Ратови за независност (1876-1878)

ГУСАР

Primećen član
Poruka
841
Српско-турски ратови или Ратови за независност су уопштени називи за војни сукоб између Кнежевине Србије и Црне Горе против Османског царства а у циљу ослобођења територија са српским становништвом и добијањем пуноправне међународне независности, у периоду од 1876. до 1878. године којим је претходио устанак у Херцеговини, 1875. године, покренувши серију оружаних побуна и устанка на Балкану под османском влашћу...

Мислим да немамо тему о овоме, а пошто мало знам о догађајима из тог периода, а интересује ме историјат, политичка ситуација тада, изглед униформи и застава, заваљујем свима, на унапред лепом разговору и доприносу теми. :hvala:



http://www.dodaj.rs/f/2E/wu/4uWrGNYg/1--1----1875-.png
1. чета, 1. батаљон стајаће војске тога доба​
 
Ratu je prethodila istočna kriza, odnosno ustanak u Hercegovini koji se relativno brzo proširio i po bosanskoj krajini.
Pretpostavlja se da je ustanak izazvao austrougarski dvor, jer je neposredno pre ustanka u Dalmaciji boravio Franjo Josip, a ustanak je prov započeo među katoličkim stanovništvom u Hercegovini. Andraši je odavno bacio oko na Bosnu i Hercegovinu, tako da ne bi čudilo da su oni sve to zakuvali. Međutim ta pobuna se utišala, a opalila je Nevesinjska puška i stvar su preuzeli Srbi...
 


Komandir Milojko Veselinović (kasniji istoričar i konzul Ministarstva vojnih i inostranih poslova, poznat kao autor knjiga: Kroz Kosovo, Srpske kaluđerice,Srbi u Maćedoniji i južnoj staroj Srbiji,Kojim pravcem ide bugarska književnost, Granični dijalekt među Srbima i Bugarima (zona dž i č),Brsjačka buna 1880.u bitoljskom vilajetu i vojvoda Micko,Statistika srpskih škola u turskome carstvu 1892.g...), živeo 1850- 1913


Архимандрит Нићифор Дучић
Кнез Милан га указом поставља за команданта свих добровољачких дивизија Ибарске армије.
У рату 1877-78, опет на основу указа Кнеза Милана, био је командант устаничких чета Јаворске армије...


Српски војник с пушком „предњачом”, с којом се ратовало у српско-турском рату и опет Ниићифор Дучић


Ратујуће војске у Првом српско-турском рату

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.413600928655417.123206.200674513281394&type=3

Postoji Ratna arhiva
Историчар Милош Милојевић је лично организовао и командовао Усташким одредима у Српско-турском рату 1876-1878.
Милош Милојевић (1840-1897), правник и историчар, члан Српског ученог друштва и почасни члан СКА, као и главног одбора Друштва Свети Сава. Све своје потенцијале је ставио у службу националне пропаганде у Старој Србији и Македонији. Архива се састоји од 331-ог писма и других докумената између 1876. и 1889. године и скоро сва се односе на српско-турске ратове 1876-1878. године.
http://www.nb.rs/collections/index.php?id=11379

Vrhovna komanda u ratu 1876/7.
2684-1.jpg


Sin i unuk Vuka Karadžića : problematični Dimitrije Karadžić i njegov sestrić Janko Vukomanović
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:dimitrije-karadzic-i-janko-vukomanovic
vukovi-sinovi-1.jpg

Radomir Putnik 1872.godine u Prvom s-t-ratu bio kapetan, pa major, a u Drugom s-t- ratu komandovao Šumadijskim korpusom.
http://www.mycity-military.com/imgs2/142819_262802340_057 Radomir Putnik.jpg
http://sr.wikipedia.org/sr/Радомир_Путник

Петар Бојовић- учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду.
http://sr.wikipedia.org/sr/Петар_Бојовић
 
Poslednja izmena:
Краљ Петар Ослободилац се као будући народни Краљ борио за слободу српског народа од Турака користећи име (гостионичара) Петар Мркоњић, учествујући 1875.године у босанско-херцеговачком устанку. Тада је рањен куршумом у десну руку.


petar-kralj-pseudonim-54163c63.jpg


petar-kralj-ranjavanje-cfc25b70.png


http://jadovno.com/arhiva/intervjui...kralju-petru-vezane-za-nevesinjsku-pusku.html
 
Poslednja izmena:
Што се униформи тиче,можеш овде нешто од тога да погледаш:
Иначе,ти ратови су веома битни за нас иако се војнички и нисмо прославили,а у историји су,дефинитивно,неправедно запостављени.
Тачно, ти ратови су неправедно запостављени у историографији. По мом мишљењу због тога што смо на ратове навикли да гледамо као на одсудну борбу добра и зла у којем после много страдања добро то јест ми побеђујемо. Ако се не уклапа у тај шаблон, није нам интересантно.

Што се тиче српске војске, она је тада била у формирању. То је био први рат у којем је Србија учествовала као независна држава, и није било ни довољно самопоуздања, мит о српској војничкој неуништивости је настао тек касније, за време ПСР.

Па ипак, у Првом српско-турском рату, који је формално изгубљен, догодила се Шуматовачка битка, где су Турци претрпели страховите губитке и њихово напредовање је заустављено. Битка је живо описана у мемоарима Пере Тодоровића "Дневник једног добровољца". Узгред, ту он окривљује врховни командни кадар, конкретно генерала Черњајева, да победу код Шуматовца није искористио да је претвори oдсудну победу.

Од значаја је и то да је тада српска војска први пут изашла на сцену и то као народна војска. У то време је решавана дилема народна или професионална војска. Тих година је вођен француско-немачки рат у којем је немачка војска, устројена по концепту народне војске, потукла увежбане француске војне професионалце.
 
Poslednja izmena:
Интересантно у вези ових ратова је и то што смо тада,ваљда једини пут у историји,показали тактичност и мудрост и водили рачуна о животима.Наиме,на позиве Русије да уђемо поново у рат,чекали смо све док Руси нису преломили на Плевни,па смо тек тада,већ побеђеним турцима,објавили рат,и уз минималне жртве ослободили данашњу јужну Србију, стигли чак и на Косово.Е сад,нисмо успели све да задржимо,али ценим да смо тада једини пут показали мудрост и памет.
 
.
Интересантно у вези ових ратова је и то што смо тада,ваљда једини пут у историји,показали тактичност и мудрост и водили рачуна о животима.Наиме,на позиве Русије да уђемо поново у рат,чекали смо све док Руси нису преломили на Плевни,па смо тек тада,већ побеђеним турцима,објавили рат,и уз минималне жртве ослободили данашњу јужну Србију, стигли чак и на Косово.Е сад,нисмо успели све да задржимо,али ценим да смо тада једини пут показали мудрост и памет.

Ја сам читала неку преписку наших и Руса, како преговарају да им Руси, кад их већ гурају из свог интереса, уместо депеша и топлих поздрава пошаљу минималне неопходне ситнице: обућу и одећу, и како су се Руси "стисли" и одуговлачили, не памтим да ли су уопште послали, није уопште била похвална та преписка за браћу Русе.

На самом почетку, у годинама пре објаве рата, руски славенофилски круг је подстицао Србе на бој:
Ослањајући се на ауторитет Игнатјева и прећутну подршку великог књаза Александра, они почињу подстицати српску владу на рат са Турском, обећавајући да је „Србима потребно да издрже само два месеца“, а у међувремену ће славенофили тако продрмати друштво да ће Император и Горчаков бити принуђени да подрже Србију.

Године 1875. букнуо је устанак у турској Босни, који се убрзо пренео на Црну Гору и Бугарску. 18. јуна 1876. године Србија је објавила рат Турској. Без обзира на то што руски МИП званично није одобрио тај чин, у кнежевство је похрлило на хиљаде руских добровољаца – према званичним подацима у Србију је стигло 3 хиљаде руских поданика, од чега 700 официра... Словенски комитети у целој Русији обављали су прикупљање добровољних прилога за Србију. Крајем јуна у Србију стиже генерал Михаил Григорјевич Черњајев, херој Туркестана, власник славенофилског листа „Руски мир“. Черњајев узима српско држављанство и постаје Главнокомандујући српске армије.

Не треба заборављати ни то, да српска армија практично није имала искуства борбених операција нити је била спремна за рат, без обзира на штедре руске донације. Српски кнез Милан Обреновић пребацио је на Черњајева сву кривицу за неуспешну војну кампању, па је по окончању борбених операција генерал проглашен персоном „non grata” и лишен српског држављанства. Уопште узев, њега у Србији не памте по добру, што се не може рећи за хиљаде руских добровољаца, који су несебично и без накнаде тежили да помогну Србији, од којих су многи заувек остали на српској земљи...Рајевски је добровољац (Вронски код Толстоја) , који је сопственим средствима дошао у Србију, радо ступио у армију под командом Черњајева и погинуо 20. августа 1876. године за време битке код села Горњи Адровац. Сахрањен је у оближњем манастуиру св. Романа..
Српско-турски рат 1876. године трајао је свега четири месеца.

http://infoport.co/?p=1864
 
Poslednja izmena:
Интересантно у вези ових ратова је и то што смо тада,ваљда једини пут у историји,показали тактичност и мудрост и водили рачуна о животима.Наиме,на позиве Русије да уђемо поново у рат,чекали смо све док Руси нису преломили на Плевни,па смо тек тада,већ побеђеним турцима,објавили рат,и уз минималне жртве ослободили данашњу јужну Србију, стигли чак и на Косово.Е сад,нисмо успели све да задржимо,али ценим да смо тада једини пут показали мудрост и памет.
Е па сад зависи како се гледа, кнежевина Србија јесте била прилично резервисана иако је народ тражио активно учешће у рату од почетка, међутим Црна Гора ратује од почетка, као и србско становништво по Херцеговини и Босни.Тако да је само један део становништва био "тактичан" и "мудар."
 
У другом српско-турском рату Срби су извојевали победе у Нишу, Пироту, Кули, Брезнику, Трну и Радомиру (и због руског уласка у турску Софију зауставили акције 5.јануара 1878.) ; Врању и Куршумлији, Бојнику и Лебану, (а од Приштине су одустали да би се усмерили у Самоков , где су стопирани савезничким (руским) потписивањем примирја са Турцима у фебруару 1878.). Губитака је било доста, а жалосна је истина о маћехи Русији тек уследила:

Na sednici srpske vlade održanoj 15. januara 1878. godine, zaključeno je da se pri zaključenju mira, od Turske zatraži priznavanje srpske nezavisnosti i teritorija Stare Srbije (kosovski vilajet, niški, prizrenski, skopski i novopazarski sandžak) sa dodatkom Vidina. Od aspiracija prema Bosni i Hercegovini se odustalo zbog energičnog protivljenja Austrougarske. Teritorijalni zahtevi Srbije su bili odbijeni kako od Turske, tako i od savezničke Rusije, koja je (још нествореној - прим.сребр.) Bugarskoj obećala Niš, Pirot, Leskovac i Vranje.
http://www.arheo-amateri.rs/2012/03/istorija/novi_vek/drugi-srpsko-turski-rat/

Jedan nacrt sporazuma je napravljen u razgovoru ruskog i austrijskog cara u vozu između Berlina i Rajhštata 8. jula 1876. Po tom sporazumu Srbija je dobijala mali komad zemlje u pravcu reke Lima, Crna Gora jedan deo istočne Hercegovine i izlaz na more kod Spiča. Kako je sporazum sačinjen usmeno i u ruskoj verziji predviđao znatno nepovoljnija rešenja za Austrougarsku, konačni je sporazum postignut u Budimpešti 15. januara 1877. („Budimpeštanske konvencije“). Na osnovu ovih tajnih sporazuma, po kojima je cela Bosna prepuštena Austrougarskoj, a Hercegovina do linije iza Bileće, Rusija je ušla u rat protiv Turske 24. aprila 1877.

Ruski su slavjanofili, razočarani u njihove planove oko rešavanja opšteslovenskog pitanja u Velikoj istočnoj krizi, počeli da kidaju sve veze sa Srbijom. U Moskvi je sročeno jedno saopštenje pod naslovom „Uoči našeg poslednjeg rata. Pismo predsednika Moskovskog slavjanofilskog komiteta, 4. decembra 1876. godine iz Moskve u Beograd“. Ovaj je dokument u celosti pušten u javnost tek 1897. godine, ali je i pored toga on odigrao isto onako veliku ulogu u istoriji srpsko-ruskih odnosa kao i slavjanofilska Poslanica Srbima 1860.
Srbima je saopšteno da se s njima prekidaju sve spone saradnje, da se u Beogradu ostavlja jedan emisar za širenje ruske pismenosti i da se cela ruska energija upravlja na pomoć (још нествореној- прим.сребр) Bugarskoj.

Na velikoj Carigradskoj konferenciji od 11. decembra 1876. do 20. januara 1877, nije prihvaćena molba srpskog kneza da se na konferenciji sasluša i srpski predstavnik. Kako ističe Jovan Vukić u malo poznatoj studiji na francuskom jeziju „Srpski narod u Velikoj istočnoj krizi od 1875. do 1878. Studija iz političke istorije“ (Ženeva 1919), Srbija je na konferenciji ućutkana rešenjem da će se poštovati njene predratne granice. Na lep način joj je rečeno da mora biti srećna što ništa nije izgubila.

Sa ruske strane je srpskoj vladi stavljeno na znanje da se ne sme protiviti Austrougarskoj i zahtevati delove Bosne....Pripremajući se za Berlinski kongres, Rusija je nastojala da pre njega izvuče neke koristi u tajnom pogađanju sa austrougarskom diplomatijom. Privremeno je podržavala ideju o autnomiji Bosne i Hercegovine, kako bi je kasnije mogla predati za vrednije ustupke u Makedoniji i (још нествореној - прим.сребр.) Bugarskoj.

http://www.arheo-amateri.rs/2012/03/istorija/novi_vek/srpsko-turski-ratovi-1876-1878/
 
Poslednja izmena:
Е па сад зависи како се гледа, кнежевина Србија јесте била прилично резервисана иако је народ тражио активно учешће у рату од почетка, међутим Црна Гора ратује од почетка, као и србско становништво по Херцеговини и Босни.Тако да је само један део становништва био "тактичан" и "мудар."

Народ јесте тражио активно учешће,али када се у Првом рату схватило да смо преслаби за турке,дошло је до отрежњења,много се изгинуло,а турци су пустошили крајеве које су освајали.Једино није падао морал у Војводини,где се са сигурне удаљености,хушкало да Србија опет зарати.Ипак је било разума,а и страха од новог пораза,па се опет заратило када је успех био известан.Са друге стране,Црногорце и Херцеговце је пратила све време ратна срећа,па су постизали завидне успехе.Да смо увек ратовали "на сигурицу" и да нисмо увек срљали и улудо гинули на све стране,'де би нам крај био...
 
Битка на Шуматовцу, 23. августа 1876, највећа је победа српске војске у првом рату.
Било је ангажовано око 20 српских батаљона, према 42 турска батаљона и 30 ескадрона, са подједнаким бројем топова.

http://www.juznasrbija.info/turizam/sumatovac.html
http://www.scribd.com/doc/197100852/Sumatovacka-bitka

18848_65297307_Sumatovacka%20bitka.jpg


Још слика:

spomenik1876.jpg


1877299001.jpg


Кадибогаз=Ново Корито
138225_tmb_261150473_Novo%20Korito.jpg


Српска коњица у ослобођеној Грачаници 1878.
grac_1878.jpg

Serbian Army in front of Gracanica Monastery 1878
During the Serb-Turkish war 1876-1878,Serbian Army libarated parts of Kosovo and reached Gracanica Monastery first time after the 15th c when Turks tooken it from Serbs.
 
Poslednja izmena:
Битка код Ђуниса
138225_54611944_Bitka%20kod%20Djunisa.jpg


Министри тога доба
138225_218448286_IMG.jpg


Пред Српско-турски рат, српски Генералштаб придавао је велики значај Делиграду, на којем је, у вези с положајима код Алексинца и на Кревету, требало запречити Турцима продор долином Мораве према Београду. Због тога је пред рат приступљено планском утврђивању Делиград.
http://www.mycity-military.com/imgs2/138225_52292780_Deligrad.jpg

Бивак српске војске
138225_655502157_IMG_0004.jpg


Превоз рањеника
138225_327751099_IMG_0005.jpg


Пуковник Ђуро Хорватовић са групом официра
(Радомир Путник, трећи с десна у другом реду)
http://www.mycity-military.com/imgs2/138225_65338018_Pukovnik Djuro Horvatovic sa grupom oficira.jpg

Проблем муниције и однос снага у људству:
http://www.mycity-military.com/imgs2/18848_145242061_vesnik muzeja (2010).jpg
 
Poslednja izmena:
интересује ме историјат, политичка ситуација тада, изглед униформи и застава, ..

Vidi sad:zskace:

Italijanski izveštač Nikola Lazaro u svojoj knjizi o ratovanju Srba 1876. , odštampao je i svojih 40 ilustracija .

1390-0025.jpg


1390-0013.jpg


1390-0024.jpg


1390-0032.jpg
1390-0033.jpg


1390-0049.jpg


Srbija-tokom-rat-1876-Nikola-Lazaro_slika_O_13263633.jpg

http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1390/min/1390-0064.jpg
http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1390/min/1390-0065.jpg

1390-0112.jpg

1390-0113.jpg


1390-0120.jpg

1390-0121.jpg


sve dostupno na
http://ubsm.bg.ac.rs/engleski/dokum...ndente-speciale-dellaposilustrazione-italiana
http://www.kupindo.com/Istorija/10637117_Srbija-tokom-rata-1876-godine-Nikola-Lazaro-
 
Poslednja izmena:
Битка код Ђуниса
Министри тога доба
Пред Српско-турски рат, српски Генералштаб придавао је велики значај Делиграду, на којем је, у вези с положајима код Алексинца и на Кревету, требало запречити Турцима продор долином Мораве према Београду. Због тога је пред рат приступљено планском утврђивању Делиград.
http://www.mycity-military.com/imgs2/138225_52292780_Deligrad.jpg
Бивак српске војске
Превоз рањеника
Пуковник Ђуро Хорватовић са групом официра
(Радомир Путник, трећи с десна у другом реду)
http://www.mycity-military.com/imgs2/138225_65338018_Pukovnik Djuro Horvatovic sa grupom oficira.jpg

Проблем муниције и однос снага у људству:
http://www.mycity-military.com/imgs2/18848_145242061_vesnik muzeja (2010).jpg
Сребро са овим постом нешто није у реду, не виде се слике, а ни везице се не отварају, ако може поправка био бих захвалан.z:)
 
Сребро са овим постом нешто није у реду, не виде се слике, а ни везице се не отварају, ако може поправка био бих захвалан.z:)
И синоћ сам их више пута поправљала и сад их ја видим и отварам све, али значи да то ипак није то.
Најбоље да дам линк форума одакле сам преузимала слике (вреди!), иако то није по прописима овог форума.

Ово са шлемовима је сад из књиге Душана Бабца
Serbian army in wars for independence 1876-1878, Dusan Babac. Belgrade 2011
915_003.jpg


915_002.jpg
 
Knjiga Kraljevina Srbija, originalno izdanje je iz 1888, na 10 godisnjicu berlinskog kogresa( a kasniji reprint tog izdanja je bio zanimljivo 1978, na 100 godisnjicu odluka berlinskog kongresa). U svakom slucaju, knjiga pruza detaljan, hronoloski pregled, osvrt na proces obnove drzavnosti. U toj knjizi je dosta paznje posveceno i ratovima za oslobodjenje 1876-1878, kao sastavnom delu tog procesa
 
Poslednja izmena:

Back
Top