромпира већ има. Мали џак од 1,5 килограм, увозни из Француске. Купци га више загледају, него што купују. Цена 400 динара за тај килограм и по. Или килограм 270 динара.

Према последњим подацима Привредне коморе Србије, у 2016. увезли смо 20.963 тона кромпира и то из Белгије, Немачке и Холандије.


Ова ситуација са великим увозом, како указује Милан Простран угрожава домаћу производњу на подручјима где се традиционално узгаја кромпир – Ивањица, Ариље, Чачак и Ужице и неки делови Војводине.

А да је стање тешко, потврђују и произвођачи. На недавно одржаном 19. Саветовању повртара у Новом Саду истакли су да се због суше не памти тежа година од претходне у повртарској производњи. Поједини узгајивачи у Војводини су и бацали кромпир јер је цена била 10-15 динара за килограм на малим пијацама, а истичу да им је велика конкуренција и увозни.


Данијела Нишавић/Блиц
 
Uprava za sigurnost hrane, veterinarstvo i zaštitu bilja Republike Slovenije utvrdila je visoku količinu akrilamida u plazma keksu 150 g, što znači neprihvatljiv rizik za zdravlje potrošača, posebno dece. Fructal, koji je snabdevač Slovenije, stoga povlači pomenutu hranu iz prodajnih i komercijalnih polica.
Izvor plazma biskvita je Srbija, proizvođač Bambi grupe, serija proizvoda je L801370, a rok upotrebe je 30. jun 2019.
Akrilamid ugrožava zdravlje dece i odraslih
Direkcija za sigurnost hrane, veterinarstvo i zaštitu bilja uspostavila je visok sadržaj akrilamida u kolačićima u okviru službene kontrole uzorkovanja i analize prehrambenih proizvoda za prisustvo akrilamida.
Akrilamid je zagađivač koji proizilazi iz tretmana hrane visoke temperature i može ugroziti zdravlje.
Potrošači koji su kupili hranu zato savetuju da ne koriste biskvite i mogu ih vratiti na mestu kupovine,
 
Hteo bih da skrenem paznju na ono cuveno 0,99. Ako je dinar valuta koja nema vise manju vrednost od dinara, tj bivsih 100 para = 1 dinar, zasto drzava dozvoljava onih 77,99 ili 125,99, ili 2534,76 itd i sl. Ako placate kesom, niko vam ne moze traziti tacan iznos ovakve cene, ali ce sa zadovoljstvom zaokruziti... na vasu stetu, naravno. Zrno, po zrno, dragi moji, tako se zaradjuje, hipermarketi najvise... To niko da alarmira i skrene paznju!
 
IUSTINIAN:
Hteo bih da skrenem paznju na ono cuveno 0,99. Ako je dinar valuta koja nema vise manju vrednost od dinara, tj bivsih 100 para = 1 dinar, zasto drzava dozvoljava onih 77,99 ili 125,99, ili 2534,76 itd i sl. Ako placate kesom, niko vam ne moze traziti tacan iznos ovakve cene, ali ce sa zadovoljstvom zaokruziti... na vasu stetu, naravno. Zrno, po zrno, dragi moji, tako se zaradjuje, hipermarketi najvise... To niko da alarmira i skrene paznju!
Kliknite za proširenje...
Динар има вредност која је подељена на 100 мањих јединица. Обзиром на реалну вредност тих јединица, донет је пропис који каже како се заокружује износ који приказује и вредност у парама (монетарне јединице, не новац). Све што је до 50 пара, заокружује се на следећу пуну вредност динара. Све што је испод, иде на прву нижу вредност.
Појава изражавања цена у парама је последица рачунања пореских и других маржи на основну цену која је ретко кад изражена са вредностима иза децималног зареза. Тако добијамо цене за крајње потрошаче са x,99 динара.
Све ово није никакав велики проблем како неко жели да прикаже јер на каси плаћате збирну цену свих производа које сте купили и на тој основи, да ли ћете дати 50 пара ви или ће вам дати 50 пара, није претерано битно. Осим ако нисте баш превелика цепидлака, у ком случају ће вам 99,99% касирки поклонити тих 50 пара, само да вас не гледају на каси.
Иначе, x,99 није трговачки него маркетиншки трик да вам цена звучи мање него што заиста јесте.
Ето...
 
