Detinjstvo!

poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...
Da, često. Sanjam, ili me mirisi podsete na neka vremena... Ili godišnje doba. Početak septembra me uvek asocira na osnovnu školu...
Ne. Podjednako je jasno sve što sam upamtila iz svog života.
Sve što je lepo i dobro u mojoj duši je napravljeno u periodu detinjstva. :D

P.S. Lepa ti je tema
 
poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...

Eeeeeh, zar mozemo pobeci od proslosti??Mada, sve u svemu volela bih da se vratiim na jedan dan, da osetim kako je kad si voljen, pazen i mazen, a da ne moras da razmisljas sta ce ti doneti sutra...
Ne samo da su slike jasnije, nego bodu oci!!!!!
 
Ja ne. I te slike su mi definitivno mutne. I cini mi se da sam u mnogo cemu drugacija sada nego kad sam bila dete. (naravno, ne mislim samo fizicki) Cesto kazem da mi je drago sto vise nisam dete.
 
poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...
da,da,da... :-D
ali u onaj period kada sam imala 5-6 godina....
i svaki put me neki mirisi asociraju na detinjstvo.
bio je jedan sladoled koji sam obozavala da jedem kada sam bila mala,ali se vise ne pravi :-( i kad god se setim mirisa tog sladoleda,vratim se u taj period kada sam provodila bukvalo po pola godine u puli kod babe i dede,i setim se mirisa mora,i borova,i moje omiljene plaze,i mojih rodjaka kada su bili mali....i svih strahova koje sam imala,i hrane koju sam vilela da jedem,i igracaka koje sam imala....ma svega se setim,u jednom trenutku...
eh,kako je to bio lep period :-(
 
poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...

:wink: mislim da je očigledno da ja to previše često radim... Pamtim i one lepe stvari i one ružne stvari... i čini mi se da je više bilo onih ružnih ali da mi nedostaje da budem dete samo jedan jedini dan - nedostajemi.

I jeste, slažem se sa tobom... mada delimično. Mislim da je svaki proživljeni dan do današnjeg ogledalo mene sada, ne samo taj period.
 
mmm...da. Miris maćuhica ili livada zasađena suncokretima....mm...Rikov mlin i Fišerov salaš, pa "hej Sloveni" (ponekad trešti Nušićeva! :P )
da li je ogledalo? Nije, ali je neki korenak, valjda....
 
Сећам се често...Од 4. разреда основне па до факса писала сам дневник... То ми много значи јер често могу да се подсетим ликова и догађаја...Понекад се застидим саме себе, понекад ми смешно о чему сам размишљала и какви проблеми су ме мучили.... Али то је већ период пубертета и младости, а баш рано детињство ми је остало у памећњу само у појединим сликама, мирисима, укусима...
Укус леба, масти и алеве паприке код баке на селу, осећај кад станеш босом ногом у прашину, крастице на коленима, санкање, брош Калимеро који сам носила док није избледео кад се опрао у машини, новогодишња јелка која је изгорела од прскалице, бакине приче о Ивици и Марици, крпице и луткице...

Дешава ми се често да сањам своју стару дечију собу иако смо се одселили оданде кад сам имала 5 година. Сањала сам пре недељу дана како сам поново, после толико година ушла у ту собу, како тамо живе неки страни људи а ја им објашњавам где је стајао мој кревет, где моје играчке...и плачем, плачем, јако плачем за својом дечијом собом. Баш ме је зачудио овај сан.
 
Setim se cesto............secam se i perioda kad sam bila dete,kada sam se igrala ispred zgrade sa decom,Secam se i peroda kada sam bila tinejdzerka,tadasnjih dilema,problema.....skoro sve 'vaznije'dogadjaje pamtim.Ponekad zaista zazalim sto je proslo to vreme ludosti.Kako smo se samo zezali.Bili smo klinci u drzavi je bio haos,ratovi,inflacija......ali mi smo bili srecni.Moju nostalgiju pojacava to sto zivim u starom kraju i cesto kada prodjem pored tako nekih mesta,coskova,stpenista,koja su zapustena i nevazna,zastanem tu i samo se nizu slike pred ocima.Svaki cosak u mom kraju ima neku posebnu vaznost za mene...dogodi se da cujem i danas ponesto o nekim davno zaboravljenim ljudima sa kojima sam se druzila.Nekih vise i nema,toliko godina vec a kao da smo juce ludovali po Vozdovcu.Sve je tako brzo proslo........sve je tako daleko u proslosti,a opet je blizu........i uvek ce biti detinjstvo se ne zaboravlja i iskustva iz detinjstva su nam putokazi za ozbiljan zivot.Bar ja tako mislim.Inace pretprosle noci desilo se nesto veoma cudno.Naime,pre jedno 15 godina imala sam psa,mesanca kerusu koju sam mnogo volela........jednog dana samo je nestala,a pretprosle noci oko 2-3 ujutru cula sam psa kako laje.Izasla sam na terasu da vidim sta se desava i nemorate mi verovati ali ispred sgrade je lajao pas koji je izuzetno podsecao na moju davno izgubljenu lindu.Znala sam da to nije ona,ipak je nemoguce da bude,ali me je malo potreslo........neznam zasto.Ujutru je nisam videla.
 
Ja se recimo vise secam perioda ranog detinjstva do nekih 7 godina mada ta secanja izgledaju kao neki kratki filmovi,isečci.Rado se u mislima vratim u taj period i često osetim taj "miris" bezbrižnosti,radosti,dečijih nestašluka...Uf,bila su to neka lepša i srećnija vremena.Danas sam definitivno produkt tog vremena znači osetljiva na razdvajanje porodice(roditelja i dece),neverovatno poštovanje bake i dede,bliskost sa roditeljima,sestrom,težnja za mirom i harmonijom,nepodnosim nasilje bilo koje vrste ustvari detinjstvo je defititivno ogledalo moje današnje duše.
Pozdrav svima.
 
Larra:
Ja ne. I te slike su mi definitivno mutne. I cini mi se da sam u mnogo cemu drugacija sada nego kad sam bila dete. (naravno, ne mislim samo fizicki) Cesto kazem da mi je drago sto vise nisam dete.
Kliknite za proširenje...
Ja isto ovako. Ne sećam se, sve mi je mutno... A nisam sigurna ni da bih volela da se sećam. A nisam imala kao nešto ružno detinjstvo; ali svejedno. Ne znam zašto tako:?
I meni je drago što sam velika.
 
poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...

Evo baš me ova tema podseća na neke stvari iz detinjstva. Samo počnu da mi iskaču slike, misli, ideje.....:-D
U jednom periodu na početku studija imala sam fazu da,kad bih legla kao da odspavam poslepodne, same od sebe počele bi da mi naviru slike iz detinjstva. I to takvi detalji, sitnice, da bih se čudila otkud sad to. Zar se još uvek sećam tih stvari. To mi je trebalo da se smirim i da se izborim sa sadašnjošću.:roll:
Rado se sećam detinjstva, ali isto tako i gimnazije,....jedino mi se ono što je usledilo nakon gimnazije, ne vraća baš često u mislima. :|
 
Meni je detinjstvo bilo prelepo, a dve reci ga mogu najbolje opisati : DRUSTVO i AKCIJA.

Bili smo u drustvu - nas dvadesetak, i sve radili zajedno -( bez obzira na polne razlike) : plivanje, stoni tenis, tenis ( plasticnim reketima i sundjerastim lopticama), klikeri, autici,
kosarka, izleti, voznja biciklama,sankanje,grudvanje, igranje karata ("Lora" je bila kraljica zabave),bioskop.,.... ma sta sve ne!!!

Jedno divno i bezbrizno vreme.
 
Понекад ми падне на памет, и направим себи такав, ккао смо ми звали ''банатски сендвич''...ал није то то! Као да је паприка била црвенија и слађа..све је некако било другачије... Ех...
 
Detinjstvo mi je jako daleko sada... mislim da mi je ono bilo samo dobra priprema za sadasnjost u kojoj zivim i disem punim plucima... vise ne sanjarim, iako sam do pre 5 godina bila prava sanjalica..
Mislim da se ja i dan danas osecam kao dete tako da mi detinjstvo ne nedostaje.
 
