Gledalac sa bedema

Ili kako sam preživeo vidljive horozonte.

Dakle, moj javni recycle bin od kojeg niko nema koristi.
Ponajmanje sam akter događaja.

Mladić se prvi probudio. Bilo mu je hladno pa je trljao devojčina leđa dok ona nije počela da se meškolji. Kada se probudila, on saopšti šta mu je na umu.
"Jaja, slanina, sok, tost, kafa" reče. "Palačinke"
Devojka je sela i stresla kosu sa očiju. Trljala je lice o manžentnu mladićeve crvene košulje koju je još uvek imala ma sebi od prethodne noći. Protegla se.
"Grejpfrut?" upita mladić.
Ona se smešila dok se ispruženim dlanovima odupirala o krov automobila.
On je zagrli, a zatim ispruži ruku da otvori vrata. Hrabro su zakoračili u jutro.
Napolju je vazduh bio čist i hladan dok su retki automobili poput raketa proletali pored njih u ludom fijuku i kroz uvojke magle. Devojka reče da bi možda mogli da stopiraju, ali mladić odgovori da prvo mora nešto da obavi. Brzo se osvrnuo oko sebe, a onda sišao niz nasip autoputa sve dok nije zašao u polja korova ispod nivoa kuda prolaze automobili. Otkopčao je pantalone i pomokrio se na šaš. Grčio se od gladi koja mu je puzala po telu. Zakopčao je pantalone, zategao kaiš za jednu rupicu više i pljesnuo se zdravom rukom po džepovima tražeći kljućeve od kola. Pretpostavljao je da su mu, verovatno, ispali tokom noći jer su mu džepovi bili prazni. Ali kad se uzverao uz nasip i stigao na onaj deo autoputa gde je dozvoljeno zaustaviti auto u slučaju kvara, od njegovog automobila nije bilo ni traga kao ni od devojke koju više nikad nije video mada je proveo mnogo sedmica tražeći je.

NeVeRoVaTnO ,kakav flesh!!!!UUUU breeeeeeeee,kakva poucna prica.....sagledacu temu,pa se javim.........

Masline i hrastovi prošaraće pejsaž.
Nećemo uneti vetar u tu sliku.
Umesto toga, zapalićemo plamsavo sunce, što će pejsaž načiniti grimiznim a linije horizonta nejasnim, u skladu sa južnjačkim uspomenama. Zakržljala žućkasta trava poćivaće bez pokreta. Podstaćićemo gavrana na grakne i probije tišinu.
Postavićemo troje malih pastira ispod hrasta, naleđuške, i daćemo im imena.
Zbog pastorale, kao i zbog literararne koherentnosti, okružimo ih stadom ovaca. Ovce su od sporednog znaćaja za priču, ali mogu da postanu manja simbolična povratna tema.
Hoćemo tananost u karakterizaciji. Pastire ćemo prikazati kao siromahe, kako dele masline i veknu ražanog hleba.

Nacrt ovog vidljivog horizonta je u stvari napravio mali dečak
igrajući se plastelinom jedno prepodne u nekom vrtiću...

Vidljivi horizont superCalifradžilistic je ono što ti nikada nećeš videti
Idemo dalje sa smeštanjem beskorisnih nacrta, da ne ostanu bar zasad, zauvek izgubljeni. Kao ti8)
---
Znao sam da postoji nešto i za tebe u recyce binu.
Za laku noć. Reči su kao zalisci, najbolje govore o ljudima.

Izvolte, Kali

Hodnik ispred njene sobe oseća se na mokraću i cigarete.
Pitam je da li je ikada pokušala da prestane da puši. Ona me gleda zapanjeno.

Kaže da je njeno ime Kala, skraćenica od neke reči. Pitam: da nije od Kalipso, Kaliopa, Kalpurnija?
Ne, kaže, nije od tih.
Nosi ružičaste čarape, ispod kojih se vidi podliv na unutrašnjoj strani jedne butine, i belu duksericu na kojoj crnim štampanim slovima piše Mesečeva zajednica.
Kala stanije u sobi 2C. Ostali stanari žele da se ona iseli.

(ovo je beleška od pre mnogo godina)

Nikad je dugačka reč.
Zasad i zauvek ne smeju biti tako blizu u jednoj rečenici.
Kao ja koja nikada nisam bila i neću biti izgubljena.

Osetila sam se bezbednom u ovoj temi.
Zato svratila.
Sad idem.
Ali čitam.

P.S. Hm... stvarno više ne stanujem u sobi 2C. Iselila se nedavno.

Jesi, bezbedna si. Kada bi postojao neko da te zaštiti od tebe same.
Zato što si lepa. Budi dobra, molim te.

i tako..........