Neprijatno iznenađenje za kupce - meso sve skuplje
Poslednjih dana neprijatno iznenađenje za kupce u mesarama - svinjetina i junetina sve su skuplje. Dokle meso može da poskupljuje i šta su uzroci sve viših cena?
Sve manje mesa na trpezi. To bi moglo da se očekuje nakon novog poskupljenja svinjetine i junetine.

U trgovinskim lancima meso - svinjetina i junetina poskupeli su i do 15 odsto. Trgovci međutim, ne žele pred kamere. Nezvanično, kažu da marže nisu podizali, već da su cene podigli proizvođači mesa. Takođe i da nisu sigurni da li će se trend nastaviti.

Junetina je, kažu analitičari, skuplja zbog većeg izvoza. Kod svinjetine su drugi razlozi u pitanju.

"Zimus i prošle jeseni je došlo do klanja genetskog potencijala krmača, tako da sada, posle pet, šest meseci kada treba da se prase, nemamo dovoljan broj za prašenje. Kad je nečega manje, cena je automatski skočila i kod žive stoke, a i u mesarama za nekih 10 do 15 odsto, jer se nedostatak kompenzuje enormno velikim uvozom", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slično tvrde i oni koji se proizvodnjom i preradom mesa bave.

"Tridesetak dinara povećana je i cena u maloprodaji, a razlog je nestašica svinja na domaćem tržištu. S jedne strane, prodavcima se ne isplati uvoz, jer nas svinjetina iz Hrvatske, odakle tovljenike najviše uvozimo, košta 175 dinara po kilogramu. S druge strane, u Srbiji je u poslednje vreme povećana potrošnja svinjetine zbog rasta standarda i imamo nedovoljno tovljenika u odnosu na tražnju", rekao je Petar Matijević.

Stručnjaci inače upozoravaju da je srpski stočni fond već duže vreme u krizi, da je opao i da to predstavlja stalni rizik za stabilnost na tržištu.
 
R.Žiskar:
Динар има вредност која је подељена на 100 мањих јединица. Обзиром на реалну вредност тих јединица, донет је пропис који каже како се заокружује износ који приказује и вредност у парама (монетарне јединице, не новац). Све што је до 50 пара, заокружује се на следећу пуну вредност динара. Све што је испод, иде на прву нижу вредност.
Појава изражавања цена у парама је последица рачунања пореских и других маржи на основну цену која је ретко кад изражена са вредностима иза децималног зареза. Тако добијамо цене за крајње потрошаче са x,99 динара.
Све ово није никакав велики проблем како неко жели да прикаже јер на каси плаћате збирну цену свих производа које сте купили и на тој основи, да ли ћете дати 50 пара ви или ће вам дати 50 пара, није претерано битно. Осим ако нисте баш превелика цепидлака, у ком случају ће вам 99,99% касирки поклонити тих 50 пара, само да вас не гледају на каси.
Иначе, x,99 није трговачки него маркетиншки трик да вам цена звучи мање него што заиста јесте.
Ето...
Kliknite za proširenje...

Dragi Žiskar, postoje marketi koji zaokružuju svoje cene, TSV na primer.. Ne vidim problem, jasno mi je šta Vi želite reći, ali ako je nešto ukinuto, zašto to figurira nematerijalno, u smislu 55 para, koje ja fizički više ne mogu da držim u ruci? Zasto bih onda išta sabirao, ako to više ne postoji. Služiti se nečim što ne postoji i objašnjavati nešto što ne postoji, složićete se, nema baš puno smisla... Onda neka vrate pare, koliko god manje vredno bilo, kada ih toliko ističu u cenama. Postoje i u drugim valutama, ništa vrednije, pa u drugim zemljama nisu ukinuli njihov materijalni oblik... Da li me sad potpuno razumete? Smisao besmisla da dođem 50 Vama ili Vi meni. Lepše mi je da ne dodjem nikome ništa. Neka zaokruže cene!
 
