Органско гајење биљака без пестицида, прихрана и заштита.. здраво и без отрова

Отварам тему где ћемо размењивати искуства, делити савете, линковати књиге..

Како прихрањивати биљке а да не користимо вештачка ђубрива?

Владан:

Отварам тему где ћемо размењивати искуства, делити савете, линковати књиге..

Како прихрањивати биљке а да не користимо вештачка ђубрива?

Kliknite za proširenje...

Stajsko za korensku prihranu (mada nemam ga sad) a kopriva folijarno. Još malo pa ću staviti koprivu da se kiseli, treba desetak dana da pusti sokove pa ide u špric.

Набрао сам пун џак коприве и потопио пре неколико дана у буре са водом бунарском (најбоља је кишница а никако хлорисана из водовода), сад наводно треба чекати 10-ак дана да наступи врење после тога спремно је за коришћење, прихрану биљака фертигационо и фолијарно, а и за прскање штеточина као што је кромпирова златица. Колико сам чуо она њу не убија само је отера код комшије. Литература каже да се овај справљени концентрат меша са водом 1:10. Мени су ове силне кише разблажиле концентрат (ветар открио поклопац) и вероватно ће врење бити успорено или стопирано због разводњености. Какогод имаћу ђубриво а коприва је пуна азота (и гвожђа?) даће биљкама лепо зелену боју и друге корисне елементе.

ovaj naslov je u suprotnosti jedno sa drugim.
Ili imamo biljke neorganskog porekla (GMO) ili imamo organskog porekla ali sa pesticidima.

Prost je razlog vrlo je tesko (u vecim kolicinama) gajiti hranu koja je uzgajana na 100% prirodan nacin tj na takav nacin kao sto vladan hoce. (svaka cast njemu btw) ali nije to "jeftino" izvesti da bude u vecim kolicinama. Kod nas je jos uvek zabrana na snazi za GMO hranu pa je jedino resenje da se trujemo pesticidima.
To sto ti radis je za svaku pohvalu ali na zalost nasi poljoprivrednici (90%) nikada nece slediti tvoj primer vec ce nas trovati sa pesticidima do kraja.
Ja da poznajem nekoga za koga mogu ruku da dam da nece da koristi pesticide platio bih i 5 puta vise.
http://www.nsreporter.rs/pod-lupom/hrana-puna-pesticida-izaziva-rak/

Dejan Novakovic:

ovaj naslov je u suprotnosti jedno sa drugim.
Ili imamo biljke neorganskog porekla (GMO) ili imamo organskog porekla ali sa pesticidima.

Prost je razlog vrlo je tesko (u vecim kolicinama) gajiti hranu kojaje na takav nacin kao sto vladan hoce. (svaka cast njemu btw) ali nije to "jeftino" izvesti da bude u vecim kolicinama. Kod nas je jos uvek zabrana na snazi za GMO hranu pa je jedino resenje da se trujemo pesticidima.
To sto ti radis je za svaku pohvalu ali na zalost nasi poljoprivrednici (90%) nikada nece slediti tvoj primer vec ce nas trovati sa pesticidima do kraja.
Ja da poznajem nekoga za koga mogu ruku da dam da nece da koristi pesticide platio bih i 5 puta vise.
http://www.nsreporter.rs/pod-lupom/hrana-puna-pesticida-izaziva-rak/

Kliknite za proširenje...

Ako si spreman da daš 4,5 puta više ka što kažeš otiđi na organsku pijacu...
ma radije ću da se trujem prskanim,ne dam lopovima ništa

Dejan Novakovic:

ovaj naslov je u suprotnosti jedno sa drugim.
Ili imamo biljke neorganskog porekla (GMO) ili imamo organskog porekla ali sa pesticidima.

Kliknite za proširenje...

Ваљда постоји и опција органско узгајање без пестицида.

Potreban je savet .
Video sam na tv-u čoveka iza Austrije koji ima veliki vinograd u Srbiji i sve to odrzava i pršće nekim prirodnim biljnim ili nekadasnjim slabo-škodljivim hemijskim supstancama.Do njega komšije imaju isto toliko veliki vinograd istog groždja i ubiše se ljudi od rada i prskanja za upola manji prinos.


