Da li je zivot bez dece zaista besmislen?

radyu5:

U Srbiji bi trebalo da vazi to pravilo jer je zaista nedopustivo da ljudi koji nemaju decu ostaju duze na poslu, nemaju nadoknadu za to i jedini motiv im je da se ulizuju sefovima, ponavljam da se ulizuju sefovima. Time samo polarizuju odnose medju ljudima.
Zasto sam rekao u Srbiji? Zato sto je u drugim zemljama prekovremeni rad placen i zavodi se, te se kasnije zna ko je sta radio i zbog cega.

Kliknite za proširenje...

Malenano1:

Pa kad si NORMALNO pitala tako ti je i odgovoreno

Kliknite za proširenje...

zendeli:

Imam prijateljicu koja je odlucila da ne zeli djecu.Koliko je bila meta raznoraznih komentara nije potrebno ni pisati ovdje.Jednostavno je od uvijek znala da to ne zeli.Malo sam joj se u timnekim mladjim danima cudila i mislila da ce se mozda pokajati kad vec bude kasno,ali nije.Ima divnog muza koji ne moze da ima djecu,da li ga je bas tako birala ili je slucajnost ne znam,znam da imaju lijep i ispunjen zivot,da su obisli sve destinacije koje su zeljeli,da su maksimalno posveceni jedno drugom i poslije 20 godina braka.
Ja se ne bih sa njom mijenjala,meni je zao sto nemam jos djece,ali je razumijem i postujem njenu iskrenost,njenoprepoznavanje nedostatka majcinskog instikta.Njen zivot je vrlo smislen.
Mislim da ne mozemo reci za bilo koga da mu je zivot besmislen,jer svako zna sta njega cini sretnim,nije dobro suditi o drugim ljudima o tako intimnim stvarima.

Kliknite za proširenje...

Bad_Wolf:

A smislen je roditeljima cija deca budu nevaspitana bagra i kriminalci - samo zato sto ih imaju? Znaci li to da je smisao njihovog zivota da naude drugima preko sopstvene, malopre spomenute, dece?

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Ja ne mogu ni da shvatim sta je pisac (Bad Wolf) hteo da kaze.

Kliknite za proširenje...

zendeli:

Mislim da ne mozemo reci za bilo koga da mu je zivot besmislen,jer svako zna sta njega cini sretnim,nije dobro suditi o drugim ljudima o tako intimnim stvarima.

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Veoma sam prijatno iznenadjena reakcijama, mogu da vam kazem! Prilicno su umereni komentari, pravi melem za moju izmucenu dusu posle rasprava sa prijateljicom. Kazem "rasprava" jer to ide, ne zaustavlja se, vec ko zna koliko dugo.

Sasvim slucajno smo nacele temu, mislim da sam bas procitala intervju Gaj Pirsa ili tako nekoga ko nije imao dece. Joj paljbe... Pa sta on misli, pa sta ona misli, dzaba su se i rodili. Pa uskocio i njen muz (koji ce nam on moj u celoj raspravi) kao koje su to budale, dzaba zivot zive, itd itd. Ja gledam i pitam se... Jel njima lose, podigla im banka ratu za kredit, komsija im struze stiroporom po sofersajbni celu noc - mislim, sta je koji moj? OK, ludake po Internetu i mogu da shvatim, svakakvog sveta ima, ali ONI??

Od onda sam pratila po portalima kako stvari teku sa drugim ljudima i primetila sam da su oni tradicionalno nastroijeni (takodjeci zatoocani) u velikom broju poklonici ideje da bez dece nema zivota. Meni je to totalno... Kad zivis sa tom idejom da je jedini smisao zivota imati potomstvo, to je kao da kupis racunar i koristis ga kao kalkulator. Zivot ima toliko sarolikih mogucnosti... Svesti ga samo na decu je destruktivno. Jer, deca jednog dana odu... I ostaju ti pozne godine i smisao zivota kojeg vise nema. Takvi roditelji su u velikoj meri posle skloni da se mesaju deci u zivot jer ne znaju sta ce sa sobom. Njima zivot bez dece nema smisla i onda zive svoj zivot kroz decu - koja ih ne zele u tom kontekstu u svojoj okolini.

Kliknite za proširenje...

Tsuymish:

mene uzasno nervira taj stav
i nerviraju me zene koje su u fazonu "biti majka, ovo, majka ono, majka pa majka, dok nisi majka, nisi nista...zena kad postane majka ona ima svrhu ..." i jos gomila bljuvotina
znam,ok, zena jeste stvorena da radja al ono...alo bre, oladite
ispada da nijedna od nas ne vredi ni 5 para ako nije rodila dete?