IUSTINIAN:
Dragi Žiskar, postoje marketi koji zaokružuju svoje cene, TSV na primer.. Ne vidim problem, jasno mi je šta Vi želite reći, ali ako je nešto ukinuto, zašto to figurira nematerijalno, u smislu 55 para, koje ja fizički više ne mogu da držim u ruci? Zasto bih onda išta sabirao, ako to više ne postoji. Služiti se nečim što ne postoji i objašnjavati nešto što ne postoji, složićete se, nema baš puno smisla... Onda neka vrate pare, koliko god manje vredno bilo, kada ih toliko ističu u cenama. Postoje i u drugim valutama, ništa vrednije, pa u drugim zemljama nisu ukinuli njihov materijalni oblik... Da li me sad potpuno razumete? Smisao besmisla da dođem 50 Vama ili Vi meni. Lepše mi je da ne dodjem nikome ništa. Neka zaokruže cene!
Kliknite za proširenje...
Не бих улазио у то да ли нешто има смисла или нема. То је доста индивидуална ствар, свако има своје мишљење.
Ево, да буде јасније, израда кованица у парама је скупља од њихове вредности у оптицају. То је један од битнијих разлога зашто се више не израђују кованице испод ном. вредности 1 рсд.
Маркет који заокружује цене то сигурно не ради на своју штету, већ "штелује" цене тако да буду "округле" у њихову корист. Заправо, они вам узимају више него онај ко приказује цене израчунате процентуалним учешћем свих маржи, али је вама вероватно лакше да вам не узму тих 49 пара на каси у заокруживању. Више од тога не може бити заокружено на каси.
Претпостављам да је могуће да се, јачањем домаће валуте, неко досети да размотри поновно ковање апоена у парама. Мада, мало вероватно.
 
ma nije to ništa da vidiš ti šta je prevara...

dok nisam radio bolelo me dupe jel ima komaraca po spavaćoj sobi ili nema
sad kad imam i sabajle smenu nema zezanja oko spavanja
da mi neko zvrnda i napada a dok ja šljakam da kulira po zidovima bezbrižno ne dolazi u obzir
e i rešim ja da kupim nešto za protiv komaraca
prošli put kad smo kupili neki sprej samo smrdelo a komarci leteli i ledjno i prsno i kraul... uopšte nije delovalo
i kupim ti ja onaj grejač što se stavljaju one tabletice pa mirišu 12 sati
ono jes da nema ni jednog komarca nego je problem nešto drugo:
kaže na kutiji kad se prevede - ostaviti 15 minuta pa otvoriti prozor da ulazi vazduh

e tu je prevara
gledao ja šta se dešava
ni jedan komarac nije umro nego pobegli kroz otvoren prozor
i javili drugima da ne ulaze

ja oću da ih to ubije a ne da ih izbacuje
ima male dece po komšiluku pa će odu kod njih
molim da vlast uradi nešto

- - - - - - - - - -

Branko Lori:
Neprijatno iznenađenje za kupce - meso sve skuplje
Poslednjih dana neprijatno iznenađenje za kupce u mesarama - svinjetina i junetina sve su skuplje. Dokle meso može da poskupljuje i šta su uzroci sve viših cena?
Sve manje mesa na trpezi. To bi moglo da se očekuje nakon novog poskupljenja svinjetine i junetine.

U trgovinskim lancima meso - svinjetina i junetina poskupeli su i do 15 odsto. Trgovci međutim, ne žele pred kamere. Nezvanično, kažu da marže nisu podizali, već da su cene podigli proizvođači mesa. Takođe i da nisu sigurni da li će se trend nastaviti.