Bavi li se ko od forumasa sa povrtarstvom ili voćarstvom a da koristi neke prirodne supstance kao zaštitu od bolesti i štetočina.

Postoje biljke koje su prirodni antimikotici. To su uglavnom otrovne i nejestive biljke.
To sto je mlecika prirodna ne cini je boljom od, recimo, laboratorijski dobijenog salicila.
off:
Nekada su zene u zimnicu (da se ne pokvari) dodavale malo salicila, a onda doliju razblazeno sirce i ostave da stoji do zime.
Do zime se salicil i sirce spoje u acetisalicilnu kiselinu, aspirin.
I kada se neko zimi prehladi, samo jede salatu i bude mu bolje. Tako zimnica postaje lek.

Za koprivu sam čuo , plavi kamen i sumpor su proverene slabo toksične supstance , medjutim vise ih u prodaji skoro da nema.

- - - - - - - - - -

Владан:

Ваљда постоји и опција органско узгајање без пестицида.

Kliknite za proširenje...

postoji , i zove se "sve posadis a nista ne oberes"

Орах,бадем и лешник се одгајају без хемијске заштите.

Batat krompir,cicoka,kikiriki,spargla....

Сејте људи док још има семена у биљкама које носе у себи потенцијал за бескрајну репродукцију - ускоро неће бити ни семена...

U mojoj bašti nema prskanja ,sve je samo prirodno.

За сваку похвалу.

Damian Stark:

Za koprivu sam čuo , plavi kamen i sumpor su proverene slabo toksične supstance , medjutim vise ih u prodaji skoro da nema.

- - - - - - - - - -


postoji , i zove se "sve posadis a nista ne oberes"

Kliknite za proširenje...

Ajde! Ja tri godine sejem povrtnjak i ne prskam ni sacim od hemije. Zadovoljna sam urodom, nemam za prodaju, ali za potrebe moje porodice dovoljno.

Владан:

Сејте људи док још има семена у биљкама које носе у себи потенцијал за бескрајну репродукцију - ускоро неће бити ни семена...

Kliknite za proširenje...

Da...i čuvajte ta sjemena!!!

- - - - - - - - - -

kanarinka:

Ajde! Ja tri godine sejem povrtnjak i ne prskam ni sacim od hemije. Zadovoljna sam urodom, nemam za prodaju, ali za potrebe moje porodice dovoljno.

Kliknite za proširenje...

mi jedino u zemlju ubacimo malo gnojiva...
inače potorimo ovčijim, pa zaoremo, pa poslije freza...

voće ne dam da se pršće nipošto...ima koliko ima

Jennifer Jennin:

Da...i čuvajte ta sjemena!!!

- - - - - - - - - -



mi jedino u zemlju ubacimo malo gnojiva...
inače potorimo ovčijim, pa zaoremo, pa poslije freza...

voće ne dam da se pršće nipošto...ima koliko ima

Kliknite za proširenje...

Ma, moze bez pomoci hemije, samo imas vise posla. Mnogo sam istrazivala, eksperimentisala, i definitivno je veliki uzas sto se zaboravilo znanje nasih predaka. Ako znas koja biljka je u ljubavi sa drugom, a koja je u svadji, zaista se moze dobiti zadovoljavajuci urod.
Komsinica seje povrce za beogradsku pijacu, kad god sam je videla na basti, prskala je necim, te protiv ovog korova te protiv onog , te protiv one bube, te ovog gljivicnog oboljenja, te vasi itd. I sve to tako na oko lepo povrce ona proda, tako da me uhvati panika sta sam jela predhodnih godina. Dok ja plevim i okopavam, porltarka ga isprska i ode kuci na tursku seriju.

Prošle godine sam imao paradajz na otvorenom, nisam ga prskao, paradajza skoro nisam ni jeo. Plamenjača je uništila sve.
Naši preci nisu imali problema sa krompirovom zlaticom koja se kod nas pojavljuje mnogo posle donošenja krompira, Nema dovoljno bubamara da iznište sve larve, Mogu vam reći da kada dođe sezona sakupim zlatice svakodnevno i ima ih uvek. Moram da prskam barem jednom. Sejemo uvek od 50-70Kg krompira, idu obično dva krompira po kućici pa vi vidite koliko je to posla svakog dana samo da se bube pokupe, pa je onda tu i zagrtanje, a ima i drugog povrća. Monilija će vam 100% uništiti voćke ako ne prskate (kako znam? nisam priskao pa se osušilo). Proleća su nam vlažna i hladna, to su odlični uslovi za moniliju koja napada biljke. Višnje su mi starinske, samonikle i bolest ih uništi!
Bez preduzimanja mera malo toga može da se ima. Može ako se radi malo i ako nemaš ništa drugo da radiš i ceo dan budeš u bašti.

