Sta zamerate postmoderni?
Prikazujem rezultate 1 do 16 od 16

Tema: Sta zamerate postmoderni?

  1. #1
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Sta zamerate postmoderni?

    Lično smatram sebe postmodernim misliocem (možda je malo pretenciozno to "mislilac", ali ja razmatram stvari iz svog diskursa).
    U tom smislu evo jednog oštrog skoro pljuvačkog teksta (što se vidi iz samog naslova). Onda ko ima neka iznese svoje mišljenje. Ja sam otvorena uma, a posle ću komentarisati sam tekst i kasnije rečeno.

    POSTMODERNISTIČKA KUGA
    Edvard Junkins

    Mnogi od današnjih vodećih intelektualaca su postmodernisti, koji pristaju uz ideje antirealizma, skepticizma, subjektivizma, relativizma, pragmatizma, kolektivizma, egalitarizma, altruizma, anti-individualizma, na sliku sveta kao konfliktnog i protivrečnog u kojem su emocije, instinkti i hirovi bolji vodiči za delovanje od razuma. Koreni ovih ideja, kao i samog postmodernizma, mogu se naći u delima brojnih mislilaca uključujući, između ostalih, Rusoa, Hjuma, Kanta, Hegela, Kjerkegora, Ničea, Marksa, Šopenhauera, Vitgenštajna, Fihtea, Djuija, Frojda, Kvajna, Popera, Fukoa i Deridu.(1)

    Reči kao retorička oruđa

    Zagovornici postmodernizma, najaktivnijeg intelektualnog poketa poznog 20. veka, zamenili su stvarnost subjektivnim i nepovezivim socijalno-lingvističkim konstrukcijama kojih ima puno i koje su često međusobno sukobljene, a zasnivaju se na ljudskim dimenzijama kao što su pol, etnos, rasa, religija i bogatstvo. Jezik i logika svake grupe se vidi kao funkcija njenog sopstvenog unutrašnjeg sistema. Imajući u vidu postmodernističko gledište da ne postoji veza između jezika i vanjezičke stvarnosti, reči bi trebalo da budu korišćene kao retorička oružja u borbi sukobljenih volja, uključujući i nasilno nametanje interesa svake grupe.

    Sve reči, koncepti i zahtevi za istinom se mogu dekonstruisati u neprekidnom procesu u kome svaka uska podvrsta ljudske vrste teži da ostvari društvenu moć. Dekonstrukcija ima efekat razaranja (i stoga izjedančavanja) značenja i vrednosti svih zahteva za istinom. Zato što postmodernisti vide razum kao subjektivan i nesposoban da sazna stvarnost, oni se ne bave istinom, konzistentnošću i postojanjem logičkih protivrečnosti.

    U skladu sa postmodernizmom, stvarnost je društveno konstituisana a pluralizam je činjenica života. Postmodernisti iskazuju nepoverenje prema metanaracijama u nizu oblasti, kao što su književna kritika, politička teorija, muzika, arhitektura, itd. Oni izlažu preziru moderne ideje racionalnosti, pravolinijskog progresa i ispravnog načina ponašanja. Postmodernisti pronalaze grešku u svim sistemima mišljenja koji pokušavaju da objasne svet, njegove prirodne i društvene zakonitosti, istinsku moralnost, tokove istorije i prirodu ljudskih bića u univerzalnim pojmovima, koji podjednako važe za sve ljude i sva mesta.

    Postmodernizam je centriran oko sledećih tema: (1) sticanje univerzalne istine je nemoguće; (2) nijedna ideja istine nije transcendentna; (3) sve ideje su društveno i kulturno relativne; (4) istorijske činjenice su nevažne i irelevantne; (5) ideje su istinite samo ako pomažu obespravljenima. Postmodernisti uopšteno koriste marksistička opravdanja i koncepte (npr. represija, nejednakost, revolucija i imperijalizam) da bi napadali i klevetali američku kulturu.

    Nepromenljiva, univerzalna stvarnost

    Postmodernizam ukida metafiziku, epistemologiju i etiku, zbog toga što ovi tipovi studija podrazumevaju nepromenljivu, univerzalnu stvarnost. Postmodernizam poriče intelektualnu zasnovanost svemu osim sebi samom. Sledstveno tome, postmodernisti proklamuju univerzalnu toleranciju svih ideja. Ironično, rezultat je filozofija koja prihvata samo lokalne istine (umesto univerzalnih istina), deleći tako ljude po njihovoj rasi, polu, mestu života itd. Rezultat ovih podela je netolerancija iskazana kroz rasizam, seksizam, nacinalizam, itd. Kad istine različitih ljudi zavise od ličnih razlika među njima, onda se te razlike ne mogu prevazići – one su suviše važne.

    Postmodernizam pristaje uz ideju da ljudi pričaju priče u želji da objasne svet. Nijedna od tih priča nije stvarnost već samo prosta predstava stvarnosti, zasnovana na nepotpunim i često pogrešnim informacijama. Postoji mnoštvo društveno stvorenih realnosti, sistema verovanja i priča koje pokušavaju da objasne svet. Ljudi stvaraju priče za koej im se čini ju informacijama koje poseduju. Ovo je analogno sa idejom Tomasa Kuna da se u nauci samo menjaju paradigme. Kad eksperimetn da rezultate koji se ne slažu sa vladajućom paradigmom, tada se usvaja nova paradigma koja bolje objašnjava činjenice koje su nam u rukama.

    Postmodernizam se može uočiti na sledećim instancama. Neki naučnici veruju da ne postoji jedno sopstvo, nego je svest samo promenljiva i društveno konstituisana stvarnost. Drugi naučnici sada ustanovljuju da je jedna od funkcija mozga da priča priče (čak i sa samo nekoliko činjenica i često bez korišćenja logike) u naporu da osmisli svet. Književna kritika po mnogima treba da pruži značenje čitaočevom iskustvu – čitalac je onaj ko kreira stvarnost knjige. Na drugoj strani, dekonstrukcionisti osporavaju ideju da reči išta predstavljaju. Postmodernisti su skloni da vide svet kao pozorište u kojem smo svi mi konkurentski opsenari. Na primer, politički lideri pokušavaju da navedu ljude da poveruju u njihove priče koje prenose mediji. U pravu,mnogi naučnici pokušavaju da potru ideju nepromenljivih pravnih principa. U psihologiji, metod za lečenje ljudi uključuje stvaranje njihove nove životne priče (tj. davanje različitih značenja njihovim životnim okolnostima).

