Dragoljub Todorovic
Zeleci vecni mir na Ahiretu, Bošnjackim srcima posvecujem ovu veliku pesmu za njihova velika, Bošnjacka srca...
BOŠNJACKIM SRCIMA...
Golim rukama srce su Vam vadili,
zelju za zivotom crnom kapom gasili,
sve da hoce gore biti ne moze.
U ovoj noci, cistoj, mekanoj, umiljatoj,
ja poznam opet taj vaš svet,
sad je taj svet na nebu,
i iznova vecan je.
U devedesetim bez srca i ponosa,
i ponovo oni bez srca i ponosa,
plašili su se vašeg srca nebeskog,
i prošarano oblacnim zavijutcima,
jer vaša velika duša boravila je na zemlji,
a to nije smela...
Bili ste deca bez igracaka,
veliki pljusak leti, zar se i to dešava,
verujuci u Boga,
i svom snagom u ljubav,
na ovom opasnom dunjaluku,
vaša duša je bila prepreka.
A ja...
Sam sa sobom i Vama,
hiljadu put snivam, hiljadu bisera govorim,
poštujuci vaša zemaljska stradanja,
diveci se vašim nepreglednim visinama, znam,
samo vam se duša na Arifat preselila.
I ja opet sam,
ziveci s puškama i krvnicima koji su vas poslali gore,
znam,
tud sam, a ipak Vaš.
A Vi, svake noci mi šaljete andele,
na zemlji su vam ostale velike zelje,
jer i ja sam poprimio Vašu klicu stradanja,
Bošnjacka srca zeljna radovanja.
U ogledalu ste iza mene,
a ispred svih nas kad vera dotakne ljubav,
kad stradanja povrede nadanja,
kad Drinom se rasipa glas...
Svaki mir zaboravlja zrtve,
svaka zrtva se samo retko seti.
A ja, Bošnjaci moji,
ostao sam bez duše i sna,
moju dušu ubi puška cetnicka koja ubi Vas,
a ja Bošnjaci moji,
cele cu godine zaliti,
što sam bio sprecen
da pozdravim Vaše duše u Srebrenici.
Ja vec sada s vama lutam rajom,
ja vec sada vidim neka draga lica,
ja i sada placem i kad se smejem,
ja sam mrtav, al' još svetom lutam,
ja sam opet sam,
sa Vama il' bez Vas.
Teci suzo i Drinu pomuti,
duni vetre, Sava nek' se peni,
a ti Boze - cuvaj Bošnjake...
juli 2004. godine
DRAGOLJUB TODOROVIC
SERBIA AND MONTENEGRO
mobitel: +381 63 7042 756
dragoljubt@ptt.yu
Zeleci vecni mir na Ahiretu, Bošnjackim srcima posvecujem ovu veliku pesmu za njihova velika, Bošnjacka srca...
BOŠNJACKIM SRCIMA...
Golim rukama srce su Vam vadili,
zelju za zivotom crnom kapom gasili,
sve da hoce gore biti ne moze.
U ovoj noci, cistoj, mekanoj, umiljatoj,
ja poznam opet taj vaš svet,
sad je taj svet na nebu,
i iznova vecan je.
U devedesetim bez srca i ponosa,
i ponovo oni bez srca i ponosa,
plašili su se vašeg srca nebeskog,
i prošarano oblacnim zavijutcima,
jer vaša velika duša boravila je na zemlji,
a to nije smela...
Bili ste deca bez igracaka,
veliki pljusak leti, zar se i to dešava,
verujuci u Boga,
i svom snagom u ljubav,
na ovom opasnom dunjaluku,
vaša duša je bila prepreka.
A ja...
Sam sa sobom i Vama,
hiljadu put snivam, hiljadu bisera govorim,
poštujuci vaša zemaljska stradanja,
diveci se vašim nepreglednim visinama, znam,
samo vam se duša na Arifat preselila.
I ja opet sam,
ziveci s puškama i krvnicima koji su vas poslali gore,
znam,
tud sam, a ipak Vaš.
A Vi, svake noci mi šaljete andele,
na zemlji su vam ostale velike zelje,
jer i ja sam poprimio Vašu klicu stradanja,
Bošnjacka srca zeljna radovanja.
U ogledalu ste iza mene,
a ispred svih nas kad vera dotakne ljubav,
kad stradanja povrede nadanja,
kad Drinom se rasipa glas...
Svaki mir zaboravlja zrtve,
svaka zrtva se samo retko seti.
A ja, Bošnjaci moji,
ostao sam bez duše i sna,
moju dušu ubi puška cetnicka koja ubi Vas,
a ja Bošnjaci moji,
cele cu godine zaliti,
što sam bio sprecen
da pozdravim Vaše duše u Srebrenici.
Ja vec sada s vama lutam rajom,
ja vec sada vidim neka draga lica,
ja i sada placem i kad se smejem,
ja sam mrtav, al' još svetom lutam,
ja sam opet sam,
sa Vama il' bez Vas.
Teci suzo i Drinu pomuti,
duni vetre, Sava nek' se peni,
a ti Boze - cuvaj Bošnjake...
juli 2004. godine
DRAGOLJUB TODOROVIC
SERBIA AND MONTENEGRO
mobitel: +381 63 7042 756
dragoljubt@ptt.yu
