N0vembar
Zainteresovan član
- Poruka
- 128
Графен је дводимензиона угљеничка структура дебљине једног атома.
Istovremeno i najtanji i najjači, gotovo providan, a toliko gust da ni najmanji atomi plina ne mogu proći kroz njega. Odličan je provodnik struje, jači od čelika a rastezljiv i do 20%.
2010. godine fizičari rođeni u Rusiji Konstantin Novoselov i Andre Geim, a oba nastavnici na Sveučilištu u Manchesteru, osvojili su i Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad sa ovim materijalom, slucajno su ga otkrili 2004 god.
“Naše istraživanje je utvrdilo da je grafen najjači materijal ikada izmjeren, oko 200 puta jači od konstrukcijskog čelika “, izjavio je profesor James Hone sa Columbia Sveučilišta. Morali bi balansirati slona na olovci da bi probili list grafena debljine najlona.” Jedan od otkrivaca.
Mislim da spada u porodicu fulerena.
Neke od osobine grafena:
Neobično je čvrst, a u isto vrijeme i savitljiv. U poređenju ‘lista’ grafena sa čelikom, šest je puta lakši, ima pet do šest puta manju gustoću, dva puta tvrđi sa deset puta jačom čvrstoćom i trinaest puta savitljiviji.
Ove karakteristike bi mogle imati izuzetno veliki uticaj na budućnost gradnje vozila, a posebno na avio industriju, koja uveliko ovisi o omjeru čvstoće i težine materijala.
S obzirom na njegovu fleksibilnost, novi i radikalan dizajn mogao bi biti dostupan za sve vrste vozila. Osim toga, grafen je materijal koji se može i reciklirati, što ga čini relativno lakim i jeftinim za proizvodnju.
Reaguje na materijal koji se nalazi ispod njega
U kontaktu sa svjetlom, grafen stvara struju
Grafen može poboljšati učinkovitost desalinizacije
Grafen jača učinkovitost umjetne fotosinteze
Listovi grafena mogu sami zakrpiti svoje rupe
Угљенична наноцев или угљенична нанотуба (енгл. CNT - Carbon nanotubes) је алотропска модификација угљеника у облику цилиндричне наноструктуре. Грађене су од графенске равни увијене у бешавни цилиндар. Конструисане са односом дужине према пречнику до 132 000 000:1, што је знатно више него код било ког другог материјала. Ти цилиндрични молекули угљеника имају својства која им омогућују многе примене у нанотехнологији, електроници, оптици и другим областима технологије. Конкретно, због велике топлотне проводности, механичких и електричних особина, угљеничне наноцеви налазе примену као адитиви материјала за побољшање њихових особина. На пример, већ су нашле примену за ојачавање бејзбол палица, штапова за голф, или ауто-делова израђених пре свега од карбонских влакана (угљеничних влакана). Угљеничне наноцеви се додају материјалима у малом проценту [2]. Наноцеви су по структури чланови породице фулерена. Крајеви наноцеви су затворени капама сферног облика. У зависности од броја зидова, односно графенских равни које образују концентричне цеви, постоје у два облика као једнослојне и као вишеслојне структуре.
Угљеничне нанотубе је открио јапански физичар Сумио Ијима 1991. године. Он је открио структуру сличну молекулу фулерена C60, која је била у облику вишеслојног цилиндра дебљине од 3 до 30 nm, затвореног полулоптастим завршецима фулеренске структуре на оба краја. Тип каробинских наноцеви са једним слојем је откривен 1993. године. Угљеничне нанотубе овог типа су уже и обично су дијаметра од 1-2 nm. Убрзо је установљено да ове структуре имају низ добрих особина, што је утицало на то да се повећа обим истраживања.
Zamislite upootrebu ovih materijala u elektronici, za konstrukcione materijale, za alate za obradu, prevlake, biomedicina, ...
Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Графен
http://pixelizam.com/upoznajte-grafen-cudotvorni-materijal/
http://sr.wikipedia.org/wiki/Угљенична_наноцев
http://sr.wikipedia.org/sr/Фулерен
Istovremeno i najtanji i najjači, gotovo providan, a toliko gust da ni najmanji atomi plina ne mogu proći kroz njega. Odličan je provodnik struje, jači od čelika a rastezljiv i do 20%.
2010. godine fizičari rođeni u Rusiji Konstantin Novoselov i Andre Geim, a oba nastavnici na Sveučilištu u Manchesteru, osvojili su i Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad sa ovim materijalom, slucajno su ga otkrili 2004 god.
“Naše istraživanje je utvrdilo da je grafen najjači materijal ikada izmjeren, oko 200 puta jači od konstrukcijskog čelika “, izjavio je profesor James Hone sa Columbia Sveučilišta. Morali bi balansirati slona na olovci da bi probili list grafena debljine najlona.” Jedan od otkrivaca.
Mislim da spada u porodicu fulerena.
Neke od osobine grafena:
Neobično je čvrst, a u isto vrijeme i savitljiv. U poređenju ‘lista’ grafena sa čelikom, šest je puta lakši, ima pet do šest puta manju gustoću, dva puta tvrđi sa deset puta jačom čvrstoćom i trinaest puta savitljiviji.
Ove karakteristike bi mogle imati izuzetno veliki uticaj na budućnost gradnje vozila, a posebno na avio industriju, koja uveliko ovisi o omjeru čvstoće i težine materijala.
S obzirom na njegovu fleksibilnost, novi i radikalan dizajn mogao bi biti dostupan za sve vrste vozila. Osim toga, grafen je materijal koji se može i reciklirati, što ga čini relativno lakim i jeftinim za proizvodnju.
Reaguje na materijal koji se nalazi ispod njega
U kontaktu sa svjetlom, grafen stvara struju
Grafen može poboljšati učinkovitost desalinizacije
Grafen jača učinkovitost umjetne fotosinteze
Listovi grafena mogu sami zakrpiti svoje rupe
Угљенична наноцев или угљенична нанотуба (енгл. CNT - Carbon nanotubes) је алотропска модификација угљеника у облику цилиндричне наноструктуре. Грађене су од графенске равни увијене у бешавни цилиндар. Конструисане са односом дужине према пречнику до 132 000 000:1, што је знатно више него код било ког другог материјала. Ти цилиндрични молекули угљеника имају својства која им омогућују многе примене у нанотехнологији, електроници, оптици и другим областима технологије. Конкретно, због велике топлотне проводности, механичких и електричних особина, угљеничне наноцеви налазе примену као адитиви материјала за побољшање њихових особина. На пример, већ су нашле примену за ојачавање бејзбол палица, штапова за голф, или ауто-делова израђених пре свега од карбонских влакана (угљеничних влакана). Угљеничне наноцеви се додају материјалима у малом проценту [2]. Наноцеви су по структури чланови породице фулерена. Крајеви наноцеви су затворени капама сферног облика. У зависности од броја зидова, односно графенских равни које образују концентричне цеви, постоје у два облика као једнослојне и као вишеслојне структуре.
Угљеничне нанотубе је открио јапански физичар Сумио Ијима 1991. године. Он је открио структуру сличну молекулу фулерена C60, која је била у облику вишеслојног цилиндра дебљине од 3 до 30 nm, затвореног полулоптастим завршецима фулеренске структуре на оба краја. Тип каробинских наноцеви са једним слојем је откривен 1993. године. Угљеничне нанотубе овог типа су уже и обично су дијаметра од 1-2 nm. Убрзо је установљено да ове структуре имају низ добрих особина, што је утицало на то да се повећа обим истраживања.
Zamislite upootrebu ovih materijala u elektronici, za konstrukcione materijale, za alate za obradu, prevlake, biomedicina, ...
Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Графен
http://pixelizam.com/upoznajte-grafen-cudotvorni-materijal/
http://sr.wikipedia.org/wiki/Угљенична_наноцев
http://sr.wikipedia.org/sr/Фулерен
