RODITELJSKE GRESKE

Hehehe... A ja mislila da sam bila jedina sa tim problemom. UŽASNO sam mrzela što me je terala da idem bez kupaćeg. A i terala me je da se sunčam preko svake mere, kao ''sunce je mnogo zdravo''- sad mogu samo da se nadam da neću dobiti rak kože! Neverovatno je koliko se te neke stvari iz detinjstva pamte, iako oni sigurno nisu mislili da ćemo mi to sa svojih tridesetak godina pamtiti kao stvar koju im zameramo.
Ali, šalu na stranu svi mi zameramo ponešto svojim roditeljima, ali ne mogu da verujem da većina bukvalno krivi svoje roditelje za svoje sadašnje psihičke i druge životne probleme. Pa valjda ne formiraju vaši roditelji vašu ličnost? Valjda i sami imate udela u tome? A šta je sa genetikom? Roditelji vas vaspitavaju i usadjuju vam donekle pogled na svet, ali nisu oni krivi što ste -usamljeni, neambiciozni itd. Meni nikad ne bi palo na pamet da krivicu za svoje probleme tražim u svojim roditeljima-mislim da je to prilično nezrelo.
 
gurmanci:
A ono: "Ma mozes ti to, sta je to za tebe, ti si pametna, mi verujemo u tebe..."

Sta kazete na te tzv podrske koje su veliko mucenje za onog ko je" podrzan "...ono kad je to "nista za tebe", ne zelite da razocarate, a ne postizete...Znate ono npr, "laki" ispiti i ostali primeri...

Kada na nekoga vrse direktan pritisak, prete i kaznjavaju, svima je ocigledno da je to maltretiranje nekoga, a kada vas PODRZAVAJU onda uopste ne shvatate u cemu je problem, jer VERUJU u vas i VOLE vas. Volela bih da neko prokomentarise.
Kliknite za proširenje...


Ja mislim da većina roditelja smatra da ima najpametnije dijete,pogotovo ako je isto dobar učenik,odgovorno,komunikativno i sl.Kada sam polagala prvi ispit dobila sam osmicu,zove moja mama da vidi kako je bilo,ja kažem osam a ona:"Pa zar to nije moglo malo bolje?".Istog momenta sam spustila slušalicu a garantujem da mi je para izlazila na uši.Za minut ponovo zvoni telefon i mama konstatuje da je nešto prekinulo vezu.Tada sam joj rekla da sam ja spustila slušalicu,da je to moj život i moja ocjena a ako ona misli da je lako neka dođe i pokuša i da joj slučajno više ne padne na pamet da me tako nešto pita.I zaista nije.Kad bi pala pokoja šestica jedini komentar bi bio:"Dobro je,jedan ispit manje!".
 
Pih ljudi ala se vi ljutite na roditelje zbog nekih sitnica...kupaci, osmica,zezanje za decaka u osmoj godini...i meni se sve to desavalo,ali me takve sitnice ni najmanje ne doticu...zavidim vam zaista...
 
Ja nisam pisala o onome sto zameram svojim roditeljima zbog toga sto bih sebi pokvarila dan ako bih pocela da se prisecam.
Ali gurmanci je pitala kako prevazilazimo roditeljske greske, pa da odgovorim, mislim da ih ja tek sada prevazilazim, kada sam velikim delom nezavisna, sto i jeste osnova za prevazilazenje onog sto nas boli od drugih.
Neko je napisao da ce verovatno i nasa deca odgovarati na isto pitanje. Pa neka odgovoraju. Roditeljske greske se razlikuju, neke mogu da se oproste, neke ne. Kao sto vidis, mnogi su ispisali lepe stvari o svojim roditeljima. Zasto mislis da nasa deca nece tako misliti o nama?
I niko ne garantuje da nece praviti greske kao roditelj, sto ne bi smelo da nas spreci da priznamo da nasi roditelji jesu pravili greske, neke su bile bas velike. A priznanje problema je prvi korak ka njegovom resvanju. Ono sto je bitno, to je da ako vec mislimo da "su nas roditelji pokvarili", ne provedemo citav zivot mrzeci njih, vec da pokusamo da se racionalno postavimo prema njima, a njihove greske ispravimo. Na formiranje licnosti coveka uticu nasledje, sredina i sopstvene aktivnosti. Druga dva faktora mozemo i sami da biramo.
Ono sto me posebno nervira je sto je u nasoj zemlji tak ove godine donet Zakon o porodicnom nasilju, i sto je do skoro bilo uobicajena stvar da roditelji maltretiraju svoje dete, trose novac na alkohol umesto da detetu kupe ono sto mu je zaista potrebno, i milion drugih losih primera ima, tako da je roditelj koji ne radi ove stvari, ali je npr. hladan, nikad nije kod kuce, ne podrzava dete, pa ga ponekad i ponizava, ipak smatran "dobrim roditeljem".
I zato SKVO, nemoj nikom da zavidis, ;)postoje mnogi slucajevi gde porodica deluje naizgled srecno, a niko ne zna sta se desava iza zatvorenih vrata.
Smorila sam se od ove teme. Odoh na LJubav I Seks:)
 
Немам замерки...осим што су ме гушили превише, кева углавном (па и дан данас). Али ипак није могла да обузда мој темперамент...био сам јачи од тога...тако да сам често лупао главом о зид. Моја млађа сестра се некако учила на мојим грешкама.

Ипак...иако сам као млађи говорио да ћу се трудити да не будем као они...како сам старији све бих више волео да сам као они...као ћале нпр...кева је сувише напорна.

У ствари, искрено, волео бих и да оженим девојку која је као моја кева...само да мање прича и не смара толико.
 
nemoj biti maliciozan, nije lepo...
evo jednog primera koliko roditelji zbog svojih tripova stvarno mogu da naskode...
prica je od pre par godina...
ja se patim sa zeludcem od malih nogu i dva puta sam isla na gutanje sonde (jel isao neko na to? bozanstveno iskustvo) i oba puta mi ustanove da imam kilu na zeludcu i to od 12 godine zivota...
ovaj drugi put su me poslali da vide na nisam dobila cir u medjuvremenu i nisam....i posalje mene doktor taj drugi put, posle sonde, da uradim analize na onu bakteriju u zeludcu koja izaziva cir (helio..nesto...zaboravila sam)...
i umuvam se preko veze na jednu kliniku i keva insistirala da podje sa mnom....i ajde....a mene bas tad zeludac ubijao maximalno...

i udjemo u ordinaciju a tamo neka mlada i drcna doktorka i ja joj kazem zasto sam dosla a ona pocne :a jel ti znas da su bolovi u zeludcu na nervnoj bazi?" i ja kazem znam ali da sam dosla za bakteriju i da vec imam dijagnozu. a ona pocne " a cime se bavis" a ja kazem da sam muzicar a ona pocne "jaoo muzicar...a boli te stomak a? a sta bi bilo da si doktor i da moras ovde da gledas u sadrzaje zeludaca...cccc... muzicar, i to mi je profesija" ???? na sta se moja keva nadoveze "ma zamislite molim vas...svira klavir pa je nervozna....totalno je histericna i bas me nervira...jel vi znate sta ona meni radi?" ali pazite, ni pomenula nisam ni klavir ni nervozu nego dosla sa papirima sa dijagnozom gde pise u komentaru da uradim analizu na tu bakteriju i da dodjem opet!
tu sam ja bila negde izmedju histericnog smeha i zelje da pocnem da ubijam po ordinaciji....
i kazem kevi da izadje napolje na sta se ona potpuno sokirala i izadje...a doktorka meni "kakvo je to ponasanje prema majci??? imam i ja cerku, sve ste vi bezobrazne, ne umete nista da cenite!"
e sad ces ti lepo na gutanje sonde i na rentgen!
ej???? ja kazem da ne dolazi u obzir jer samo sto sam gutala sondu a ona meni "e vidi kakva si...ko zna sta si sebi napravila na zeludcu!" pa posle, kad se OPET utvrdi koja mi je dijagoza onda mogu na druge analize....
obaska sto nisam tri reci rekla od kako sam usla....sve sto je doktorka saznala o meni je bilo od moje keve!
i ja se lepo pokupim i odem kuci....a meni keva posle kako sam je izblamirala jer je to bila njena veza....i kako je trebalo lepo da poslusam sta mi je rekla....dakle opet sonda i na kraju rentgen....ma neeeeema veze....ko da je to nesto strasno...
analize na bakteriju taj dan nisam ni uradila.....a moja keva je tupila ceo dan (jer sam se ja na kraju rasplakala) da sam totalni histerik i da sam preosetljiva.....bakterju je zena potpuno zaboravila jer je bila zauzeta pricom kako ona jadna mora sad tu da trpi moje ponasanje....

mozda ce ova prica opet nekom delovati glupo ili normalno i kao "klasicno roditeljsko navodjenje"...sasvim moguce, ali onda sa roditeljima treba prekinuti svaki kontakt posle 16, makar u cilju ocuvanja zdravlja...
 
ah da...meni ovaj momenat sa gutanjem sonde treci put ima sadistickih elemenata :)

da li vam se desilo da se vas roditelj trpa i pokusava da bude u centru paznje kad definitivno vama treba pomoc? dakle ne moze da se povuce, da cuti i da bude normalan....ne moze da pusti da se prica za promenu o vama?

sta psiholozi imaju da kazu o ovome?
 
A propo prekida kontakta sa roditeljima-zahvaljujuci spletu okolnosti ne zivim sa roditeljima od svoje petnaeste...i smatram da je to divna stvar koja je blagotvorno uticala na moj razvoj i napredak...pa se valjda zato ne opterecujem preterano njihovim odnosom prema meni...
Imala sam neku krizu tamo negde kad sam imala 20-21, jako sam zelela da normalizujem neke odnose, htela da stavim do znanja koliko me neki postupci povredjuju, a nisam znala kako kad sa nekim ljudima ne postoji mogucnost normalne komunikacije...pa kad nisam mogla da smislim nacin i skupim hrabrost da kazem neke stvari smislila sam da napisem pismo na 100 strana...i na kraju me je proslo...sad prosto prihvatam da su ljudi takvi kakvi jesu i da ja to ne mogu da promenim...

Ono sto me sada opterecuje u vezi tog odnosa je vezano za odluku o upisu postdiplomskih...
Ako prodjem na budzet super, ali ako ne prodjem ne znam da li da pristanem na to da mi ih cale finansira (a rekao je da hoce) s obzirom da znam koliko ce to biti pogodan teren da nastavi da glumi autoritet, da me pritiska, ucenjuje, (pod)ocenjuje, da mi naredjuje, da se pita za sve i svasta i petlja u sve i svasta i trenira strogocu...tako da ne znam sta da radim...zelim da nastavim sa skolom, ali ne zelim da osecam bezrazloznu presiju...
A ako ne pristanem na to ne znam ni kako da kazem da ne pristajem a da ne dozivim neke neprijatnosti, al' 'ajde...
 
Ima roditelja kretena. Sa takvima i treba oladiti kontakt. Nisam pristalica onoga - gutaj ih po svaku cenu, jer su te rodili isl. Ako ti je zdravije da ih ne vidjas, ne vidjaj ih. Po nekom "pravilu" roditelji bi trebalo da su zreliji, pravedni, odgovorni, ali nije bas uvek tako. Pa kad nije, zdravooo...
 
Ja samo znam da ih volim.
I znam da sam bila ljuta sto puta, ali se sad niceg ne secam.
Samo pamtim rasprave oko izlazaka, nikako nisu shvatali da u 8 nema nikoga u gradu.
Jedini osecaj koji imam kad ih se setim to je sigurnost i mozda je to jedino i sto im zameram, nekako su me mnogo stitili i ususkavali, mada nikada nisam bila nesamostalna.
Jednostavno ne funkcionisem najbolje kad nastupe problemi jer nema tu njih da mi kazu da je sve ok, da ne brinem, ali trudim se, vaspitavam se.
 
anakin:
da li vam se desilo da se vas roditelj trpa i pokusava da bude u centru paznje kad definitivno vama treba pomoc? dakle ne moze da se povuce, da cuti i da bude normalan....ne moze da pusti da se prica za promenu o vama?
Kliknite za proširenje...

Često imam taj problem sa mamom. Vrhunac je bio kada mi je nakon mog teškog porodjaja danima pričala o svojim porodjajnim mukama. Ja psihički i fizički izmrcvarena, dete mi na terapiji zbog porodjajnih povreda a ona mi priča kako je njoj bilo... pravi je momenat našla... Tad mi je puko film i svašta sam joj rekla... Posle mi bilo žao.
 
Lepo je to da kad postanes matora isfrustrirana osoba koja ima prazninu u glavi, osecanjima i novcaniku imas koga da okrivis sto si ispao promasaj. Zato nam valjda roditelji i sluze. Da uvek svoje zivotne neuspehe pravdamo roditeljskim greskama i nikada ne preispitamo sebe koliko smo mi teski i mucni za okolinu u kojoj neprestano kukamo kako ne nailazimo na razumevanje... :roll:
 
Ех, Гане, добро, знамо те ми....и твоје мотиве...
Тема су родитељске грешке...а не кривица родитеља за наш неуспех.
А ма како год деца била тешка и мучна родитељима...њихов посао је да буду пуни размевања.

Мој став је да се деца воле безгранично и безусловно (то је једина безусловна љубав која постоји), а родитељи се воле и поштују онолико колико заслуже!
Јежим се од става: ''Они су те родили, МОРАШ да их поштујеш и волиш!'' Ја сам мајка и мислим да морам да заслужим поштовање и љубав своје деце, не тражећи да ми она врате сву пажњу и љубав коју им пружам. Она ће то вратити својој деци!
 
a sta kazete na recenicu "ja sam te rodila, ja cu da te ubijem" :)
tom recenicom se hvali moja baba (zapravo trea zena mog dede, nije mi prava baba) kako je to njoj njena majka govorila (a oni su iz nekog sela i bili su mnogo siromasni) kad je ova baba resila da prekine skolovanje i ostane u selu...
onda ju je njena keva izmlatila do krvi i spakovala je za voz za Beograd...

sad je ta baba pravi control freak....iako zivi u centru BGD-a i zavrsila je fax...meni se cini da bi bila daleko normalniji covek da je ostala na selu....
 
Hellen:
Ех, Гане, добро, знамо те ми....и твоје мотиве...
Тема су родитељске грешке...а не кривица родитеља за наш неуспех.
А ма како год деца била тешка и мучна родитељима...њихов посао је да буду пуни размевања.
Kliknite za proširenje...

izvinjavam se ako sam pogresno razumeo temu. nisam odmah shvatio da se percepcija roditeljskih gresaka na ovoj temi prelama u svetlu "oni su mi kupili cips a ja sam zeleo smoki pa im to vec godinama ne oprastam"...
moje poimanje stvari je bilo malo kompleksnije i ocigledno pogresno...
 
kompleksnije je ako se pomenu, uz cips i smoki, i kokice... onda dete moze da izraste u vecitog oponenta....narodski (zapravo, po Copicu) receno - u antiprotivnog. Eto, i nemojte omalovazavati strasan uticaj roditeljskih gresaka na nas pozniji vek.
A ozbiljno, Ameri koji su se usavrsili u izgradnji metoda i tehnika raznih naucnih disciplina bas su utvrdili da kod tridesetogodisnjaka posle tzv. prvog kruga - dakle, zavrsene skole, nadjen dobar posao, brak, razvod, kako to vec ide - dolaze do izrazaja kompleksi koje su im "podarili" roditelji i koji ih onemogucavaju da i i dalje budu uspesni. To je cinjenica, baviti se njom nije nezrelo niti nezahvalno prema roditeljima. Kod nas psihoterapija nije narocito popularna, mi odnose uredjujemo zahvaljujuci cvrstim porodicnim vezama i tradiciji, pa je kod nas drugacije. Lepo zaboravimo, oprostimo, stegnemo zube, i volimo i dalje, ili se, pak, udaljimo od "toksicnih" roditelja. Rec je o emocionalnom udaljavanju, a i dalje se posecujemo, kupujemo lekove, itd... Ne biramo roditelje, losi ljudi, nezreli, uplaseni, nesigurni, glupi, sebicni, povrsni, podli takodje imaju decu .
 
Evo jos par primera
98 godine kada sam imala 20 godina zavrsim u bolnici. Operacija. Lezim u sok sobi. Drugima roditelji, rodbina, dolaze u posete, a mene lekari pitaju zbunjeno dete imas li ti nekog, gde su ti roditelji!?

Majka u inostranstvu, nije stigla da dodje.

A moj otac, toliko mu je bilo tesko sto sam u bolnici operisana, nije mogao da poseti jedinu cerku.

Da li to ostavlja bol!?
Ovo po meni sto mi se licno dogodilo nije roditeljska greska nego je monstruozno!
 
wild thing:
Ja mislim da većina roditelja smatra da ima najpametnije dijete,pogotovo ako je isto dobar učenik,odgovorno,komunikativno i sl.Kada sam polagala prvi ispit dobila sam osmicu,zove moja mama da vidi kako je bilo,ja kažem osam a ona:"Pa zar to nije moglo malo bolje?".Istog momenta sam spustila slušalicu a garantujem da mi je para izlazila na uši.Za minut ponovo zvoni telefon i mama konstatuje da je nešto prekinulo vezu.Tada sam joj rekla da sam ja spustila slušalicu,da je to moj život i moja ocjena a ako ona misli da je lako neka dođe i pokuša i da joj slučajno više ne padne na pamet da me tako nešto pita.I zaista nije.Kad bi pala pokoja šestica jedini komentar bi bio:"Dobro je,jedan ispit manje!".
Kliknite za proširenje...

ovo kao da sam ja napisala.. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top