O Neurima
А Неури имају скитске обичаје. За време једног поколења пре Дарија морали су напустити своју земљу због змија. Многе су се змије појављивале из њихове земље, а још више их је упадало споља, из пустиње, док нису били присиљени да напусте земљу и да се населе међу Будине. Изгледа да су сви ови људи чаробњаци, јер Скити, па и Хелени настањени у Скитији, причају да се сваки Неур једанпут годишње претвара неколико дана у вука, а затим поново добија свој првобитни облик. Мене нису могли у то да увере, али они упорно тврде да је то истина, па се чак и заклињу.
Претварање може да значи -вукодлак, а можда се радило о обичају кад се мушкарци маскирају у вукове.
Херодот пише да је чуо да је то једанпут годишње, по неколико дана, што би одговарало старим обредним поворкама Срба , од којих су коледарске искључиво везане за мушкарце, и трају више дана.Не знам тачно за остале Словене, али мислим да их немају у истом обиму и садржају као Срби.(напр.према Петру Скоку реч длака у "вукодлакав" "није свесловенска, него само јужнословенска")
Код коледарског обичаја, пошто је суштина да се "але" и "зле силе" очисте и протерају из домова и насеља, сваки члан поворке је маскиран, да му не би исте "але" наудиле..и ту су честе животињске маске. Код Срба, у божићној сезони, иду од куће до куће вучари, то јест, момци огрнути вучјом кожом,
дакле: вуци, и скупљају дарове (в. ГНЧ, 41, 1932, 190).
Помиње се поворка "вучара" око Бадњедана ( а негде и око Белих поклада, пише Миле Недељковић у
Српском обичајном календару).Вучари иду певајућ пригодне песме од куће до куће , и од сваког домаћина буду даривани.
Па онда, постоје у народном календару код Срба и тзв
Вучји дани или Мратинци, у зимско време, између Ђурђица и Мратиндана. Ради се о осам дана укупно, и тог осмог излази тзв
кривељан- хроми вук, у хришћанству Св.Мрата, а уствари обичај је остатак паганског култа Подземног (злог) Бога.Тај
Мрата, господар смрти и мртвих (једе децу). по симболици и дејству најближи је ономе што се назива Ђаволом, кога опет у народу (да би избегли његово призивање именовањем) зову надимком
Куси- што значи безрепи..али симболика је иста, кривељан и куси су "надимци" за Безименог Злог.
Било би интересантно проверити да ли је старогрчки Бог Хронос хром, или римски Бог Сатурн, с обзиром да су добили, кроз хришћанство, исто тумачење.
Поуздано је хром Хефест, бог ватре и ковачког заната- дакле аналоган је кривељану и кусију Мрати.Он је и одбачен са небеса (као Луцифер касније) јер га је отац, громовник, збацио. По паду на Земљу, он се настањује испод вулкана.
А са хромим Богом испод вулкана, ковачем, повезани су Илири- који су, макар по аустроугарским документима - Срби. Див/Киклоп ,блиско везан са Хромим Богом испод вулкана, уствари је митски предак, по александријском историчару, три народа- Илира, Келта и Гала.
ЈОпис келтског Бога Сербана - џиновски раст и једно око- опис је познат у грчким транскрипцијама под именом Киклопа.
Један од таквих познатијих је Полифем, син Бога Мора (као и Сербан), о коме је сведочанство оставио александријски историчар Апијан Ἀππιανός у време 95-165 године..
У најпознатијем делу "Ромајка" (Ῥωμαϊκά /Historia Romana /Roman History) Апијан је записао да од истог оца- Полифема потичу три сина: Илир, Келт и Гал. Сва тројица су се одселила из мајчинског и очинског боравишта (Сикулског острва) и од њих су настали народи Келта, Илира и Гала.
http://www.livius.org/ap-ark/appian/appian_illyrian_1.html#2
Према Хесиоду, једнооки дивови су одлични ковачи, деца Бога Неба (Οὐρανός/Caelus) које је он сам затворио испод земље. Његов син, Бог Времена (Χρόνος/Сатурн), да би удовољио мајци Земљи- изведе их накратко, искористи да преузме Уранов престо, па их опет затвори. Срп Бога Времена, којим је ушкопио оца - Бога Неба , чуван је по легенди, на сикелском острву (Сицилији)....И сам Хронос/Сатурн је царевао сикелским острвом.
Громовник (Зевс/Јупитер)- унук Бога Неба- ослободи једнооке дивове заувек да би свргнуо оца , Бога Времена..
Зато су једнооки дивови даровали Богове својим кованим производима: громовника громом и муњом, Бога мора трозупцем, Бога таме кацигом да би био невидљив..а они сами постали помоћници Бога Огња (Хефестоса/Вулкана) који борави испод Етне.
А вулкан Етна је на сикелској територији, одакле су потекли Келт ,Илир и Гал, од оца дивовског раста и вештог ковача.
Занимљиво је још да је један од синонима за Огњебога (Хефеста) и Јадран, бог- заштитник помораца и земљорадника у околини вулкана Етна, на сикелској територији.
http://en.wikipedia.org/wiki/Adranus
Чини ми се да је Чајкановић подробно описао митску везаност Срба за вукове, и вука као митског претка Срба.Ово што цитирам са мреже је препричан Чајкановић:
Verovanje u vuka kao životinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim običajima. Recimo, kada je rodi dete, u selu se njegovo rođenje objavljuje tako što domaćin kuće vikne: «Rodila vučica vuka!». Srpska majka svome detetu takođe otkriva njegovo vučje poreklo pevajući mi sledeću uspavanku: «Nini sine, vuče i bauče, vučica te u gori rodila». Još jedan običaj pokazuje da su Srbi verovali u svoje vučje poreklo. Novorođeno dete Srbi i su provlačili kroz vučje čeljusti i tako bi mu omogućavali zaštitu od zla, bolesti i demona. Na taj način božanski predak Srba, hromi vuk štitio bi svog potomka.
Територија Херодотових "Неура" је отприлике данашња Пољска, а у литератури пише овако:
Када, на пример, из црквених беседа сазнамо да су Пољаци још у XV веку имали обичај да о Божићу позивају вука на вечеру (М. Murko, Das Grab als Tisch, 108), ми ћемо, упоредивши. тај обичај са идентичним нашим (в. горе, гл. 13)
, апропо неке раније расправе коју смо водили.