Dalibor.K:

Prošle godine sam imao paradajz na otvorenom, nisam ga prskao, paradajza skoro nisam ni jeo. Plamenjača je uništila sve.
Naši preci nisu imali problema sa krompirovom zlaticom koja se kod nas pojavljuje mnogo posle donošenja krompira, Nema dovoljno bubamara da iznište sve larve, Mogu vam reći da kada dođe sezona sakupim zlatice svakodnevno i ima ih uvek. Moram da prskam barem jednom. Sejemo uvek od 50-70Kg krompira, idu obično dva krompira po kućici pa vi vidite koliko je to posla svakog dana samo da se bube pokupe, pa je onda tu i zagrtanje, a ima i drugog povrća. Monilija će vam 100% uništiti voćke ako ne prskate (kako znam? nisam priskao pa se osušilo). Proleća su nam vlažna i hladna, to su odlični uslovi za moniliju koja napada biljke. Višnje su mi starinske, samonikle i bolest ih uništi!
Bez preduzimanja mera malo toga može da se ima. Može ako se radi malo i ako nemaš ništa drugo da radiš i ceo dan budeš u bašti.

Kliknite za proširenje...

Moje iskustvo je ovako. Pre nekih desetak godina imala sam samo vrt i puno ruza u njemu. Po preporuci apotekara, prskala sam ih svaki cas, tj izlecim jednu bolest, pojavi se druga, a za njom i treca pa cetvrta itd. Dakle kao i dete koje ako kljukas antiboticima ono postaje sve bolesnije i bolesnije sve dok ne budes prinudjen da moras prekinuti sa farmaceutskim lekovima i vratiti se prirodnim "babskim" lekovima, a onda uvidis da mozes pomoci detetu i sa spravljenim lekovima, stim sto je to tezi nacin nego mu dati sirup. Hocu reci da sa svim tim preparatima ubismo sve dobre insekte. Kada sam prestala prskati svoje ruze preparatima iz apoteke, one su zivnule i vratile su mi se bubamare.
Oko paradajza uvek posejem kadifu i nemam buba, a pored je uvek celer.

kanarinka:

Moje iskustvo je ovako. Pre nekih desetak godina imala sam samo vrt i puno ruza u njemu. Po preporuci apotekara, prskala sam ih svaki cas, tj izlecim jednu bolest, pojavi se druga, a za njom i treca pa cetvrta itd. Dakle kao i dete koje ako kljukas antiboticima ono postaje sve bolesnije i bolesnije sve dok ne budes prinudjen da moras prekinuti sa farmaceutskim lekovima i vratiti se prirodnim "babskim" lekovima, a onda uvidis da mozes pomoci detetu i sa spravljenim lekovima, stim sto je to tezi nacin nego mu dati sirup. Hocu reci da sa svim tim preparatima ubismo sve dobre insekte. Kada sam prestala prskati svoje ruze preparatima iz apoteke, one su zivnule i vratile su mi se bubamare.
Oko paradajza uvek posejem kadifu i nemam buba, a pored je uvek celer.

Kliknite za proširenje...

Sa paradajzom nisu problem bube nego plamenjača. Paradajz je imao samo ko je prskao prošle godine, ako je neko i imao to je neki super hibrid. Nisam spominjao ruže nego jestive biljke, krompirovu zlaticu neće ništa zaustaviti. Ako na primer poseješ 10 ari krompira, koće te bubetine pokupiti...