Junetina je, kažu analitičari, skuplja zbog većeg izvoza. Kod svinjetine su drugi razlozi u pitanju.

"Zimus i prošle jeseni je došlo do klanja genetskog potencijala krmača, tako da sada, posle pet, šest meseci kada treba da se prase, nemamo dovoljan broj za prašenje. Kad je nečega manje, cena je automatski skočila i kod žive stoke, a i u mesarama za nekih 10 do 15 odsto, jer se nedostatak kompenzuje enormno velikim uvozom", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slično tvrde i oni koji se proizvodnjom i preradom mesa bave.

"Tridesetak dinara povećana je i cena u maloprodaji, a razlog je nestašica svinja na domaćem tržištu. S jedne strane, prodavcima se ne isplati uvoz, jer nas svinjetina iz Hrvatske, odakle tovljenike najviše uvozimo, košta 175 dinara po kilogramu. S druge strane, u Srbiji je u poslednje vreme povećana potrošnja svinjetine zbog rasta standarda i imamo nedovoljno tovljenika u odnosu na tražnju", rekao je Petar Matijević.

Stručnjaci inače upozoravaju da je srpski stočni fond već duže vreme u krizi, da je opao i da to predstavlja stalni rizik za stabilnost na tržištu.
Kliknite za proširenje...

Gospodine,

ja sam LUPO U ŠERPE sa Zoranom Djindjićem, Vesnom Pešić i Vukom Draškovićem
Vama ako komunjare valjaju apsolutno je Vaš problem
JA ZNAM ZAŠTO SAM LUPO - OĆU SVI DA POCRKATE :rtfm:
 
Poslednja izmena:
R.Žiskar:
Не бих улазио у то да ли нешто има смисла или нема. То је доста индивидуална ствар, свако има своје мишљење.
Ево, да буде јасније, израда кованица у парама је скупља од њихове вредности у оптицају. То је један од битнијих разлога зашто се више не израђују кованице испод ном. вредности 1 рсд.
Маркет који заокружује цене то сигурно не ради на своју штету, већ "штелује" цене тако да буду "округле" у њихову корист. Заправо, они вам узимају више него онај ко приказује цене израчунате процентуалним учешћем свих маржи, али је вама вероватно лакше да вам не узму тих 49 пара на каси у заокруживању. Више од тога не може бити заокружено на каси.
Претпостављам да је могуће да се, јачањем домаће валуте, неко досети да размотри поновно ковање апоена у парама. Мада, мало вероватно.
Kliknite za proširenje...

Kara od mornara... To je moglo nekad više jok
Kitu moju će kasirka da zaokružuje da joj ne propadne Gazda Lopov koji prodavnicu nasledio od predratnog dede

Da ja tebe pitam nešto?
Jel si ti otvorio tekući račun u banci da bi podizao keš?
To rade seljačine

I da bi bile seljačine XXL oni otvore račun u nekoj stranoj banci
Neće da otvore u Poštanskoj Štedionici (Vojvodjanska i Komercijalna prdnule u čabar, gase ih u sledeći utorak)
Poštu imaš i u Veliki Ljubiš al stranu banku teško... pa nek održavanje računa ostane u zemlji
Mi komunjare ni državne akcije nismo hteli da prodamo strancima - tudje nećemo, svoje ne damo
Podigo sam 2200 din dividendi a sad imam 512 din za ovu godinu, a ko nije podizo do sada imaće 2800 da turi u dupe

Medjutim nije to poenta
Kad ti priprosta kasirka (takve slučajeve zapošljavaju) zaokruži stručno sa 459,68 na 460
a ti joj kažeš: KURATZ 460, EVO TI KARTICA I NAPLATI KOLIKO PIŠE

32 pare pa na 10.000 kupovina - koliko je to para?
jel ostane za leba?
nego...
 
Poslednja izmena:
eremita:
Једемо кромпир из Албаније и Француске који кошта и до 400 динара, а домаћи бацамо
27. маја 2018.