    Postmodernistima je zajedničko njihovo odbacivanje univerzalnih istina. Time se oni udaljavaju od svog običaja da se priključuju raznim grupama da bi učestvovali u raspravi. Dekonstruktivisti nastoje da obezvrede i razbiju logiku zahvaljujući kojoj svaki sistem mišljenja poseduje svoj integritet. Dekonstruktivisti tvrde da su reči neodgovarajuće oruđe za definisanje realnosti. Oni stoje na stanovištu da jezik, naročito u pisanoj formi, posreduje između čitaoca i ideja.

    Perspektivizam

    Prema dekonstruktivistima, sve naprosto ima svoj perspektivistički izgled i ne postoji pouzdan način pronicanja u lingvističko značenje. Iz toga sledi da, kada kritičari analiziraju neko literarno delo, oni ne analiziraju ono što je pisac hteo da kaže, već čitaočevu interpretaciju dela.

    Dekonstruktivisti, kao kritičari teksta i jezika, nastoje da razumeju kako mediji i rečnik koji se koriste da bi se izložile ideje ne uspevaju da svim ljudima prenesu istu poruku. Budući da postoji ideja da je autor izgubio svoj značaj, ne postoji više ni potreba da se odredi kakvo je nešto imalo značenje u svom originalnom kontekstu. Umesto toga, najvažniji postaje čitaočev kontekst.

    Nakon što je ideja objektivne i saznatljive istine diskreditovana kao mit, ne postoji više ni poverenje u istinu do koje bi se moglo doći putem razuma. Dekonstruktivisti tvrde da razum jednostavno predstavlja pokušaj uspostavljanja “metanaracije” (tj. pokušaj kontrole društvenih vrednosti). Književnost i jezik postaju oruđa za promovisanje ideologije kojom svaka grupa predstavlja svoj vlastiti svetonazor. Oni postaju sredstva uz pomoć kojih neka ideologija deluje na druge ljude u svrhu njihove eksploatacije.

    Shvativši da uopšte ne možemo saznati objektivnu istinu, ovi konstruktivisti zaključuju da je možemo po našoj volji konstruisati ili definisati. Potom su tu pragmatisti koji smatraju da je gubitak univerzalnih istina dovoljan razlog da se čovek drži svoje lokalne zajednice – ljudi treba da se drže verovanja i shvatanja koja mogu sa razumeju, onih koja su prirodna za njihovu kulturnu grupu.

    Odgovor na neuspeh socijalizma

    Posmodernisti uvek iznova definišu sami sebi i u stalnoj su potrazi za novim značenjima. Kao tragaoci za problemima i njihovim rešenjima, oni pokušavaju da redukuju život (naročito politički i društveni) na probleme i rešenja. Takođe vole da se okušavaju u mišljenju sa nulte tačke (zero-base thinking), razgrađujući sistematski razvijeno znanje epohe.

    Postmodernizam predstavlja iracionalni odgovor današnjih intelektualaca na teorijski i praktični neuspeh socijalizma. Postmodernistička doktrina omogućava tim misliocima i političarima da nastave da se drže svojih verovanja u ideje koje su podržavale propali projekt svetskog socijalizma. Postmodernizam predstavlja otelovljenje onog najjadnijeg i najbolesnijeg stanja savremenog i budućeg društva, koje je još Ejn Rend razmatrala i predvidela.(2)

    Na delu je postepena erozija doktrina na kojima je utemeljena Amerika, uključujući i ideje da je: (1) materijalni svet uređeno, saznatljivo, prirodno područje, koje je pristupačno ljudskom umu, i (2) da je čovekov um sposoban da stekne objektivno znanje o stvarnosti. Umesto ovih uvida sve više nailazimo na postmoderna gledišta da je (1) razum nemoćan, i (2) da je svet nesaznatljiv, kontingentan, neutemeljen i neodređen.

    Kao rezultat toga, javlja se narastajuća očajnička potreba da se pojedinci obrazuju, pridobijaju i prevode na stanovište pro-racionalnog i realističkog gledanja na čoveka i svet.



    Fus-note:

    (1) Vidi: Stephen R.C. Hicks Explaining Postmodernism za sjajno i prodorno objašnjenje istorijskog konteksta i razvoja koji su vodili ka postmodernizmu i u vezi tekućih strategija koje su razvili postmodernisti.

    (2) Dve scene iz knjige Ayn Rand Atlas Shrugged znalački oslikavaju osnovna načela postmodernizma. Prva scena je govor dr. Pričeta na proslavi Rirdenove godišnjice (Prvi deo: VI poglavlje) a druga je predstavljena razmišljanjem dr. Stedlera o knjizi dr. Ferisa Why Do You Think You Think? (Drug deo: I poglavlje).

    * Edward W.Younkins, "The Plague of Postmodernism"



  2. #2
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sta zamerate postmoderni?

    Radim trenutno na kritici postmoderne umetnosti, pa cu dati referencu kada budem objavio tekst. Ali moram da te pitam u vezi sa sledecim.

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Mnogi od današnjih vodećih intelektualaca su postmodernisti, koji pristaju uz ideje antirealizma, skepticizma, subjektivizma, relativizma, pragmatizma, kolektivizma, egalitarizma, altruizma, anti-individualizma, na sliku sveta kao konfliktnog i protivrečnog u kojem su emocije, instinkti i hirovi bolji vodiči za delovanje od razuma. Koreni ovih ideja, kao i samog postmodernizma, mogu se naći u delima brojnih mislilaca uključujući, između ostalih, Rusoa, Hjuma, Kanta, Hegela, Kjerkegora, Ničea, Marksa, Šopenhauera, Vitgenštajna, Fihtea, Djuija, Frojda, Kvajna, Popera, Fukoa i Deridu.(1)
    dopada mi se kako je tu sve nabrojao, i sve pravce i sve filozofe, bez obzira na to sto nemaju osobito nikakve veze sa postmodernom (sem Deride i Fukoa); odlican nacin da se prikaze sirokogrudost postmoderne da prihvati sve, ili tacnije bilo sta. Dobro veli jedna autorka u naslovu Fantom postmoderne (ima na netu da se pronadje u pdf formatu, a ja cu postaviti i taj link ako budem imao vremena da ga ponovo trazim) da se postmoderna simbolicno moze prikazati kao septicka jama.

    Hteo bih, dakle, u vezi sa onim gore citiranim da zatrazim tacan naziv dela iz kojeg si citirao, kako je tamo tacno zapisano ime autora, mesto i godinu izdanja i stranu gde se citirano u delu nalazi. (Ako si to prepisao iz knjige. Ako je sa neta onda nista...)

