Априлски рат
Prikazujem rezultate 1 do 14 od 14

Tema: Априлски рат

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Априлски рат

    Априлски рат

    Више од 60 година комунистичке власти утицале су на наше представе о Априлском рату.Да је то био распад Краљевине Југославије,да су Краљ и Влада издали,да је краљ украо злато (а било га је 56 тона)...
    Ево као прилог другачијем мишљењу,дајем дио фељтона господина Милорада Јанковића,под називом «Ко се све борио априла 1941.» :

    «Кад је Хитлер изјутра 27.марта сазнао за војни удар у Београду,наредио је Генералштабу да прекине разраду плана «Барбароса» ,да се оклопне и моторизоване јединице пребаце са граница СССР-а,на границе Југославије и да адмирал Канарис,шеф Абвера,активира фолксдојчере (око 500 000 по њемачким подацима).Истог дана Хитлер је позвао Италију и Мађарску да узму учешћа у агресији.Геринг је обећао да ће против Београда употребити «тајно оружје»,намијењено Лондону.Радило се о минама са дотле непознатим експлозивом,тешким по тону и бацаних падобранима.
    Фелдмаршал Лист је захтијевао да се напад одложи за 2 недеље,док не пристигну пјешадијске дивизије из Румуније.Хитлер је то одбио и напад помакао са 5-ог на 6-ти април.
    Док се то догађало,двоје младих Словенаца водили су борбу на оном најтежем,обавештајном фронту:Емил Ведам (убачен у Целовачки абвер) и Томаушева (власница радње антиквитета у Целовецу).
    Ведам је већ 30.априла обавијестио генерала Симовића о нападу заказаном за 5-ти април.Сутрадан је извијестио о Хитлеровој «поправци» за 6-ти април.Генерал је све игнорисао,а 1-ог априла је дао кобну наредбу:забрана евакуације Београда и дугих градова,јер је то «непотребно».
    Ведам и Томаушева су 23.маја 1941.ухваћени,прослијеђени директно Химлеру у Берлин и стријељани у дворишту РСХА.На питање зашто су то радили,Томаушева је одговорила: «да би одбранила Југославију!»
    Генерал Симовић се није обазирао на извештаје војних изасланика из Берлина и Букурешта (Владимира Ваухника и Франца Стопника).Једино је 3.априла наредио активирање трупа за заштиту граница,а не мобилизацију,тако да је умјесто 2 милиона,регрутовано свега 600 000 људи.У тренутку напада,многи штабови биће тек у формирању.

    На дан 3-ег априла побјегао је авионом у Грац капетан прве класе Владимир Крен,мобилизацијски официр ваздухопловне базе у Загребу.Са собом је однио планове ратних аеродрома,ваздухоплону шифру и планове склоништа Београда.Због тога је сутрадан наређено да јединице ваѕдухопловства прелете на резервне аеродроме,за које Крен није знао,а нова шифра је достављена јединицама и базама 5-ог априла.Крен је после рата стријељан као усташки «генерал».
    Њемачка Врховна команда је с правом сматрала да је немогуће југословенско ваздухопловство разбити првог дана,због «разгранатих позиција аеродрома и добро извјежбане теренске организације».Југословенс а авијација је располагала са најмодернијим авионима:око 40 тешких тромоторних авиона,118 средњих двомоторних и 102 ловца.Уз то имала је и око 700 застарелих ловаца и бомбардера,као и модерних авиона за извиђање и везу.

    Тако су 6-ог априла једино били мобилисани потпуно авијација и мала,али модерна,ратна флота.Београђани су мирно спавали,не сањајући шта их чека.На нашим границама је било сконцентрисано 7 њемачких оклопних дивизија,3 и по моторизоване,14 пјешадијских,4 брдске,једна лака и једна падобранска,са преко 2 000 авиона.
    Италијанска команда је концентрисала 22 дивизије,од којих 2 оклопне и 2 моторизоване и 666 (???) авиона.Мађарске снаге износиле су 5 дивизија,од којих једна оклопно-моторизована.

    У току ноћи 5/6. априла усиједио је напад на југословенске граничаре,а изјутра у 1.20 часова десант СС групе «Ђердап» искрцале су се на десну обалу Дунава и напале малобројну одбрану Сипског канала.Чим је сазнао за тај напад,поручник бојног брода Јосип Гргић,командант Ђердапског сектора,кренуо је са борбеном ведетом Р-27 која је вукла 2 шлепа натоварена цементом.Циљ је да се онемогући пловидба Сипским каналом.Чим су их угледали,Њемци су отворили топовску ватру.Успјело им је да прекину ужеМорнари су пробили дно пијуцима и поскакали у воду.Њемци су ранили Гргића у главу,а Ацу Крстића су убили.

    Око 5 изјутра њемачки авиони напали су мали аеродром Режановачка коса (код Куманова),на којем су били базирани «хокер-фјури»,авиони из 35.групе 5-ог ловачког пука,застарели.Капетан Војислав Поповић је ударом свог авиона оборио двомоторни «месершмит»,а његов примјер слиједио је поручник Милорад Танасић.У неравноправној борби оборен је још један «месершмит»,а погинули су и пилоти Константин Јермаков,Милутин Провић,Јевта Арсић,Ратомир Милојевић и Верољуб Стојадиновић.Мајори Џал и Брезовшек нису хтјели да узлете.Први је после рата стријељан,а други је погинуо као њемачки пилот у Африци.
    Пола сата после тога аеродром Петровец (код Скопља) напале су формације њемачких бомбардера.Овдје је било базирано 30 двомоторних «дорније 17» из 63.групе 3-ег бомбардерског пука.Командант пука,Зденко Горјуп (агент гестапоа) намјерно је задржао групу.То је покушао да уради и са 64-ом групом истог пука са истим бројем авиона,али му командант Бранко Фанедл то није дозволио.Тако су Њемци уништили 27 бомбардера (3 је успјело да се спасе под вођством капетана Ђонлића).Горјуп је после постао њемаћки пробни пилот.

    Али страва је тек наилазила...са аеросрома у Аустрији,Мађарској и Румунији,укупно 485 бомбардера и 250 ловаца летјело је према Београду.Формације су наилазиле у таласима,вођене радио Београдом који пушта «лаку музику».Први су црне таласе угледали пилоти 32.групе 6-ог ловачког пука,наоружани месершмитима-109.Полетјели су у сусрет таласима и над Инђојом је започео наревноправан бој.Оборено је неколико «штука».Формацијама које су наилазиле преко Баната полетјели су у сусрет са земунског аеродрома пилоти 51.групе 6-ог ловачког пука,наоружани ловцима икар-3 и месершмит.Капетан прве класе Милош Жуњић је оборио једну «штуку»,затим опкољен од месершмита у круг и оборен.Искочио је падобраном,али је изрешетан митраљезима.Потпоручник Душан Борчић је оборио 2 бомбардера и био смртно рањен.Капетан прве класе Сава Пољанац оборио је 2 бомбардера и био тешко рањен.Истакли су се још Звонимир Халамбек,Михаило николић и потпоручник Бојовић.Пошто је његов авион био у квару,наредник Карло Штрбенк ускочио је у нови месершмит пуковника Драгутина Рупчића.Оборио је «штука»,али су га при нападу на тешки «јункерс» оборили њемачки ловци.Рупчић је после постао домобрански генерал.
    Чим је сазнао за бомбардовање Београда,мајор Бранко Фанедл је полетео на челу 30 бомбардера и напао њемачке оклопне јединице између Ћустендила и Криве Паланке,а затим и њемачки аеродром «Радомир» у Бугарској.Док су Фанедлови авиони примали гориво,напала су их на земљи јата њемачких авиона.Уништено је 15 бомбардера.То није обесхрабрило Фанедла,он ће заједно са 1.бомбардерским пуком учествовати и у нападима на њемачке оклопне и моторизоване јединице 6. и 7, априла код Страцина, а 8. у нападу на њемачку 9.оклопну дивизију на улазу у Качаничку клисуру.Тада је оборен један његов бомбардер.Пилот наредник Јосип Талер спасао се падобраном,док су чланови посаде,наредници Живота Којадиновић и Душан Милојевић погинули.
    Настављајући борбу,Бранко Фанедл је оборен 12.априла,проликом напада на њемачке оклопне колоне.Са њим су погинули капетан прве класе Никола Теофилов,наредник Фрањо Рибич.Њихов споменик је у селу Буковче код Светозарева.
    На дан 8.априла у покушају да се заустави продор оклопних једеница на Косово,оборен је пуковник Фердо Градишник,командант 1.бомбардерског пука,наоружаног изврсним «бристол-бленхајм-икарус».Био је побједник у међународним ваздухопловним утакмицама.Са њим је погинуо и наредник Живан Јовановић.
    У нападу на њемачке колоне код Куманова 7.априла оборен је «бленхајм» капетана прве класе Николе Иванчевића.Погинули су и Стјепан Јурковић,Владимир Кинк,Василије Марковић,Ђорђе Стефановић и Слободан Ђорђевић,сви из 1.бомбардерског пука.
    Чим су чули за бомбардовање Београда,пилоти и посаде 8.бомбардерског пука,наоружани «бристол-бленхајм-икарусима» напали су,на челу са пуковником Диклићем,војне објекте код Беча и Граца.Пуковник Диклић је,ради тога касније,бачен у концентрациони логор,и једва преживио.Сјутрадан,7.априла напали су аеродроме у Мађарској.Наређење су двојица подофицира-усташа прослиједиле Њемцима,и ови су чекали.Суочени са ројевима «месершмита»,бомбардери су ступили у неравноправну борбу.Погунили су обојица команданата група,мајори Лазар Доновић и Доброслаб Тешић,капетани Владимир Јовичић и Сергије Војинов ,наредник Владимир Ферант,навигатори Рудолф Кобал и Милутин Петровић,поручници Иван Панџа и Петар Кукић,потпоучник Милутин Јовановић и подофицири:Иван Чубриловић,Драгутин Весељко,Драгољуб Черне.Три издајника,чланови мађарске пете колоне,Антон и Јаника Лантош и Шандор Бела убили су тројицу рањених чланова посаде:поручнике Радомира Лазаревића и Андрију Поздера и наредника Илију Мраковића.После рата петоколанаши су стријељани.
    Простор не дозвољава опис свих борби дуж границе.