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Evo moje filozofije u vezi toga: deca ne donose smisao u zivot u kojem smisla nije ni bilo. Samo naprave da ruke budu pune posla takoda narednih 20-30 godina nemas vremena da mislis o tome.

Da budemo fer - postoji i odredjeni broj zena koji je zatecen silinom materinskih osecanja pa moraju da vezu o tome non-stop. One su zapravo zatecene da osecanja mogu da budu tako duboka. Ovaj tip je pomalo opsesivan i pravom, snaznom ljubavi (ako je nadju) ali i mrznjom. Koji god talas emocija da ih pokupi i ponese, one usta ne zatvaraju.

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Evo moje filozofije u vezi toga: deca ne donose smisao u zivot u kojem smisla nije ni bilo. Samo naprave da ruke budu pune posla takoda narednih 20-30 godina nemas vremena da mislis o tome.

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Govori u svoje ime.

Kliknite za proširenje...

B_blondinka:

Mnogo bih volela da znam odgovor na ovo pitanje, jer da je tako, sada bih znala sta da radim. Inace, nikada nisam pisala po forumima ali vidim, ima dosta pametnih i lepih komentara... Imam 24 godine a decko 39, zajedno smo vec cetiri godine. On je pre 4 godine izaso iz sedmogodisnjeg braka. Decko ima taj problem da ne moze da ima decu. Pokusavao je sa bivsom zenom oko godinu dana i nista nije uspelo. Potrosio je samo gomilu para. Sinoc smo razgovarali i on je odlucan u tome da ne zeli opet kroz sve to da prolazi, jer se pomirio sa tim da ne moze da ima decu i siguran je da ne moze nista da mu pomogne, a ne zeli na da usvaja a ni ja da uradim vestacku oplodnju. Mi se stvarno mnogo volimo i on mi je prva ljubav, ONAJ PRAVI, DRUGA POLOVINA. Ali sinoc mi je takodje i rekao da ne zeli da bude sebican i da to od mene trazi, kaze da cu kad-tad pozeleti decu jer sa decom i radim, kao vaspitac. Iako ja sada ne zelim decu i kazem mu da cu mozda i moci preko toga da predjem, samo da sam sa njim, on kaze da cu jednom dana pozeleti i da ce tada verovatno poceti i problemi.... Stvarno ne znam sta da radim, da li da prihvatim tu njegovu odluku, da odem i prebolim ga ili da se pomirim sa tim, da nemamo decu a da budemo zajedno...ili da ga nekako zainteresujem za to usvajanje... ne znam...

Kliknite za proširenje...

B_blondinka:

Mnogo bih volela da znam odgovor na ovo pitanje, jer da je tako, sada bih znala sta da radim. Inace, nikada nisam pisala po forumima ali vidim, ima dosta pametnih i lepih komentara... Imam 24 godine a decko 39, zajedno smo vec cetiri godine. On je pre 4 godine izaso iz sedmogodisnjeg braka. Decko ima taj problem da ne moze da ima decu. Pokusavao je sa bivsom zenom oko godinu dana i nista nije uspelo. Potrosio je samo gomilu para. Sinoc smo razgovarali i on je odlucan u tome da ne zeli opet kroz sve to da prolazi, jer se pomirio sa tim da ne moze da ima decu i siguran je da ne moze nista da mu pomogne, a ne zeli na da usvaja a ni ja da uradim vestacku oplodnju. Mi se stvarno mnogo volimo i on mi je prva ljubav, ONAJ PRAVI, DRUGA POLOVINA. Ali sinoc mi je takodje i rekao da ne zeli da bude sebican i da to od mene trazi, kaze da cu kad-tad pozeleti decu jer sa decom i radim, kao vaspitac. Iako ja sada ne zelim decu i kazem mu da cu mozda i moci preko toga da predjem, samo da sam sa njim, on kaze da cu jednom dana pozeleti i da ce tada verovatno poceti i problemi.... Stvarno ne znam sta da radim, da li da prihvatim tu njegovu odluku, da odem i prebolim ga ili da se pomirim sa tim, da nemamo decu a da budemo zajedno...ili da ga nekako zainteresujem za to usvajanje... ne znam...

Kliknite za proširenje...

euridika:

Dok smo se zabavljali žmua sam volela toliko da bih sa njim ostala i da ne možemo da imamo decu... Ne znam da li bi se to promenilo, da li bi mi deca nedostajala da ih nemam, pretpostavljam da je u pitanju potpuno drugačiji životni koncept, ali tu niko ne može da ti kaže kako ćeš se osećati, niti šta je ispravno.
Problemi u životu, vezi, braku nailaze i sa decom i bez njih. Ljudi se menjaju, prioriteti i očekivanja od sebe i drugih su promenjivi. Porodica može biti lepak koji vas drži baš blizu, a može biti i teret koji vas razdvaja.
Volite se koliko je dugačak put i budete sretni!

Kliknite za proširenje...

B_blondinka:

Mnogo bih volela da znam odgovor na ovo pitanje, jer da je tako, sada bih znala sta da radim. Inace, nikada nisam pisala po forumima ali vidim, ima dosta pametnih i lepih komentara... Imam 24 godine a decko 39, zajedno smo vec cetiri godine. On je pre 4 godine izaso iz sedmogodisnjeg braka. Decko ima taj problem da ne moze da ima decu. Pokusavao je sa bivsom zenom oko godinu dana i nista nije uspelo. Potrosio je samo gomilu para. Sinoc smo razgovarali i on je odlucan u tome da ne zeli opet kroz sve to da prolazi, jer se pomirio sa tim da ne moze da ima decu i siguran je da ne moze nista da mu pomogne, a ne zeli na da usvaja a ni ja da uradim vestacku oplodnju. Mi se stvarno mnogo volimo i on mi je prva ljubav, ONAJ PRAVI, DRUGA POLOVINA. Ali sinoc mi je takodje i rekao da ne zeli da bude sebican i da to od mene trazi, kaze da cu kad-tad pozeleti decu jer sa decom i radim, kao vaspitac. Iako ja sada ne zelim decu i kazem mu da cu mozda i moci preko toga da predjem, samo da sam sa njim, on kaze da cu jednom dana pozeleti i da ce tada verovatno poceti i problemi.... Stvarno ne znam sta da radim, da li da prihvatim tu njegovu odluku, da odem i prebolim ga ili da se pomirim sa tim, da nemamo decu a da budemo zajedno...ili da ga nekako zainteresujem za to usvajanje... ne znam...

Kliknite za proširenje...

OziOziOzi:

Evo moje filozofije u vezi toga: deca ne donose smisao u zivot u kojem smisla nije ni bilo. Samo naprave da ruke budu pune posla takoda narednih 20-30 godina nemas vremena da mislis o tome.

Da budemo fer - postoji i odredjeni broj zena koji je zatecen silinom materinskih osecanja pa moraju da vezu o tome non-stop. One su zapravo zatecene da osecanja mogu da budu tako duboka. Ovaj tip je pomalo opsesivan i pravom, snaznom ljubavi (ako je nadju) ali i mrznjom. Koji god talas emocija da ih pokupi i ponese, one usta ne zatvaraju.

Kliknite za proširenje...

blizance:

Jedno je nemogucnost imanja dece a drugo svesno odbijanje da se prave i radjaju deca.Podrzavam parove koji nemogu da imaju decu a ostaju zauvek zajedno i srecni su.To je prava ljubav.Svesno ograniciti sebe ili voljenu osobu i osuditi je da nema decu je greh.

Kliknite za proširenje...

euridika:

Verujem da niko ko nije prošao traumu neuspelih pokušaja da dobije dete nema pravo da osuđuje nespremnost da se iznova i iznova kroz to prolazi.

Kliknite za proširenje...

euridika:

Ne vidim razliku- muža sam volela i to nije imalo veze sa našom reproduktivnom sposobnošću. Oboje smo želeli decu, ali verujem da bismo ostali zajedno i da jedno od nas nije moglo da ih ima.
On ne odbija da ima decu, već nije u mogućnosti da ih ima... Verujem da niko ko nije prošao traumu neuspelih pokušaja da dobije dete nema pravo da osuđuje nespremnost da se iznova i iznova kroz to prolazi.

Kliknite za proširenje...

Јероним:

Оде тема и лево и десно, а никако у центар питања.

Није живот без деце бесмислен. Некима су деца једини смисао. Неки су инструисани да им је то једино што треба да ураде у животу.

Ми их имамо двоје и волели бисмо још. То је наша жеља и наша љубав према деци и наша међусобна љубав. Смисао не тражимо искључиво у вези са децом. Тражимо начина како да будемо добри људи и како да својој деци пренесемо сва своја знања и нашу љубав према деци, али и према учењу, пошто обоје и поред породице и даље видимо перспективу у учењу и стицању нових знања.

Kliknite za proširenje...