Bih da dam hranu mozgu: jaje, mleko i med
Dno mitova
Bure belančevina, čaj od lipovog cveta
Bih da dam opipljivu hranu mozgu: jaje, mleko i med
Osin zuj
Uz jastuk bih: mukanje crno-bele krave, zamah rose u ponoć, kokodakanje kokoške
Žar jarkog podneva, žumance
Strogo utvrđen let pčele sa istog na isti cvet

Budimo slobodni za asocijativni sklop, recimo: s gloga na glog
Bolje: sa sveže boranije na svežu boraniju
Kakva je pljačka bilja ako se manemo biološke istine i slušamo neposredno iskustveno zapažanje?
Ali, nikuda nas neće odvesti ni sloboda ni znanje, uzeti zasebno
Neće dati nameravanu hranu ćelijama, izazvati sliku kajsijinog cvata

Bih da dam hranu mozgu: jaje, mleko i med
Da posedovana kugla i dalje obnavlja oblik velikih sistema
Glave ( ako je ona sistem, ako je oan svet )
Planete i omotača, svemirskih čvorova i sunčeve porodice
I, zašto da ne, kak da ne: galaksija i crnih rupa,
Belih bundeva

Ako je pomenuti oblik naša sudbina, on neća znati da stane
Da saučesnički podeli smislenost neznanja!
Bojim se:
On je prosto čigra, mnoštvo vrelih krugova,
Večni šiljak koji se pamti.

HeBePoBaTaH_:

Budi dobra, molim te.

Kliknite za proširenje...

Pristojnost i dobrota uvek i po svaku cenu su ljudske obaveze.
Ali ne bih o tome.

Zanima me kako se piše.
Odnosno, kako to rade ljudi koji umeju.
Oni talentovani.
Da li je pisanje patchwork... ili je kao pravljenje kuće?

...Piše se ovako, otprilike...
Prvo, veoma je bitan rad mašte. Težak je i opasan, uvek i u svemu, mnogo više nego što se obično misli...ima jednu naročito nezgodnu i opasnu stranu - posle dužeg i jačeg rada, živci dođu u naročito stanje koje nije zamor, a jeste iznurenost. Čoveku se ne sedi i ne spava, sav je ustreptao, željan je razgovora, svetlosti i razonode.

Svaki put se ponovo uveravam da se nijedna iole veća priča ne može pisati u jednim potezu, kao pismo prijatelju, nego...sve parče po parče, od pojedinosti do pojedinosti, od prizora do prizora i od zapažanja do zapažanja. I bez reda nekog, naročitog, nego čas s kraja, čas s početka, a čas iz sredine priče.
Za to je potrebno vremena i strpljenja. Potrebno je celu svoju snagu i svu pažnju posvetiti svakoj toj pojedinosti, i raditi je ne misleći ni na ono što joj prethodi, ni na ono što dolazi iza nje.
Kao da samo ona postoji.

Pisanje je osamljenički i najintimniji način izražavanja.
Patchwork je sublimacija ideja u malome, kuća se obično ozida spolja za nekoliko dana, ali opet, moraš da se vratiš detaljima da bi joj dao dušu.
Po afinitetima pisci biraju formu, a nekada ih forma vuče da ispišu hiljade stranica, pa onda kroje, smanjuju, dodaju, bore se za lik, bore se za prostor, bore se za vreme, za vrtloge su odgovorni jer su ih sami stvorili.
Nijedna druga umetnost ne sadrži toliku bolnu posvećenost i odgovornost.
Sebe ne mogu da nazovem piscem, ja sam u kjniževnosti na neki drugi, bezbedniji način.
Pisanje je mutacija gena, to nije odabir.

Nastaviću sa preturanjem po beleškama.
Hvala svima koji to isto čine

duvao je neki cudan, vruc vetar..na mostu, visoko iznad dunava stajale smo nas dve..u tom trenutku zaista bliske...noc je bila ispunjena nemirom...a sat na tvrdjavi je otkucao pola jedan...

ps.dopada mi se tema

HeBePoBaTaH_:

Nastaviću sa preturanjem po beleškama.
Hvala svima koji to isto čine

Kliknite za proširenje...

Jel' ovo znaci da i mi ostavljamo svoje skice ili da nastavimo sa citanjem tvojih?
Licno bih vise volela da si sam na pozornici.
Predugo smo cekali. :wink:
Mi ostali i ovako skrabamo gde stignemo.

HeBePoBaTaH_:

Pisanje je osamljenički i najintimniji način izražavanja.

Kliknite za proširenje...

