Словенски језици- сродности и разлике

Фонетика и читање пољског су мало тежи пошто имају доста sz, cz, ś, ż, пољски за разлику од нашег има назале ą и ę. Акценат је увек на предзадњем слогу. Има 7 падежа и наставци су другачији него код нас, и има три рода. Ја сам почетник и за сада ми је лак.
 
Фонетика и читање пољског су мало тежи пошто имају доста sz, cz, ś, ż, пољски за разлику од нашег има назале ą и ę. Акценат је увек на предзадњем слогу. Има 7 падежа и наставци су другачији него код нас, и има три рода. Ја сам почетник и за сада ми је лак.

Ovo me je najviše interesovalo, hvala ti :)
A u kojoj si školi? Pronašla sam nekoliko u BG ali pojma nemam gde ići, jer nemam puno iskustava sa školama stranih jezika.

- - - - - - - - - -

Lakse sam razumeo da citam ceski nego poljski.Komplikovaniji je.Guglaj za kurs,jer nije nesto mnogo trazen.Il nadji nekog studenta Filologije kome je do kinte

Slažem se da je češki donekle lakši, tako mi se čini. Čak sam se i dvoumila između ta dva jezika, ali poljski mi nekako lepše zvuči. Na kraju ni ja ne znam šta ću, videću, ali bar jedan od ta dva moram upisati.
 
Ovo me je najviše interesovalo, hvala ti :)
A u kojoj si školi? Pronašla sam nekoliko u BG ali pojma nemam gde ići, jer nemam puno iskustava sa školama stranih jezika.

Ја га учим на факултету као други словенски језик. Ако ти треба још нешто слободно питај, па ћу ако знам одговорити :)
 
:heart:
Moja nana - dadilja je poreklom iz Poljske i govorila je pomalo poljski. Ucila me je neke pesmice. Kasnije sam ga lako naucila. Mogu da ti kazem da je za nas laksi nego ruski. Jezicka logika je slicna srpskom. Ima te nazale, koji nisu toliko presudni u izgovoru, kao sto su u francuskom ili brazilskom portugalskom. Mislim, da ako se opustis, mozes veoma lako da naucis. Ja sam bila u vezi sa nekoliko Poljaka i Jevreja iz Poljske. Mozda su malo padezi nezgodni, ali to je uvek tako sa padezima. Jos nesto, neko je spomenuo ceski. Ako znas slovacki, lakse ces se snaci sa poljskim. Cesi i Poljaci se nesto ne razumeju bas najbolje. Ne znam da li zbog Sleske, ali znam da Poljaci gledaju na ceski kao neki infantilan jezik.:heart:
 
Увек ме је интересовало да ли су Западни Словени успели да сачувају све гласове из старословенске буквице пошто су морали да пређу на латиницу, тачније да ли користе гласови ж,ђ,џ,ѕ (дз),ч,њ, ћ...

Данас гледам пољски документарац и потпуно ми је изненађење било да Пољаци изговарају "ђерв" у имену Ђивна, називу за реку и мореуз . Град на ушћу се зове Ђивнов

До 4. минута већ је помињу два пута:


Сад ме интересује да ли се свако дз чита на пољском језику гласом "ђерв", и да л и, евентуално, додато з треба да читамо као наше ј, које би у удвострученим словима за истои глас читали напр.њ,ч,ч и слично?

Напр, да ли сз=ш ,а цз=ч у речи Województwo szczecińskie , војевођство шчецинскије ?
Напр. опет дз=ђ у речи Międzyzdroje, Мјеђуздроје

И, ако је тако, како се чита рз (као наше рј?) у речима Wrzosowo (Врјосово?),Chrząszczewo (Хрјашчево?), Darzowice(Дарјовице?)..јел то глас ј (з) као у нашем јекавском ?
 
Poslednja izmena:
Колико ја знам, уобичајено је да се пољски сливени глас ѕ (дз) транскрибује као као ђ. Без сумње постоји неки добар лингвистички разлог за то, пошто бисмо иначе нема препреке да задржимо то пољско дз и да изговарамо пољске називе на начин истоветан оригиналном изговору.

Презиме Radzivil, познато из Сјенкјевичевих историјскх романа, ми преносимо као Рађивил.

Занимљив је и пример пољског града Свиноујшће, који се понекад код нас може сусрести као Свињоушће :), а као олакшавају околност нам треба узети да пољски изговор није много различит од тога.

403px-POL_%C5%9Awinouj%C5%9Bcie_COA_1.svg.png
 
Наш и пољски глас ђ нису истога порекла.

C7cNHDU.png

Ranko Matasović: Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica hrvatska, Zagreb, 2008, 170

И, ако је тако, како се чита рз (као наше рј?) у речима Wrzosowo (Врјосово?),Chrząszczewo (Хрјашчево?), Darzowice(Дарјовице?)..јел то глас ј (з) као у нашем јекавском ?
Диграф rz у пољском изговара се исто као њихово ż [ʐ], после гласова k, ch, p, or t изговара се истоветно њиховоме sz [ʂ].
Потиче од некадашњега палаталнога р (зато се и пише као rz) , архаичнији изговор гласа rz се може чути у чешком ř.
 
Poslednja izmena:
Наш и пољски глас ђ нису истога порекла.
Хвала, Игоре. Упрошћено речено по овом цитату, Пољаци изговоре ђ само у речима где се налази де(ђе), ди (ђи) или те(ђе), ти (ђи)?као у горњим примерима за Ђивну (Dziwna), Рађивил (Radzivil), а читање речи Międzyzdroje значи не може бити Мјеђуздроје, као што сам мислила, него Мјеђиздроје?
Коако онда прочитати презиме Rydzkowski (ако није Риђковски?), Ридзковски ( са дз- дзјело или два гласа .добро па онда земља )

Диграф rz у пољском изговара се исто као њихово ż [ʐ], после гласова k, ch, p, or t изговара се истоветно њиховоме sz [ʂ].Потиче од некадашњега палаталнога р (зато се и пише као rz) , архаичнији изговор гласа rz се може чути у чешком ř.
Јел тај архаичнији изговор близак нашем у јекавском?Пишу Pomorze а читају Поморје?

Сад још једно питање: пољски језик користи самогласнике које ми данас, после Вука, не користимо.Да ли ти пољски самогласници могу да се изједначе са самогласницима које је користио старословенски језик (немам ту битну књигу код себе, али памтим да је било набројано 15 врста самогласника).
Код Пољака су
Nazalnih samoglasnika u hrvatskom jeziku nema. U tu skupinu spadaju npr. poljski samoglasnici [ɛ̃] (ę) i [ɔ̃] (ą).

Сачувани су код Пољака и Поморских Словена (Кашуба)
W języku prasłowiańskim istniały dwie samogłoski nosowe, przednia ę i tylna ǫ. Pochodziły z grup typu en, am, om itp. W języku staro-cerkiewno-słowiańskim zapisywano je znakami o nazwie jus.
http://pl.wikipedia.org/wiki/Samogłoska_nosowa
И још, можда их ми и користимо у говору, у неким речима, а не записујемо их данас?

Посебно Кашубе сврставају у нама изузетно блиску групу:
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:333254-Kasubi-su-kao-Srbi
 
Poslednja izmena:
Хвала, Игоре. Упрошћено речено по овом цитату, Пољаци изговоре ђ само у речима где се налази де(ђе), ди (ђи) или те(ђе), ти (ђи)?као у горњим примерима за Ђивну (Dziwna), Рађивил (Radzivil), а читање речи Międzyzdroje значи не може бити Мјеђуздроје, као што сам мислила, него Мјеђиздроје?
Коако онда прочитати презиме Rydzkowski (ако није Риђковски?), Ридзковски ( са дз- дзјело или два гласа .добро па онда земља )
Нема на чему, Srebrena. =]

Двослов dz одговара старословенскоме гласу ѕ, у већини прасловенских наречја се *dz стопило даље са *z.
Испред самогласника i се двослов dz чита као пољско тј. наше ђ.

Иначе, пољско y (латинично Y, да неко не помисли како пишем ћир. У) је слично рускоме ы (у нас се праслов *Y стопило с гласом И).

Пази на назалне самогласнике ę и ą, не изговарају се као обични самогласници.

Јел тај архаичнији изговор близак нашем у јекавском?Пишу Pomorze а читају Поморје?
Прасловенско палатално р тј. *r' се у штокавици потпуно стопило са р.
Крајње -је у нашем поморје је наставак који налазимо у речима као што су предграђе, беспуће, побрежје, предсобље, пригорје.
Pomorze се чита као 'поможе'.

Што се чешкога ř тиче, то је као р и ж изговорено истовремено. хД
Приближан изговор би било нешто попут рж, узео бих за пример презиме Dvořak тј. Дворжак.

Сад још једно питање: пољски језик користи самогласнике које ми данас, после Вука, не користимо.Да ли ти пољски самогласници могу да се изједначе са самогласницима које је користио старословенски језик (немам ту битну књигу код себе, али памтим да је било набројано 15 врста самогласника).
Назални самогласници су очувани у лехитским језицима.
Што се пољскога језика тиче, носни самогласници одговарају прасловенскима, али има разлика.
Нпр. ę се у одређеним условима могло продужити и у пољском дати ą, на крају речи се изговара као обично e.
И још, можда их ми и користимо у говору, у неким речима, а не записујемо их данас?
Не, штокавска промена прасловенскога *ę > е и псл. *ǫ > у збила се још у 11. веку и спроведена је у целости без изузетака.
 
Poslednja izmena:
Вид овако
пољско DZ се преноси у српски као ДЗ [дозвољено је ово изговорити као један глас] или ако му следи безучни сугласник онда се преноси као Ц.
пољско DZI у српском ЂИ
пољско DZI+A,E, O, U даје ЂА, ЂЕ, ЂО, ЂУ, такође то се примењује и кад следи ą и ę [ђон или ђом и ђен или ђем].
А иначе DŹ је такође Ђ и то се користи на крају речи или кад му следи сугласник.



Слично је и за
C се преноси као Ц, ако му не следи I
CI се преноси као ЋИ
CI+A, E, O, U као ЋА, ЋЕ, ЋО, ЋУ, не знам да ли може да стоји и ą и ę, али ако може онда се преноси као ћон или ћом и ћен или ћем.
И наравно ту је и слово Ć које се преноси као Ћ и то је обично на крају речи или кад му следи сугласник.


Rydzkowski се преноси у српски као Рицковски, иначе би било ДЗ али пошто је К безвучан сугласник, долази до једначења сугласника по звучности и зато ДЗ прелази у парњак Ц.
Międzyzdroje се преноси као Мјендзиздроје.
Wrzosowo је на српском Вжосово.
Chrząszczewo је на српском Хшоншчево.
Darzowice је Дажовице.

Сва ова правила пишу у Правопису Матице српске.
 
Poslednja izmena:
Вид овако
пољско DZ се преноси у српски као ДЗ [дозвољено је ово изговорити као један глас] или ако му следи безучни сугласник онда се преноси као Ц.
пољско DZI у српском ЂИ
пољско DZI+A,E, O, U даје ЂА, ЂЕ, ЂО, ЂУ, такође то се примењује и кад следи ą и ę [ђон или ђом и ђен или ђем].
А иначе DŹ је такође Ђ и то се користи на крају речи или кад му следи сугласник.



Слично је и за
C се преноси као Ц, ако му не следи I
CI се преноси као ЋИ
CI+A, E, O, U као ЋА, ЋЕ, ЋО, ЋУ, не знам да ли може да стоји и ą и ę, али ако може онда се преноси као ћон или ћом и ћен или ћем.
И наравно ту је и слово Ć које се преноси као Ћ и то је обично на крају речи или кад му следи сугласник.


Rydzkowski се преноси у српски као Рицковски, иначе би било ДЗ али пошто је К безвучан сугласник, долази до једначења сугласника по звучности и зато ДЗ прелази у парњак Ц.
Międzyzdroje се преноси као Мјендзиздроје.
Wrzosowo је на српском Вжосово.
Chrząszczewo је на српском Хшоншчево.
Darzowice је Дажовице.

Сва ова правила пишу у Правопису Матице српске
.

Х.в.а.л.а.:klap:
Јасно ми је сада слово z : кад је sz изговара се ш, кад је cz изговара се ч, кад је rz изговара се ж (чак и кад Поморје испадне Поможе,a more se piše morze a čita može; reka se zapisuje rzeka a čita žeka; kad se zapiše brdo =wzgorze što bih ja pročitala vgorje ili uzgorje, Poljaci čitaju vzgužehttp://translate.google.com/#sr/pl/brdo,)............ кад је dz или d изговара се ђ.
Глас ћ записује се уз помоћ слова ц (ци,ца,цо,це,цу), глас дз (дзјело) постоји ..

Мада ово читање не разумем:"Chrząszczewo је на српском Хшоншчево."-како се направило ш овде--зато што је тешко изговорити Хжон?



Једино је још остало да сазнам изговарају ли Пољаци гласове њ,љ и џ.
 
Poslednja izmena:
Хшоншчево је јер је Х безвучно, а стоји поред Ж (rz) које је звучно. Значи морамо једначити по звучности, Ж пређе у Ш.Теби се можда чини да можеш то изговорити, али без неке паузе или гласа шва ə , ти не можеш то изговорити, једноставно у српском не постоји таква могућност. Наравно не постоји ни у пољском таква могућност те и они изговарају ХШ. Имају Пољаци глас Њ, опет је слична прича.

Ń се преноси као Њ, ово слово се углавном јавља на крају речи или кад му следи сугласник. Нпр. koń значи коњ.
NI се чита и преноси као ЊИ.
NI+A, E, O, U као ЊА, ЊЕ, ЊО, ЊУ, не знам да ли може да стоји ą и ę, али ако може онда се преноси њон или њом и њен или њем.

Рецимо, на пољском се нана/дадиља пише niania и то се чита њања. Е сад они би могли написати ńаńа јер се исто изговара као niania али као што рекох слово Ń се пише и налази или на крају речи или кад му следи сугласник. Таква су им правила писања.
То сам заборавио да ти напишем и за DZI и CI. Нпр. они наше Карађорђевиће пишу као Karadziordziewić, a исто би могли да напишу Karadźordźewić јер се исто изговара, али опет правила писања им прописују dzio уместо dźo и dzie уместо dźe. А у множини ће написати Karadziordziewici, а не Karadziordziewići иако је исти изговор, јер CI се изговара као ЋИ, а само Ć је резервисано на крају речи или кад му следи сугласник.

Гласа Љ нема у стандардом пољском али има у источним дијалектима сличан глас, да не кажем готово исти за наше ухо.
У пољском имаш два слова л, једном је L a друго је Ł. Стандардан изговор за прво је исто као и наше Л. А ово друго Ł означава глас /w/, нпр. у енглеском wild или was. А у источним дијалектима L ће изговорити као скоро наше Љ, док ће Ł изговорити тврђе од нашег Л. Да напоменем, да наш Правопис оба слова, независно од изговора преноси у српски као Л. Например мушко име Łukasz у српском је Лукаш, а не Вукаш како бисмо очекивали.



Џ наравно имају и пише се као DŻ. Само Ż је наше Ж. Такорећи као што ми у латиници Џ пишемо као DŽ тако и они пише DŻ. Већ је речено да сe rz најчешће чита или као ж, или као ш, у зависности од звучности сугласника. Е сад важна напомена, рецимо имамо мушко пољско име Andrzej и ти ту имаш d+rz односно имаш Д+Ж. АЛИ, то се не чита Анџеј него АнДЖеј, као што нећемо прочитати nadživeti као наЏивети већ надживети.

Може се рећи да стандардни пољски има приближно све гласове као и српски, сем тог Љ.
 
Poslednja izmena:
Милане, хвала пуно ;)

Код Лужичких Срба ( у доњој Лужици) сачувани су глас и (латинично) слово џ.
Копирам са википедије доњолужички:


Džyngis chan (něgajšne mě jo było Temüdžyn abo Temudžyn, tatarski: kowal; * wěrjepódobnje wokoło 1155, 1162 abo 1167; † wěrjepódobnje 18. awgusta 1227 jo był khan Mongolow, kótaryž jo mongolske rody zjadnośił a wjelike źěle Centralnej Aziji a pódpołnocnej Chinskej dobył. Jogo cas kněžarstwa ako prědnego wjelikego khana Mongolow jo trał wót 1206 do 1227.

Глас и (латинично) слово ж такође.

Muž wóznamjeni dorosćonego cłowjeka muskego roda. Muske źiśi a młodostne gronje gólcy.

Глас и (латинично) слово ћ

Nižozemšćina jo germaniska rěc. Teke słuša k indoeuropskim rěcam. Jo pśiswójźbna z Nimšćinu, Frizišćinu a Engelšćinu, kótarež teke su pódwjacornogermaniske rěcy......
Hungoršćina jo ugriska (finougriska) rěc, kótaraž se w Hungorskej, w serbiskej Wojwodinje, na pódpołdnjo ukrainskeje Zakarpatskeje krajinje, w awstriskem Burgenlandskej, w dłujkem wjacorje Rumuńskeje a w Chorwatskej powěda. Hungorski powěda dogromady wokoło 14,5 mil. luźi.

За ово што сам уцрвенила -људи, људови)), љуђи...рекла бих да је пример за глас ђ. Нисам сигурна, али морало би бити .


Ево више примера за доњолужички , ко хоће да гледа
http://dsb.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Wikipedija:Nastawki_bźez_žrědłowego_pódaśa
 
Poslednja izmena:
Od svih slovenskih jezika poljski nam je najdalji... ipak, nije težak za naučiti...


Ja bih rekao da je slovenački, a ne srpski/hrvatski najmanje razumljiv za nas Poljake. Mogu da se slažem da srpski nije težak, sam ga učim nekoliko vremena, samo koristeći TV / internet :) Ako ima zainteresovanih za poljski, neka se jave ;) Ne pricam jos vrlo dobro srpski, ali mislim da sam na putu do toga. Kako rečeno, ko ima volje...
 

Back
Top