  3. #3
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Да, постоје критике према том еклектицизму постмодерне. Што кажу пролази све. Ја сам у принципу у политичким расправама тако еклектичан - прихватам све што је против Америке и домаћих "Американаца". Уз то веома често користим и субјективност... Не бих ово ни помињао да није то један лик поставио ваљда као неку контру мени и још некима који не признају истине које су "једино релевантне" (рецимо Хашки суд, али исто тако и морал заснован на религији...)
    Од наведених филозофа само двојица последњих су постмодерни (колико ја знам), а користе се и идеје осталих. Не знам баш за све, мени је Ниче од наведених једини омиљен. Иначе, ја у такве системе уклапам и Спинозу који је из потпуно друге приче. Ја не знам да ли други потпуно негирају објективну реалност, ја међутим прихватам да постоји, али у облику који не може бити сазнат у потпуности. О томе мало више нешто касније.
    Иначе 99% сам сигуран да је тај лик то прекопирао са нета, тако да може да се изгуглује оригинална референца :wink:

  4. #4
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Ја себе сматрам пост-модернистом. Моја постмодерна се не базира у потпуности на наведеном дискурсу (види следећи коментар), већ на превазилажењу онога што је "модерно", што ће рећи актуелно. У том смислу базирам се на савременој науци (пре свега физика, а може и лингвистика или генетика), на пропасти ранијих митова и на промени односа снага у свету. Моје омиљене теме (за превазилажење су):
    1. Супротстављање материјализма и идеализма - кога превазилази принцип комплементарности који је угаони камен кинеске мисли, а квантна физика га директно користи...
    2. Јудеохришћански морал - односно његови парадокси
    3. "Космополитизам" који се заснива на европоцентричности - колико је само глупо кад неки дудуци по Србији понављају мантре "Да ли ћемо у Европу или Азију", а све говори да ће овај век бити век Азије.
    4. Питања идентитета. Рецимо да ли сте баш 100% сигурни да су Срби Европљани...

    POSTMODERNISTIČKA KUGA
    Edvard Junkins
    Да се послужим најјачим постмодернистичким триком (који је описан у тексту) - овим текстом је аутор више рекао о себи самом него о постмодернизму. Пошто га он сматра "кугом", већ из наслова је јасно на шта се мисли (осим ако није иронија, а после читања ми је бар то јасно - није мислио иронично)
    Дакле нема ничег изван (кон)текста а својим текстом је аутор објаснио СВОЈ дискурс, а не дискурс постмодернизма.

    Mnogi od današnjih vodećih intelektualaca su postmodernisti, koji pristaju uz ideje antirealizma, skepticizma, subjektivizma, relativizma, pragmatizma, kolektivizma, egalitarizma, altruizma, anti-individualizma, na sliku sveta kao konfliktnog i protivrečnog u kojem su emocije, instinkti i hirovi bolji vodiči za delovanje od razuma.
    Навођење свих ових -изама је толико контрадикторно, да само прави постмодерниста може да разреши један такав парадокс.
    Која је рецимо веза између скептицизма и колективизма?!?
    Мислио сам да ово прокоментаришем одмах, али боље нека сачека...

    Odgovor na neuspeh socijalizma
    Ово је толико уско гледано да ми делује тенденциозно.
    Јесте, социјализам (или ваљда комунизам?) је пропао као (западни) мит, као што су пропали (скоро) сви митови (западног) човека. Као део мисли на Западу (углавном), постмодернизам се бави пропашћу свих митова од хришћанства до демократије. Но, по мени је то само полазна тачка за нове митове који ће одговарати Ери Водолије и Зори Новог Дана.
    Међутим, на Истоку митови нису пропали. Управо смо сведоци остварења кинеског мита који је поставио Денг Сјао Пинг, а базира се на ранијим идејама од Мао Це Тунга до Конфучија или Лао Цеа.

  5. #5
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Сада ћу извући делове са којима се слажем у потпуности или скоро у потпуности (када изузмемо негативан контекст у који их аутор смешта). Како већ рекох, овај текст више говори о самом аутору, рецимо о његовим страховима, него о постмодерни:
    skepticizma, subjektivizma, relativizma, pragmatizma
    Jezik i logika svake grupe se vidi kao funkcija njenog sopstvenog unutrašnjeg sistema.
    reči bi trebalo da budu korišćene kao retorička oružja u borbi sukobljenih volja, uključujući i nasilno nametanje interesa svake grupe.
    Sve reči, koncepti i zahtevi za istinom se mogu dekonstruisati u neprekidnom procesu u kome svaka uska podvrsta ljudske vrste teži da ostvari društvenu moć. Dekonstrukcija ima efekat razaranja (i stoga izjedančavanja) značenja i vrednosti svih zahteva za istinom.
    U skladu sa postmodernizmom, stvarnost je društveno konstituisana a pluralizam je činjenica života. Postmodernisti iskazuju nepoverenje prema metanaracijama u nizu oblasti, kao što su književna kritika, politička teorija, muzika, arhitektura, itd. Oni izlažu preziru moderne ideje racionalnosti, pravolinijskog progresa i ispravnog načina ponašanja. Postmodernisti pronalaze grešku u svim sistemima mišljenja koji pokušavaju da objasne svet, njegove prirodne i društvene zakonitosti, istinsku moralnost, tokove istorije i prirodu ljudskih bića u univerzalnim pojmovima, koji podjednako važe za sve ljude i sva mesta.
    1) sticanje univerzalne istine je nemoguće;
    3) sve ideje su društveno i kulturno relativne;
    Postmodernisti uopšteno koriste marksistička opravdanja i koncepte (npr. represija, nejednakost, revolucija i imperijalizam) da bi napadali i klevetali američku kulturu.
    Postmodernizam poriče intelektualnu zasnovanost svemu osim sebi samom. Sledstveno tome, postmodernisti proklamuju univerzalnu toleranciju svih ideja. Ironično, rezultat je filozofija koja prihvata samo lokalne istine (umesto univerzalnih istina)
    Postmodernizam pristaje uz ideju da ljudi pričaju priče u želji da objasne svet. Nijedna od tih priča nije stvarnost već samo prosta predstava stvarnosti, zasnovana na nepotpunim i često pogrešnim informacijama. Postoji mnoštvo društveno stvorenih realnosti, sistema verovanja i priča koje pokušavaju da objasne svet. Ljudi stvaraju priče za koej im se čini ju informacijama koje poseduju. Ovo je analogno sa idejom Tomasa Kuna da se u nauci samo menjaju paradigme. Kad eksperimetn da rezultate koji se ne slažu sa vladajućom paradigmom, tada se usvaja nova paradigma koja bolje objašnjava činjenice koje su nam u rukama.
    Postmodernisti su skloni da vide svet kao pozorište u kojem smo svi mi konkurentski opsenari. Na primer, politički lideri pokušavaju da navedu ljude da poveruju u njihove priče koje prenose mediji. U pravu,mnogi naučnici pokušavaju da potru ideju nepromenljivih pravnih principa.
    Prema dekonstruktivistima, sve naprosto ima svoj perspektivistički izgled i ne postoji pouzdan način pronicanja u lingvističko značenje. Iz toga sledi da, kada kritičari analiziraju neko literarno delo, oni ne analiziraju ono što je pisac hteo da kaže, već čitaočevu interpretaciju dela.
    Nakon što je ideja objektivne i saznatljive istine diskreditovana kao mit, ne postoji više ni poverenje u istinu do koje bi se moglo doći putem razuma. Dekonstruktivisti tvrde da razum jednostavno predstavlja pokušaj uspostavljanja “metanaracije” (tj. pokušaj kontrole društvenih vrednosti). Književnost i jezik postaju oruđa za promovisanje ideologije kojom svaka grupa predstavlja svoj vlastiti svetonazor.
    Shvativši da uopšte ne možemo saznati objektivnu istinu, ovi konstruktivisti zaključuju da je možemo po našoj volji konstruisati ili definisati. Potom su tu pragmatisti koji smatraju da je gubitak univerzalnih istina dovoljan razlog da se čovek drži svoje lokalne zajednice – ljudi treba da se drže verovanja i shvatanja koja mogu sa razumeju, onih koja su prirodna za njihovu kulturnu grupu.
    Posmodernisti uvek iznova definišu sami sebi i u stalnoj su potrazi za novim značenjima. Kao tragaoci za problemima i njihovim rešenjima, oni pokušavaju da redukuju život (naročito politički i društveni) na probleme i rešenja. Takođe vole da se okušavaju u mišljenju sa nulte tačke (zero-base thinking), razgrađujući sistematski razvijeno znanje epohe.
    Na delu je postepena erozija doktrina na kojima je utemeljena Amerika, uključujući i ideje da je: (1) materijalni svet uređeno, saznatljivo, prirodno područje, koje je pristupačno ljudskom umu, i (2) da je čovekov um sposoban da stekne objektivno znanje o stvarnosti. Umesto ovih uvida sve više nailazimo na postmoderna gledišta da je (1) razum nemoćan, i (2) da je svet nesaznatljiv, kontingentan, neutemeljen i neodređen.
    Међутим, ако следимо линију текста видимо проблем који ипак постоји у постмодерним разматрањима.
    То је да објективна истина ипак постоји, макар она нама била (потпуно) несазнатљива. Нема повлашћених референтних система, али постоји оно што је опште - а то су природни закони. Ови закони се даље транспонују у друштвену стварност, односно системе на којима се људи организују. Из тога следи да је један систем бољи уколико је у складу са природом - оном општом која делује кроз објективне законе и својом, субјективном, природом. Ето линка ка Спинозиним идејама.
    Речено језиком квантне физике - постоји једна одређена таласна функција која је линеарна комбинација свих могућих реалности. Ми живимо у једној од тих реалности која се остварила према некој вероватноћи. Стварност на нивоу таласне функције нам је несазнатљива. Коначне тајне природе не можемо сазнати.
    А сада погледајмо шта о томе каже источњачка мудрост. Постмодерна је одговор на кризу западног идентитета, западних митова и мисли уопште. Изгледа да на истоку немају тих проблема, да су бројне контрадикторности света некако већ разрешене. Ево шта каже таоизам.

    The main idea here is that the Tao is a concept beyond reason and logic. It is the the universal principle that permeates every action and every phenomenon, but it cannot be adequately understood through the rational mind. To comprehend it completely, you must exercise your intuition and get in touch with the fundamental divinity that connects everyone.

    Lao Tzu is also pointing out the limitation of spoken words and written texts. Our tendencies to categorize, define and analyze only give us the limited understanding of how the Tao acts upon the material world. This is exactly what happens when we study physics, biology, chemistry, and other natural sciences.

    The universe is full of dualities. Everything is relative; values have meaning only by comparison. For instance, a task can only be “easy” if it is being compared to some other task that is relatively more difficult. If there’s nothing else to compare against, the task cannot be rated in terms of difficulty. Similarly, we can only say an object is “long” if we’re comparing it against another similar object that is shorter. Each half of a duality cannot exist without the other half. A descriptive concept creates its own opposite.


    Из свега можемо закључити да коначне истине нам не могу бити доступне (само) разумом, а ако користимо апаратуру која није заснована на рационалном долазимо у проблем представљања таквих знања - језиком се не могу пренети.
    Морал може имати само релативну вредност и може бити поређен према критеријумима уклапања у природу које можемо знати емпиријски - а ту нема много места за неки "општи хуманизам".

  6. #6
    Zainteresovan član Tegularijus (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    196
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano

    Umalo da mi promakne najbolja tema... Duše, svaka čast na trudu. Ja se još ne bavim ovim problemima filozofije i civilizacije uopšte, ali čovek ne može da ih zaobiđe.

    Sada ću samo da dam kratak komentar.

    Ovde ima toliko stvari da ne znam na šta da odgovorim... Evo ovo npr. ova priča o usklađivanju sa prirodom... Je l' možeš da pojasniš šta tačno misliš pod tim? Da se uskladimo sa prirodnim zakonima?

    Pa dalje, priča o relativnosti istine... To što se odustalo od apolutne istine ne mora da znači da treba odustati od istine uopšte. Jer taj relativizam je upravo to. Inače, uvek su tokom istorije, u periodima velikih kriza, nastajale duhovne “septičke jame“. Takođe je u svakoj krizi filozofije narastalo interesovanje za Istok i oduševljavanje tom kolevkom duha. Jako lepo o tome ima u knjizi “O potrebi filozofije danas“ od Mihaila Đurića. Tu knjigu toplo preporučujem svima koji se zanimaju za filozofiju iako se njome ne bave profesionalno, dakle većini ovdašnjih forumaša. Videćeš u njoj dosta i o toj kritici uma, razuma, pojma i svega onoga što filozofiju krasi ili je bar krasilo tokom njene istorije.

    Eto, u suštini nisam ništa rekao, čisto da se javim...

    Pozdrav

  7. #7
    Poznat AntunTun (avatar)
    Učlanjen
    16.07.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na proplanku
    Poruke
    9.926
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    181

    Podrazumevano .........

    mrzelo me da chitam....al ja joj zameram shto je postmoderna....nekako mi to zvuchi demode....

  8. #8
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Tegularijus
    Ovde ima toliko stvari da ne znam na šta da odgovorim... Evo ovo npr. ova priča o usklađivanju sa prirodom... Je l' možeš da pojasniš šta tačno misliš pod tim? Da se uskladimo sa prirodnim zakonima?
    Усклађивање са природом по мени је:
    1. Усклађивање са природним законима, екоцентризам, "слаб субјекат" - односно схватање да би ти другачије размишљао да си ја.
    2. Усклађивање са својом природом, а не одбацивање или уништавање сопствених инстиката зарад неког "царства небеског" или нечега што мислимо да универзално важи.

    Значи ако ја имам разлога да мрзим Америку (ово није само реторички) ја ћу да је мрзим и радујем се свему лоше што им се догоди без обзира што ми неки говоре "трујеш своју душу" или што постоји некакво морално начело да је мржња лоша.
    Међутим, нећу дозволити да ми мржња помути расуђивање о сопственим моћима, тј о ономе што могу да учиним инспирисан том мржњом.

    Citat Original postavio Tegularijus
    Pa dalje, priča o relativnosti istine... To što se odustalo od apolutne istine ne mora da znači da treba odustati od istine uopšte. Jer taj relativizam je upravo to.
    Слажем се да је та прича претерана. У најмањем треба бити веран својој (локалној) истини.
    Јака примена начела релативности истине може међутим имати за последицу велике парадоксе и питање колико је такво инсистиреање стварно дискурс постмодерних мислилаца, а колико виђење аутора оног текста.
    О томе би Мизантропос могао више рећи или онај његов најављивани линк.

    Оно што ја једино сматрам објективном истином су природни закони и како они делују (односи снага). Све остало је својство референтног система.
    Конкретно: за мене у Сребреници није почињен геноцид, за неког муслимана јесте. Ја не сматрам сврсисходним да њега убеђујем да није било геноцида, нити је то чак пристојно. Нити он може мене убеђивати. Међутим, битно је убедити оне који држе батину (стране силе, "међународну заједницу") у једно или друго а то је већ ствар националних интереса конкретне стране.

    Citat Original postavio Tegularijus
    Inače, uvek su tokom istorije, u periodima velikih kriza, nastajale duhovne “septičke jame“. Takođe je u svakoj krizi filozofije narastalo interesovanje za Istok i oduševljavanje tom kolevkom duha. Jako lepo o tome ima u knjizi “O potrebi filozofije danas“ od Mihaila Đurića. Tu knjigu toplo preporučujem svima koji se zanimaju za filozofiju iako se njome ne bave profesionalno, dakle većini ovdašnjih forumaša.
    Када се призна да криза постоји, то отвара могућност њеног превазилажења. Тако се ја постављам према постмодерни.
    Гледе источне мудрости моје одушевљење је последица неким осећајем логике који имам када разматрам њихова дела и аналогијом коју видим са актуелним знањима у физици.
    Ђурићеву књигу ћу погледати када стигнем, што да не.
    А какав је твој однос према кризи и "колевци духа".

  9. #9
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Elita Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.171
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    259

    Podrazumevano Eksperiment nasa dusa u tudjem telu

    Iako je to što pričate jako dobro i teži prevazilaželju stereotipa samog pojedinca, opet to svodite na politikantstvo.

    Mislim da u razmatranje o oslobadjanju čoveka treba uzeti i obzir na "iskrenu samopouzdanost" ličnosti.
    Jer recimo baš kod duha , se primećuje , iako je svestan postojanja metoda i samog efekta subjektivne neistine i postmoderne pokušaje da se to smanji ili premosti, oslanjanje na mediokritetske vrednosti i mišljenju o vrednosti.

    Drugi se pak oslanjaju na filozofske istine kao oslonac za potvrdu svojih vrednosti i vrednosti koje izlažu....
    Tu u oba slučaja nema istine, samo nekog misaonog snishodjenja i misaonog mediokritetnog.

    Uvek nudim i alternativu , pa ću i ovog puta.
    Filozofske rasprave,knjige, teorije i pravci , po meni treba da budu budilnici koji će probuditi istraživački nagon i talenat u nama.
    Dobro je i pregledati ideje (ALI NE KAO IDEJE VODILJE) .

    -Nikako se ne slažem sa "prirodnostima" kao procenjivanju toga što neko drugi u našoj situaciji neće razmišljati kao mi. To je tako mediokritetski pozicionirano i prilično netačno i nemoguće...
    Mi i onako ne znamo , ili smo gordi pa mislimo da znamo kao drugi razmišlja , čak i ako znamo 99% njegovih akcija....
    Ta mala razlika ili finesa , dovodi do katastrofalnih posledica kad je još upotrebimo za procenu mišljenja u našoj koži....

    Zašto tako. Kad je pravoslavno , a i mnogo korisnije razmišljati , kako bih se ja razmišljao da sam u njegovoj koži, i onda emocije, osećaje, reakcije i misli pokupiti i preneti kao iskustva natrag u svoje telo....

    Tako em bolje upoznajete svoj misaoni aparat, em imate i decentraciju tj. misaono prevazilaženje oklopa vaših stereotipa...
    Ovo možda zvuči pogrešno , jer prenošenjem u drugo telo , mi ustvari prenosimo i naše okvire i stereotipe. Ali baš razlikom reakcija , naših pretpostavljenih i stvarnih ostvarenih , mi uočavamo razliku izmedju unutrašnje kontsrukcije naše i duše ekperimentalnog pojedinca...

    Prema tome ovaj eksperiment ima dve etape minimalno, etapu naše simulacije i empatije(ne apatije) i etapu kontrole i korekcije , moguće je produžiti i na etapu praćenja.....

    Tako nema pretpostavki tipa apsolutnih ili misaonih kategorija, ovaj je ovakav ili onaj je onakav, već samo fino poliranje mogućih odstupanja od vaših stavova od strane drugih ličnosti ....

    Tako će se vremenom nakupiti sve zablude i svi dobri logički pristupi, naročito u vremenima velikih moralnih , društvenih i socijalnih potresa , a mi smo imali podobnost da nas to zadesi....

  10. #10
    Zainteresovan član Tegularijus (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    196
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Усклађивање са природом по мени је:
    1. Усклађивање са природним законима, екоцентризам, "слаб субјекат" - односно схватање да би ти другачије размишљао да си ја.
    2. Усклађивање са својом природом, а не одбацивање или уништавање сопствених инстиката зарад неког "царства небеског" или нечега што мислимо да универзално важи.
    1. Nisi mi objasnio u čemu se sastoji to usklađivanje sa prirodnim zakonima... Na primer, kad sam na moru ja volim da se u plićaku prepustim talasima. Tako me oni ljuljuškaju prema prirodnim zakonima... Je l si na to mislio?

    Uzgred da kažem nešto o čuvenoj izreci: "Živeti u skladu sa prirodom"...
    Meni to zvuči nekako mistično. Pravo pitanje je šta je ta "priroda"? Znamo svi kakav je bio odnos hrišćanstva prema prirodi, ukratko: prirodno je grešno. U stvari, to je samo jedno tumačenje hrišćanstva. Za druge tumače je priroda kreacija Boga, i kao takva mora biti uzvišena. Za prve je ovaj svet samo uvod (ili test) za onaj Nebeski, nad-prirodni. Za druge se Nebesko carstvo uspostavlja ovde. Znam da postoji i jedno hiljadu alternativnih tumačenja raznih sekti.
    Zatim, bilo bi zanimljivo iznositi odnos prema "prirodi" raznih filozofa... Za Platona je ona samo bledi odraz jednog idealnog sveta... Pa Spinozin panteizam itd. itd. Da ne dužim, samo sam hteo da pokažem koliko je taj odnos prema prirodi komplikovan, koliko je ta "priroda" misteriozna... Bar za mene jeste...
    E da, hoću da kažem još i Adornov stav koji sam skoro pročitao. Tokom istorije ljudski um se prema prirodi odnosio osvajački. To znači da on arogantno prirodu pretvara, "postvaruje" u svoj mrtvi predmet. Adorno se pita kako nešto obuhvatiti pojmom a ne poistovetiti ga sa njim? Dalje on kaže da istina prirode prodire u umetnost, kao ono drugo-iracionalno. Ne pitaj me da taj stav pojašnjavam, ne razumem se ja u Adornovu dijalektiku. Samo sam ga naveo da bih pokazao kako jedan od najvećih filozofa danas tretira prirodu. Danas, kada se čini da je priroda potpuno objašnjena prirodnim zakonima, kada se čini da smo potpuno njome ovladali. Mnogo sam skrenuo sa teme, izvinjavam se...

    2. "Usklađivanje sa svojom prirodom"... Takođe jedna mistična krilatica srodna "Spoznaj samog sebe", koja isto tako ima bogatu povest.
    Šta bi bio taj "instinkt" koji pominješ?
    Hese takođe kaže da je svojeglavost najveća vrlina. Ko je čitao njegova dela zna na šta misli.


    Da rezimiram. Glavna pitanja, kako se meni čini, su: Da li postoji nešto drugo osim uma? Da li se može živeti u skladu s prirodom, a ne postati životinja? Da li postoji neka druga vrsta spoznaje osim pojma? Da li se pojam može prevladati?

    Svi koji su se u 20.veku okretali Istoku su to pokušavali. Najveći pokušaj dosada je sigurno onaj Martina Hajdegera.
    Više o tome kod Đurića.


    Citat Original postavio Duh Sekire
    Гледе источне мудрости моје одушевљење је последица неким осећајем логике који имам када разматрам њихова дела и аналогијом коју видим са актуелним знањима у физици.
    Cela svrha okretanja ka Istoku je potraga za a-logičnošću, ne-pojmovnim! Zašto tražiti logičnosti u "filozofijama" "pevajućeg mišljenja" npr. Lao Cea, kad je ceo Zapad, cela filozofija preplavljena logikom...

    Citat Original postavio Duh Sekire
    А какав је твој однос према кризи и "колевци духа".
    Moj odnos je, kao što sam već rekao, potpuno spoljašnji. To znači da se tim stvarima nisam bavio (osim što sam uzgred pročitao neki komentar) već pričam "sa strane". Đurić kaže da ko hoće da vidi kakve su mogućnosti za prevladavanje ovog stanja mora se pozabaviti čitavim filozofskim mišljenjem koje slavi pojam (a koje je vrhunac dostiglo kod Hegela) i da vidi uzroke krize, zatim te razne pokušaje traženja spasa na Istoku, pa se tek onda može tražiti neka mogućnost za neku novu filozofiju.
    Tako da ja ne mogu da kažem koliko ima istine i mogućnosti za napredak u tim pričama o "kolevci duha"...


    Pozdrav

  11. #11
    Poznat zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    147

    Podrazumevano

    Grešim kad banalizujem sve te stavove kroz utisak nastajanja nove 'religije mediokriteta'? U Univerzalnom smislu.

  12. #12
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Сада само кратко јер немам много времена и неће ме после нако време бити...

    1. Nisi mi objasnio u čemu se sastoji to usklađivanje sa prirodnim zakonima... Na primer, kad sam na moru ja volim da se u plićaku prepustim talasima. Tako me oni ljuljuškaju prema prirodnim zakonima... Je l si na to mislio?

    Одлична аналогија! А ја истина нисам отишао даље од политичке примене која је и навела некога да онај текст постави као критику.
    Љуљушкати се на таласима има неко мистично својство. Сав живот потиче из мора. Али опрез јер човек је средио природу - може и под водом да се добро изгори.
    Са друге стране чварење је тотално неприродно. Који се сисари још излажу сунцу?!? Колико знам то раде само неки гмизавци...

    2. "Usklađivanje sa svojom prirodom"... Takođe jedna mistična krilatica srodna "Spoznaj samog sebe", koja isto tako ima bogatu povest.
    Šta bi bio taj "instinkt" koji pominješ?

    Наравно, спознати самог себе. МОје омиљено, многобожачко гесло - са храма Аполона у Делфима.
    Инстинкт је унутрашњи глас.
    И ако сам негде стигао, стигао сам изнутра... Милан Младеновић
    Или што би рекао Ничеов Заратустра:
    Ви још нисте ни себе тражили, а нашли сте мене. Тако раде сви верници и због тога је тако мало све вере.
    Дакле ако ти нека ствар упорно изгледа баш онако како ти изгледа, а не према системима на којима су те научили, дај предност ономе што сам мислиш.

    Cela svrha okretanja ka Istoku je potraga za a-logičnošću, ne-pojmovnim! Zašto tražiti logičnosti u "filozofijama" "pevajućeg mišljenja" npr. Lao Cea, kad je ceo Zapad, cela filozofija preplavljena logikom...

    Али том мистиком се некако дошло веома близу рецимо квантној физици или космолошким теоријама... Како?!?
    На западу можемо рећи да је Кантова филозофија близу квантном свету, а и неоплатонизам, у неком смислу и Спиноза остало тешко може бити близу - исувише је детерминистичко.
    И неје све са Истока мистично. Веде јесу, али Пут Змаја (таоизам) уопште није, мада је исказан метафоричким језиком.

    Најзад, кад говоримо о логици - она је ограничена начином мишљења. Једино признајем математичку логику, односно Аристотелову логику у предикатској (математичкој) примени. А кад се такве логике стварно држиш многи појмови постају банални. То нас доводи до питања:
    Да ли је баналност својство појмова којима баратамо?!?

  13. #13
    Zainteresovan član Tegularijus (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    196
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano

    I ja ću samo kratko, pa kad se vratiš, ako budeš hteo, ti opet pokreni temu...

