- Poruka
- 23.062
Dve trećine porodica u Srbiji zadovoljno životom | Društvo | Novosti.rs
UNICEF Dve trećine porodica u Srbiji zadovoljno životom
V. Crnjanski Spasojević | 14. septembar 2014. 15:38 | Komentara: 12
Za spokoj porodične zajednice najbitnije je da može zadovoljiti osnovne egzistencijalne potrebe, ali ne i to kolika su joj primanja Najznačajniji oslonac zajednice su bake i deke. Tamo gde oba roditelja podižu decu, srećno je čak 94,1 odsto zajednica
Srodne vesti
SRBI, prema mnogim istraživanjima, spadaju u najnesrećnije na svetu kada žive sami, ali naše porodice sebe svrstavaju među najsrećnije na planeti!
U poslednja dva „Galupova“ istraživanja (pre dve i četiri godine) čak četvrtina populacije izjavila je da je očajna. Oni nisu izabrali čak ni da budu „delimično srećni“. Prosto nijednog trenutka nisu krili beznađe. Tako smo dospeli na 91. mesto od 155 najnesrećnijih naroda na zemaljskoj kugli. Uprkos tome, najnovije istraživanje Unicefa pokazuje da je čak dve trećine porodica sa mališanima u Srbiji (67,7 odsto) veoma srećno. Time smo stali rame uz rame sa najzadovoljnijim žiteljima nordijskih zemalja, što je i autore istraživanja iznenadilo.
Koliko je za jedne porodica danas dodatni balast u moru problema, s kojom treba da se suoče kada se umorni i besni „dokotrljaju“ do kuće izvrnutih džepova, toliko je za druge ona oaza topline i sigurnosti. U prvim porodicama caruje alkohol i porodično nasilje. Ove druge, ako je verovati istraživanju Unicefa, vode nas ka vrhu najsrećnijih nacija na Zemlji, i daju nadu da, uprkos svemu, porodica kao osnovna ćelija ovde još nije izumrla.
Unicefovo istraživanje potvrdilo je i da sve srećne porodice liče jedna na drugu, dok je svaka nesrećna - nesrećna na svoj način. Naime, one koje sebe doživljavaju kao zadovoljne i uspešne imaju slične osobine - skladne odnose, poverenje, roditelji najmanje sat vremena dnevno provode sa decom u razgovoru, igri, zajedničkoj aktivnosti...
Jedno od objašnjenja zašto smo na nivou individua depresivni, a na porodičnom nivou zadovoljni, po rečima Marka Milanovića, iz Centra za istraživanje javnih politika, koji je radio ovo ispitivanje, jeste činjenica da ono nije pokrilo samačka i staračka domaćinstva, kao ni odrasle bez dece. A izgleda da je baš kod njih nivo sreće ispod proseka.
BATINE DO pre mesec dana u Srbiji je, od januara, ubijeno 11 žena. Lane ih je u porodičnom nasilju ukupno stradalo 45. Svako peto dete koje je svedok roditeljskih tuča i samo je žrtva. Postavlja se pitanje kako onda dve trećine porodica može da bude srećno? - Određen broj nesrećnih porodica često je ogrezao u nasilju - slaže se Marko Milanović. - Ali fizičko nasilje obuhvata do šest odsto populacije, dok je psihološko češće. Slučajevi nasilja su ponekad toliko strašni da se čini da ga ima mnogo, i ono i treba da bude transparentno jer spada u društvenu patologiju. To se, međutim, kreće u okviru od trećine porodica koje su nesrećne i ne dovodi u pitanje rezultate istraživanja.
- Starija populacija, koja kod nas pokriva 18 odsto stanovništva, spada u manje srećne zbog nagomilanih zdravstvenih problema. A ispitivanje je pokazalo da su sreća i zdravlje usko povezani - objašnjava Milanović.
„Za sreću su najbitnije karakteristike same porodice, zdravlje i materijalni status. U okviru karakteristika najveći uticaj imaju dobra porodična atmosfera, odsustvo konflikata i socijalna povezanost (podrška baka i deka, braće i sestara, prijatelja)“, konstatuju autori istraživanja.
Po njima, to kako je porodica situirana utiče na sreću isključivo kod onih koje ne mogu da obezbede dostojanstven krov nad glavom, hranu i ogrev za zimu. Šansa da porodica bude nesrećna je oko tri puta veća ako ne može da plati kiriju, kredite, komunalne račune. Oko devet odsto nesrećnih porodica ne uspeva da zadovolji ni osnovne egzistencijalne potrebe. Ali, kod onih koje to mogu, činjenica da li imaju srednja ili visoka primanja za sreću nije bitna.
I zdravlje u većoj meri utiče na pozitivno raspoloženje tek ako je narušeno, s tim da veći uticaj ima loše zdravstveno stanje deteta nego roditelja. Što porodica bolje funkcioniše i manje se svađa, manji su i negativni efekti besparice i bolesti. U porodicama u kojima je izražen konflikt, čak 12 puta je veća šansa da budu nesrećne u odnosu na one gde nema visokih tonova i zategnute atmosfere.
Među porodicama u kojima nema konflikata, čak 72,5 odsto zajednica je srećno. Postojanje svađa i netrpeljivosti još je važnije kada je u kući adolescent. A odnosi unutar porodice presudno utiču na odnose ukućana sa ostalim akterima u društvu.
Vetar u leđa sreći daju i porodični obrasci u kojima oba roditelja podjednako učestvuju u podizanju dece, i to posebno kod mališana između šest i 12 godina. Tamo gde postoji partnersko roditeljstvo, bez tradicionalne podele uloga na muške i ženske, srećno je čak 94,1 odsto zajednica! Tamo gde ga nema, srećna je tek polovina.
Zanimljivo je i da gotovo sve domaće porodice imaju dobru socijalnu mrežu, koja se pokazala kao važan faktor integracije i stabilnosti. Najznačajniji oslonac su bake i deke (u više od 80 odsto). Oni su i glavna ispomoć za čuvanje dece, ali u srećnim porodicama roditelji se češće obraćaju svojim roditeljima i za savet. Tužna statistika pokazuje da čak četvrtina roditelja u nesrećnim porodicama nema sa kim da podeli ono što ih tišti.
- Za našu zemlju je karakteristična dobra socijalna umreženost, koje na Zapadu gotovo da nema. Veze između srodnika su mnogo bliže - konstatuje Milanović, i podseća da je trodecenijska kriza dovela do toga da dosta ljudi i dalje živi u proširenim porodicama i da se međusobno finansijski pomažu.
Dr Dragomira Sanda, profesora Teološkog fakulteta, ne iznenađuju rezultati Unicefovog istraživanja jer, kako kaže, svako ko malo dublje uđe u suštinu našeg nacionalnog i duhovnog bića videće sasvim drugačiju sliku od one površinske sa kojom se srećemo svakodnevno.
- U suštini svog bića mi i dalje gajimo hrišćanske vrednosti - ljubav, veru i nadu. Nadu u smislenost života. U zajedništvo. Zato, uprkos svakodnevnim problemima i izazovima, opstaje porodica, ali i monaštvo kao specifična porodična zajednica. Nikad nije bilo više monaha u novijoj istoriji nego sada - kaže Sando.
On procenjuje da je približno isti procenat ljudi koji kopaju po kontejnerima i onih koje odlikuje veliko bogatstvo. Ipak, oni u sredini, a njih je najviše, u materijalnom smislu su skromni, a u dubini duše slede, kako kaže, „patrijarhalne čari“. Oni su svesni svega što nas na dnevnom nivou satire, ali imaju snage da se sa tim nekako bore. U tome im pomaže porodica.
VAŽAN ZAJEDNIČKI OBED
NAJSREĆNIJE su one porodice u kojima roditelji veliki broj poslova rade zajedno, gde često razgovaraju sa mališanima ili im čitaju pred spavanje, idu na javne događaje, šetaju, bave se hobijem ili sportom. Zajednički obed je čest u Srbiji, a i tu postoje razlike između srećnih i nesrećnih. Dok skoro sve srećne porodice redovno jedu zajedno, nešto više od četvrtine nesrećnih nema zajedničke obroke.
- Što više različitih aktivnosti roditelji izvode s decom, to je i njihov osećaj sreće veći. Bake i deke posebno, što su više uključeni u slobodne aktivnosti unuka i što više učestvuju u rešavanju porodičnih problema, porodicu čine srećnijom - smatra Katlin Brašić iz Unicefa.
http://novosti.rs/vesti/naslovna/dr...-trecine-porodica-u-Srbiji-zadovoljno-zivotom
Ako niste znali evo sada znate. Ko se buni to je manjina.
UNICEF Dve trećine porodica u Srbiji zadovoljno životom
V. Crnjanski Spasojević | 14. septembar 2014. 15:38 | Komentara: 12
Za spokoj porodične zajednice najbitnije je da može zadovoljiti osnovne egzistencijalne potrebe, ali ne i to kolika su joj primanja Najznačajniji oslonac zajednice su bake i deke. Tamo gde oba roditelja podižu decu, srećno je čak 94,1 odsto zajednica
Srodne vesti
SRBI, prema mnogim istraživanjima, spadaju u najnesrećnije na svetu kada žive sami, ali naše porodice sebe svrstavaju među najsrećnije na planeti!
U poslednja dva „Galupova“ istraživanja (pre dve i četiri godine) čak četvrtina populacije izjavila je da je očajna. Oni nisu izabrali čak ni da budu „delimično srećni“. Prosto nijednog trenutka nisu krili beznađe. Tako smo dospeli na 91. mesto od 155 najnesrećnijih naroda na zemaljskoj kugli. Uprkos tome, najnovije istraživanje Unicefa pokazuje da je čak dve trećine porodica sa mališanima u Srbiji (67,7 odsto) veoma srećno. Time smo stali rame uz rame sa najzadovoljnijim žiteljima nordijskih zemalja, što je i autore istraživanja iznenadilo.
Koliko je za jedne porodica danas dodatni balast u moru problema, s kojom treba da se suoče kada se umorni i besni „dokotrljaju“ do kuće izvrnutih džepova, toliko je za druge ona oaza topline i sigurnosti. U prvim porodicama caruje alkohol i porodično nasilje. Ove druge, ako je verovati istraživanju Unicefa, vode nas ka vrhu najsrećnijih nacija na Zemlji, i daju nadu da, uprkos svemu, porodica kao osnovna ćelija ovde još nije izumrla.
Unicefovo istraživanje potvrdilo je i da sve srećne porodice liče jedna na drugu, dok je svaka nesrećna - nesrećna na svoj način. Naime, one koje sebe doživljavaju kao zadovoljne i uspešne imaju slične osobine - skladne odnose, poverenje, roditelji najmanje sat vremena dnevno provode sa decom u razgovoru, igri, zajedničkoj aktivnosti...
Jedno od objašnjenja zašto smo na nivou individua depresivni, a na porodičnom nivou zadovoljni, po rečima Marka Milanovića, iz Centra za istraživanje javnih politika, koji je radio ovo ispitivanje, jeste činjenica da ono nije pokrilo samačka i staračka domaćinstva, kao ni odrasle bez dece. A izgleda da je baš kod njih nivo sreće ispod proseka.
BATINE DO pre mesec dana u Srbiji je, od januara, ubijeno 11 žena. Lane ih je u porodičnom nasilju ukupno stradalo 45. Svako peto dete koje je svedok roditeljskih tuča i samo je žrtva. Postavlja se pitanje kako onda dve trećine porodica može da bude srećno? - Određen broj nesrećnih porodica često je ogrezao u nasilju - slaže se Marko Milanović. - Ali fizičko nasilje obuhvata do šest odsto populacije, dok je psihološko češće. Slučajevi nasilja su ponekad toliko strašni da se čini da ga ima mnogo, i ono i treba da bude transparentno jer spada u društvenu patologiju. To se, međutim, kreće u okviru od trećine porodica koje su nesrećne i ne dovodi u pitanje rezultate istraživanja.
- Starija populacija, koja kod nas pokriva 18 odsto stanovništva, spada u manje srećne zbog nagomilanih zdravstvenih problema. A ispitivanje je pokazalo da su sreća i zdravlje usko povezani - objašnjava Milanović.
„Za sreću su najbitnije karakteristike same porodice, zdravlje i materijalni status. U okviru karakteristika najveći uticaj imaju dobra porodična atmosfera, odsustvo konflikata i socijalna povezanost (podrška baka i deka, braće i sestara, prijatelja)“, konstatuju autori istraživanja.
Po njima, to kako je porodica situirana utiče na sreću isključivo kod onih koje ne mogu da obezbede dostojanstven krov nad glavom, hranu i ogrev za zimu. Šansa da porodica bude nesrećna je oko tri puta veća ako ne može da plati kiriju, kredite, komunalne račune. Oko devet odsto nesrećnih porodica ne uspeva da zadovolji ni osnovne egzistencijalne potrebe. Ali, kod onih koje to mogu, činjenica da li imaju srednja ili visoka primanja za sreću nije bitna.
I zdravlje u većoj meri utiče na pozitivno raspoloženje tek ako je narušeno, s tim da veći uticaj ima loše zdravstveno stanje deteta nego roditelja. Što porodica bolje funkcioniše i manje se svađa, manji su i negativni efekti besparice i bolesti. U porodicama u kojima je izražen konflikt, čak 12 puta je veća šansa da budu nesrećne u odnosu na one gde nema visokih tonova i zategnute atmosfere.
Među porodicama u kojima nema konflikata, čak 72,5 odsto zajednica je srećno. Postojanje svađa i netrpeljivosti još je važnije kada je u kući adolescent. A odnosi unutar porodice presudno utiču na odnose ukućana sa ostalim akterima u društvu.
Vetar u leđa sreći daju i porodični obrasci u kojima oba roditelja podjednako učestvuju u podizanju dece, i to posebno kod mališana između šest i 12 godina. Tamo gde postoji partnersko roditeljstvo, bez tradicionalne podele uloga na muške i ženske, srećno je čak 94,1 odsto zajednica! Tamo gde ga nema, srećna je tek polovina.
Zanimljivo je i da gotovo sve domaće porodice imaju dobru socijalnu mrežu, koja se pokazala kao važan faktor integracije i stabilnosti. Najznačajniji oslonac su bake i deke (u više od 80 odsto). Oni su i glavna ispomoć za čuvanje dece, ali u srećnim porodicama roditelji se češće obraćaju svojim roditeljima i za savet. Tužna statistika pokazuje da čak četvrtina roditelja u nesrećnim porodicama nema sa kim da podeli ono što ih tišti.
- Za našu zemlju je karakteristična dobra socijalna umreženost, koje na Zapadu gotovo da nema. Veze između srodnika su mnogo bliže - konstatuje Milanović, i podseća da je trodecenijska kriza dovela do toga da dosta ljudi i dalje živi u proširenim porodicama i da se međusobno finansijski pomažu.
Dr Dragomira Sanda, profesora Teološkog fakulteta, ne iznenađuju rezultati Unicefovog istraživanja jer, kako kaže, svako ko malo dublje uđe u suštinu našeg nacionalnog i duhovnog bića videće sasvim drugačiju sliku od one površinske sa kojom se srećemo svakodnevno.
- U suštini svog bića mi i dalje gajimo hrišćanske vrednosti - ljubav, veru i nadu. Nadu u smislenost života. U zajedništvo. Zato, uprkos svakodnevnim problemima i izazovima, opstaje porodica, ali i monaštvo kao specifična porodična zajednica. Nikad nije bilo više monaha u novijoj istoriji nego sada - kaže Sando.
On procenjuje da je približno isti procenat ljudi koji kopaju po kontejnerima i onih koje odlikuje veliko bogatstvo. Ipak, oni u sredini, a njih je najviše, u materijalnom smislu su skromni, a u dubini duše slede, kako kaže, „patrijarhalne čari“. Oni su svesni svega što nas na dnevnom nivou satire, ali imaju snage da se sa tim nekako bore. U tome im pomaže porodica.
VAŽAN ZAJEDNIČKI OBED
NAJSREĆNIJE su one porodice u kojima roditelji veliki broj poslova rade zajedno, gde često razgovaraju sa mališanima ili im čitaju pred spavanje, idu na javne događaje, šetaju, bave se hobijem ili sportom. Zajednički obed je čest u Srbiji, a i tu postoje razlike između srećnih i nesrećnih. Dok skoro sve srećne porodice redovno jedu zajedno, nešto više od četvrtine nesrećnih nema zajedničke obroke.
- Što više različitih aktivnosti roditelji izvode s decom, to je i njihov osećaj sreće veći. Bake i deke posebno, što su više uključeni u slobodne aktivnosti unuka i što više učestvuju u rešavanju porodičnih problema, porodicu čine srećnijom - smatra Katlin Brašić iz Unicefa.
http://novosti.rs/vesti/naslovna/dr...-trecine-porodica-u-Srbiji-zadovoljno-zivotom
Ako niste znali evo sada znate. Ko se buni to je manjina.