Zora samo što nije,mi (mama,tata,mlađi brat i ja) krećemo na more,obrisi Igmana na izlazu iz Sarajeva ocrtavaju se na nebu koje tek počinje da svijetli,a mi pjevamo "Grudi moje balkanske" i jedva čekamo da brčnemo noge na plažama Pelješca.Često i danas,kad sam i sama majka,bježim u ovo sjećanje i kunem se da osjećam ljubav i sigurnost kao biser u školjci.Da mogu,"skoknula" bih često nazad,čisto da napunim baterije.
 
''spanac'', "paviljoni'' parkovi u njemu,mirisi leta i kiseo ukus ringlova.moji dnevnici i moja prva ljubav.mala matura i moja kao balska haljiina...kraj detinjstva. ..evo i sad mi se stegne nesto u grlu kad se setim.a setim se cesto iako je proslo skoro 15 godina. svega i najmanjieg detalja.nikada vise nisam bila toliko svoja i sigurna kao tada. mnogo bih volela da se i moja beba oseca jednog dana ovako kao ja sada, pri pomisli na jedantrenutak svog detinjstva....
 
pikax:
Meni je detinjstvo bilo prelepo, a dve reci ga mogu najbolje opisati : DRUSTVO i AKCIJA.

Bili smo u drustvu - nas dvadesetak, i sve radili zajedno -( bez obzira na polne razlike) : plivanje, stoni tenis, tenis ( plasticnim reketima i sundjerastim lopticama), klikeri, autici,
kosarka, izleti, voznja biciklama,sankanje,grudvanje, igranje karata ("Lora" je bila kraljica zabave),bioskop.,.... ma sta sve ne!!!

Jedno divno i bezbrizno vreme.
Kliknite za proširenje...


Takodje, skoro da si opisao moje detinjstvo! DRUSTVO I AKCIJA! Bas tako!!! Iako sa vecinom nisam vise u kontaktu, ipak ih i dalje smatram najboljim prijateljima. Bez obzira koliko vremena je proslo i sta se sve izdesavalo u nasim zivotima, cak i bez obzira na to sto ih veoma retko vidjam, i dalje su za mene ''moje drustvo''. Ma nema sanse nikad da zaboravim voznje biciklama po kraju, kampovanja ispred zgrade leti, zimi sankanje dok mi se prsti toliko ne ukoce da moram da odem kuci, bazene, ratovanje sa susednim parkicem (gadjanje blatom), rodjendane, igranje karata, ......Iako nije bilo bas savrseno, bilo je i ruznih stvari, ali ipak je to za mene najlepsi deo moga zivota i strasno me nekada zaboli kada pomislim da se nikada nece vratiti, ali onda mi je drago sto imam makar lepe uspomene, koje mi u nekim trenucima znace sve...
 
I kao dete sam bila ozbiljna, nikada previse bezbrizna. Iz detinjstva pamtim i lepe i ruzne stvari i dogadjaje. Ruznih ne volim da se setim, pokusam odmah da ih zatrpam duboko, duboko, a lepi trenuci mi teraju suze ... Ali zivot je doneo nove okolnosti i dogadjaje, i sad imam divnog coveka u svom zivotu koji kad me uzme u krilo osetim se zasticenom i bezbriznom bas kao dete :-D
 
poslednji_romantik:
Da li se i koliko cesto u mislima vracate u svoje detinjstvo?Da li su te slike jasnije od onih koje su se desile pre samo par godina?Da li smatrate da je detinjstvo ogledalo vasih dusa danas?
Kliknite za proširenje...

Moji mama i tata bili su mnogo zaljubljeni lepi i uobrazeni kad su mene rodili i mnogo su me voleli i razmazili kad sam bila mala.I hvala im za takvo vaspitanje.Tata me zvao princeza i imala sam mnogo lepo detinjstvo.Postala sam prava gradska lepotica i pametnica.

Moje detinjstvo jeste ogledalo moje duse.Ja mislim da su godine do polaska u skolu godine kada dete usvaja svoje osobine koje tada jednom nauci,kao sto nauci da hoda i da govori.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top