Usvajanje dece

Da li biste usvojili dete kada biste imali mogucnosti, ili ako ne biste mogli da imate dete prirodnim putem? Da li biste usvojenom detetu rekli istinu, ili je krili, ili cekali da malo poraste? Imate li predrasude prema usvajanju?
Je zelim naravno da imam svoju decu, ali ako bih mogla, volela bih i da usvojim neko dete. Znam razna iskustva, od onih divnih, gde dete od pocetka zna kako stvari stoje, i srecno je sa roditeljima, do onih gde se istina krila, pa se od toga pravila mracna tajna, porodicni problemi isl. Mislim da je bolje reci mu istinu od malena, da jednostavno odraste sa tim, i da to posle ne dozivljava kao neku traumu.
Znam da u Srbiji cesce ima predrasuda o tome, cula sam razne komentare tipa - sta znas sta ces da dobijes, kakvo ce da bude, ali to mi je mnogo primitivno razmisljanje. U Americi svuda mozete da vidite i bele roditelje sa malim Kinezom, crncetom, i slicno, i to uopste nije takav taboo.
Vase misljenje?

Mislim da je OK, ali morate pre samog usvojenja da budete svesni problema koji vas ocekuju. Ko zna koje gene to dete nosi i koje je bolesti nasledilo. Nisam razmisljala o tome iz drugog ugla, ali sam skoro citala clanak u kome covek koji je usvojen iznosi svoje osecanje nesigurnosti zbog osecaja da nigde ne pripada i ne zna svoje poreklo. A to sve je izbilo na povrsinu onda kada je sam trebalo da postane otac. Ukoliko imate u vidu sve sto proizilazi iz cina usvojenja, i ako ste spremni da to prihvatite, naravno da treba da usvojite dete. I sigurno treba da mu kazete cim ga dobijete da je usvojeno, pa cak i ako je to mala beba. Od pocetka treba da joj govorite: Tako sam srecna sto sam te usvojila! Tako cete i vi to prihvatiti kao normalnu cinjenicu, a ne kao neku zastrasujucu tajnu.

meni je to predivno....
naravno da bih usvojila!

Kada ne bih mogla da imam svoje dece, onda bih usvojila - tako mislim s vremena na vreme...nekada pomislim kako ne bih mogla!
Ali, kada bih imala svoju decu i jos brdo para, sigurno bih usvojila.

Mislim da je to humano, ali ne verujem da bih se usudila, jer ne bih mogla da budem dobar roditelj detetu koje makar priblizno ne poznajem genetski.
Ja svoju decu vaspitavam na osnovu porodicnih osobina koje u njima prepoznajem, tako da bih sa potpuno nepoznatim detetom verovatno napravila gresku.
Mada je mozda bolje da ja pogresim malo, nego da odraste u ustanovi???

I u Holivudu je poslednjih godina hit da se usvoji dete... Moderno je.
Hoću da kažem da se treba imati pravi motiv...

Imam u užoj porodici usvojeno dete!
Često razmišljam o toj majci koja ga je ostavila i na koji način.
Ne znam šta da kažem, jer iz ove perspektive i iskustva koje imam, ne znam da li bih usvojila dete!
Mada, volim ga beskrajno mnogo!

To je plemenit cin. I lepo je ako se iz tih pobuda dete i usvoji. Moji dobri prijatelji su usvojili devojcicu. Prosli su Scilu i Haridbu dok su to uradili. Oni su profesori na fakultetu i maloj su obezbedili savrsen zivot u materijalnom smislu i ogromnu kolicinu ljubavi. Objasnili su joj da su je rodili iz srca i da ima mamu koja je rodila stvarno. Dete raste sa tim saznanjem i oni ocekuju da ce ih jednog dana pitati ko je njena bioloska majka.Na zalost, kao staratelji nemaju pravo na tu vrstu dokumentacije, pa ce verovatno morati da istrazuju.

Ipak, na taj cin ne mogu svi da se usude. Cesto je to izraz neverovatne majcinske ljubavi i zelje da se odgaji dete. A to sa sobom nosi sebicnost koja moze biti kontraproduktivna kad dete odraste.

Ja sam razmisljala o usvajanju deteta. Ja imam dvoje dece i najverovatnije necu moci jos da radjam a tako volim da ih odgajam i gledam kako rastu od pelena pa do pravih malih ljudi.
Volela bih da nekom detetu pruzim pravi dom i mogucnost da odraste u normalnoj porodicnoj atmosferi zajedno i u svemu ravnopravno sa mojom bioloskom decom. Moracu jos da razmisljam ali mislim da cu osetiti kada bude bio pravi trenutak da to i ostvarim.

da al u americi mozhesh da vidish i majq sa dve tjerke koje su oko 13-14 godina....a jednoj na majici pishe "im a lesbian"...ili lika koji stoji na tjoshq i nudi da mu svrshish u nozdrvu za 50$....heh....a ja kazhem a a gde je amerika....

nemam nishta protiv usvajanja....i ako sutra moji punoglavci budu shonje usvojitju dete il dva...netju crnca jer je ima specifichan miris....ovo sve napisano odnosi se na oba pola....ako zhena ne bude imala dobru tjeliju....il usvajanje male crnkinje....i reko bi im da su usvojeni....i da sam im ja tata....a kao eno vam mame pa kao pitajte nju shta vas zanima....reko sam vam 100 puta da me se manete kad igram igrice....

Ја сам озбиљно размишљала о томе пошто дуго нисмо имали деце. Вероватно бих усвојила дете да је тако остало. Међутим, ко што рече неко пре мене, треба заиста бити спреман на такав корак јер он носи са собом много непредвиђених ситуација, ризика...и захтева много више од ''обичног'' родитељства.

ko bi hteo mene da usvoji?

evo ja da mi namontiraš protočni.
posle bi te već oženila za neku prsatu, lomnu u struku...

ja nisam spremna da usvojim dete.
pre svega, pošto je neko koga poznajem imao pokušaj,
institucija traži takove uslove da je to strašno!!!
osim primanja koja naravno moraju biti visoka, preko posebne sobe za to dete (iako već dvoje koje imate dele sobu..)
itd...nisam spremna na iznenađenja u ponašanju i naravi..
poznajem troje ljudi koji su usvojeni.
svi su syebani.
dvojica su usvojeni kao "braća"..roditelji izuzetno imućni, ali i zahtevni...
te batine i ta maltretiranja oko učenja, ponašanja itd...nikada nigde nisam videla
a mislila sam da su ima to pravi mama i tata!
kada ima tata umro, kevu su strpali u starački dom i sve mu pare slupali!
sve prodali...što kaže naš narod raskrčmili!
što mi je užas jer je ovaj rinatao , i ostavio im je MNOGO...a oni, budale sve potrošili.
kuće prodali, nakit, bunde...katastrofa.
jedan pije drugi droga...
treća osoba koji poznajem je danas majka, pažljiva i vredna...
ali nesrećna verovatno jer nije pronašla pravi model oca.porodice..
imala je sve u toj porodici...osim prave ljubavi.
bili na visokom položaju, ona nije htela da rađa!
i onda su otišli i "kupili " malu lepu slatku devojčicu...
koja je zamislite počela da raste, pa je dovatio pubertet...
pa je počela da se viđa sa momcima...ccccc
nisu bili baš tako srašno loši...ali njoj je život po nekada sa njima bio pakao.
možda sam promašila temu, ali me malo ponelo

Ne, ne bih mogao da usvojim dete. Možda bih uzeo na HRANJENIŠTVO (brinio se o nekome dok ne postane samostalan)
Ne postoji supstitut za prirodan odnos roditelja i dece, za roditeljstvo.

Pa i sopstveno dete moze da te razocara. Ja znam takvih primera koliko hoces i to mnogo gorih nego sto je navela xpajamacax.Da budemo iskreni i pogledamo oko sebe ( a mozda i same sebe),koliko ima starih i usamljenih ljudi koje niko ne primecuje( gde se njihova deca?).Zar su svi oni bili toliko losi roditelji da nisu zasluzili da ih bar nekad neko od njih obidje?
Mislim da taj strah nije razlog za usvajanje deteta. Jedini problem je mozda u tome da covek nadje ispravan razlog zbog koga bi se odlucio na usvajanje.

У потпуности подржавам усвајање деце. Много је боље дати дете на усвајање, уколико већ сматрате да нисте спремни/способни да се о њему старате, него извршити абортус (убиство детета).

Међутим, најоштрије се противм идеји да хомосексуалци, лезбејке, педофили, содомисти и остале ментално оболеле групације усвајају децу.

HeBePoBaTaH_:

Ne postoji supstitut za prirodan odnos roditelja i dece, za roditeljstvo.

Kliknite za proširenje...

Не бих се сложила. Родитељство није РОДИТИ ДЕТЕ, него ПОДИЋИ ДЕТЕ са пуно љубави, пажење, разумевања... Није мајка она која само роди, него она која то све пружа. Природан однос је сваки однос заснован на љубави, жељи и вољи.

naravno,da bih ih usvojio,kada bi imao prilike.Kakva je razlika,i bar kad je očinstvo u pitanjU?
Ja sam bio najsebičniji skot,možda sam to i dalje,ali znam da jedino deca daju smisao ovom besmislu.Kakava razlika,zbog sujete?Sad da li bih mu rekao,da,ali zavisi kad,Pa nemam pravo na vlastito izdr.....e,samo zbog taštine.Ja nikad ne bih moju ćerku povredio,i nemam pravo na to,iako se ne slažem sa njenom majkom,naproiv,uvek branim teško postignut,zajednički stav,jer je on u interesu deteta.
Onaj koji svoje frustracije sa "bivšom" leči,preko leđa deteta,znači da ga ne voli,jer da je obrnuto,ne bi sve podložio sujeti!

Mislim da je usvojiti dete nesto najhumanije sta covek moze da uradi i to onda kada vec ima svoju decu.Bracni parovi kada nemogu sami da ostvare potomstvo su nekako na neki nacin "primorani" na taj korak ali kada se odlucite na to pored vec postojece dece to je onda prava humanost.Uvek sam razmisljala kako cu da usvojim jednu devojcicu ali moj muz nebi to uradio ni u ludilo.Verovatno postoji neka vrsta straha.

poslednji_romantik:

Uvek sam razmisljala kako cu da usvojim jednu devojcicu ali moj muz nebi to uradio ni u ludilo.Verovatno postoji neka vrsta straha.

Kliknite za proširenje...

Kazi mu samo, da kad imas svoju decu mogu i ona da upadnu u narkomaniju, alkoholoizam i dr.Ako imas i svoju i usvojenu,sto vise to bolje, jer iako je cudno,roditeljima je lakse, jer oni brinu jedni o drugima i pomazu se medjusobno. Onda kad covek ostari,ako je imao vise dece veca je sansa da ce bar jedno ostati sa njima ili se bar vise brinuti.

Hellen:

Не бих се сложила. Родитељство није РОДИТИ ДЕТЕ, него ПОДИЋИ ДЕТЕ са пуно љубави, пажење, разумевања... Није мајка она која само роди, него она која то све пружа. Природан однос је сваки однос заснован на љубави, жељи и вољи.

Kliknite za proširenje...

Roditi dete je materinstvo :]
Tako su karte podeljene....
Biološka funkcija roditeljstva nema supstitut, zato se i kaže da usvojenje imitira roditeljstvo.
Biološki određene psihološke osobine malog bića, determinisane su, u najvećoj meri genetikom, i te osobine ne mogu da se vaspitaju.
Na usvojenje se odlučiju ljudi koji ne mogu da imaju prirodno potomstvo. U antičkim državama postojalo je usvojenje motivisano drugim razlozima.
U oba slučaja, roditeljstvo, kao partnerski odnos dvoje ljudi se uči.

HeBePoBaTaH_:

Ne, ne bih mogao da usvojim dete. Možda bih uzeo na HRANJENIŠTVO (brinio se o nekome dok ne postane samostalan)
Ne postoji supstitut za prirodan odnos roditelja i dece, za roditeljstvo.

Kliknite za proširenje...

A sta je prirodan odnos izmedju roditelja i dece?

Jao to je totalna glupost.Pa kad bi postojao iskljucivo "prirodan" odnos ne bi domovi bili prepuni napustene dece.

sidarta:

A sta je prirodan odnos izmedju roditelja i dece?

Kliknite za proširenje...

Krvno srodstvo.
23 hromozoma od oca + 23 od majke (valjda gorile i majmuni imaju + 2 hromozoma viška)
Sa svojom decom hoću da imam istu genetsku mapu.
Plus, što majka moje dece prolazi kroz fazu materinstva, kao vrlo bitnu životnu fazu.
Roditeljstvo se uči, tako da u slučaju odgajanja i vaspitanja nema razlike, osim što će mi biti jasno na koga moje dete ima izvesna interesovanja i afinitete..
Nemam ništa protiv institucije usvajanja, ja to ne bih mogao.
Ne razumem zašto ljudi koji nemaju nikakvu dilemu po pitanju usvajanja, ne odu do Zvečanske i usvoje BAREM jedno dete.
Materijalni razlozi nisu izgovor, šta je onda u pitanju?