Хвала, Игоре. Упрошћено речено по овом цитату, Пољаци изговоре ђ само у речима где се налази де(ђе), ди (ђи) или те(ђе), ти (ђи)?као у горњим примерима за Ђивну (Dziwna), Рађивил (Radzivil), а читање речи Międzyzdroje значи не може бити Мјеђуздроје, као што сам мислила, него Мјеђиздроје?
Коако онда прочитати презиме Rydzkowski (ако није Риђковски?), Ридзковски ( са дз- дзјело или два гласа .добро па онда земља )
Нема на чему, Srebrena. =]
Двослов
dz одговара старословенскоме гласу
ѕ, у већини прасловенских наречја се
*dz стопило даље са
*z.
Испред самогласника
i се двослов
dz чита као пољско
dź тј. наше
ђ.
Иначе, пољско
y (латинично
Y, да неко не помисли како пишем ћир.
У) је слично рускоме
ы (у нас се праслов *Y стопило с гласом
И).
Пази на назалне самогласнике
ę и
ą, не изговарају се као обични самогласници.
Јел тај архаичнији изговор близак нашем у јекавском?Пишу Pomorze а читају Поморје?
Прасловенско палатално
р тј.
*r' се у штокавици потпуно стопило са
р.
Крајње -
је у нашем
поморје је наставак који налазимо у речима као што су
предграђе, беспуће, побрежје, предсобље, пригорје.
Pomorze се чита као 'поможе'.
Што се чешкога
ř тиче, то је као
р и
ж изговорено истовремено. хД
Приближан изговор би било нешто попут
рж, узео бих за пример презиме
Dvořak тј.
Дворжак.
Сад још једно питање: пољски језик користи самогласнике које ми данас, после Вука, не користимо.Да ли ти пољски самогласници могу да се изједначе са самогласницима које је користио старословенски језик (немам ту битну књигу код себе, али памтим да је било набројано 15 врста самогласника).
Назални самогласници су очувани у лехитским језицима.
Што се пољскога језика тиче, носни самогласници одговарају прасловенскима, али има разлика.
Нпр.
ę се у одређеним условима могло продужити и у пољском дати
ą, на крају речи се изговара као обично e.
И још, можда их ми и користимо у говору, у неким речима, а не записујемо их данас?
Не, штокавска промена прасловенскога *ę >
е и псл. *ǫ >
у збила се још у 11. веку и спроведена је у целости без изузетака.