    Још истог јутра 6.априла,посада монитора «Драва» ,на челу са својим командантом,поручником бојног брода Александром Берићем,започела је свој пут у БЕСМРТНОСТ.Прешла је мађарску границу и бомбардовала њемачки аеродром код Мохача.Први официр монитора је био Бруно Шегвић,а артиљеријски официр Сулејман Шеховић.Дању се монитор маскирао уврбацима,ноћу нападао и оборио многе авионе.
    Кад је 10.априла сазнао за проглашење НДХ (пошто су већину посаде чинили Хрвати) командант је сазвао састанак на палуби-ко жели да иде-може.Он мора да зна на ког може да рачуна.Од 90 чланова изашла су шесторица.
    Из дневника фолксдојчерске организације «Јупитер» откривено је: за «Дравом» је у потрагу кренуло 50 000 фолксдојчера!!!Покушај њемачких тенкова да зауставе монитор код Вуковара,завршио се њиховим уништењем.Исто тако и напад 4 мађарска мања брода типа «баја»,од којих су 2 оштећена,а 2 уништена.
    Код фолксдојчерског мјеста Чиба (Челарева) напали су га таласи «штука».Преко 100 авиона.Започео је бој који превазилази све у априлском рату.Радио станица «Драве» је непрестано слала у етар поруке о тешким борбама са њемачком авијацијом:
    «Свима,свима војницима на фронту!Драва се никада неће предати!Живела отаџбина!...»
    Радио станица брода престала је да емитује кад је једна бомба пагодила кабину и побила радиотелеграфисте.Из изјаве неколицине преживјелих, «штуке» су летјеле тако ниско да су «могли видјети лица пилотима».
    Небо је било запаљено, «штуке» су се око нечег вртјеле,а то је све са оближњег имања посматро стари Берић.Није ни сањао да ту херојску битку води његов син,Александар.
    Једна бомба оштетила је крму.Сад је монитор управљан машинама.Најзад је једна бомба погодила бок.Монитор је почео да тоне.Командант Берић је наредио да преживјели напусте брод.Бруно Шегвић је ушао у кабину и убио се из пиштоља.Палуба је била покривена мртвим и рањеним морнарима.Остајући на мосту командант је неколицини приживелих строго наредио да скачу у Дунав.Док су пливали,видели су како капетан стоји мирно и поздравља изрешетану заставу,а монитор је све више тонуо.Испливали су код Чиба.Ухватили су их наоружани фолксдојчери.Закљућали су их у подрум и намјеравали да их објесе,али је у току ноћи било пуцњаве,па су то искористили и развалили врата,затим побјегли у разним правцима.Свједочанства о команданту су дали независно један од другог.
    Вода је прво код Челарева избацила тијело Бруна Шегвића и фолксдојчери су га сахранили код цркве.Нека тијела,највјероватније и Шеховићево,вода је избацила код Сусека и Белегиша.Стари Јоца Маринковић је,кришом од усташа,ноћу сахранио тијело Александра Берића.

    Побуне (заправо издаје)


    На Дравском фронту су Савска и Славонска дивизија потисле Њемце на лијеву обалу.Али,сјутрадан су се у позадини код Бјеловара побунили 108.резервни,48.допунски и дјелови 42.резервног пука.Вође побуне су били тројица подофицира,наредник Чвек и поднаредници Цанко и Шепак.

    У исто вријеме била је и друга усташка побуна,у Мостару.Жариште побуне био је Широки Бријег (Лиштица).Руље усташа напале су штаб Приморске армије и мноштво магацина.У гушењу побуне истакли су се мајори Рудолф Приморац и Јарослав Жак и капетан прве класе Милош Шћепановић.Италијани су непрестано бомбардовали град да би потпомогли побуну,која је угишена тек 15.априла уз употребу артиљерије.Али су усташе после капитулације све рањене побили и побацали у Неретву.

    На дан 10.априла одграо се још један покушај побуне усташа.Изјутра је у команду Северног сектора Јадрана ушао резервни поручник Јосип Реквењи и позвао команданта,капетана бојног брода Мирка Плајвајса да полози заклетву «поглавнику Павелићу».Овај га је на то ухапсио.У тај час је дојурио из Црквенице др Хајдин,тамошњи начелник и обавијестио команданта да су се искрцале униформисане усташе и заузеле мјесто.На телефон је звао Милутин Кватерник и позвао команданта да преда оружје војсци НДХ.Плајвајс је залупио слушалису и са стотинак марнара у 3 камиона кренуо у Црквеницу.Усташе су их дочекале паљбом,забарикадирани у поштама и хотелима.Заповијест је гласила:никог не заробљавати.Сви су побијени,али је погинуо и др Хајдин.
    Кад се Плајвајс вратио,издајника Реквењија није било.Искористио је једно од италијанских бомбардовања да побјегне.Плајвајс је минирао све објекте и побјегао са одредом у Босну,гдје су заробљени.Касније су усташе расписале награду од 100 000 динара за главу «гангстера Плајвајса».Као агент Гестапоа Реквењи се увукао у партизане и један је од актера погибије Иве Лоле Рибара.Касније су њега и старијег брата открили на Вису.У затвору су извршили самоубиство,прокријумчаре ом бритвом.

    Четврти покушај побуне био је у месту Сињу.

    Простор нам не дозвољава изношење имена која чине дугачке спискове официра и војника,различитих националности,палих тих априлских дана на бранику отаџбине.»


    Закључак:

    Југославија се није распала,како то тврде бољшевичко-католички кругови,него је нападнута од тада нахмоћније силе свијета која је једва савладана за 6 година.Више су Њемци за 12 дана освојили територије у СССР-у или Француској,него Југославији.На дан 18.априла,Југословенска војска је држала три петине територије Југославије,и још је гањала Италијане по Албанији.Војни врхови су,да би заварали војнике и народ,објавили да је ријеч о примирју,а не о капитулацији.
    _________________



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2005.
    Poruke
    180
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano

    DOBRO JE BRE KUME ODMORI MALO.....