Ruze sam spomenula, jer sam se prvo bavila cvecem tj vrtom, i nakon tretiranje preporucenim preparatima biljke su mi bile sve bolesnije i bolesnije. U toku jeseni i zime sam se nacitala kako na prirodan nacin zastititi biljke i od tad nemam problema, dobri insekti su tu, imam cak i jeza u basti, nesto i propadne, ne kazem, to je valjda prirodno.
Bila sam kod jedne Slovenke koja bas bio povrce proizvodi, i sve moze ali iziskuje mnogo veci rad nego kad se prska. Ta Slovenka izvozi u Austriju svoje povrce, po visokoj ceni i sve je kontrolisano, tako da nema lazi. Mi smo zaboravili kako su nasi stari ranije radili, unistili smo i insekte i cistocu zemlje dugogodisnjim hemikalijama, zato nam biljke i oboljevaju. Evo jedan od mnogobrojnih linkova kako moze bez hemikalija;
http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/eko-zashtita-biljaka
A prosla godina jeste bila losa zbog prekomerne vlage

kanarinka:

Ruze sam spomenula, jer sam se prvo bavila cvecem tj vrtom, i nakon tretiranje preporucenim preparatima biljke su mi bile sve bolesnije i bolesnije. U toku jeseni i zime sam se nacitala kako na prirodan nacin zastititi biljke i od tad nemam problema, dobri insekti su tu, imam cak i jeza u basti, nesto i propadne, ne kazem, to je valjda prirodno.
Bila sam kod jedne Slovenke koja bas bio povrce proizvodi, i sve moze ali iziskuje mnogo veci rad nego kad se prska. Ta Slovenka izvozi u Austriju svoje povrce, po visokoj ceni i sve je kontrolisano, tako da nema lazi. Mi smo zaboravili kako su nasi stari ranije radili, unistili smo i insekte i cistocu zemlje dugogodisnjim hemikalijama, zato nam biljke i oboljevaju. Evo jedan od mnogobrojnih linkova kako moze bez hemikalija;
http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/eko-zashtita-biljaka
A prosla godina jeste bila losa zbog prekomerne vlage

Kliknite za proširenje...

To sam i ja napisao, može ako imaš vremena. Sad što se Slovenije tiče, biljke drugačije uspevaju na različitoj nadmorskoj visini. Negde u Šumadiji i u brdskim delovima nema zlatice iz nekog razloga. U Banatu su bukvalno najezde.
Bilo je godina kada nisam prskao krompir ali sam ga manje i sejao. I sada ga prskam samo jednom ako baš mora. Ako najezda počne posle cvetanja onda ne prskam nego kupim bube. Zlaticu iztrebljuju velike stenice, bubamare i ose ali njih nema dovoljno i one napadaju samo larve.
Našim precima je bilo lakše jer zlatica nije došla kad i krompir nego mnogo kasnije a i da budemo iskreni mahom se jela proja, kulja i ostala "sirotinjska" hrana bazirana na žitaricama. Sad se samo krka mesuština a ranije si dobijao jedno parče i to nedeljom.

Naravno da nisam za trovanje i sam izbegavam ali kada dozlogrdi moraš. Kad ti pada kiša svaki drugi dan nećeš se najesti paradajza, krastavaca i svega ostalog što je osetljivo na plamenjaču.

Jedini insekt koji mi zadaje probleme je krompirova zlatica, paprika je uvek puna bubamara i nema biljnih vaši, pogotovo od kad su se pojavile one velike azijske.

Dalibore, prosla godina je bila grozna, prskao ne prskao, jednostavno nije bilo sunca, previse vlage itd. Ali, tako nam se zalomilo prosle godine, nadam se da ce ova biti bolja, kad je susa, uzmem crevo i zalijem, al kad je kisa i tmurno, covek je nemocan.
Mislim, sto se Vojvodine tice (i sama zivim tu) mislim da je poremecena ravnoteza upravo zbog te silne upotrebe hemijskih otrova. Mora se drzava umesati i jednostavno na neki nacin edukovati ljude po tom pitanju. Niko ziv ne kontrolise robu koja je na pijaci, a meni je dovoljno da vidim sta moja komsinica radi, svaki boziji dan dodje na bastu sa pumpicom, pa prska li prska, i sve lepo proda na pijaci. Uzas sta nam deca jedu.
Jednom sam se zatekla u poljo apoteci, dosao lik i kupio otrova boze sacuvaj.

Против буба златица ваља пробати попрскати раствором од коприве, кажу да их одбија и отићи ће. Исто тако ваљало би просути прах самлевене љуске јаја. Та два начина ћу пробати ове године као неки свој опит. Љуске сам већ самлео и држим у тегли. Против пламењаче парадајза би ваљало ставити фолију на земљу, нема драстичног испаравања влаге.. прскање плавим каменом, природним препаратима.. ево доле има свашта по мало па покушајте да примените. То сам копирао из рачунара. Нек вам је на корист.



Ako zelite bio insekticid ima mnogo receptura ali evo jedne
1 litar lozovace
200 gr.beli luk
beli luk stavite u rakiju i mesajte svakog dana 2-3 puta dok boja rakije ne postane zlatno zuta onda prskajte bilke sa 0,5% rastvor

Zdravo svima , forum nisam procitala samo sam zelela da dodam nesto ako vec pre mene niko nije. zaperke koje kidate slobodno posadite i od njih cete imati istu biljku koja radja. par dana ce bolovati ali posle toga .... samo je dobro zalivajte. Pozdrav
Da dodam da to ne radite sa meleckim zapercima nego sa vecim ( bar 30 cm) tako da sto pre tera cvet cim se ozili

Isto tako nisam nesto ipresioniram s djelovanjem raznih anti-fungicida pa sam odlucio isprobati preventivna prskanja s mlijekom (1:10) i otopinom sode bikarbone. Za sada nema niti traga bolestima.

U biodinamickoj poljoprivredi koristi se jednostavan preparata protiv plamenjace - oko 300g rastavica ukuva se u 10 litara vode. Kad ase caj ohladi prska se po biljkama koje su osteljive na gljivicna oboljenja.

Paradajz najvise voli da raste na mestima gde je vec rastao. Takodje najvise voli da se djubri kompostom od vlastitih otpadaka. Mozes da probas da skinute zaperke ostavih u kofi vode da pocnu da trule i sa njima da zalivas paradajz. Inace biodinamicki preparati od valerijana koriste se za stimulisanje cvetanja, kao npr kada mraz skine cvet sa vocaka. Biodinamika

Ако сe појави трулеж на лишћу, одмах по првим знацима трулежи у вечерњим часовима током три узастопна дана, биљке и земљу испод њих прскамо са чајем од раставића. Ако успех није задовољавајућа прскамо са мешавинoм млека и воде.

Posle 3 godine paradajz u proseku gubi po 10% klijavosti svake godine. znaci ako aje bila neka "zdrava " i dobra sorta, prve 3 godine joj je klijavost verovatno bila preko 90%. ad, 4-5 godina kasnije, bice dobro ako je oko 60%.
Rezime…
paradajz zadrzava visoku klijavost prve 3 godine, skoro da ne opada u tom periodu. nakon toga, gubi po 10% klijavosti svake naredne godine, pa je neki stav da seme starije od 5 godina ne vredi sejati. nije da nece nici ni jedna semenka, ali ce procenat biti mali.

Kad rajčica do kraja dozori, izvadi sjemenke zajedno sa sokom i mesom u veču posudu, nadoli malo vode i poklopi odozgora gazom i ostavi da stoji 3 dana. Mora fermrntirati--malo če imati gadan miris a to mora tako. iza rečeg ili treći dan dobro isperi u d+situ i suši na gazi ili platnenoj krpi. takovo sijeme ima kad se osuši svoje sitne prirodne dlačice i očiščeno je fermentacijom od potencionalnih bakterija i bolesti. Vidjet češ razliku u spremljenom sjemenu.To je profesionalno i ispravno spremanje sjememkiSvaka povrtnica ima drugačiji tretman spremanja al mislim da sam i previše svima otkrila, dalje se snalazite sami. Dobra vam potraga svima koji ovo čitaju

Pikirala rajčice u podude. Ja sam ih u čašice od jogerta i kad dorastu, prerežem sa strane čašicu i izvadim sa grumenom zemlje i posadim, tako na taj način rajčica ne doživi šok presađivanja. Dobroje da u jamicu nadrobiš ljuske od jajeta pa tek onda posadiš rajčicu.Ljuske sadrže vitamine a isto možeš u posudu stavljati ljuske i zaliti vodom i drži tjedan dana, malo će imati ružan miris, razrijedi vodom i gnoji sve biljke, eto još jedan besplatni savjet.  

par dana nakon rasadnje može bilo šta sa pojačanim fosforom ( za ukorjenjivanje ). 
na prve cvjetove ujednačen azot, fosfor i kalijum.
kad plodovi dostignu veličinu oraha pojačan kalijum.
na pojavu crvenila na plodovima opet kalijum.

osnovna pravila: fosfor - ukorjenjivanje, azot - rast, kalijum - plodonošenje.
ipak, najosnovnije je da je svaka bašta za sebe, kao i biljke, a ovo su samo najosnovnija pravila, koja primjenjuje i prilagođava svojoj zemlji svako na svoj način.

što se tiče kokošijeg ( i ostalih ptičjih ) đubriva, oprezno, imaćete jako bujne i zelene biljke, ali u slučaju da pretjerate, čak i minimalno, plodova će da fali. i inače, ovčije se smatra zakonom u paradajzologiji.

Uzmes oko kilogram koprive i stavis u 10 l vode i cekas da frementira. Svaki dan malo promjesati.Kad prestane da pjeni procijediti.I imas djubrivo koje moras razmutiti 1/10.I time zalijevas oko biljke.1/20 ako ces prskati biljke.Ne smije se pretjerati pa zalijevati svaki dan. Kad biljka cvijeta onda zalijevas sa ovim djubrivom svakih sedam dana

A kod velikih majstora za uzgoj ovog rajskog ploda sam video još jedno majstorstvo :
U ovo vreme ( kada paradajz ima 2-3 sprata), UHVATI rukom stablo i povuše snažno ( ali sa osećajem ) NAGORE i glavna žila, koja vodi u najdublje slojeve KVRCNE.. Tako prekine glavno napajanje biljke vodom, obustavi zalivanje i paradajz zri, bez hemije..  .. probao ja , pa bilo svašta... i iščupanih biljaka 
Drugo, pokazalo se da je zdravije zalivati (obilnije ) paradajz ( u zemlji ) dva puta nedeljno.. smanjuje se učestalost isparavanja,,- uslovi za plamenjaču, ubrzava ZRENJE i smanjuje se pos'o

Sta da radim kada preraste metar ipo posto nisam stavio vece da nazovem pritke?
haha, pritke podbacile, to je skoro uvijek fin znak. možeš da se dovijaš kako da ih produžiš, a možeš i da probaš nešto što je i onako prilično preporučljivo - da indeterminantne paradajze gajiš na dva stabla, i da nakon četvrte cvjetne grane zakidaš vrhove ( smanjuje se ukupna brojna količina ploda, ali je za očekivati da je krupniji, snažniji, ukusniji, i da brže dolazi ).

Kupka od kamilice
Pospjesuje klijanje, sprijeceva razvoj bakterija i gljivica, te pospjesuje otpornost i brzi rast.
1 vrhom punu kasiku suhih cvijetova kamilice preliti sa 1 lit. Kipuce vode, pokriveno pustiti 2-3 sata i procijediti. Namocite sjeme.

U 5 l prokuhane vode staviti 3 jedace kasike sode bikarbone i 3 jedace kasike suncokretovog ulja i promesati i sa tim prskati i paradajz i sve ostalo gdje ima musica.

Pelin protiv gusjenica leptira kupusara, lisnih vaši, grinja na kupinama, rđe na ribizlama
Kilogram usitnjenih nadzemnih delova biljke se kuva 10-15 min u malo vode, ohladi, procijedi i dopuni do 10 litara vode. Doda se i 40gr. domaćeg sapuna. Procijediti doliti vode do 10lit. Prskati 2 puta u razmaku od 7 dana

Mislim da je preventivno protiv plamenjače najmanje štetno prskanje plavim kamenom.

Posto se ja vise bavim organskom proizvodnjom ja svoj paradajz protiv plamenjace i glj. oboljenja prskam nemojte se smejati rastvorom vode i mleka 1:10 obicno kod mene 500 ml vode 50 ml mleka i na obolela mesta i na donjem delu biljke. Protiv biljnih vasi koristim vodu i sirce u istoj razmeri kao proslo samo pazite na cvece ne sme doci u dodir sa sircetom!!!

seme paradajza i paprike pre setve najbolje je potopiti na pola sata u slavol s(100 ml) i dobicete najveci broj klijanica................