Београд-На пијацама уз прошлогодишњи домаћи кромпир чија је цена од 40 до 80 динара, увелико на тезгама се може наћи и млади кромпир, пет пута скупљи, а паковање од 1,5 килограма, увоз из Француске, кошта 400 динара или 270 динара за килограм. А осим овог, купци могу да бирају и купе онај произведен у Холандији, Шпанији, Белгији, Немачкој и Албанији!



„Тржиште смо тотално отворили и бојим се да практично нема заштите за домаћег произвођача, тако да ће нама овај неолиберализам доћи главе“ – упозорава за „Блиц“ Милан Простран аграрни аналитичар.

Земље Европске уније, велики пољопривредни произвођачи због санкција Руској Федерацији, указује наш саговорник, своје вишкове производа, а где спада и кромпир преусмериле су на мала тржишта, какво је наше.
„Неспремно смо дочекали тако висок степен либерализације тржишта, а докле год се не укину санкције Руској Федрацији они ће своје вишкове да усмеравају на наше тржиште. Важно је да се спроводи пооштрени фитосанитарни надзор, како се не би десило да су у узгајању користе недозвољени пестициди“ – истиче Простран.
Увоз из Албаније, Холандије, Шпаније, Француске…
Чини се да никад бољи избор није ни кромпира у маркетима. Може да се бира, широк асортиман – од белог, црвеног, младог, старог, органски произведеног па и оног слатког. Цене и порекло шаренолико.
Најскупљи је увоз из Шпаније, слатки батат црвени – 229 динара. Четири пута је јефтинији кромпир црвени произведен у Србији – 55 динара за килограм, бели нешто скупљи – 60 динара.

Увозни бели млади из Албаније 100 динара, док увозни црвени из Холандије кошта 75 динара. Килограм органског је од 170 до 200 динара. У појединим трговинама може се купити опран (70 динара), али и неопран који је јефтинији за двадесетак динара.
И на пијаци га има. Највише старог.

„Продајем овај мој рајачки 80 динара за килограм и имам сталне купце. Цена можда јесте „јача“, ал’ зна се шта је домаћи квалитет“ – хвали своју робу времешни продавац на београдској пијаци Скадарлија.
И безмало испред његове тезге ред. Купује се килограм, два, старе залихе потрошене па да се премости док не стигне млади, али са разумном ценом.
„На јесен купим џак кромпира од 20 килограма и тад платим за килограм 30 динара, то ми је довољно за два месеца, а онда купујем на пијаци, додуше тад буде дупло скупљи“ – прича Миљко Милосављевић из Земуна.
А младог кромпира већ има. Мали џак од 1,5 килограм, увозни из Француске. Купци га више загледају, него што купују. Цена 400 динара за тај килограм и по. Или килограм 270 динара.

Према последњим подацима Привредне коморе Србије, у 2016. увезли смо 20.963 тона кромпира и то из Белгије, Немачке и Холандије.


Ова ситуација са великим увозом, како указује Милан Простран угрожава домаћу производњу на подручјима где се традиционално узгаја кромпир – Ивањица, Ариље, Чачак и Ужице и неки делови Војводине.

А да је стање тешко, потврђују и произвођачи. На недавно одржаном 19. Саветовању повртара у Новом Саду истакли су да се због суше не памти тежа година од претходне у повртарској производњи. Поједини узгајивачи у Војводини су и бацали кромпир јер је цена била 10-15 динара за килограм на малим пијацама, а истичу да им је велика конкуренција и увозни.


Данијела Нишавић/Блиц
Kliknite za proširenje...

Ja ne volim krompir tako da me zabole i za francuski i za balkanski
sem povremeno u formi pirea ali sa mlekom

- - - - - - - - - -

Reefer:
Protoke, biraj. Oš sapunčić ili šampončić il' ne daj Bože oba? Ima, samo traži.
Kliknite za proširenje...

jel zeleni safun?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top