  3. #3
    Obećava
    Učlanjen
    25.08.2005.
    Poruke
    87
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Citat Original postavio Бл
    Априлски рат

    Више од 60 година комунистичке власти утицале су на наше представе о Априлском рату.Да је то био распад Краљевине Југославије,да су Краљ и Влада издали,да је краљ украо злато (а било га је 56 тона)...
    Ево као прилог другачијем мишљењу,дајем дио фељтона господина Милорада Јанковића,под називом «Ко се све борио априла 1941.» :

    «Кад је Хитлер изјутра 27.марта сазнао за војни удар у Београду,наредио је Генералштабу да прекине разраду плана «Барбароса» ,да се оклопне и моторизоване јединице пребаце са граница СССР-а,на границе Југославије и да адмирал Канарис,шеф Абвера,активира фолксдојчере (око 500 000 по њемачким подацима).Истог дана Хитлер је позвао Италију и Мађарску да узму учешћа у агресији.Геринг је обећао да ће против Београда употребити «тајно оружје»,намијењено Лондону.Радило се о минама са дотле непознатим експлозивом,тешким по тону и бацаних падобранима.
    Фелдмаршал Лист је захтијевао да се напад одложи за 2 недеље,док не пристигну пјешадијске дивизије из Румуније.Хитлер је то одбио и напад помакао са 5-ог на 6-ти април.
    Док се то догађало,двоје младих Словенаца водили су борбу на оном најтежем,обавештајном фронту:Емил Ведам (убачен у Целовачки абвер) и Томаушева (власница радње антиквитета у Целовецу).
    Ведам је већ 30.априла обавијестио генерала Симовића о нападу заказаном за 5-ти април.Сутрадан је извијестио о Хитлеровој «поправци» за 6-ти април.Генерал је све игнорисао,а 1-ог априла је дао кобну наредбу:забрана евакуације Београда и дугих градова,јер је то «непотребно».
    Ведам и Томаушева су 23.маја 1941.ухваћени,прослијеђени директно Химлеру у Берлин и стријељани у дворишту РСХА.На питање зашто су то радили,Томаушева је одговорила: «да би одбранила Југославију!»
    Генерал Симовић се није обазирао на извештаје војних изасланика из Берлина и Букурешта (Владимира Ваухника и Франца Стопника).Једино је 3.априла наредио активирање трупа за заштиту граница,а не мобилизацију,тако да је умјесто 2 милиона,регрутовано свега 600 000 људи.У тренутку напада,многи штабови биће тек у формирању.

    На дан 3-ег априла побјегао је авионом у Грац капетан прве класе Владимир Крен,мобилизацијски официр ваздухопловне базе у Загребу.Са собом је однио планове ратних аеродрома,ваздухоплону шифру и планове склоништа Београда.Због тога је сутрадан наређено да јединице ваѕдухопловства прелете на резервне аеродроме,за које Крен није знао,а нова шифра је достављена јединицама и базама 5-ог априла.Крен је после рата стријељан као усташки «генерал».
    Њемачка Врховна команда је с правом сматрала да је немогуће југословенско ваздухопловство разбити првог дана,због «разгранатих позиција аеродрома и добро извјежбане теренске организације».Југословенс а авијација је располагала са најмодернијим авионима:око 40 тешких тромоторних авиона,118 средњих двомоторних и 102 ловца.Уз то имала је и око 700 застарелих ловаца и бомбардера,као и модерних авиона за извиђање и везу.

    Тако су 6-ог априла једино били мобилисани потпуно авијација и мала,али модерна,ратна флота.Београђани су мирно спавали,не сањајући шта их чека.На нашим границама је било сконцентрисано 7 њемачких оклопних дивизија,3 и по моторизоване,14 пјешадијских,4 брдске,једна лака и једна падобранска,са преко 2 000 авиона.
    Италијанска команда је концентрисала 22 дивизије,од којих 2 оклопне и 2 моторизоване и 666 (???) авиона.Мађарске снаге износиле су 5 дивизија,од којих једна оклопно-моторизована.

    У току ноћи 5/6. априла усиједио је напад на југословенске граничаре,а изјутра у 1.20 часова десант СС групе «Ђердап» искрцале су се на десну обалу Дунава и напале малобројну одбрану Сипског канала.Чим је сазнао за тај напад,поручник бојног брода Јосип Гргић,командант Ђердапског сектора,кренуо је са борбеном ведетом Р-27 која је вукла 2 шлепа натоварена цементом.Циљ је да се онемогући пловидба Сипским каналом.Чим су их угледали,Њемци су отворили топовску ватру.Успјело им је да прекину ужеМорнари су пробили дно пијуцима и поскакали у воду.Њемци су ранили Гргића у главу,а Ацу Крстића су убили.

    Око 5 изјутра њемачки авиони напали су мали аеродром Режановачка коса (код Куманова),на којем су били базирани «хокер-фјури»,авиони из 35.групе 5-ог ловачког пука,застарели.Капетан Војислав Поповић је ударом свог авиона оборио двомоторни «месершмит»,а његов примјер слиједио је поручник Милорад Танасић.У неравноправној борби оборен је још један «месершмит»,а погинули су и пилоти Константин Јермаков,Милутин Провић,Јевта Арсић,Ратомир Милојевић и Верољуб Стојадиновић.Мајори Џал и Брезовшек нису хтјели да узлете.Први је после рата стријељан,а други је погинуо као њемачки пилот у Африци.
    Пола сата после тога аеродром Петровец (код Скопља) напале су формације њемачких бомбардера.Овдје је било базирано 30 двомоторних «дорније 17» из 63.групе 3-ег бомбардерског пука.Командант пука,Зденко Горјуп (агент гестапоа) намјерно је задржао групу.То је покушао да уради и са 64-ом групом истог пука са истим бројем авиона,али му командант Бранко Фанедл то није дозволио.Тако су Њемци уништили 27 бомбардера (3 је успјело да се спасе под вођством капетана Ђонлића).Горјуп је после постао њемаћки пробни пилот.

    Али страва је тек наилазила...са аеросрома у Аустрији,Мађарској и Румунији,укупно 485 бомбардера и 250 ловаца летјело је према Београду.Формације су наилазиле у таласима,вођене радио Београдом који пушта «лаку музику».Први су црне таласе угледали пилоти 32.групе 6-ог ловачког пука,наоружани месершмитима-109.Полетјели су у сусрет таласима и над Инђојом је започео наревноправан бој.Оборено је неколико «штука».Формацијама које су наилазиле преко Баната полетјели су у сусрет са земунског аеродрома пилоти 51.групе 6-ог ловачког пука,наоружани ловцима икар-3 и месершмит.Капетан прве класе Милош Жуњић је оборио једну «штуку»,затим опкољен од месершмита у круг и оборен.Искочио је падобраном,али је изрешетан митраљезима.Потпоручник Душан Борчић је оборио 2 бомбардера и био смртно рањен.Капетан прве класе Сава Пољанац оборио је 2 бомбардера и био тешко рањен.Истакли су се још Звонимир Халамбек,Михаило николић и потпоручник Бојовић.Пошто је његов авион био у квару,наредник Карло Штрбенк ускочио је у нови месершмит пуковника Драгутина Рупчића.Оборио је «штука»,али су га при нападу на тешки «јункерс» оборили њемачки ловци.Рупчић је после постао домобрански генерал.
    Чим је сазнао за бомбардовање Београда,мајор Бранко Фанедл је полетео на челу 30 бомбардера и напао њемачке оклопне јединице између Ћустендила и Криве Паланке,а затим и њемачки аеродром «Радомир» у Бугарској.Док су Фанедлови авиони примали гориво,напала су их на земљи јата њемачких авиона.Уништено је 15 бомбардера.То није обесхрабрило Фанедла,он ће заједно са 1.бомбардерским пуком учествовати и у нападима на њемачке оклопне и моторизоване јединице 6. и 7, априла код Страцина, а 8. у нападу на њемачку 9.оклопну дивизију на улазу у Качаничку клисуру.Тада је оборен један његов бомбардер.Пилот наредник Јосип Талер спасао се падобраном,док су чланови посаде,наредници Живота Којадиновић и Душан Милојевић погинули.
    Настављајући борбу,Бранко Фанедл је оборен 12.априла,проликом напада на њемачке оклопне колоне.Са њим су погинули капетан прве класе Никола Теофилов,наредник Фрањо Рибич.Њихов споменик је у селу Буковче код Светозарева.
    На дан 8.априла у покушају да се заустави продор оклопних једеница на Косово,оборен је пуковник Фердо Градишник,командант 1.бомбардерског пука,наоружаног изврсним «бристол-бленхајм-икарус».Био је побједник у међународним ваздухопловним утакмицама.Са њим је погинуо и наредник Живан Јовановић.
    У нападу на њемачке колоне код Куманова 7.априла оборен је «бленхајм» капетана прве класе Николе Иванчевића.Погинули су и Стјепан Јурковић,Владимир Кинк,Василије Марковић,Ђорђе Стефановић и Слободан Ђорђевић,сви из 1.бомбардерског пука.
    Чим су чули за бомбардовање Београда,пилоти и посаде 8.бомбардерског пука,наоружани «бристол-бленхајм-икарусима» напали су,на челу са пуковником Диклићем,војне објекте код Беча и Граца.Пуковник Диклић је,ради тога касније,бачен у концентрациони логор,и једва преживио.Сјутрадан,7.априла напали су аеродроме у Мађарској.Наређење су двојица подофицира-усташа прослиједиле Њемцима,и ови су чекали.Суочени са ројевима «месершмита»,бомбардери су ступили у неравноправну борбу.Погунили су обојица команданата група,мајори Лазар Доновић и Доброслаб Тешић,капетани Владимир Јовичић и Сергије Војинов ,наредник Владимир Ферант,навигатори Рудолф Кобал и Милутин Петровић,поручници Иван Панџа и Петар Кукић,потпоучник Милутин Јовановић и подофицири:Иван Чубриловић,Драгутин Весељко,Драгољуб Черне.Три издајника,чланови мађарске пете колоне,Антон и Јаника Лантош и Шандор Бела убили су тројицу рањених чланова посаде:поручнике Радомира Лазаревића и Андрију Поздера и наредника Илију Мраковића.После рата петоколанаши су стријељани.
    Простор не дозвољава опис свих борби дуж границе.

    Још истог јутра 6.априла,посада монитора «Драва» ,на челу са својим командантом,поручником бојног брода Александром Берићем,започела је свој пут у БЕСМРТНОСТ.Прешла је мађарску границу и бомбардовала њемачки аеродром код Мохача.Први официр монитора је био Бруно Шегвић,а артиљеријски официр Сулејман Шеховић.Дању се монитор маскирао уврбацима,ноћу нападао и оборио многе авионе.
    Кад је 10.априла сазнао за проглашење НДХ (пошто су већину посаде чинили Хрвати) командант је сазвао састанак на палуби-ко жели да иде-може.Он мора да зна на ког може да рачуна.Од 90 чланова изашла су шесторица.
    Из дневника фолксдојчерске организације «Јупитер» откривено је: за «Дравом» је у потрагу кренуло 50 000 фолксдојчера!!!Покушај њемачких тенкова да зауставе монитор код Вуковара,завршио се њиховим уништењем.Исто тако и напад 4 мађарска мања брода типа «баја»,од којих су 2 оштећена,а 2 уништена.
    Код фолксдојчерског мјеста Чиба (Челарева) напали су га таласи «штука».Преко 100 авиона.Започео је бој који превазилази све у априлском рату.Радио станица «Драве» је непрестано слала у етар поруке о тешким борбама са њемачком авијацијом:
    «Свима,свима војницима на фронту!Драва се никада неће предати!Живела отаџбина!...»
    Радио станица брода престала је да емитује кад је једна бомба пагодила кабину и побила радиотелеграфисте.Из изјаве неколицине преживјелих, «штуке» су летјеле тако ниско да су «могли видјети лица пилотима».
    Небо је било запаљено, «штуке» су се око нечег вртјеле,а то је све са оближњег имања посматро стари Берић.Није ни сањао да ту херојску битку води његов син,Александар.
    Једна бомба оштетила је крму.Сад је монитор управљан машинама.Најзад је једна бомба погодила бок.Монитор је почео да тоне.Командант Берић је наредио да преживјели напусте брод.Бруно Шегвић је ушао у кабину и убио се из пиштоља.Палуба је била покривена мртвим и рањеним морнарима.Остајући на мосту командант је неколицини приживелих строго наредио да скачу у Дунав.Док су пливали,видели су како капетан стоји мирно и поздравља изрешетану заставу,а монитор је све више тонуо.Испливали су код Чиба.Ухватили су их наоружани фолксдојчери.Закљућали су их у подрум и намјеравали да их објесе,али је у току ноћи било пуцњаве,па су то искористили и развалили врата,затим побјегли у разним правцима.Свједочанства о команданту су дали независно један од другог.
    Вода је прво код Челарева избацила тијело Бруна Шегвића и фолксдојчери су га сахранили код цркве.Нека тијела,највјероватније и Шеховићево,вода је избацила код Сусека и Белегиша.Стари Јоца Маринковић је,кришом од усташа,ноћу сахранио тијело Александра Берића.

    Побуне (заправо издаје)


    На Дравском фронту су Савска и Славонска дивизија потисле Њемце на лијеву обалу.Али,сјутрадан су се у позадини код Бјеловара побунили 108.резервни,48.допунски и дјелови 42.резервног пука.Вође побуне су били тројица подофицира,наредник Чвек и поднаредници Цанко и Шепак.

    У исто вријеме била је и друга усташка побуна,у Мостару.Жариште побуне био је Широки Бријег (Лиштица).Руље усташа напале су штаб Приморске армије и мноштво магацина.У гушењу побуне истакли су се мајори Рудолф Приморац и Јарослав Жак и капетан прве класе Милош Шћепановић.Италијани су непрестано бомбардовали град да би потпомогли побуну,која је угишена тек 15.априла уз употребу артиљерије.Али су усташе после капитулације све рањене побили и побацали у Неретву.

    На дан 10.априла одграо се још један покушај побуне усташа.Изјутра је у команду Северног сектора Јадрана ушао резервни поручник Јосип Реквењи и позвао команданта,капетана бојног брода Мирка Плајвајса да полози заклетву «поглавнику Павелићу».Овај га је на то ухапсио.У тај час је дојурио из Црквенице др Хајдин,тамошњи начелник и обавијестио команданта да су се искрцале униформисане усташе и заузеле мјесто.На телефон је звао Милутин Кватерник и позвао команданта да преда оружје војсци НДХ.Плајвајс је залупио слушалису и са стотинак марнара у 3 камиона кренуо у Црквеницу.Усташе су их дочекале паљбом,забарикадирани у поштама и хотелима.Заповијест је гласила:никог не заробљавати.Сви су побијени,али је погинуо и др Хајдин.
    Кад се Плајвајс вратио,издајника Реквењија није било.Искористио је једно од италијанских бомбардовања да побјегне.Плајвајс је минирао све објекте и побјегао са одредом у Босну,гдје су заробљени.Касније су усташе расписале награду од 100 000 динара за главу «гангстера Плајвајса».Као агент Гестапоа Реквењи се увукао у партизане и један је од актера погибије Иве Лоле Рибара.Касније су њега и старијег брата открили на Вису.У затвору су извршили самоубиство,прокријумчаре ом бритвом.

    Четврти покушај побуне био је у месту Сињу.

    Простор нам не дозвољава изношење имена која чине дугачке спискове официра и војника,различитих националности,палих тих априлских дана на бранику отаџбине.»


    Закључак:

    Југославија се није распала,како то тврде бољшевичко-католички кругови,него је нападнута од тада нахмоћније силе свијета која је једва савладана за 6 година.Више су Њемци за 12 дана освојили територије у СССР-у или Француској,него Југославији.На дан 18.априла,Југословенска војска је држала три петине територије Југославије,и још је гањала Италијане по Албанији.Војни врхови су,да би заварали војнике и народ,објавили да је ријеч о примирју,а не о капитулацији.
    _________________
    МОЈ ЈЕ ДЕДА КАО ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ 12-13 АПРИЛА
    ПРУЖИО ЖЕСТОК ОТПОР НЕМАЧКОМ ПИОНИРСКОМ ПУКУ БРАНДЕНБУРГ И ДЕЛОВИМА МАЂАРСКОГ ПРВОГ ХУСАРСКОГ ПУКА.ОД ЊЕГОВОГ 1 ЈУРИШНОГ БАТАЉОНА НИКО НИЈЕ ПРЕЖИВЕО.ПОКУШАЛИ СУ ДА ПОВРАТЕ АЕРОДРОМ КОД БЈЕЛЉИНЕ
    ОДЛИКОВАН ЈЕ КАРАЂОРЂЕВОМ ЗВЕЗДОМ ПРВОГ РЕДА.ПОСЛЕ РАТА КОМУНИСТИ СУ СРУШИЛИ СПОМЕНИК КОЈИ СУ ИМ НЕМЦИ ПОДИГЛИ ТО ЈЕ ЈЕДИНИ СПОМЕНИК КОЈИ СУ НЕМЦИ ПОДИГЛИ СВОМ НЕПРИЈАТЕЉУ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА!СПОМЕНИК ЈЕ БИО ПОСВЕЋЕН СРПСКИМ КОМИТАМА ПАЛИМ ЗА СЛОБОДУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.

  4. #4
    Zainteresovan član djura22 (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2005.
    Lokacija
    Jerusalim
    Poruke
    112
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Citat Original postavio Бл
    Априлски рат

    Више од 60 година комунистичке власти утицале су на наше представе о Априлском рату.Да је то био распад Краљевине Југославије,да су Краљ и Влада издали,да је краљ украо злато (а било га је 56 тона)...
    Ево као прилог другачијем мишљењу,дајем дио фељтона господина Милорада Јанковића,под називом «Ко се све борио априла 1941.» :

    «Кад је Хитлер изјутра 27.марта сазнао за војни удар у Београду,наредио је Генералштабу да прекине разраду плана «Барбароса» ,да се оклопне и моторизоване јединице пребаце са граница СССР-а,на границе Југославије и да адмирал Канарис,шеф Абвера,активира фолксдојчере (око 500 000 по њемачким подацима).Истог дана Хитлер је позвао Италију и Мађарску да узму учешћа у агресији.Геринг је обећао да ће против Београда употребити «тајно оружје»,намијењено Лондону.Радило се о минама са дотле непознатим експлозивом,тешким по тону и бацаних падобранима.
    Фелдмаршал Лист је захтијевао да се напад одложи за 2 недеље,док не пристигну пјешадијске дивизије из Румуније.Хитлер је то одбио и напад помакао са 5-ог на 6-ти април.
    Док се то догађало,двоје младих Словенаца водили су борбу на оном најтежем,обавештајном фронту:Емил Ведам (убачен у Целовачки абвер) и Томаушева (власница радње антиквитета у Целовецу).
    Ведам је већ 30.априла обавијестио генерала Симовића о нападу заказаном за 5-ти април.Сутрадан је извијестио о Хитлеровој «поправци» за 6-ти април.Генерал је све игнорисао,а 1-ог априла је дао кобну наредбу:забрана евакуације Београда и дугих градова,јер је то «непотребно».
    Ведам и Томаушева су 23.маја 1941.ухваћени,прослијеђени директно Химлеру у Берлин и стријељани у дворишту РСХА.На питање зашто су то радили,Томаушева је одговорила: «да би одбранила Југославију!»
    Генерал Симовић се није обазирао на извештаје војних изасланика из Берлина и Букурешта (Владимира Ваухника и Франца Стопника).Једино је 3.априла наредио активирање трупа за заштиту граница,а не мобилизацију,тако да је умјесто 2 милиона,регрутовано свега 600 000 људи.У тренутку напада,многи штабови биће тек у формирању.

    На дан 3-ег априла побјегао је авионом у Грац капетан прве класе Владимир Крен,мобилизацијски официр ваздухопловне базе у Загребу.Са собом је однио планове ратних аеродрома,ваздухоплону шифру и планове склоништа Београда.Због тога је сутрадан наређено да јединице ваѕдухопловства прелете на резервне аеродроме,за које Крен није знао,а нова шифра је достављена јединицама и базама 5-ог априла.Крен је после рата стријељан као усташки «генерал».
    Њемачка Врховна команда је с правом сматрала да је немогуће југословенско ваздухопловство разбити првог дана,због «разгранатих позиција аеродрома и добро извјежбане теренске организације».Југословенс а авијација је располагала са најмодернијим авионима:око 40 тешких тромоторних авиона,118 средњих двомоторних и 102 ловца.Уз то имала је и око 700 застарелих ловаца и бомбардера,као и модерних авиона за извиђање и везу.

    Тако су 6-ог априла једино били мобилисани потпуно авијација и мала,али модерна,ратна флота.Београђани су мирно спавали,не сањајући шта их чека.На нашим границама је било сконцентрисано 7 њемачких оклопних дивизија,3 и по моторизоване,14 пјешадијских,4 брдске,једна лака и једна падобранска,са преко 2 000 авиона.
    Италијанска команда је концентрисала 22 дивизије,од којих 2 оклопне и 2 моторизоване и 666 (???) авиона.Мађарске снаге износиле су 5 дивизија,од којих једна оклопно-моторизована.

    У току ноћи 5/6. априла усиједио је напад на југословенске граничаре,а изјутра у 1.20 часова десант СС групе «Ђердап» искрцале су се на десну обалу Дунава и напале малобројну одбрану Сипског канала.Чим је сазнао за тај напад,поручник бојног брода Јосип Гргић,командант Ђердапског сектора,кренуо је са борбеном ведетом Р-27 која је вукла 2 шлепа натоварена цементом.Циљ је да се онемогући пловидба Сипским каналом.Чим су их угледали,Њемци су отворили топовску ватру.Успјело им је да прекину ужеМорнари су пробили дно пијуцима и поскакали у воду.Њемци су ранили Гргића у главу,а Ацу Крстића су убили.

    Око 5 изјутра њемачки авиони напали су мали аеродром Режановачка коса (код Куманова),на којем су били базирани «хокер-фјури»,авиони из 35.групе 5-ог ловачког пука,застарели.Капетан Војислав Поповић је ударом свог авиона оборио двомоторни «месершмит»,а његов примјер слиједио је поручник Милорад Танасић.У неравноправној борби оборен је још један «месершмит»,а погинули су и пилоти Константин Јермаков,Милутин Провић,Јевта Арсић,Ратомир Милојевић и Верољуб Стојадиновић.Мајори Џал и Брезовшек нису хтјели да узлете.Први је после рата стријељан,а други је погинуо као њемачки пилот у Африци.
    Пола сата после тога аеродром Петровец (код Скопља) напале су формације њемачких бомбардера.Овдје је било базирано 30 двомоторних «дорније 17» из 63.групе 3-ег бомбардерског пука.Командант пука,Зденко Горјуп (агент гестапоа) намјерно је задржао групу.То је покушао да уради и са 64-ом групом истог пука са истим бројем авиона,али му командант Бранко Фанедл то није дозволио.Тако су Њемци уништили 27 бомбардера (3 је успјело да се спасе под вођством капетана Ђонлића).Горјуп је после постао њемаћки пробни пилот.

