Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
А Св. Владика Николај га је волео као БРАТА, и њега и НЕДИЋА И ЧИЧУ
Треће писмо Епископа Жичког Др. Николаја Велимировића
Блажене успомене Епископ Жички др. Николај Велимировић и поред тога што је посведневно био заузет предавањима у руској православној богословији у манастиру Саут Кенану у Пенсилванији и што је често путовао по србским колонијама широм Америке и Канаде, водио је веома живу преписку са Србима по целом свету растуреним, као и са многим манастирима на отачаственој груди.
Покојни Владика Николај је имао ту лепу особину, да када би му било ко писао, увек би на писмо одговорио и то увек писуци руком, оним његовим лепим и тако карактеристичним рукописом. Многи су му и досађивали, али далеко више њих му се обраћало као исцелитељу душа, молећи га за савет по овом или по оном питању. И блажени Владика је сваком уредно одговарао. Никога никад без одговора оставио није !
Тако се са Владиком дописивао и један његов ужи земљак. Владика га је увек ословљавао са Кнеже Ваљевски".Овај би му упућивао разна питања по актуелним савременим проблемима и Владика му је увек одговарао. Измењали су доста писама по разним питањима, али су у тој преписци остала по својој садржини врло значајна три писма, која доприносе да духовни лик Владике Николаја још лепше и још више засија у својој лепоти.
У трећем писму , земљак је замолио земљака владику да му каже шта мисли о покојном генералу Милану Недићу и да ли је дошло време да се о њему и његовом раду јавно пише.
"Драги ми Кнеже,
Када будете читали ово писмо, ја ћу бити с Божјом помоћи у Сјед. Држ. код оца Мије. Цело лето провео сам код ових изузетно добрих људи, Ђуре и Меланије Павловић. Њихову услужност према мени само Бог, који је пребогат у сваком добру, може платити.
На ваше последње писмо, односно пок. Недића могу вам одговорити, да њгов углед с времена све већма расте у интезитету поштења и родољубља. Што се о њему не пише како је он заслужио, мислим није то због неких неразумних Срба него више због Американаца, заплетених у врзино коло, који увиђају своје грехе али се ипак љуте кад им неко са стране то каже. - Читао сам, да је у Лондону одржат помен Недићу и Љотићу. Тако исто и у Чикагу. Ја их спомињем на литургији редовно заједно са Дражом.
За Вас не видим разлога да не пишете. Само за сад не критиковати Америку. Јер " кога треба молити ...
Моја ће адреса бити преко о. Мије кроз Септембар.
Срдачно Вас поздравља - Одани Вам + Николај. "
26. август 1955. године
Хамилтон,
Онтарио,
Канада.
Овим писмом је блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић поставио и у име Србске православне цркве и у име србског народа и његове историје на заслужно место сва три србска великана :
генерала Милана Недића, министра Димитрија Љотића и генерала Дражу Михаиловића. Сву тројицу их је за живота свога спомињао на светим литургијама, свете Частице за њих вадио и Богу се за њихове душе молио. А то је чинио зато, што их је итекако добро познавао, а још више њихов несебичан и родољубив рад, за које су положили и своје животе.
За генерала Дражу Михаиловића је често говорио, да му је "земља била простирач а небо покривач".
За Димитрија Љотића је рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма".
За генерала Милана Недића је често понављао, да је био "мученик над мученицима, који је доживео мученичку смрт".
Зато је у отсјају Крста пред Часном Трпезом Владика Николај вазда гледао њихове мученичке ликове и за сву тројицу се искрено и предано Богу молио. Бесмртни Владика је тиме дао пример
осталим србским и епископима и свештеницима и целом србском народу како се треба односити према свој тројици поменутих великана, који су мученичком смрћу посведочили своје Православље и своје родољубље.
Зато је поменуто треће писмо од историјског значаја, јер се кроз њега види горостасни лик Светог владике Николаја Велимировића.
Овај текст је сасвим довољан да разобличи неистину коју у јавности износе многи злонамерници попут Zarathustrе.
Владика Николај никад није рекао, нити би рекао овакве ЛАЖИ коју износи Zarathustrа!
Коме да верујемо, Св. Николају или безбожнику Zarathustri?
Код мене дилеме нема!
Треће писмо Епископа Жичког Др. Николаја Велимировића
Блажене успомене Епископ Жички др. Николај Велимировић и поред тога што је посведневно био заузет предавањима у руској православној богословији у манастиру Саут Кенану у Пенсилванији и што је често путовао по србским колонијама широм Америке и Канаде, водио је веома живу преписку са Србима по целом свету растуреним, као и са многим манастирима на отачаственој груди.
Покојни Владика Николај је имао ту лепу особину, да када би му било ко писао, увек би на писмо одговорио и то увек писуци руком, оним његовим лепим и тако карактеристичним рукописом. Многи су му и досађивали, али далеко више њих му се обраћало као исцелитељу душа, молећи га за савет по овом или по оном питању. И блажени Владика је сваком уредно одговарао. Никога никад без одговора оставио није !
Тако се са Владиком дописивао и један његов ужи земљак. Владика га је увек ословљавао са Кнеже Ваљевски".Овај би му упућивао разна питања по актуелним савременим проблемима и Владика му је увек одговарао. Измењали су доста писама по разним питањима, али су у тој преписци остала по својој садржини врло значајна три писма, која доприносе да духовни лик Владике Николаја још лепше и још више засија у својој лепоти.
У трећем писму , земљак је замолио земљака владику да му каже шта мисли о покојном генералу Милану Недићу и да ли је дошло време да се о њему и његовом раду јавно пише.
"Драги ми Кнеже,
Када будете читали ово писмо, ја ћу бити с Божјом помоћи у Сјед. Држ. код оца Мије. Цело лето провео сам код ових изузетно добрих људи, Ђуре и Меланије Павловић. Њихову услужност према мени само Бог, који је пребогат у сваком добру, може платити.
На ваше последње писмо, односно пок. Недића могу вам одговорити, да њгов углед с времена све већма расте у интезитету поштења и родољубља. Што се о њему не пише како је он заслужио, мислим није то због неких неразумних Срба него више због Американаца, заплетених у врзино коло, који увиђају своје грехе али се ипак љуте кад им неко са стране то каже. - Читао сам, да је у Лондону одржат помен Недићу и Љотићу. Тако исто и у Чикагу. Ја их спомињем на литургији редовно заједно са Дражом.
За Вас не видим разлога да не пишете. Само за сад не критиковати Америку. Јер " кога треба молити ...
Моја ће адреса бити преко о. Мије кроз Септембар.
Срдачно Вас поздравља - Одани Вам + Николај. "
26. август 1955. године
Хамилтон,
Онтарио,
Канада.
Овим писмом је блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић поставио и у име Србске православне цркве и у име србског народа и његове историје на заслужно место сва три србска великана :
генерала Милана Недића, министра Димитрија Љотића и генерала Дражу Михаиловића. Сву тројицу их је за живота свога спомињао на светим литургијама, свете Частице за њих вадио и Богу се за њихове душе молио. А то је чинио зато, што их је итекако добро познавао, а још више њихов несебичан и родољубив рад, за које су положили и своје животе.
За генерала Дражу Михаиловића је често говорио, да му је "земља била простирач а небо покривач".
За Димитрија Љотића је рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма".
За генерала Милана Недића је често понављао, да је био "мученик над мученицима, који је доживео мученичку смрт".
Зато је у отсјају Крста пред Часном Трпезом Владика Николај вазда гледао њихове мученичке ликове и за сву тројицу се искрено и предано Богу молио. Бесмртни Владика је тиме дао пример
осталим србским и епископима и свештеницима и целом србском народу како се треба односити према свој тројици поменутих великана, који су мученичком смрћу посведочили своје Православље и своје родољубље.
Зато је поменуто треће писмо од историјског значаја, јер се кроз њега види горостасни лик Светог владике Николаја Велимировића.
Овај текст је сасвим довољан да разобличи неистину коју у јавности износе многи злонамерници попут Zarathustrе.
Владика Николај никад није рекао, нити би рекао овакве ЛАЖИ коју износи Zarathustrа!
Коме да верујемо, Св. Николају или безбожнику Zarathustri?
Код мене дилеме нема!
