Dodirni ljubav,kroz osecanja ispunjena romantikom

Jedina moja

Pogledaj u moje oči
zašto skrivaš pogled taj
pogledaj u moje lice
i pokaži osmijeh svoj

Djevojko u sutonu tihom
pokraj rijeke što koračaš
s' tužnom sjenom na licu svom
i kosom nježnom
i kosom plavom kao lan

Ref. 2x
Jedina moja
tebi sviram ja
jedina moja
tebi pjevam ja

"S tobom bih se držala za ruke
koračala sretna na proplanku nekom,
s tobom sve bih upoznala luke
prevarila život, sa vetrom, sa pesmom

Gledam, spavaš, nasmešen na vreme
iz zvezda ti svetli, mesec – šeret stari
na prstima ti donosim mesečeve mene
budna od tišine, mokra od ljubavi

Da li je to san, kad ti diram lice
iz brujanja zvezda noći mi se smeše
jesul’ za te krila bele ptice
zagrlila večnost, moje besanice"

DO VIĐENJA, DRAGI DO VIĐENJA

Do viđenja, dragi, do viđenja.
Ljubav mili u grudima spava.
Ništa ovaj rastanak ne mijenja,
Možda novi susret obećava.

Do viđenja mili, bez ruke i bez slova
neka ti tuga obrve ne povije.
Umrijeti nije ništa novog
niti živjeti ništa novije.

S. Jesenjin

Piši mi

Dugo nisam vidio svoj rodni kraj
Proljeće je sada, a mene obuze sjeta
Ja ti pišem pismo, stari prijatelju moj
Daj mi reci što ima novo, sve mi reci o njoj.

I dal' još svirate noću pored rijeke
Sad je došlo lijepo vrijeme
Pjevate li one naše pjesme.
Da li ponekad sretneš moju dragu
Jel' još uvijek onako lijepa
Pita li za mene i dal' me čeka
Piši mi sve ...

Jutrom kad se budim, često tužan sam
Noći su moje duge, pozdravi društvo i druge
Ja ti pišem pismo, stari prijatelju moj
Daj mi reci što ima novo, sve mi reci o njoj.

I dal' još svirate noću pored rijeke
Sad je došlo lijepo vrijeme
Pjevate li one naše pjesme.
Da li ponekad sretneš moju dragu
Jel' još uvijek onako lijepa
Pita li za mene i dal' me čeka
I dal' me čeka ...

Piši mi sve...

Ne,Ne odlazi. Dozivi sve ovo kao nesto sto ce ti osveziti osecanja, vratiti veru u ljude i veru u ljubav. Ostani, podeli sa svima ovde svoj dar, jer romantican ne moze svako biti. Ostani i uzivaj.

Noc je moje doba i tada sam ja ja. Nisam zeleo da te rastuzujem, samo da te ubedim kako si ti osoba, koja bi ovde tako nedostajala i da bi ovaj forum, tvojim odlaskom mnogo izgubio, i mi svi sa njim. Mi koji trazimo izgubljene duse i lecimo ranjena srca ovde...i zapamti...to je sve moguce uraditi samo ovde, jer svi smo veoma bliski, na neki svoj predivan romanticni nacin u ovom nestvarnom virtuelnom svetu.

Osjećanja su jača od svega....
Dodiruju te i kada ne želiš dodire...
Šapuću ti i kada ne želiš čuti...
Ponesu te i kada ne želiš letjeti...

TAJNA

Ljubav to nije, već potreba bolna
da volim nekog ko je daleko,
ko istu takvu potrebu ima -
da samo misli na njega neko,

i samo mišlju da dokaz daje
da je prisutan i tamo gde nije,
da želi i ono što ne želi,
da nekom otkrije i ono što krije

od sebe samog i od ljudi
koje susreće svakoga dana,
da samo nekom posebnom kaže
tajnu što ostala je nekazana.

Ta tajna jača je od svake želje
za tuđim rukama koje nas grle:
Živim nas čine jedino žudnje
za nedostižnim, neumrle

Violeta Milićević

Svaka vecer ima svoju predivnu noc,

jedini problem da li ce je nase romanticne duse prepoznati,

i onda, pojavis se ti kao neka kneginja ruskih romana, zalutala na ovom prostom Balkanu,

i prosetas svoju aristokratsku lepotu, ovim kaldrmama nasega grada,

i tada svi koji su hteli da vole ili su zamisljali koju treba voleti, nasli su odgovor u tebi,

a ti ti si gledala samo mene, tim ocima boje plamena, koje te zarobe i pre nego te vide,

sagorela si me poljupcima, tako jakim za moju neznu romanticnu dusu,

i stvorila si svog roba ljubavi od mene,

koji ce te slediti uvek, i kada zna da ne treba, uvek... odavde do vecnosti,

jer tvoja ljubav je jaca od razuma, tacnija od svih matematickih formula i postojanija od bilo cega cime se neki

ponose, pricajuci da znaju da vole.

Sta ti je trebalo, da se zaljubis i zavolis najveceg zavodnika u ovom lepom gradu,

Sta ti je trebalo, da sve o cemu si citala u knjigama, iskusis na svojim osecanjima ljubavi,

Sta ti je trebalo, da se onako neiskusno nasmejes i zavedes, jednog prepredenog lisca,

Sta ti je trebalo, da ti misli svakog dana i svake noci zavrsavaju sa neodoljivim bestidnikom,

Sta ti je trebalo, da jedan opasno romantican , beskrajno nezan, do bola strastven, okrene ti

zivot i toliko te zavoli, da se i on svakoga dana pita,

STA MI JE TO TREBALO.

nekako nemam vise o kome sanjati.
cak si i ti napustio podrucje moje glave.
a i mog srca.
cak mi vise nisi ni lijep.
to me rastuzuje jer jesi,
ali moje oci te ne vide vise tako.
rastuzuje me jer si me ispunjavao, pa makar i sjetom.
bila sam sretna samim time sto volim.
na tren sve moje bivse ljubavi su dosle,
voljeli smo se ponovo u jednom djelicu sekunde.
ponovo smo se i rastali.
rastali da bi se sa nekim drugim sastali.
a mozda je vrijeme da se posvetim duhovnosti.
(ponovo se izvinjavam na ovakvom nelijepom nacinu pisanja, ali mi je bas toplije oko srca kad piskaram gdje i ostali emotivci )

"Dan je lijep, jer ga oči tvoje gledaju."

Enes Kišević

sanjala sam te sinoc.
bilo mi je cudno sto te sanjam,
ti si samo poznanik kojeg pozdravim kad sretnem.
u snu si mi postom poslao dvije knjige i ogromno pismo.
jednu od knjiga napisao si sam,i posvetio je meni.
pismo nisam stigla procitati.
drhtala sam dok sam ih otvarala.
onako kako drhte djeve kada prvi put stanu gole pred muskarca.
voljela sam te u snu.
i voljela sam te danas citav dan, zbog sna.
htjela sam naci nacin da ti to kazem,
ali mislio bi da je moja ljubav duga i trajna.
sto nije.
da ti kazem da sam te voljela samo danas,
mislio bi da je moja ljubav prolazna.
sto nije.
mozda te opet budem voljela prekosutra ili za mjesec dana.
najbolje je da sutim i uzivam,
ionako si vjerovatno vec voljen.

"Pokloniću joj nebo
i zvezde srebrne
a kad se jutro rodi
sunce će joj reći sve
Pokloniću joj ljubav
i rano proleće
Daću joj sve što želi
samo neka bude kao pre."

Htedoh da napišem pismo.
Bilo bi kratko jer bi sadržalo samo jednu reč.

Ne bih nikog oslovila nikakvim imenom,
jer bi ta jedna reč obuhvatila
i Tvoje ime, i Tvoje telo i Tvoje želje.
Ovila bi, poput plašta, sve Tvoje.
Ovila bi i mene, pošiljaoca, i moje telo,
i rekla bi sve što mislim, osećam, želim...
Ta jedna reč bi nas spojila:
obuhvatila bi sve,
a opet-bila bi samo moja
i bila bi upućena
samo Tebi jednom.

Niti sam je izgovorila,
niti sam je napisala.
Takva će zauvek ostati-
nezapisana na papiru
i neizrečena usnama.

Da ljubav ima oči,
i Ti bi, zaljubljen, pročitao
tu malu, neuglednu reč,
napisanu samo na levoj strani mojih grudi,
umesto u levom uglu nekog papira...
Na početku tog pisma,
koje bi samo na prvi pogled izgledalo nedovršeno,
pisalo bi:
Volim ...

Pismo (TRG ČUDA), Violeta Milićević

NIKOS_:

Od prvog trena, kada sam osetio tvoj dodir, Volim ga,
Volim tvoju mekocu i miris, koju mi taj prelepi dodir pruza,
volim kako mi dodirujes kozu, tvoju svezinu,
osecaj, koji me ispuni kada te osetim.

I uvek, bas uvek i iznova
iznenadis me, ulepsas mi dan,
Jer pocinje jutro sa tobom, koje uvek dobije neki novi car.
Eh, to vece sa tobom je pravi praznik,
jer tada se sva cula ljubavi opijaju tobom,
barsunasta koza je zagrljena, obavijena tvojim dodirom.

Tada nastupa ono, zbog cega si voljena,
donosis mi mir i osmeh srece na licu,
moja si, i uvek ponovo u tebi nalazim sebe,
moja najsladja,najlepsa
moj namiliji lek, za ono sto je stotine zena trosilo,
moju ranjenu dusu i telo.

Kliknite za proširenje...

Bravo,svaka čast na ovoj lijepoj,iskrenoj pjesmi..

Ko je
Niko
To samo kuca srce moje
Vrlo jako
Zbog tebe
Ali napolju
Mala bronzana ruka na drvenoj kapiji
Stoji nepomicno
I ne mrda
Ne mrda ni malim prstom.-Žak Prever

NE VJERUJ DA ODLAZIM



Ne vjeruj da ja odlazim

jer nemoguće je ostaviti taj krevet

u kojem smo smislili najljepse priče

nemoguće je da me taj vjetar

odnese nekud

u neku ravnicu punu snijega

jer tko će tako nježno

tvoje celo poljubiti

kome bi na pamet padale

takve lude stvari

da se ženimo svake noći

da ponekad pobjegnemo

ne vjeruj

gledaj

tu su još moje cigarete

moj kaput

i moje srce

ja sam još uvijek tako tvoj

da nemam vremena ni za sebe.


Željko Krznarić