    Али страва је тек наилазила...са аеросрома у Аустрији,Мађарској и Румунији,укупно 485 бомбардера и 250 ловаца летјело је према Београду.Формације су наилазиле у таласима,вођене радио Београдом који пушта «лаку музику».Први су црне таласе угледали пилоти 32.групе 6-ог ловачког пука,наоружани месершмитима-109.Полетјели су у сусрет таласима и над Инђојом је започео наревноправан бој.Оборено је неколико «штука».Формацијама које су наилазиле преко Баната полетјели су у сусрет са земунског аеродрома пилоти 51.групе 6-ог ловачког пука,наоружани ловцима икар-3 и месершмит.Капетан прве класе Милош Жуњић је оборио једну «штуку»,затим опкољен од месершмита у круг и оборен.Искочио је падобраном,али је изрешетан митраљезима.Потпоручник Душан Борчић је оборио 2 бомбардера и био смртно рањен.Капетан прве класе Сава Пољанац оборио је 2 бомбардера и био тешко рањен.Истакли су се још Звонимир Халамбек,Михаило николић и потпоручник Бојовић.Пошто је његов авион био у квару,наредник Карло Штрбенк ускочио је у нови месершмит пуковника Драгутина Рупчића.Оборио је «штука»,али су га при нападу на тешки «јункерс» оборили њемачки ловци.Рупчић је после постао домобрански генерал.
    Чим је сазнао за бомбардовање Београда,мајор Бранко Фанедл је полетео на челу 30 бомбардера и напао њемачке оклопне јединице између Ћустендила и Криве Паланке,а затим и њемачки аеродром «Радомир» у Бугарској.Док су Фанедлови авиони примали гориво,напала су их на земљи јата њемачких авиона.Уништено је 15 бомбардера.То није обесхрабрило Фанедла,он ће заједно са 1.бомбардерским пуком учествовати и у нападима на њемачке оклопне и моторизоване јединице 6. и 7, априла код Страцина, а 8. у нападу на њемачку 9.оклопну дивизију на улазу у Качаничку клисуру.Тада је оборен један његов бомбардер.Пилот наредник Јосип Талер спасао се падобраном,док су чланови посаде,наредници Живота Којадиновић и Душан Милојевић погинули.
    Настављајући борбу,Бранко Фанедл је оборен 12.априла,проликом напада на њемачке оклопне колоне.Са њим су погинули капетан прве класе Никола Теофилов,наредник Фрањо Рибич.Њихов споменик је у селу Буковче код Светозарева.
    На дан 8.априла у покушају да се заустави продор оклопних једеница на Косово,оборен је пуковник Фердо Градишник,командант 1.бомбардерског пука,наоружаног изврсним «бристол-бленхајм-икарус».Био је побједник у међународним ваздухопловним утакмицама.Са њим је погинуо и наредник Живан Јовановић.
    У нападу на њемачке колоне код Куманова 7.априла оборен је «бленхајм» капетана прве класе Николе Иванчевића.Погинули су и Стјепан Јурковић,Владимир Кинк,Василије Марковић,Ђорђе Стефановић и Слободан Ђорђевић,сви из 1.бомбардерског пука.
    Чим су чули за бомбардовање Београда,пилоти и посаде 8.бомбардерског пука,наоружани «бристол-бленхајм-икарусима» напали су,на челу са пуковником Диклићем,војне објекте код Беча и Граца.Пуковник Диклић је,ради тога касније,бачен у концентрациони логор,и једва преживио.Сјутрадан,7.априла напали су аеродроме у Мађарској.Наређење су двојица подофицира-усташа прослиједиле Њемцима,и ови су чекали.Суочени са ројевима «месершмита»,бомбардери су ступили у неравноправну борбу.Погунили су обојица команданата група,мајори Лазар Доновић и Доброслаб Тешић,капетани Владимир Јовичић и Сергије Војинов ,наредник Владимир Ферант,навигатори Рудолф Кобал и Милутин Петровић,поручници Иван Панџа и Петар Кукић,потпоучник Милутин Јовановић и подофицири:Иван Чубриловић,Драгутин Весељко,Драгољуб Черне.Три издајника,чланови мађарске пете колоне,Антон и Јаника Лантош и Шандор Бела убили су тројицу рањених чланова посаде:поручнике Радомира Лазаревића и Андрију Поздера и наредника Илију Мраковића.После рата петоколанаши су стријељани.
    Простор не дозвољава опис свих борби дуж границе.

    Још истог јутра 6.априла,посада монитора «Драва» ,на челу са својим командантом,поручником бојног брода Александром Берићем,започела је свој пут у БЕСМРТНОСТ.Прешла је мађарску границу и бомбардовала њемачки аеродром код Мохача.Први официр монитора је био Бруно Шегвић,а артиљеријски официр Сулејман Шеховић.Дању се монитор маскирао уврбацима,ноћу нападао и оборио многе авионе.
    Кад је 10.априла сазнао за проглашење НДХ (пошто су већину посаде чинили Хрвати) командант је сазвао састанак на палуби-ко жели да иде-може.Он мора да зна на ког може да рачуна.Од 90 чланова изашла су шесторица.
    Из дневника фолксдојчерске организације «Јупитер» откривено је: за «Дравом» је у потрагу кренуло 50 000 фолксдојчера!!!Покушај њемачких тенкова да зауставе монитор код Вуковара,завршио се њиховим уништењем.Исто тако и напад 4 мађарска мања брода типа «баја»,од којих су 2 оштећена,а 2 уништена.
    Код фолксдојчерског мјеста Чиба (Челарева) напали су га таласи «штука».Преко 100 авиона.Започео је бој који превазилази све у априлском рату.Радио станица «Драве» је непрестано слала у етар поруке о тешким борбама са њемачком авијацијом:
    «Свима,свима војницима на фронту!Драва се никада неће предати!Живела отаџбина!...»
    Радио станица брода престала је да емитује кад је једна бомба пагодила кабину и побила радиотелеграфисте.Из изјаве неколицине преживјелих, «штуке» су летјеле тако ниско да су «могли видјети лица пилотима».
    Небо је било запаљено, «штуке» су се око нечег вртјеле,а то је све са оближњег имања посматро стари Берић.Није ни сањао да ту херојску битку води његов син,Александар.
    Једна бомба оштетила је крму.Сад је монитор управљан машинама.Најзад је једна бомба погодила бок.Монитор је почео да тоне.Командант Берић је наредио да преживјели напусте брод.Бруно Шегвић је ушао у кабину и убио се из пиштоља.Палуба је била покривена мртвим и рањеним морнарима.Остајући на мосту командант је неколицини приживелих строго наредио да скачу у Дунав.Док су пливали,видели су како капетан стоји мирно и поздравља изрешетану заставу,а монитор је све више тонуо.Испливали су код Чиба.Ухватили су их наоружани фолксдојчери.Закљућали су их у подрум и намјеравали да их објесе,али је у току ноћи било пуцњаве,па су то искористили и развалили врата,затим побјегли у разним правцима.Свједочанства о команданту су дали независно један од другог.
    Вода је прво код Челарева избацила тијело Бруна Шегвића и фолксдојчери су га сахранили код цркве.Нека тијела,највјероватније и Шеховићево,вода је избацила код Сусека и Белегиша.Стари Јоца Маринковић је,кришом од усташа,ноћу сахранио тијело Александра Берића.

    Побуне (заправо издаје)


    На Дравском фронту су Савска и Славонска дивизија потисле Њемце на лијеву обалу.Али,сјутрадан су се у позадини код Бјеловара побунили 108.резервни,48.допунски и дјелови 42.резервног пука.Вође побуне су били тројица подофицира,наредник Чвек и поднаредници Цанко и Шепак.

    У исто вријеме била је и друга усташка побуна,у Мостару.Жариште побуне био је Широки Бријег (Лиштица).Руље усташа напале су штаб Приморске армије и мноштво магацина.У гушењу побуне истакли су се мајори Рудолф Приморац и Јарослав Жак и капетан прве класе Милош Шћепановић.Италијани су непрестано бомбардовали град да би потпомогли побуну,која је угишена тек 15.априла уз употребу артиљерије.Али су усташе после капитулације све рањене побили и побацали у Неретву.

    На дан 10.априла одграо се још један покушај побуне усташа.Изјутра је у команду Северног сектора Јадрана ушао резервни поручник Јосип Реквењи и позвао команданта,капетана бојног брода Мирка Плајвајса да полози заклетву «поглавнику Павелићу».Овај га је на то ухапсио.У тај час је дојурио из Црквенице др Хајдин,тамошњи начелник и обавијестио команданта да су се искрцале униформисане усташе и заузеле мјесто.На телефон је звао Милутин Кватерник и позвао команданта да преда оружје војсци НДХ.Плајвајс је залупио слушалису и са стотинак марнара у 3 камиона кренуо у Црквеницу.Усташе су их дочекале паљбом,забарикадирани у поштама и хотелима.Заповијест је гласила:никог не заробљавати.Сви су побијени,али је погинуо и др Хајдин.
    Кад се Плајвајс вратио,издајника Реквењија није било.Искористио је једно од италијанских бомбардовања да побјегне.Плајвајс је минирао све објекте и побјегао са одредом у Босну,гдје су заробљени.Касније су усташе расписале награду од 100 000 динара за главу «гангстера Плајвајса».Као агент Гестапоа Реквењи се увукао у партизане и један је од актера погибије Иве Лоле Рибара.Касније су њега и старијег брата открили на Вису.У затвору су извршили самоубиство,прокријумчаре ом бритвом.

    Четврти покушај побуне био је у месту Сињу.

    Простор нам не дозвољава изношење имена која чине дугачке спискове официра и војника,различитих националности,палих тих априлских дана на бранику отаџбине.»


    Закључак:

    Југославија се није распала,како то тврде бољшевичко-католички кругови,него је нападнута од тада нахмоћније силе свијета која је једва савладана за 6 година.Више су Њемци за 12 дана освојили територије у СССР-у или Француској,него Југославији.На дан 18.априла,Југословенска војска је држала три петине територије Југославије,и још је гањала Италијане по Албанији.Војни врхови су,да би заварали војнике и народ,објавили да је ријеч о примирју,а не о капитулацији.
    ____Tu sam care,samo se javi_____________

  5. #5
    Ističe se
    Učlanjen
    01.07.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nis
    Poruke
    2.774
    Reputaciona moć
    78

    Podrazumevano

    Steta je sto nikada nijedan film nije snimljen o tom ratu, samo o bordi posade monitora 'Drava' moze da se napravi strasna prica. A i deca u skoli uce kako smo se maltene bez borbe raspali.

  6. #6
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Pjer_Nis
    Steta je sto nikada nijedan film nije snimljen o tom ratu, samo o bordi posade monitora 'Drava' moze da se napravi strasna prica. A i deca u skoli uce kako smo se maltene bez borbe raspali.
    Па 50 год. комуниШта и још толико нажалост демоНОкрата добро да знамо коме припадамо.
    По њиховом неби се ни ово знало.

  7. #7
    Aktivan član Дундурије (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.667
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Хитлер случајно напао Југославију?

    Према новој верзији догађаја до које су дошли немачки историчари претражујући архиве пре тачно годину дана, Адолф Хитлер заправо није ни након војног пуча планирао напад на краљевину Југославију.
    До бомбардовања је ипак дошло 6. априла 1941. године када су немачки пилоти који су кренули у напад на Грчку, заменили грешком мапе па су уместо Грчке почели да бацају бомбе на Београд. (због тога напад без објаве рата?) Тако је Хитлер тада био принуђен да, када је већ штета учињена, настави са нападом.
    Остало је забележено да је на крају ипак био задовољан уметнинама које су његови војници донели из Југославије у Немачку па је и поред грешке овај напад прогласио веома успешним. Грешка је прикривена како нацистичку Немачку не би сматрали неозбиљном, а њену војску аматерском. Пилоти који су направили ову грешку, нестали су 1. априла наредне 1942. године како у извештајима стоји, ''у акцији''.

  8. #8
    Veoma poznat Mortimer (avatar)
    Učlanjen
    22.01.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    10.384
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    I opet su rvati bili dezerteri, izdajnici i petokolonasi!

    Posle svega Srbi i jesu za posmatranje!
    U poslednjih 200 godina tri najveca srpska drzavnika!

    Vozd Karadjordje, Milos Veliki i Slobodan Milosevic!

  9. #9
    Elita kojeimedadam (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    СТВАРНИ ЖИВОТ
    Poruke
    23.914
    Reputaciona moć
    7436

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Citat Original postavio Mortimer Pogledaj poruku

    Posle svega Srbi i jesu za posmatranje!
    Посматрам те како се ..просераваш... ...а тада још ниси био у плану ни да .." једеш пачија гомна " .... ....
    СРБИЈА МИ ЈЕ СВЕ - А ЗА СВЕ ОСТАЛО - НИШТА МИ НЕ ТРЕБА БЕЗ СРБИЈЕ

  10. #10
    Aktivan član Дундурије (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.667
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Други светски рат у Југославији (1941-1945)

    БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ: Срцем на челик

    Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав?

    Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и то негдје догодило? Који батаљон и која дивизија? Зар је и то могуће?

    Да, сасвим је могуће. Јер реалиста је, кажу, само онај ко вјерује и у немогуће. Јунаци наше мале приче, ђаци-поднаредници IV батаљона ШРО пјешадије бивше Југословенске војске били су управо такви: без обзира на безизгледност свог чина, вјеровали су.

    Они су заправо, због свеколике издаје и очекиваног продора моћног Хитлеровог Вермахта, из Марибора теретним вагонима б. априла 1941., упућени према Травнику. Тамо је, како им је речено, требало да доврше школовање, добију наредничке чинове и,са повјереним им јединицама, крену у одбрану отаџбине.

    Догађаји су се, међутим, развијали много брже и неповољније него што је ико могао да претпостави. Већ за вријеме путовања чули су да је на тлу Хрватске, и доброг дијела БиХ, основана Павелићева „Независна Држава Хрватска”, око Травника су и сами морали да се сукобљавају с усташама. Зато им је наређено да се запуте према Јајцу. Међутим…

    ЂЕНЕРАЛ ЛЕКО

    Путовање ђака-поднаредника завршено је прије Јајца, у Језеру. Зашто?

    Када смо,онако уморни, поспани и нервозни изишли из вагона, угледали смо сједокосог, окошитог и достојанстевног старину, генерала. Нико од нас, наравно, није знао како и због чега се, као из земље, одједном појавио. Обратио нам се кратко: казао, отприлике, да је отаџбина у опасности, да су се у Хрватској побунили издајници, да је наша света дужност отпор до посљедњег. Подсјетио је и на славних ”1300 српских каплара” који су 1914, као и ми тада, право из клупа кренули на фронт…” испричао је овом новинару пуковник у пензији Алекса Ивановић.

    Он се сјећа да су, иако поспани и уморни, али осокољени генераловим говором, кренули према Мркоњић-Граду. Нешто их је, безобзира на родољубиви занос, забрињавало: у „ранцима” су умјесто бомби носили књиге, на рамену трофејне пушке, у фишеклијама тек по подесетак метака. Није их пратила комора нити санитет, нису чак имали ни комплете прве ”помоћи”.

    Убрзо је, међутим, претходница јавила да се испред њих, заустављена код минираног моста на Понору, око 15 километара од Мркоњића према Кључу, налази јака њемачка оклопна јединица.

    Стари генерал, за кога су у међувремену сазнали да је ”солунац” и носилац највиших ратних одликовања, ишао је испред њих.

    СРЦЕМ НА ЧЕЛИК

    – Иза 17 сати – наставља Ивановић – главнина батаљона запосјела је Томића брдо иза Мркоњића. И тек што смо, сасвим знојави и прашњави, попадали као снопље, изнад глава нам је прелетио прави ураган њемачких граната. Онда смо угледали тенкове, почела је неравноправна борба.

    Наши официри су се заиста неустрашиво држали, нарочито генерал Леко.

    Први је погинуо наш четни наредник Душан Тадић, затим ”ђаци” Живојин Попов, Василије Божовић, Живојин Вуковић, Едо Петрљић…(Нико Марић из Мркоњића, окружни судија у пензији, утврдио је да су тада погинули Саво Војиновић, Александар Димић, Алојзије Осредкар, Шериф Шахбеговић и Иван Опрлички, да је рањено много ”ђака”, а да су Нијемци имали око 15 мртвих, прим.аут.) уз остале, заробљен и наш омиљени Бранчило, касније књижевник Бранко Ћопић.

    Ријечју, борили смо се заиста мушки, иако смо схватили да ударамо срцем на челик. А када су увече Нијемци изнад града укрстили два рафала свјетлећих ракета, био је то знак да је Мркоњић у њиховим рукама, да ”Ђачки батаљон” као војна формација, више не постоји – испричао је Ивановић.

    Због чега је, ипак,”ђачки” отпор код Мркоњић Града, вјероватно посљедњи организовани отпор бивше Југословенске војске у априлском расулу, незаслужено и неоправдано пао у заборав?

    – Дуго је сматрано – објаснио је једном згодом некадашњи ”ђак”, генерал-мајор Ђорђе Маран – како, у најмању руку, није ”згодно” спомињање било чега о тој Војсци било и опасно: сматрало се, нарочито у ЈНА, да би, будући да су већину састава бивше Војске Краљевине Југославије чинили Срби, такав однос значио неку врсту ”србовања”, национализма.. Свјесно се, међутим, превидјело да је, рецимо, само ”Ђачки батаљон” тој ЈНА дао осам генерала и седам народних хероја. Искрено се надам да ће, искључиво као дуг према истини, неправда према нашој новијој прошлости бити исправљена”

    Маран је умро 1987. у Београду, не дочекавши да се тај дуг према истини испуни.





    Посљедња успомена пред мариборском „Кадетницом“ у прољеће 1941.

    ИЗВОР: Крајишки Војник – Лист Првог крајишког корпуса.

  11. #11
    Moderator vučji čopor (avatar)
    Učlanjen
    08.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    36.435
    Reputaciona moć
    1200

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Питање које се поствља је зашто ова тема на ПДФ Политика , не ма ПДФ Историја.

    Свако ко је мало озбиљније прочавао историју зна да је титоистичка историја највећим делом измишљотина која је прописана као једнина истина.Наравно да су политички разлози стајали иза тога и да је она деморалишући деловала на све генерације које су рођене у току и после рата .То је био само један од начина да се предходна држава, војска и Краљ огаде ,а да се се потстакне осећај стида код генерација Срба које су тек долазиле и да се не постаља питање шта и како су титоисти радили са државом коју су добили.У исто време на трагу ове приче је ишла она друга о Недићевој Србији, која је требало да ствари требала да створи против тежу стварању НДХ .
    Тај смишљени и индуковани комплекс је набијан генерацији за генерацијом Срба и његов ппогубни резултат смо видели и у току стварног распада титоистичке Југославије врло јасно ( није било спољног непријатеља ,окупације и стварање окупаторских државних творевина на њеном тлу), па су се Срби у великој мери држали држали идеје о заједничкој држави као пијан плота насупрот сопствених интереса.
    На трагу таквог приступа ова тема као повод про,ишљања данашњег политичког тренутка ова тема има смисла на политици, али само од нас и нашег приступа зависи да ли ће то бити тако, или ће остати само историјска проича које не припада Политици.

  12. #12
    Aktivan član Дундурије (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.667
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Априлски рат 1941.
    Одбрана:12 дана отпора http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/166/_Odbrana%20277%20-%20Specijalni%20prilog%20166%20-%20Aprilski%20rat.pdf

    Видео прилози на Ју Тубу: https://www.youtube.com/watch?v=bPLwfSfErqs
    Poslednji put ažurirao/la Дундурије : 14.07.2017. u 14:03

  13. #13
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.378
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Citat Original postavio Mortimer Pogledaj poruku
    I opet su rvati bili dezerteri, izdajnici i petokolonasi!

    Posle svega Srbi i jesu za posmatranje!
    Највећи издајници у Априлском рату били су Хрвати и комунисти...мада за Хрвате стандардно, комунисти су били нова појава...и вероватно нико није очекивао овако нешто...

    Vodja jugoslovenskih komunista Tito, aprilski rat i kapitulaciju Kraljevine Jugoslavije docekao je u Zagrebu. On je 8. maja 1941. godine presao u Beograd, u kome je ostao sve do odlaska u partizane. Dok se Draza Mihailovic lomatao po Ravnoj Gori, ziveci po kolibama, u klasicnim gerilskim uslovima, i organizovao pokret otpora protiv okupatora,Tito je lagodno ziveo prvo u Zagrebu, a potom u vili porodice Ribnikar u Beogradu, koji su bili vlasnici lista “Politika”, udaljen samo nekoliko stambenih blokova od nemacke komande.

    I Gestapo i i ustaska tajna policija znaju ko je i gde je...naravno, niko ga ne dira

    Sve do 22. juna 1941. godine, na snazi je bio pakt o nenapadanju i saradnji izmedju Nemacke i SSSR. Kako je Kominterna bila orudje u rukama SSSR-a, a KPJ clanica Kominterne, to je KPJ na osnovu ovog ugovora imala blagonaklon stav prema okupatoru sve do 22. juna. Dok je Mihailovic razvijao svoju antiokupatorsku djelatnost, KPJ nije nista preduzimala protiv okupatora.

    Poentu razloga za ustanak KPJ ne vidi u tome sto je okupirana njena drzava, vec sto je Nemacka napala jednoideoloski SSSR. Kod Mihailovica je bilo sasvim obrnuto. Njega se ideologija nije ticala, vec cinjenica da je njegova zemlja okupirana.

    Rezimski komunisticki istoricar Dragoljub Petrovic, u jednom clanku objavljenom u “Vojnoistorijskom glasniku” za 1968. godinu, o tom periodu i ovaj problematici je napisao: “Berlin je planski vodio politiku trpeljivosti prema komunistima, kako bi sakrio svoje prave namere prema Sovjetskom Savezu. Zato su i nemacki okupacioni organi bili tolerantni prema pripadnicima KPJ.” Ovim je Petrovic ne samo neuspjesno pokusao da opravda saradnju KPJ u naznacenom periodu sa okupatorom, nego je u stvari posredno i priznao da je nje bilo.

    O ovom periodu svjedoci potporucnik Pavle Meskovic ovako:

    “Izdajnicka uloga komunista u rusenju nase vojske svima je poznata. Komunisti, ubaceni na vazna mesta u svim vojnim ustanovama, vrsili su sabotaze na svakom koraku. To je nasa vojska osetila 6. aprila 1941. Od 6. aprila do kapitulacije nase vojske, bezbroj zrtava pada od ruke komunista, jer su oni bili prethodnici Hitlerove horde. Komunisti su tada bili verna peta kolona svog velikog saveznika Hitlera.
    Potpuna okupacija Srbije komunistima najvise godi. Oni su ravnopravni okupatoru. Javna bezbednost ne postoji, i svi komunisticki zlocinci izlaze iz zatvora. Nema vlasti pred kojom bi odgovarali za svoja nedela. Dok ceo narod ide zavijen u crno, bezi od susreta sa Nemcima, zatvara se u kuce pre policijskog casa, ne pali ni svetlost u kucama, - komunisti, snabdeveni nocnim “ausvajzima”, ispod ruke sa Nemcima, lumpuju i terevence sa “saveznicima”, slaveci narodnu nesrecu. Nesmetano vrse svoja nedela hapseci najispravnije i ubacujuci za taoce one koji im smetaju. Snove komunista o nesmetanom radu rusi 22. juni 1941..........


    Major Vojislav D. Pantelic je isti period opisao na ovaj nacin:

    “Treba istaci ovde rad komunista. Oni su sve do 22. juna bili veliki prijatelji sa Gestapoom. Tek posle napada na Rusiju i poziva Staljinovog 2. jula da se dignu na otpor, komunisti su se osetili na terenu. Ceo mesec juli, mali komunisticki odredi, od 10 do 30 ljudi, napadali su zandarmeriske stanice, razoruzavali zandarme, pljackali novac iz drzavnih ustanova. U selu Bela Crkva kod Valjeva, neki Zikica Jovanovic, Komandant Valjevskog partizanskog odreda, jacine 10 komunista, ubije na jednom zboru dva Srbina zandarma. Taj dogadjaj Tito slavi kao “pocetak ustanka u Srbiji”. Za Tita i komuniste, ustanak je poceo ubijanjem Srba zandarma, koji su skoro listom bili tajno potcinjeni organizaciji pukovnika Mihailovica, a samo formalno pod Nedicevom vladom. Ceo avgust komunisti su napadali zandarmeriske stanice i palili opstinske arhive. Tako su napali u julu stanice u Raci, Peckoj, Kamenici; u avgustu u Mionici, V. Plani, Svrljigu, Knicu, Lajkovcu i Bajinoj Basti. u Bajinoj Basti i Vlasotincima opljackali su poreske uprave i odneli sav drzavni novac. Nemce su napali tek 1. septembra u Krupnju i 10. septembra kod Ljiga. Tako su oni za tri meseca Nemce napali samo dvaput; inace su ubijali Srbe, i to nazvali borbom protiv okupatora. .....
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  14. #14
    Zainteresovan član Jankez11 (avatar)
    Učlanjen
    27.07.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    153
    Reputaciona moć
    3

    Podrazumevano Re: Априлски рат

    Snimljen je film o potapanju razaraca Zagreb, po scenariju Mese Selimovica, u francusko-jugoslovenskoj produkciji

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •