Njegoš o Ivanu Crnojeviću

Diocles

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
155
  • Njegoš o Ivanu Crnojeviću



    Бег Иванбег, јуначко кољено,
    бораше се као лаф с Турцима
    на све стране у горе крваве.
    Полу земље Турци му узеше,
    но пошто је сву облише крвљу
    и пошто му брата изгубише,
    змаја љута војводу Уроша,
    на широком пољу Ћемовскоме.
    Жали Иван брата јединога:
    жалије му војводе Уроша
    но обадва да изгуби сина;
    жалије му војводе Уроша
    но сву ову земљу што је изгубио;
    жалије му војводе Уроша
    него очи да је изгубио, -
    да би очи за брата Уроша!

    Јунаку се чешће путах хоће
    ведро небо насмијат грохотом.
    Иван часом наздрави освете,
    светим пићем, Богом закршћеним.
    Б'јеле власе низ плећи просуо,
    б'јела брада вије до појаса;
    руке старе, у њих мач и копље,
    крваве му руке и оружје;
    корацима броји турско трупје,
    скаче старац како хитро момче.
    Боже драги, да га сан не вара
    те овако старац узлетио?
    Срећа се је стара пробудила:
    у Каруче, на крају Црмнице,
    од петнаест хиљадах Тураках
    не пустише жива ниједнога;
    и данас је побјено мраморје
    дивне славе Црнојевић-кнеза.




------------------------------------------

spomenikivanucrnojevicu12xa.jpg
 

Back
Top