Kiša

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi.....

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta...

(Zak Prever)

BJEŽI KIŠO S PROZORA

Pada kiša napolju
kaplje mi po prozoru
a ja sama kod kuće
sjedim, plačem, tugujem
ne znam šta ću od sebe
Bježi kišo s prozora
bježi kišo s prozora
bježi kišo s prozora
da te nije sad bi' ja
svoga dragog ljubila
Kiša joj govorila
kiša joj govorila
sjedi curo kod kuće
jer on nije za tebe
on je sada kod druge
Ti si kišo lažljiva
ti si kišo lažljiva
mene dragi ne vara
ja sam njemu najdraža
bježi kišo s prozora

(Crvena Jabuka)


prava pesma za ovaj kišni dan

stajala je na prozoru i gledala kishu....on je sedeo na krevetu chitajutji nekakve novine....gledala je macu ispod stola u oblizhnjoj kafani....kisha je padala a maca je sqpljena sedela ispod stola....prazna vlazhna ulica....i to mache ispod tog stola....i ta kisha....


mom velikom prijatelju ernestu hemingveju....

Curi od jutros od cetiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše...

"O kiso, duga i neprestana
poslednjeg dana u godini sedim
u svojoj glavi i pisem
dok nebo uvezbava pljusak mislim
moje oko i slika koju gledam
nisu jos uvek ono sto vidim
vazduh poprskan krvlju
samo ono sto damo zaista smo imali..."


(Branko Miljkovic)

BARBARA


Seæaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena oèarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Seæaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Seæaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan èovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrèala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena oèarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Seæaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa èak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako sreænu

Na tvome licu sreænom

Nad tim gradom sreænim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožða

Vatre, èelika, krvi…

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i oèajne

A nije ni onaj potop više

Gvožða, èelika, krvi…

Veæ prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.

Zak Prever

LEPTIR

Imao je jedan dan
i jednu noć
u praskozorje je počela kiša
i šta da leptir uradi
za jedan kišni dan
i za jednu kišnu noć



Miladin Berić

U dvorištu, na kamenju, napravila se krasta od zemlje stvrdnute od kiše.

"Prije kiše snimaju se filmovi i peru automobili. Poslije kiše love se gliste, beru gljive i skače po barama, ali za vrijeme kiše ja sjedim doma, slušam
Balaševića i zamišljeno gledam u prozorska stakla."

Rain fell this mornin', make me feel so bad
on account of my baby walked off with another man.
Like takin' eyesight from the blind man and money from the poor
that woman took my lovin' and walked on out that door.
And it sure got cold after the rain fell,
not from the sky, from my eye.

Somebody, can you tell me just what make a man feel this way?
Like river without its water, like night without a day.
And it sure 'nuff got cold after the rain fell,
not from the sky but from my eye.

If you're home early in the mornin' you hear that rain to fall,
with thunderbolts and lightning the wind begins to call.
Your worry's superficial 'cause you slept on through the night
but stormy weather keep you wond'rin' if ev'rything's all right.
And it sure 'nuff got cold after the rain fell,
not from the sky but from my eye,
not from the sky, from my eye.

Oblak pod svodom
vezuje nebo i zemlju
kapima, vodom.

O, Bože, već petnaest minuta stojim iza žute crte Molimo Vas, čekajte ovde. Pa samo ih je dvoje ispred mene. Aleluja! 25min čekanja i druga sam. Ma, radi li ta žena iza stakla nešto!?
Dobro, bar će kiša prestati da pada. Kosa mi još mokra. Heh, kad ja neću kišobran, da mi ne razvuče pletenu torbu…
Petnaest minuta do četiri, Ljuba će mi zbrisati. Ma dobro, nema veze, ionako moram sutra nanovo po Ugovor. Valjda, ako se umilostive danas. Ljuba će biti ljut što danas nisam svratila. Drrring ! Stigla mi poruka, da li da vadim cvikere ili ne? Ma, mogu ja to i ovako da pročitam, dugačke mi ruke.
-Sledeći ! – vidi molim te, još ja zadržavam red. : )) Trpam telefon u tašnu i završavam posao na šalteru. Hihihihi, sad su ovi iza mene nervozni, jer je gospođa s punđom iza stakla morala par puta da prošeta zbog mene. Oteeeglo se.
It be done.
I šta sad? Da zovnem taxi? Ima da mi uzme za 15min pola meseca Interneta. Onaj iz obezbeđenja i dalje pilji, koji mu je andrak!? A kiša opet pljušti, nije ni čudo, skoro sat vremena sam provela u banci. Stala, pa ljuljnula opet. Hm, e pa, daso: Izvinite, imate li cigaru možda? I ode tri dana nepušenja u dim.
I naravno da mogu da sednem tu da izdimim dok se ne smiri pljusak…
I, najzad čitam poruku, telefoniram, kuckam nove (sa sve cvikama, nek ide život). Hm, i ovaj iz poruke briše kući, čujemo se vidimo se sutra, preksutra…
Idem ja do moje kume, kući je valjda, maznuću joj neki kišobran, taxi ima da me oleši po ovakvom vremenu, a ionako je kiša opet stala, na trenutak.
Tapa, tapa, tap, iza ćoška - TI ! –Otkud ti!? –Otkud ti!? – ko dva papagaja uglas. I smeh. Pa ja u banci u njegovom kraju, žuri, stranka ga čeka, da otvori kancelariju. Parkirao se tu niže, gore nije bilo mesta. ‘Aj’ na kafu. –kaže. -‘Ajd.’ -posle godinu i po.
I kiša je stala.

Košnica zuji za
odocnelom pčelom.
Oluja huji.