bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 41

Tema: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

  1. #1
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    KADA JE MIT POLITIČKI PROGRAM
    Snaga njegovane laži

    Veliki južnoslovenski istoričar i intelektualac Ivan Lovrenović u eseju Lament nad Beogradom piše o bitci kod Nikopolja, na bugarskoj obali Dunava, godine 1396. Ta bitka, iako za evropsku povijest kudikamo bitnija od one Kosovske, u nas je sistematski prešutkivana. Lovrenović piše kako je boj na Kosovu, kojim smo bombardovani iz svih izvora saznanja, od školskih udžbenika, preko televizije do usmenog predanja, "realno, tek jedna od etapnih bitaka u silnom nadiranju osmanslijske vojske i ekspanziji osmanlijske države u jugoistočnoj Evropi, koja je u opštoj istoriji tog vremena zabilježena tek kao oveća fusnota".
    Bitka kod Nikopolja, o kojoj nismo učili ništa, dešava se dakle sedam godina nakon Kosovskog boja. Do tog trenutka sultan Bajazit (ili, kako bi bilo tačnije izgovarati, Bajazid) pokorio je Srbiju i Bugarsku, i sada ga istorija zatiče kako nadire na vrata Ugarske. Sigismund, ugarski kralj, okuplja vojnu alijansu sastavljenu od francuskih, njemačkih i engleskih vitezova. To je NATO tog vremena, i Sigismund pun nade maršira pred moćnom vojskom od 120 000 ljudi. Dok čitava hrišćanska Evropa gleda u njega i moli se da njegova snaga bude dostatna da zaustavi nadiranje Turaka, Sigismund se u Nikopolju priprema za krvavu bitku.
    Naša predstava o srednjovjekovnim bitkama uveliko je stvorena filmskim prikazima tih klanica. Objektivna slika bila je još surovija. Stotine hiljada tijela u sudaru za sobom su ostavljale rijeke krvi, koje su se kod Nikopolja ulile u plavi Dunav, raskomadana ljudska tijela po poljima i smrt, dokle god je, kroz dim spaljenih kuća i krike unesrećenih, dosezao ljudski pogled.
    Na trenutak se činilo da će hrišćani, vođeni hrabrošću, prije svega francuskih vitezova, ostvariti veliku pobjedu i iz Evrope izgnati Bajazita, zvanog Jildirim - munja. Ali sultan je bio briljantan strateg, koji je u odsudnom trenutku potegao svoje skriveno, a najmoćnije oružje. Na vrhuncu bitke on na hrišćane pušta svoju "elitnu vojsku" - pet hiljada srpskih vitezova na čelu sa Stefanom Lazarevićem. Srpskim despotom a njegovim vazalom". Hroničar dalje piše: "Dio hrišćanske vojske koji uteče pokolju, potopi se u Dunavu, a dio dopade Turskoga ropstva". Pozivajući se na američku istoričarku Barbaru Tuchman i njenu knjigu Daleko ogledalo, Lovrenović ovako opisuje posljedice trijumfa srpskog oružja kod Nikopolja: "Cijela tri vijeka od tada, sve do Jana Sobieskoga i bitke pod Bečom 1683, neće Zapad uspjeti sakupiti snage ni sloge da se odupre Osmanlijama".
    Bitka kod Nikopolja zabranjena je tema, jer kao trulo stablo u samom korijenu ruši Kosovski mit. Jer njegova suština jeste srpsko stradanje zarad odbrane Evrope. Bitka kod Nikopolja to demantuje - srpski angažman nije bio presudan za odbranu, nego za trovjekovni poraz Evrope.
    Istorijski podaci su, međutim, nemoćni pred razornom snagom mita, koja je fundirana u nekritičkom masovnom mišljenju - a nije li to binarna opozicija mišljenju, nužno individualnom. Nijedno naknadno saznanje ne dotiče mit, tu mašinu koju pokreće sinergija neobaviještenosti i zadrtosti mase.
    Uočavajući to, Lovrenović citira potcijenjenog srpskog intelektualca Miodraga Popovića, koji je još 1976. proročki pisao: "U zrelim civilizacijama jasno se razlikuje šta je mit a šta istorijsko mišljenje, šta poezija a šta zbilja, šta bajka a šta živa stvarnost. U civilizacijama koje tek sazrevaju, ovi pojmovi se mešaju, međusobno prožimaju, što dovodi do stalnih sudara, lomova, nesporazuma, do pseudodinamike... Kao trajno stanje duha, vidovdanski kult može biti koban po one koji nisu u stanju da se iščupaju iz njegovih pseudomitskih i pseudoistorijskih mreža. U njima, savremena misao, duh čovekov, može doživeti novo Kosovo: intelektualni i etički poraz".
    Čak ni danas, kada su malobrojni preostali kosovski Srbi, kao živući spomenici pogubne politike Beograda na Kosovu, izloženi teroru albanskih ekstremista, nikome ne pada na pamet da razloge vlastitog poraza potraži u mudrim Popovićevim riječima. Žrtve "vidovdanskog kulta", zapravo nesposobnosti da se život razluči od mita, i dalje ostaju zatočnici mitologije.
    Destruktivni rad mita i na mitologiji zasnovanih stereotipa nipošto nije ekskluzivna odlika samo srpskog društva. Crnogorci su imali tu privilegiju da vide kako se uživo, pred njihovim očima, tokom napada na Dubrovnik, pod nogama rezervista koji su uprtili konavoske pršute, u travestitskoj zabavi ratnika koji su oblačili donji veš Tereze Kesovije, raspada mit o herojskoj Crnoj Gori. Nešto kasnije će oni koji su hvatali izbjeglice utekle u Crnu Goru razoriti i mit o čojstvu. Hrvatski stereotip o sopstvu koji je korišten tokom devedesetih bio je vrlo sličan srpskome: Tuđman je kao mantru ponavljao frazu o Hrvatskoj kao "predziđu kršćanstva", zemlji i naciji čiji je zadatak da katolički svijet sačuva od "barbara sa istoka". Bošnjaci danas plaćaju panislamski entuzijazam Alije Izetbegovića, a autentična bosanska verzija islama mukom odolijeva uvezenim vehabijskim uticajima. No Kosovski mit je najupečatljiviji primjer destruktivnosti mita pretvorenog u politički program.
    To je evidentno, no kao da se to srpske političke i intelektualne elite ne tiče. Cjelokupna politička djelatnost prosrpskih političkih partija zasnovana je na razornom djelovanju stereotipa. Odbija se voditi dijalog sa neistomišljenicima - jedini dijalog na koji se pristaje jeste onaj sa vlastitom mitologijom. U kojem se svi o svakom pitanju u svemu slažu. Za sve ostale, one izvan tog mitološkog obora, ma koliko uporno pozivali na dijalog i razum, rezervisana je samo mržnja i status neprijatelja, Jer u mitu nema dijaloga i argumenata: ima samo pobjednika i poraženih. Ali neodgovornost u djelanju prosrpske opozicije u Crnoj Gori beskrajna je i upravo proporcionalna odgovornosti za mir i budućnost Crne Gore koja je na njima. Ne u mitu, nego u realnosti.
    Andrej NIKOLAIDIS



  2. #2
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.498
    Reputaciona moć
    2080

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Виспак, зашто Ти не би своја генијална запажања постовао негде ван Србије... пази у Србији сасвим мирно инесметано живи 150 000 муслимана - ДА ЛИ ЖЕЛИШ ДА ЈЕДНОГ ДАНА ПОПИ*ДИМО И ДА ИХ ПРОТЕРАМО...

    Мисли мало о томе шта постујеш И ЗАШТО ВРЕЂАШ !!!
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  3. #3
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio eremita
    Виспак, зашто Ти не би своја генијална запажања постовао негде ван Србије... пази у Србији сасвим мирно инесметано живи 150 000 муслимана - ДА ЛИ ЖЕЛИШ ДА ЈЕДНОГ ДАНА ПОПИ*ДИМО И ДА ИХ ПРОТЕРАМО...

    Мисли мало о томе шта постујеш И ЗАШТО ВРЕЂАШ !!!
    eremita,to je ono sto bi ja najvise volio,svi muslimani iz bivse Juge Bosnu a pravoslavni i katolicki narodi iz Bosne u svoje maticne drzave,i vjeruj da bi bio mir na Balkanu sljedecih hiljadu godina

  4. #4
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    nego,sta ti kazes Eremita na ovaj post sto sam ga postirao,slazes se ili ne.vidis u kolikoj ste zabludi i zivite u mitomaniji i pocinili ste ogromne zlocine u ime te lazne mitomanije,da je makar istina,pa nekako.....

  5. #5
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.498
    Reputaciona moć
    2080

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Али, виспак, то што Ти предлажеш су једнонационалне етнички чисте државе које нико у свету НЕ ЖЕЛИ... мени у принципу нико не смета, осим када почне да ме масира као што Ти чиниш... ја сам у Србији, у Београду и овде има милион нација, народности, странаца... и сл. АЛИ АКО ТИ СТРАНЦИ ИЛИ ТИ ПОЧИЊЕТЕ ДА НАПАДАТЕ СРБЕ И СРБИЈУ - онда ту нешто озбиљно није у реду. Ако вам се не свиђа изволите у своје етнички чисте торове... то је ваша ствар... али не разумем које Ти задовољство налазиш у непрекидном нападу и мржњи према Србима - ДА ЛИ ЋЕ ТИ БИТИ БОЉЕ У ЖИВОТУ ??? Или си болестан ???
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  6. #6
    Primećen član Grandfather (avatar)
    Učlanjen
    10.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    .
    Poruke
    771
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Pa de si BRE vispak lafe.Sto se tice ovog teksta gore mogu da ti ga prevedem ako te zanima.Nego reci ti meni citas li ti mozda blog Bore oko ociju?Pise tvoj zemljak.

  7. #7
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio eremita
    Али, виспак, то што Ти предлажеш су једнонационалне етнички чисте државе које нико у свету НЕ ЖЕЛИ... мени у принципу нико не смета, осим када почне да ме масира као што Ти чиниш... ја сам у Србији, у Београду и овде има милион нација, народности, странаца... и сл. АЛИ АКО ТИ СТРАНЦИ ИЛИ ТИ ПОЧИЊЕТЕ ДА НАПАДАТЕ СРБЕ И СРБИЈУ - онда ту нешто озбиљно није у реду. Ако вам се не свиђа изволите у своје етнички чисте торове... то је ваша ствар... али не разумем које Ти задовољство налазиш у непрекидном нападу и мржњи према Србима - ДА ЛИ ЋЕ ТИ БИТИ БОЉЕ У ЖИВОТУ ??? Или си болестан ???
    nije tacno eremita da ja napadam Srbe,ja samo hocu da kazem da vam je sva historija satkana od velikih lazi i da vi do dana danasnjeg vjerujete u te lazi,a to je veoma opasno za druge narode.mozes se i sam uvjeriti u to.istina ce ipak izaci na vidjelo i izlazi i razitkrivaju se vase veljesrpske lazi i mitovi koji ssu kostali glava drugih naroda na hiljade i stotine hiljada.etnicki cista drzava je najbolje rjesenje za sve narode bivse Juge

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    preuzeto sa rastko.org.yu
    ...
    Чувши шта се догађа под Никопољем султан Бајазит је одмах оставио опсаду Цариграда и покренуо своју војску те преко Трнова стигао до опкољеног Никопоља. "Кад је угарски краљ са својом и покореном му војском реку Дунав прешао и Видински град освојио и у Никопољ стигао, тада варварски вођ, оставивши Византију са којом се тада жестоко борио, устаје на Угаре што је могуће брже" (Цамблак). Бајазиту се ту са око 1.500 оклопљених коњаника придружио и кнез Стефан Лазаревић, а видећемо да ће управо они да одиграју одлучујућу улогу у битци која је предстојала "А овај (Бајазит) брзо оставивши део Царскога града званог Галата пође као распламтели огањ овима у сусрет. Овај краљ (Сигисмунд), имао је под собом Угре и прво се називао немачки (цар); Сармате, Германе и Угре и остале у помоћ скупивши, беше дошао са великим и неисказаним мноштвом" (Константин Филозоф).
    ...


    Овај налет Угара је био страшан и у том моменту је изгледало да ће Турци ову битку изгубити јер је код њих почело расуло, али тада долази до једног ненаданог преокрета. Као последња Турска резерва у битку улети кнез Стефан Лазаревић са својим оклопницима, разбије одред краља Жигмунда и на крају обори Угарску заставу.

    ...
    pa u pravu si... mene je recimo uvek nerviralo shto je Vuk Brankovic jedini proglashen za izdajnika, a nikad u zivotu nije stao na tursku stranu...

    verovatno nije uplatio gde treba

  9. #9
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.498
    Reputaciona moć
    2080

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Виспак, стави руку на срце, без обзира у кога бога верујеш, закуни се рецимо у Мухамеда и реци ми ДА ЛИ ТИ МИСЛИШ ДА ТИ ИМАШ ТАПИЈУ НА ИСТИНУ О СРБИМА ???
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  10. #10
    Ističe se Stari Crnogorac (avatar)
    Učlanjen
    09.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Carev Laz
    Poruke
    2.105
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio eremita
    Виспак, зашто Ти не би своја генијална запажања постовао негде ван Србије... пази у Србији сасвим мирно инесметано живи 150 000 муслимана - ДА ЛИ ЖЕЛИШ ДА ЈЕДНОГ ДАНА ПОПИ*ДИМО И ДА ИХ ПРОТЕРАМО...
    Tebe slicni kad popizde mogu samo da poceraju vaske s tvoje glave, a i tada ti treba doktorov tretman.
    "Ko Crnogorstvu ne bio vjeran, bogom i ljudima svud bio ćeran." - Kralj Nikola

  11. #11
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio eremita
    Виспак, стави руку на срце, без обзира у кога бога верујеш, закуни се рецимо у Мухамеда и реци ми ДА ЛИ ТИ МИСЛИШ ДА ТИ ИМАШ ТАПИЈУ НА ИСТИНУ О СРБИМА ???
    ti si eremita izgleda uvjeren da postoji vise bogova,ne ja vjerujem u jednog boga a nadam se da i ti vjerujes u jednog samo na razlicite nacine.imam ja mnogo stare knjige koje govore o ovim bitkama a knjige su stare ohoho,godina

  12. #12
    Veoma poznat fosilvaso (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zagreb
    Poruke
    13.586
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio vispak
    eremita,to je ono sto bi ja najvise volio,svi muslimani iz bivse Juge Bosnu a pravoslavni i katolicki narodi iz Bosne u svoje maticne drzave,i vjeruj da bi bio mir na Balkanu sljedecih hiljadu godina
    Vispak/TetraPak: Ima jedan nedostatak u tvojem predlogu: Ko bi onda ostao konstitutivan narod u BiH jer EVROPI NE PAŠE ČISTA MUSLIMANSKA DRŽAVA NA BALKANU!!??

    Važnost Kosovskog boja: Jedna generacija turske vojske je istrebljena te su turci dalje mogli prodirati sa slabijim snagama. Zatim, taj događaj je usporio napredovanje turaka i dao Evropi vremena da se pripreme za odbranu....
    Sve je apsolutno u totalitarnom režimu!

  13. #13
    Veoma poznat diretore (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    38:54:18N 77:00:58W
    Poruke
    12.957
    Reputaciona moć
    182

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio Milorad V. Timotic "Da li je u Srbiji zaista postojao »neki strah od Evrope«, ili se radi o mnogo slozenijim odnosima"
    O pravoslavlju i renesansi
    Po svemu sudeci, Djordjevicev zakljucak da je renesansa imala samo pojedinacne odjeke u slikarstvu vizantijskog komonvelta, a da u njemu nije nikada dovela do stvarnog i sveobuhvatnog uticaja, izgleda sasvim uverljiv. Ako je taj potencijalni renesansni razvoj u Vizantiji i na Balkanu bio prekinut turskom invazijom, cinjenica da do njega nije doslo ni u Rusiji, koja je, po padu Carigrada, pretendovala na titulu treceg i poslednjeg Rima, ukazuje da je u pravoslavlju i vizantijsko-slovenskoj ideologiji i poimanju sveta bilo nesto nespojivo sa nacelima i duhom humanizma i renesanse. Naravno, potvrda navedene teze zahtevala bi suptilnu i slozenu analizu i argumentaciju, neprikladnu za ovaj napis, ali, po misljenju pisca ovih redova, izuzetno vaznu za razumevanje drustveno-politickog razvoja zemalja vizantijskog komonvelta. Ta tema ukljucuje i izuzetno provokativno pitanje zbog cega je bas u tim zemljama doslo do komunistickih revolucija i svih masovnih moralnih i ljudskih padova koji su usledili. Da li je pravoslavlje - ortodoksija - zaista bilo toliko ortodoksno, misticno i apstraktno, da se u svesti sirokih slojeva drustva odrzavala samo jedna tanka religijska moralno-filosofska skrama, koja je se pod udarom ideoloski agresivnog marksizma jednostavno rasprsila? Posle toga je jednostavno nastalo stanje koje je Dostojevski predvideo recima »Ako nema boga, sve je moguce«. No, svakako, to treba da bude predmet sire i dublje rasprave.

    Najzad, o gradovima i gradskim statutima u srednjovekovnoj Srbiji. Nije sigurno da u gradovima srednjovekovne Srbije nije bilo nikakve gradske samouprave. Primorski gradovi su bili uredjeni slicno njihovim zapadnoevropskim parnicima, odnosno imali su statute. To je teze utvrditi za gradove u unutrasnjosti drzave, ali u cl. 172 bistrickog prepisa Dusanovog zakonika stoji: »Svi gradovi po zemlji carevoj da su na zakonu kako su bili u predjasnjih careva«. To se verovatno prvenstveno odnosi na gradove koje je Dusan osvojio od Vizantije, ali nije iskljuceno da su i veci gradovi po Srbiji imali neku vrstu gradskih statuta. Posle dosta oprecnih gledista, izgleda da je ipak prihvaceno stanoviste da je Novo Brdo imalo gradski zakon,1 odnosno da je uzivalo neku vrstu samouprave. Imajuci to u vidu, kao i cinjenicu da su Prizren i Skoplje kovali i sopstveni novac, moze se skoro sasvim pouzdano zakljuciti da su i u srednjovekovnoj Srbiji gradovi imali neku vrstu gradske samouprave, koja se verovatno znatno razlikovala u pojedinim krajevima relativno velike drzave.

    O uzrocima »neslavne propasti Srbije«
    Mirko Djordjevic, citirajuci Spremica i Muzijevica, zakljucuje da »glavni uzrok despotove propasti nije lezao u neslozi zapadnih zemalja, vec u samoj njegovoj zemlji«. Bez obzira na sve postovanje za navedena imena istoricara, smatram da takav zakljucak treba u potpunosti osporiti. Srbija despota Djurdja nije imala apsolutno nikakve sanse da se suprotstavi turskoj invaziji. Turska je u to vreme bila vojnicki superiorna, ne samo neuporedivo vecim, razvijenijim i bogatijim zemljama, kao sto je to bila kraljevina Madjarska, vec je u tri slucaja demonstrirala svoju vojnicku superiornost i u odnosu na zapadnjacke koalicije. To su: bitka kod Nikopolja 1396. godine gde je Bajazit katastrofalno pobedio kralja Sigismunda i zapadnoevropske krstase; bitka kod Varne 1444. godine gde je Murat II opet katastrofalno pobedio madjarskog kralja i zapadnoevropske krstase; tu mozemo ubrojati i poraz Hunjadija od Murata II na Kosovu polju 1448. godine, gde su pored Madjara ucestvovali i odredi Ceha i Nemaca. Prema tome, ako navedene silne koalicione armije nisu bile sposobne da se vojnicki suprotstave Turcima, kako bi to mala, vojnicki iscrpena i teskim turskim dankom opterecena Srbija mogla! Treba, isto tako, imati u vidu da je nas najmocniji srednjovekovni vladar Stefan Dusan bio porazen u obe bitke vodjene protiv Turaka: kod Stefanijane 1344. i kod Dimotike 1352. godine i da je posle druge bitke slao poslanstvo papi Inocentiju VI s molbom da ga imenuje za zapovednika hriscanske vojske u borbi protiv Turaka, naravno, nudeci protivusluge. Tvrdnja da je Srbija propala jer se nije ukljucila u »moderne kulturne i civilizacijske tokove«, po nasem misljenju je sasvim neodrziva, jer bi se isti kriterijum morao primeniti i na Madjarsku, tipicnu drzavu zapadnoevropskog tipa, koja je ubrzo posle Srbije pala pod Turke.

    Da li je u Srbiji zaista postojao »neki strah od Evrope«, ili se radi o mnogo slozenijim odnosima? Ima dosta cinjenica koje uverljivo pobijaju tu tezu. Npr: Kralj Dusan je kovao novac sa natpisom »Stefanus. Dei Gra.redz«, knez Lazar je kovao novac sa natpisom »Conte Lasaro«, Milutin je drzao u sluzbi italijanske najamnike, njegov sin Spance, a Dusan nemacke Palmanove gardiste, da se ne govori o zivim trgovackim, pa i politickim i duhovnim vezama sa Zapadom. Despot Djuradj je kovao zajednicki novac sa Janosem Hunjadijem, pri cemu je na jednoj strani bio lik, ime i titula despota (pisani latinicom), a na drugoj ime, titula i grb Hunjadija. Djuradj je u Madjarskoj posedovao imanja i gradove, a bio je i clan drzavnog sabora madjarskog kralja. Sa Dubrovnikom, kao tipicnim predstavnikom zapadnjackog renesansnog grada-republike, odrzavao je bliske i veoma prijateljske odnose, poveravajuci gradjanima Dubrovnika najdelikatnije poslove na dvoru i vazne diplomatske misije.

    Mirko Djordjevic takodje tvrdi da je postojala »neka opsesija da ce Zapad progutati malu zemlju izmedju Istoka i Zapada, pa je svaka pruzena ruka odbijana sasvim lako«. U tom vremenu i prema zakonima koji su tada vladali, svaka zemlja bila je izlozena pretenzijama suseda, uvek zasnovanim na nekim stvarnim pravima ili na pravima jacega, pa je i Srbija morala biti svesna te opasnosti. Nije to bila nikakva opsesija, vec realisticko poimanje stvarnosti zasnovano na gorkim iskustvima i teskoj borbi za opstanak tokom skoro tri stotine godina postojanja nase srednjovekovne drzave. Ako se tome doda i misljenje vecine istoricara o vecoj toleranciji Turaka prema pravoslavnoj religiji, nego sto je to bio slucaj sa zapadnjacima, koji su uporno insistirali na uniji, odnosno svaku pomoc uslovljavali su priznavanjem primata rimskog pape i katolicke dogme u hriscanskom svetu. Nazalost, i Vizantinci i Srbi radije su birali borbu na zivot i smrt, realno samo na smrt, sa Turcima, nego da priznaju primat rimskog pape i da prihvate neki oblik kompromisa sa rimokatolickom dogmatikom i liturgijom. Ponovo tema za veoma ozbiljnu i produbljenu raspravu, koja bi se morala upustiti u suptilnu filosofsku, kulturnu i eticku analizu.

    Zakljucak M. Djordjevica o jazu »izmedju malobrojne i mocne vlastele i mase naroda« kao ciniocu propasti despotovine je deplasiran, jer se drustveni odnosi u tadasnjoj Srbiji nisu sustinski razlikovali od odnosa u ostalim evropskim zemljama. Postojanje instituta vizantijske i srpske pronije, nepoznatih na Zapadu, bilo je od znacaja jedino za feudalnu klasu, a sebri (kmetovi) su jednako tesko ziveli i na bastini (lenu) kao i na proniji. Osim toga, i u onim zemljama koje su zaustavile tursku invaziju vladao je isti takav drustveni sistem. Cak je identican jaz izmedju feudalnog sloja i kmetova postojao u Rusiji u vreme uspesne odbrane od Napoleonove invazije.
    nastavak
    "This time next year, we'll be millionaires"

  14. #14
    Veoma poznat diretore (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    38:54:18N 77:00:58W
    Poruke
    12.957
    Reputaciona moć
    182

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio Prof. dr Momčilo Spremić

    Porazivši Vuka Brankovića, Turci su njegove zemlje dali Lazarevićima

    Vuk se, ipak, lakše nosio sa svima nego s Turcima. To nije bio slučaj samo s njim, već sa svim tadašnjim hrišćanskim gospodarima. Pošto mu je oduzeo Skoplje, sultan je u njega smestio svoga zapadnog krajišnika. Ono je brzo postalo polazna tačka za dalje provale, sve do Bosne i Jadranskog mora. Kako su Turci tokom 1392. preduzeli dalje pljačke i osvajanja, begunci su stizali u Primorje, a Dubrovčani su od jula do oktobra zabranjivali trgovcima da odlaze u Srbiju. Kada je u junu 1392. jedan Drobnjak, ipak, zaključio ugovor s trojicom Dubrovčana o prenosu robe u Oblast Vuka Brankovića, predviđala se opasnost od napada Turaka. U tom slučaju, ponosnik je bio dužan da robu skloni na sigurno mesto, ili da je ponese sa sobom ako odluči da beži. Pošto je Vuk bio izložen neposrednom turskom pritisku, pre 21. no-vembra 1392. potčinio se sultanu i obavezao se da plaća godišnji harač.

    Kakav je Vuk bio prema vrhovnom gospodaru, dobro pokazuje njegov odnos prema sultanu. U zimu 1393/1394. godine Bajazit I pozvao je svoje vazale u Ser. Stigli su vizantijski car Manojlo II Paleolog, njegov savladar Jovan VII, despot Teodor Paleolog, gospodin Konstantin Dragaš, knez Stefan Lazarević, ali Vuka nije bilo. U Bici na Rovinama, maja 1395, uz sultana su se borili kralj Marko, Konstantin Dragaš (obojica su poginula), Konstantin Balšić, Stefan Lazarević, ali Vuka opet nije bilo. Sledeće godine, u Bici kod Nikopolja Stefan Lazarević je učestvovao i, po izričitim svedočanstvima izvora, tako se hrabro borio da je najviše doprineo pobedi svog vrhovnog turskog gospodara. Vuka opet nije bilo. Kada je procenio da se Bajazit I našao u teškom položaju zbog rata na severnim granicama, Vuk je pošao putem otpora. Približio se Veneciji, sultanovom suparniku na Levantu i Balkanskom poluostrvu. Postao je njen vazal, dobivši njena građanska prava za sebe i potomke. Onda je sultan rešio da ga satre. Dok su mu Turci zauzimali zemlju, prebacio je, u toku 1395, porodično blago u Dubrovnik. Pružao je otpor sigurno do avgusta 1396, kada se još pominju njegovi ljudi u Polimlju. Ali, u toku te godine je satrven. Najveći deo njegove zemlje sultan je dao Lazarevićima, zadržavši za sebe samo neke strategijski važne tač-ke. Kao što je navedeno, prema M. Orbinu, knjeginja Milica se čak "obratila Turčinu, pa je on odu-zeo zemlju Vuku Brankoviću i predao je njegovim šuracima, sinovima kneza Lazara".
    citav tekst se moze naci na
    http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/11/article-5.html
    "This time next year, we'll be millionaires"

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.06.2004.
    Poruke
    199
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Bitka kod Nikopolja se apsolutno nadovezuje na kosovski zavet i kompletira ga.
    Pobija se samo tumacenje o katastrofalnom porazu na Kosovu i potvrdjuju se misljenja o "neresenom" ishodu.
    Protivnik koji nekoj impreriji pruzi odsudan otpor i bude porazen najcesce se baci na najnize grane i u svakom slucaju nema 5000 oklopnika da posalje negde. Imati onda 5000 skupo opremljenih i dobro placenih profesionalaca samo za slanje, podrazumeva politicku i finansijsku samostalnost.
    Despotovina je tada imala vise status saveznika ( kao npr. Francuska prema USA danas), tj. obavezu da posalje elitne trupe samo u slucaju velikih i presudnih ratova.
    Osmanlije su prave vazale slali ispred svojih trupa da prime na sebe prvi udar i kisu strela.To je bio slucaj sa Markom (Kraljevicem). Tako je on i poginuo na Rovinama, kao "topovsko" meso.
    Despot je, medjutim, stajao kao rezeva i imao samostalnost u komandovanju nad srpskim i nekim turskim trupama.
    Razlika u statusi njih dvojice proizilazi iz razlike u ishodu bitaka na Kosovu i na Marici.
    Na Marici je bio ubedljiv poraz i Marko je postao tipican vazal.
    Na Kosovu se nije desio poraz. Osmanlije su dosle, ostale bez Sultana i jos brze se vratile nazad. Izvori koji su nastali neposredno posle bitke navode srpsku pobedu i cinjenicu da je Murat stradao u borbi posle razbijanja turskog centra. Bajazit je ublazio poraz munjevitim (otuda i nadimak) kontraudarom na Lazarev steg gde je Lazar i stradao.

  16. #16
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio hijenaa
    Bitka kod Nikopolja se apsolutno nadovezuje na kosovski zavet i kompletira ga.
    Pobija se samo tumacenje o katastrofalnom porazu na Kosovu i potvrdjuju se misljenja o "neresenom" ishodu.
    Protivnik koji nekoj impreriji pruzi odsudan otpor i bude porazen najcesce se baci na najnize grane i u svakom slucaju nema 5000 oklopnika da posalje negde. Imati onda 5000 skupo opremljenih i dobro placenih profesionalaca samo za slanje, podrazumeva politicku i finansijsku samostalnost.
    Despotovina je tada imala vise status saveznika ( kao npr. Francuska prema USA danas), tj. obavezu da posalje elitne trupe samo u slucaju velikih i presudnih ratova.
    Osmanlije su prave vazale slali ispred svojih trupa da prime na sebe prvi udar i kisu strela.To je bio slucaj sa Markom (Kraljevicem). Tako je on i poginuo na Rovinama, kao "topovsko" meso.
    Despot je, medjutim, stajao kao rezeva i imao samostalnost u komandovanju nad srpskim i nekim turskim trupama.
    Razlika u statusi njih dvojice proizilazi iz razlike u ishodu bitaka na Kosovu i na Marici.
    Na Marici je bio ubedljiv poraz i Marko je postao tipican vazal.
    Na Kosovu se nije desio poraz. Osmanlije su dosle, ostale bez Sultana i jos brze se vratile nazad. Izvori koji su nastali neposredno posle bitke navode srpsku pobedu i cinjenicu da je Murat stradao u borbi posle razbijanja turskog centra. Bajazit je ublazio poraz munjevitim (otuda i nadimak) kontraudarom na Lazarev steg gde je Lazar i stradao.

    kolko sam vido na rastko.org, bilo je 1500

    a Stefan je spasio Bajazita i to je chinjenica. a Vuk Brankovic nikad, ali nikad nije pomagao osmanlije! zashto su kreatori javnog mnjega u srbiji tog doba od poturice napravili junaka, a od borca za slobodu izdajnika?

    mislim... delom se slazem sa vispakom, robujemo nekim lazima i pogreshnim vrednostima oduvek

  17. #17
    Primećen član
    Učlanjen
    21.07.2005.
    Poruke
    953
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    "robujemo nekim lazima i pogreshnim vrednostima oduvek"
    -----------------------------------------------------------------------------------------------
    da je samo kosovski boj u pitanju,nego toga ima vise od polovine u srpskoj historiji

  18. #18
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    МАЈКА РУСИЈА
    “Mors tua, vita mea”

  19. #19
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.06.2004.
    Poruke
    199
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio crow
    kolko sam vido na rastko.org, bilo je 1500

    a Stefan je spasio Bajazita i to je chinjenica. a Vuk Brankovic nikad, ali nikad nije pomagao osmanlije! zashto su kreatori javnog mnjega u srbiji tog doba od poturice napravili junaka, a od borca za slobodu izdajnika?

    mislim... delom se slazem sa vispakom, robujemo nekim lazima i pogreshnim vrednostima oduvek
    Savez sa Bajazitom nije bio status poturice (ako mislis na despote Stefana), nego status suverenog saveznika. To je bilo iznudjeno ponasanjem rimokatolickih suseda koji su koristili navalu Osmanlija da sa ledja udare, uniste ili pokatolice "sizmatike". Koaliciona vojska koja se borila kod Nikopolja se pri prolazu kroz srpsko podunavlje ponasala surovije prema stanovnistvu nego sami Turci.
    Da su oni pobedili Srbi bi stradali mnogo vise. Osmanlije bi bili potisnuti prema jugu i naredni sukobi bi se odvijali u sred srpskog etnickog prostora. Ovako je osmanski talas isao dolinom Dunava, preko Vlaske, Banata prema Pesti i Becu.
    Prava stradanja za Srbe su nastala kada smo 1689. podrzali katolicku vojsku protiv Turaka. U kljucnom momentu su nas (namerno) ostavili na cedilu i usledila je velika seoba, masovno unistenje i islamiziranje. Srpka populacija je u momentu bila prepolovljena. Isto bi se desilo da je despot Stefan omogucio pobedu katolickoj koaliciji kod Nikopolja.

  20. #20
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.498
    Reputaciona moć
    2080

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Е, баш ти хвала ХИЈЕНО... и молим Те да се чешће јављаш на овај подфорум, јер ови нови ПИСЦИ И КРОЈАЧИ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА заиста смарају...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  21. #21
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Да надопуним хијену, Сукоб Срба са римокатолицима датира од почетк католицизма и насељавања Хрвата и других племена на ове просторе као католичке војске. Срби су имли потписан споразум са Визнтом као њихова стража и бедем од надолазећих латина.
    Срби и др. Славени су аутохтони на овим просторима и веру смо примири од Апостола Павла, А СПЦ је наследница Апостолске Далмацијске Цркве, то су потврдили и разни Руски научници, чим скенирам подтке ствићу вам на нет.
    “Mors tua, vita mea”

  22. #22
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio hijenaa
    Savez sa Bajazitom nije bio status poturice (ako mislis na despote Stefana), nego status suverenog saveznika. To je bilo iznudjeno ponasanjem rimokatolickih suseda koji su koristili navalu Osmanlija da sa ledja udare, uniste ili pokatolice "sizmatike". Koaliciona vojska koja se borila kod Nikopolja se pri prolazu kroz srpsko podunavlje ponasala surovije prema stanovnistvu nego sami Turci.
    Da su oni pobedili Srbi bi stradali mnogo vise. Osmanlije bi bili potisnuti prema jugu i naredni sukobi bi se odvijali u sred srpskog etnickog prostora. Ovako je osmanski talas isao dolinom Dunava, preko Vlaske, Banata prema Pesti i Becu.
    Prava stradanja za Srbe su nastala kada smo 1689. podrzali katolicku vojsku protiv Turaka. U kljucnom momentu su nas (namerno) ostavili na cedilu i usledila je velika seoba, masovno unistenje i islamiziranje. Srpka populacija je u momentu bila prepolovljena. Isto bi se desilo da je despot Stefan omogucio pobedu katolickoj koaliciji kod Nikopolja.

    jeli... a o chemu ja pricham?

    prvo... lupash... idi do "rastka" pa vidi dal je bash bilo tako svojevoljno...
    drugo... u sluchaju da si u prvu a da "rastko" laze
    daj plan i program Istorije za osnovnu i srednju, i pokazi mi na kom chasu se govori o tome da je stefan svojevoljno pomagao svog saveznika Bajazita u bici kod nikopolja.

    a shto se stradanja tiche, o chemu ti to? nisu stradali pod turcima? i danas stradamo zbog nasledja i mentaliteta koji su nam ostavili...
    al OK, crkava ga uzdize, car je. brankovic je izdajnik, verovatno shto je 600 kg zlata prebaio u Dubrovnik, a ne na Svetu Goru. u rusiju nije mogo... nismo ni chuli za njih...

    a dal je za srbiju tog doba bila opasnija nezavisnost u okruzenju katolika, ili danak u krvi i okupacija islama... necu da raspravljam uopshte

  23. #23
    Iskusan Nexus 6 (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Vozdovac
    Poruke
    5.180
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio КиМ
    Да надопуним хијену, Сукоб Срба са римокатолицима датира од почетк католицизма и насељавања Хрвата и других племена на ове просторе као католичке војске. Срби су имли потписан споразум са Визнтом као њихова стража и бедем од надолазећих латина.
    Срби и др. Славени су аутохтони на овим просторима и веру смо примири од Апостола Павла, А СПЦ је наследница Апостолске Далмацијске Цркве, то су потврдили и разни Руски научници, чим скенирам подтке ствићу вам на нет.
    yebote...a sto ja ucim one gluposti na faxu, kad evo, dokazana pravoslavna istorija...
    ja tamo trazim cinjenice i proverene izvore, a ovde lepo kazes ono sto ti se svidja i to proglasis za istoriju...i boli te ****...

    aaaa...lepo commodore stiti svoje zivce onim ignore dugmencetom...
    Arguing on the internet is like running in the Special Olymipics.
    Even if you win, you're still retarded...

  24. #24
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.498
    Reputaciona moć
    2080

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    Citat Original postavio Nexus 6
    yebote...a sto ja ucim one gluposti na faxu, kad evo, dokazana pravoslavna istorija...
    ja tamo trazim cinjenice i proverene izvore, a ovde lepo kazes ono sto ti se svidja i to proglasis za istoriju...i boli te ****...

    aaaa...lepo commodore stiti svoje zivce onim ignore dugmencetom...
    Ја мислим да је за Тебе најбоље да удариш ИГНОРЕ на све оно што ниси учио у школи... а ако икада будеш желео да заиста нешто знаш О ИСТОРИЈИ... то је веома мукотрпан посао... али ипак води ка неком знању и Твом личном уверењу о неким догађајима... успут... ИСТОРИЈУ ПИШУ ПОБЕДНИЦИ...
    зато се људи на оваквим форума толико и џапају !!!
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  25. #25
    Iskusan Nexus 6 (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Vozdovac
    Poruke
    5.180
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: bitka kod Nikopolja rusi kosovski mit

    cekaj covece...
    "sukob sa rimokatolicima traje od kako su se naselili Hrvati", pise gore...
    kad su se Hrvati naselili to je jos uvek bila ista crkva...o cemu vi pricate?

    postoje neke istorijske cinjenice...ne moze neko tek tako da proglasi Ivicu i Maricu, Gospodare Prstenova i DaVincijev Kod za zvanicnu istoriju...
    Arguing on the internet is like running in the Special Olymipics.
    Even if you win, you're still retarded...

Slične teme

  1. Bitka na Pločniku
    Autor Mikowiny u forumu Istorija
    Odgovora: 562
    Poslednja poruka: 10.05.2011., 21:16
  2. bitka kod mohaca...............
    Autor Rade_jugosloven u forumu Istorija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 02.05.2007., 16:49
  3. Kunovicka bitka
    Autor Ranko Mraz u forumu Istorija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 20.02.2007., 22:24

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •