Има 'рвацко и име и презиме - а рођен је у Војводини.........
Судећи по фаци - не личи на Србина....
Изгледа да сам пре 8 дана био видовит.........
(Фото: Бета)
Нови министар привреде Србије Жељко Сертић, потомак усташког злочинца
12. септембар 2014.
Пред Вучићевим „стожером“, за министра привреде Републике Србије „присегнуо“ је Жељко Сертић, потомак усташких злочинаца из Јасеновца.
Сертићев стриц био је осуђени и погубљени ратни злочинац Томислав Сертић, који је током Другог светског рата својим потчињеним усташким официрима издао наређење да све Србе неизоставно шаљу у јасеновачки логор.
Данас, у новом веку, другачијим методама, Жељко Сертић, најближи сродник србождера из Јасеновца, спреман је да Србију и њене ресурсе стави на располагање хрватским компанијама. Јефтина је радна снага, а не морају ни логоре да граде!
Стриц актуелног министра привреде Републике Србије Жељка Сертића, био је Томислав Сертић, рођен у Удбини 21. новембра 1902. године, који је служио у војсци Краљевине Југославије и 1939. добио чин мајора. Пошто је сарађивао са усташама 1940. је побегао у Мађарску, а затим у Италију.
По успостављању фашистичке Независне државе Хрватске вратио се у Загреб, и тада постаје први заповедник усташке војске са чином „Главар главног стожера усташке војнице“. У јуну 1941. године, бива унапређен у чин пуковника, а то је био највиши чин у усташкој војсци после крилника. Томислав Сертић је непосредно био потчињен Анти Павелићу.
Томислав Сертић је 1. маја 1942. године, свим усташким бојнама (војне јединице), свим самосталним сатовима (посебне јединице у оквиру војног крила усташког покрета), као и свим управама генералштаба шаље писмо В.Т. бр. 1174, следеће садржине:
„…Главни стан Поглавника под бројем 400/42 од 27. травња (априла) о. г. доставља слиедеће: Заповједништво усташке народне службе – Главно побочништво са В.Т. бр. 139/42. извиестило је, да сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничени број заточеника.“
Због тога Томислав Сертић тражи од команданата потчињених јединица да све особе које буду заробљене током борбених акција неизоставно отпреме у логор у Јасеновцу.
За „точност отправка“ поменутог писма, гарантовао је „предстојник стожерног уреда“, усташки потпуковник Миховил Сертић, такође из исте породице којој припада и садашњи министар привреде Србије, Жељко Сертић.
Томислав Сертић је био изузетно омиљен међу усташама који су му чак спевали и једну песму: „С Удбине славне, кличеш Томиславе!“.
После слома НДХ-а покушао је да побегне, али су га ухватили британски војници и изручили властима Југославије.
Врховни војни суд Демократске Федеративне Југославије осудио га је на смрт 22. септембра 1945, а казна је извршена у Јајинцима, око пет сати ујутро, 27. септембра 1945. године.
Један од наследника ратног злочинца Томислава Сертића је и новоизабрани министар привреде Србије Жељко Сертић, који се и као председник Привредне коморе Србије више бринуо за хрватске него српске интересе, па је тако пре две године кинеској агенцији Ксинхуа рекао: „Сарадња између Хрватске и некадашњих југословенских земаља је од велике важности“.
Још док се само шпекулисало да би он могао да буде нови министар привреде, Сертић је давао изјаве како је најважније завршити поступак приватизације, односно разделити оно мало што је остало од српске привреде. При томе је указивао да су за српске пољопривредне комбинате, који још нису приватизовани, веома заинтересовани хрватски тајкуни.
Када је Хрватска прошлог лета улазила у ЕУ, Сертић је хрватском амбасадору Жељку Купрешаку поручио да не брине, јер ће „хрватско-српска привредна сарадња остати и даље јака и велика“.
Сертић је, очигледно, доведен на чело српског министарства привреде да би очувао ову једносмерну сарадњу, од које корист има само хрватска страна, јер је тржиште Републике Хрватске и даље апсолутно затворено за српски капитал и производе.
Чим је постао министар привреде, Сертић је објавио како је његов први циљ да промени „концепцију рада Министарства“. Свог претходника Душана Вујовића, кога је на то место такође довео Александар Вучић, Сертић очигледно сматра неуспешним, јер му је први циљ да промени све оно што је Вујовић увео и за шта се залагао!
Иначе, пред Врховним судом Југославије за Томислава Сертића се заложио један други ратни злочинац, надбискуп Алојзије Степинац. Могуће да је постављање Жељка Сертића на чело српског
Министарства привреде договорено када је летос Александар Вучић у дворишту београдске надбискупије, са надбискупом Станиславом Хочеваром садио „дрво мира“.
Тако ће од сада, „за точност отправка“ у Министарству привреде Србије, одговарати потомак „Главара главног стожера усташке бојнице“.
Да ли можете замислити да се у Хрватској унук војводе Момчила Ђујића нађе на месту министра у хрватској Влади? О, не, не, у Хрватској су спалили и све књиге које су штампане на ћирилици!
(Арпад Нађ
************************
А да је све наведено тачно говоре нам и чињенице:
Србија спас за Хрвате!
Хрватски извоз у Србију у првих пет месеци ове године порастао је за рекордних 40 одсто, а расте и даље. Пораст извоза Хрватска бележи и са Италијом и Немачком, али тренд није ни близу оном који је забележен на српском тржишту, где је Хрватска извезла робе за око две милијарде евра. Истовремено, увоз српске робе у Хрватску такође је у порасту, али за 19,7 одсто.
Тајна тако добрих резултата, у општој економској кризи која тресе Хрватску, пре свега је у благом опоравку европских држава, а када је реч о Србији, она је постала џокер за хрватску привреду. Да нема српског тржишта Хрватска би потонула још више него до сада, а све се више хрватских предузећа окреће Србији у којој виде заправо једини спас. – Границе Србије су отворене, нико не брани увоз, са српским партнерима се лако комуницира и то је разлог што се хрватска предузећа окрећу региону – кажу у Хрватској господарској комори, задовољни што бројке показују да се сарадња са земљама чланицама ЦЕФТА такође добро развија. Тако Хрватска повећава извоз и у Албанију, Црну Гору, БиХ, Македонију и Молдавију, иако раст није ни приближан оном који се бележи у Србији.
На питање да ли је до повећања извоза у Србију дошло зато што Хрватска жели да заобиђе санкције и лакше извози своју робу у Русију, нико нам није могао дати прецизан одговор. Хрватски привредници тврде да почетком године, када је забележен и снажан раст извоза у Србију, још није било санкција Русији, па нико на тај начин и није размишљао. А на питање хоће ли убудуће још више расти извоз у Србију, да се на тај начин заобиђу санкције и лакше освоји руско тржиште, сви слежу раменима. – Ко зна што ће у будућности бити, али би санкције Русији снажно погодиле хрватску привреду.
Истовремено професор Љубо Јурчић наглашава да Хрватска ионако већ годинама преко Србије извози у Русију, па се и не очекују неке драматичне промене.
– То се ради уз прећутно одобравање Хрватске, Србије и Русије, јер свако у томе налази свој интерес – каже Јурчић.
Док хрватски националисти и десничари блебећу старе и истрошене приче у којима Србију приказују као црног врага, привредници само маштају да се дочепају српског тржишта. Рафови хрватских продавница и даље ретко имају српску робу, а када је и имају нуди се на мало видљивим местим. Са друге стране, хрватски су привредници више него задовољни пласманом у Србији, кажу да никаквих проблема нема, поготово не када је реч о пријему хрватске робе.
Понајвише расте из Хрватске у Србију извоз производа прерађивачке индустрије, али је забележен и раст извоза текстилних производа, лекова, хране.
Извор: Вечерње Новости