Hvala na odgovoru.
Probala sam jednom da nešto napišem. To je bila tolika muka, toliko je dug put od početka do kraja dobre rečenice, da nikada nisam dovršila priču. Plus sam se danima osećala kao moj glavni junak. Užas.
Rekla sam sebi - Nije ovo za tebe, vidiš da ti loše bude, a i talenta nemaš mnogo.

Ali je ostalo interesovanje čitaoca za pisce...

divlja u srcu:

Mi ostali i ovako skrabamo gde stignemo.

Kliknite za proširenje...

Tačno. Toliko je recycle binova na ovom forumu, a đubretari nikako da stignu...

CaLiMeRo:

Tačno. Toliko je recycle binova na ovom forumu, a đubretari nikako da stignu...

Kliknite za proširenje...

Argh... to čekićanje u njenom mozgu...
Izmigoljila se sa zadnjeg sedišta, izbauljala, bolje rečeno iz auta, napolje, na sunce. Protegla je vrhove svojih nožnih prstuju, istegla svaku koščicu na telu, i zatresla kosom, memljivo shvatajući, krajičkom još pospane svesti, da su glavni krivac za neprijatno buđenje đubretarska kola koja je još krajičkom oka uočila kako zamiču iza ugla...
Da, da, eto, budna je. Opet je zatresla kosom, koja joj se kao slap slila okolo lica. Levom rukom je naslepo izvukla traku iz džepa, a desnom mobilini, ne spuštajući pogled. Vešto je obavila traku oko ruke, pa oko kose, prikupljajući je u rep. Potom je spustila pogled.
Istipkala je propuštene pozive, glasno zevnula i oslušnula na tren krčanje svojih creva. Bacila je mob na zadnje sedište, ionako nije bio od koristi jer je njegov broj, i prignula se da izvuče sako koji je zaboravio na prednjem sedištu, kada je ona odmaglila zahvaljujući ključevima u bravi. Izvrnula je džepove.
O, pa ovo bi već moglo da se upotrebi...

Za nekoga su reči krute, neprozirne i nepomične stvari, kao kamenje pored puta, a za nekoga prozirne, raznobojne, lake i promenljive, kao kristali, rosa i oblaci.

"Kantos por đubros"...drago mi je da ti se dopalo :smile:...inspirativno - vrlo.

Na kraju, i najbolji pisac može u čitaocu da izazove samo one senzacije koje čitalac već nosi u sebi, a nije ih dotle bio svestan, odnosno da otvori pred čitaocem samo one vidike koje je čitalac sposoban da sagleda.

Ideja je fantastična! Naslov teme, takođe. Još od oktobra prošle godine, čeznem za temom koja bi, možda, mogla da postane nova "Mala noćna igra"...imaš moju punu podršku...facko :wink:

And the name of the game is... ...life.

Ne postoje neupotrebljive teme, već samo - neupotrebljivi ljudi! 8)

DVOJNIK

Priču sam slučajno čula prošle jeseni, na jednoj kućnoj zabavi.
Tomislav, moj tadašnji dečko, bio je pozvan kod svog prijatelja na zabavu, organizovanu povodom prijateljevog rođendana, pa je poveo i mene. Očekivala sam da će to biti skup naših vršnjaka i vrlo sam se iznenadila shvativši da je većina gostiju znatno starija. Gosti, njih tridesetak, su bili smešteni u dve velike, međusobno povezane prostorije, osvetljene samo diskretnom svetlošću lampi. Podeljeni u manje grupe - izgledalo je da se svi jako dobro provode; muzika se jedva čula od žagora i smeha.
Tomislav je odmah po dolasku ugledao neke svoje drugove iz detinjstva, koje nije video nekoliko godina. Prišli smo da se pozdravimo. Nikoga od njih nisam poznavala. Bila sam isključena iz razgovora o zajedničkim uspomenama iz škole, a bilo mi je dosadno da ih slušam. Odlučila sam da se malo promuvam po kući. Jedno vreme sam gledala slike na zidovima, ali ubrzo mi je i to dosadilo. Onda sam u dnu druge prostorije naišla na udubljenje u zidu, otprilike metar i po široko i isto toliko duboko. U njemu se nalazila jedna fotelja, jedna lampa, a na zidovima su od poda do plafona bile police sa knjigama. -Sjajno skrovito mesto za beg od dosadne zabave, - pomislila sam, isključila lampu i udobno se smestila u fotelju. Ovako obezbeđena od mogućih uznemiravanja, prepustila sam se mislima. Sedela sam tako neko vreme, dok me kreštav ženski glas nije prenuo iz razmišljanja. Nagnula sam se malo napred da vidim ko to govori.