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Љуљушкати се на таласима има неко мистично својство. Сав живот потиче из мора. Али опрез јер човек је средио природу - може и под водом да се добро изгори.
    Са друге стране чварење је тотално неприродно. Који се сисари још излажу сунцу?!? Колико знам то раде само неки гмизавци...
    Ti vidim stvarno ozbiljno shvataš tu "mutnu vodu"... Nije da kritikujem, samo mi je to dosta čudno. Piše da si informatičar, a stekao sam utisak i da se razumeš u fiziku tako da mi je neobično da se zanimaš za takve stvari. Obično "ljudi od nauke" to ne uzimaju ozbiljno.

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Инстинкт је унутрашњи глас.

    (...)

    Дакле ако ти нека ствар упорно изгледа баш онако како ти изгледа, а не према системима на којима су те научили, дај предност ономе што сам мислиш.
    Ovde može da se "prošvercuje" svašta... Šta ti znači ovo "prema sistemima na kojim su te učili"? To može da se protumači kao ne priznavanje nikakvih merila i vrednosti.
    Problem svih "prevratničikih" teorijskih konstrukcija (kakve su postmodernističke) je što one često u svojoj radikalnoj kritici tradicije nemaju meru, tako da su često dosta naivne. Često se u takvim kritikama traži neki radikalan prekid. Želi se promeniti sve. Možda i treba promeniti sve iz korena. Ali neki filozofi (među kojima je pomenutu Đurić) smatraju da su svi takvi pokušaji do sada bili bezuspešni jer su kritike bile jednostrane i nepotpune. Tako npr. Hajdeger kritikuje čitavu logiku od Platona do Hegela smatrajući da je to pripada istoj suštini "logosnog mišljenja" a ne razmatra neke suštinske razlike među njima...
    Da ne dužim... Hteo sam reći da ne treba biti kritičan i ništa ne prihvatati olako. Ma koliko da su privlačna ta učenja sa Istoka kojima se koliko vidim baviš.

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Али том мистиком се некако дошло веома близу рецимо квантној физици или космолошким теоријама...
    :shock: Ovo ćeš morati da mi malo objasniš... malo više..
    Ali to kad (i ako) se vratiš...

    Citat Original postavio Duh Sekire
    Да ли је баналност својство појмова којима баратамо?!?
    Pazi, ima razlike u pojmovnom mišljenju. Ne moraju pojmovi biti tako mrtve konstrukcije nastale po uzoru na matematiku...

  14. #14
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Tuzni_patak
    Filozofske rasprave,knjige, teorije i pravci , po meni treba da budu budilnici koji će probuditi istraživački nagon i talenat u nama.
    Dobro je i pregledati ideje (ALI NE KAO IDEJE VODILJE) .
    Апсолутно се слажем.

    Citat Original postavio Tuzni_patak
    Zašto tako. Kad je pravoslavno , a i mnogo korisnije razmišljati , kako bih se ja razmišljao da sam u njegovoj koži, i onda emocije, osećaje, reakcije i misli pokupiti i preneti kao iskustva natrag u svoje telo....

    Tako em bolje upoznajete svoj misaoni aparat, em imate i decentraciju tj. misaono prevazilaženje oklopa vaših stereotipa...
    Ovo možda zvuči pogrešno , jer prenošenjem u drugo telo , mi ustvari prenosimo i naše okvire i stereotipe. Ali baš razlikom reakcija , naših pretpostavljenih i stvarnih ostvarenih , mi uočavamo razliku izmedju unutrašnje kontsrukcije naše i duše ekperimentalnog pojedinca...

    Prema tome ovaj eksperiment ima dve etape minimalno, etapu naše simulacije i empatije(ne apatije) i etapu kontrole i korekcije , moguće je produžiti i na etapu praćenja.....
    Рецимо да сам разумео, али остаје једно питање, посебно кад експлицитно помињеш православно мишљење.
    Када "улазиш у кожу другога" није небитно да ли си за собом оставио СВОЈА уверења. Погледајмо такав gedanken experiment. Рецимо да желиш докучити како би Иранац реаговао на неки проблем. Није небитно који, али да овога пута не прецизирамо...
    Значи, ти замислиш себе у његовој позицији. Али да ли си ти за ту прилику одустао од својих православних опредељења. Јер тај Иранац је највероватније муслиман. Теби је вероватно бесмислена забрана да се једе свињетина, њему није. Њему је нормално да има четири жене, теби није. Ајде да кажемо, то су само обичаји...
    Али рецимо да он мисли како Куран треба да прописује и свакодневну политику. То би теби можда деловало као ограничавање сободе. Или би рекао зашто Куран, а зашто не Библија. Или би сматрао репресивним неке конкретне одреднице по којима Куран одређује шта ће се радити (шеријатски закон). Ето како је све релативно...
    Наравно, пример уопште није хипотетички. Управо користећи једострано гледање и позивање на "универзалне" вредности Буш прети санкцијама и можда и агресијом на Иран, а то ће касније назвати "мисијом увођења слободе".

  15. #15
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano

    Видим да сам ушао у озбиљнију дискусију па морам напоменути да ја нисам много изучавао формалну филозофију (филозофске системе), али сам стекао неке своје увиде и имам своју логику по којој процењујем стварност. Та логика је субјективна као и било чија логика.
    Можда останем танак кад се треба позвати на туђе мудрости, али бар са овом својом знам да баратам.

    Citat Original postavio Tegularijus
    Ti vidim stvarno ozbiljno shvataš tu "mutnu vodu"... Nije da kritikujem, samo mi je to dosta čudno. Piše da si informatičar, a stekao sam utisak i da se razumeš u fiziku tako da mi je neobično da se zanimaš za takve stvari. Obično "ljudi od nauke" to ne uzimaju ozbiljno.
    Из оваквог твог питања закључио бих да моје ставове априори одбацујеш, па си чак "заинтересован" одакле су ми дошли.
    Као прво, рећи ћу ти да ја себе не видим првенствено као "човека од науке" (а објаснићу и тај појам), ни као информатичара, већ као уметника. Информатичар сам, пре свега "зато што се то тражи", односно зато сам завршио ту школу... Али ја сам ипак заволео добар део свог посла, па као и већина информатичара просто обожавам научну и епску фантастику и све те светове... А гледајући данашње научне теме тешко их је разазнати од фантастике. Не само да небо није граница - ни реалност није више граница
    Оно што ми уопштено смета код данашње западне мисли је то што о апстрактним стварима прича конкретно, па тако и о појму "наука", "људи од науке" - што би по теби означавало неки хомогени појам. Али то уопште није тако. Постоје разне науке које имају разне методологије. Нема ту места некој идеализацији.
    А ако ћемо већ уопштавати, уопштавајмо о научницима као о свим другим људима, о науци као и о другим облицима људске мисли. Наука је као и сваки облик људске мисли у зависности од система те мисли. Наука истина проверава своје премисе да би се дошло до закључака о објективним законитостима, али начин на који се долази до премиса је условљен начином на који одређени научник мисли, односно како је мислио онај на кога се овај позива.
    Ако ћемо о научницима као о људима и они пате од сујете, а научна методологија им често омогућава да своју сујету крију иза ње. С тим у вези, ево пар цитата:
    Многи када се суоче са неком новом ствари, не кажу не знам, већ то није тако. Како је? Онако како смо и до тада знали. Може ли у таквим околностима да се дође до чистих, или назовимо их, нових сазнања.
    Радивоје Пешић, археолог

    Svet se razvija jedino u funkciji jeresi, u funkciji onoga što odbacuje sadašnjost, naoko postojanu i neoborivu. Samo jeretici otkrivaju nove elemente u naukama, umetnosti, društvenom životu. Samo su jeretici večni ferment života.
    E. Zamjatin, Mi drugi


    Citat Original postavio Tegularijus
    Šta ti znači ovo "prema sistemima na kojim su te učili"? To može da se protumači kao ne priznavanje nikakvih merila i vrednosti.
    То значи да нема априорног признавања било чега, посебно онога што ми делује да не стоји.
    Ако се не уклапа у одређени систем, наћићемо систем у који се уклапа... Често и не треба много тражити.

    Citat Original postavio Tegularijus
    Citat Original postavio Duh Sekire
    Али том мистиком се некако дошло веома близу рецимо квантној физици или космолошким теоријама...
    :shock: Ovo ćeš morati da mi malo objasniš... malo više..
    Ali to kad (i ako) se vratiš...
    Ето вратио сам се.
    Ствар је у основи веома проста. Ако је утврђено да је космос стар неких 15 милијарди година да ли нам онда ближе делују хиндуизам и будизам који баратају са милијардама или блискоисточни култови по којима је свет стар 5000 година
    А 60% Американаца данас верује у креационизам.
    Даље, ако знамо да се мисао и даље ослања на оно у чему је укорењена (укључујући ту и религију) видећемо (касније у овом посту) и њена ограничења.
    Иначе, о директним сличностима између Веда и савремених космолошких теорија сам већ и овде писао, а то би могло завредити и посебну тему (само не знам да ли овде, на Филозофији).
    Такође написао сам један рад који се зове Физика, свест и креативна имагинација поводом светске године физике. Нажалост, САНУ ми није одобрио сажетак рада. Можда узроке можемо тражити у ограниченостима научника о којима сам писао горе.
    Дакле могу ти послати рад, могу и овде објавити неке изводе ако има заинтересованих. Реч је о једном повезивању савремене физике, проучавања свести, религијске мисли и неких филозофских ставова (највише сам се бавио Кантовом филозофијом у том смислу).

    Citat Original postavio Tegularijus
    Ne moraju pojmovi biti tako mrtve konstrukcije nastale po uzoru na matematiku...
    А по чему је то математика мртва
    Сер Роџер Пенроуз је велики заговорник "математичког платонизма". По тој теорији математички појмови имају значење у реалном свету. Чак и све оне некада егзотичне Лапласове и Фуријеове трансформације нашле су своје место у квантној физици или теорији информација.
    А гледе појмова... Па рецимо да и Фибоначијев низ делује много животније него Бушово "увођење демократије".

    Citat Original postavio Tegularijus
    Hteo sam reći da ne treba biti kritičan i ništa ne prihvatati olako. Ma koliko da su privlačna ta učenja sa Istoka kojima se koliko vidim baviš.
    Па треба ли или не треба бити критичан?!?
    Ја не прихватам некритички ни источна учења, њих има разних... само ми нека делују логичније од свакодневне "логике" која преовладава на Западу.
    Шта је оно што их чини логичнијим
    Према источним системима (а и на западу је било дако у време антике и паганства), апстрактни појмови остају апстрактни, док њима западњаци сада (у протеклих пар хиљада година) дају конкретна значења. Проблем је што се конкретним (партикуларним) значењима даје "објективан", "универзалан" карактер.
    Такве апстракције су пре свега "Бог" и "Апсолут", као најзначајније, затим "добро" и "зло", па неки други морални појмови, све до генерализација типа "наука", "модернизам"... или оних приписаних одређеним народима.
    Дакле на Истоку:
    1. Апстрактни појмови остају апстрактни и недокучиви.
    2. Конкретни појмови се могу упоређивати само једни према другима и имају субјективно значење.
    3. Људи се обраћају конкретном (одређеним боговима) и знају да се обраћају само конкретним, партикуларним аспектима.
    На Западу:
    1. Апстрактни појмови су дефинисани експлицитно (хришћанство, ислам*, јудаизам) или имплицитно (опште хуманистичке вредности; наука још не зна смисао свега, али ће га сазнати; Апсолут се не признаје, али се на његово место смешта нешто друго...)
    2. Конкретни појмови се одређују према тако дефинисаном апсолуту.
    3. Људи се обраћају тоталитету (Апсолуту) и вредности које за себе траже сматрају универзално добрима не разматрајући туђу перспективу.

    Ето зашто мишљење које сам назвао источним сматрам логичнијим.

  16. #16
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    S obzirom na to da se bavim postmodernom umetnoscu, tj. kritikom ove, dostavicu ovde nesto u vezi sa njom, sto ce svakako pribliziti pojam postmoderne i u filozofskom smislu, jer ne odstupa mnogo. Stavise, u postmoderni je filozofski, mnenjski (laicki, novinarski), umetnicki ili bilo koji drugi (kon)tekst jednak, tako da je moguce da citanje ovog materijala na koji bih vas uputio moze mnogo da pomogne.


    Najpre link ka tekstu Jasmine Ahmetagic, Fantom postmoderne:

    www.omnibus.ba/povremene/jasmina_izraz.pdf

    Lako je za citanje, a radi se konkretno o kritici postmoderne knjizevnosti (kaze, opet, primenljivo je i na filozofiju).


    Potom link ka tekstu Miska Suvakovica, koji je jedan od najvecih domacih zaljubljenika u postmodernu umetnost. Inace, filozof je po struci.

    www.mi2.hr/radioActive/past/txt/04.suvakovic.filozofskeigracketeatra.rtf


    Na kraju, moja polemika i misljenje (u procesu) o postmodernom teatru i postmoderni uopste (mozete se i ukljuciti ako zelite):

    http://burgija.6.forumer.com/viewtopic.php?t=3

Slične teme

  1. Šta zamerate..?
    Autor Psihologue u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 23.07.2007., 11:03

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •