Jeziva sličnost naših života...

Da li ste razmišljali o tome da vam je sve unapred određeno? Čak i u ljubavi i seksu...
Kako zamišljate sebe u starosti?
Da li mislite da je životni cilj imati porodicu, posao, kola, stan... The End.
Ne govorim o sudbini, naprotiv. Govorim o stvarima koje prihvatamo zdravo za gotovo.
Nemam ništa protiv porodice, samo mi je malo, pa, trulo to prihvatanje društvenih običaja (u nedostatku boljeg izraza) kao apsolutno ispravnog i jedinog puta.
Pa se čovek, onda, može zapitati - koliko je zaljubljivanje istinito? :shock:
Glupa tema...
Zašto ovde? Pišite o onome što želite od ljubavi.
KAKO ZAMIŠLJATE SVOJ ŽIVOT (budućnost) I NJEGOV KRAJ?

Odakle da počnem...

Ne bih izjednačavao pojam zasnivanja porodice sa posedovanjem materijalnih dobara.

Ništa nije unapred određeno. Čak i da jeste, takvo razmišljanje dovodi do letargije i/ili defetizma, što dovodi do toga da ti se ništa i ne dešava, jer ništa i ne radiš.

Šta želim od ljubavi? Ne želim. To mi zvuči kao oni tripovi da će tada nešto veliko da se desi koje će izmeniti naše živote iz korena i bla, bla. Nešto će da se desi, da. Doći će do promena, da. Vremenom.

Kako zamišljam svoju budućnost? Vezano za ljubav. Zavisi. Ponekad se tripujem da se nikad neću zaljubiti. Nekad sam se nadao da hoću. Ovih dana verujem da prema jednoj osobi gajim neka osećanja koja su iznad prostog simpatisanja, ali sve je to nesigurno, pre svega jer ona ne misli isto o meni. Verovatno ću se vremenom ohladiti, u nekoj meri. Uvek mi ostaje nada da će se pojaviti meni bliska duša koja će me i koju ću voleti, ali nada je slaba uteha. Blah, blah.

I tako, verujem da zaljubljivanje može biti istinito, ukoliko u to veruju (oboje).

Svoj zivot i njegov kraj zamisljam sa tri sissate ***** u krevetu.

Svoj zivot zamisljam: DOK SAM ZIV, ZIVIM ... A KADA UMREM, NE ZIVIM ...
Citat: Tko leti taj vrijedi, tko ne leti taj ne vrijedi ...

dobro jutro.....

ne mogu da ga zamislim....ali verovantno ce liciti na zivot mojih roditelja, izmenjen u manjoj meri..ako nesto ne uradim. a verovatno necu uraditi...dosadno dosadno dosadno... gde ne vidis svoje postupke i greske

ili ce biti potpuni pakao, potpuno suprotno.

eheheh...ili kako

hm....kao vecitog paraziat...kad mi roditelji umru pocinjem da prodajem jedno po jedno...na kraju pocinjem da pusim kite da bih platila net...dolaze mi na kucu..mada vise nisam toliko trazena...molim ih za seks...da mi plate...oni mi daju jer su dobri.
umirem tako sto gurnem prste u kuvalo.

ilis cen. dva...udajem se za medveda koji me zaebava...i odbijam razne prilike jer su i moji bili valjda verni...pa ne eksperimentisem i ne istrazujem

bljak smorila sam

pa u stvari d anema mene mozda im ne bi bilo dosadno....ovako mene rane..ne bi morali...znaci da su dobri..eto imam poen za NC

Lexa:

Nemam ništa protiv porodice, samo mi je malo, pa, trulo to prihvatanje društvenih običaja (u nedostatku boljeg izraza) kao apsolutno ispravnog i jedinog puta.

Kliknite za proširenje...

kojih obicaja? a kako bi ti? sta bi ti bilo ok?
ti si nova qchka

Devilishgirl:

tako da znam da necu biti od onih kojima se zivot posle udaje sastoji od posao-kuca-tv/net-krevet..i neke tako glooposti, ucmalost..

Kliknite za proširenje...

ahahah ja bas mislim da oces...ti si shtreber

...necu da ostarim...
znam samo da kad budem bila baba(ako dozivim),da necu izlaziti iz stana,kuce gde vec budem zivela,jer ce me mali klinci zayebavati!!!!!kao shto sam ja to radila matorcima....

PLESsitnihDEMONA:

Svoj zivot i njegov kraj zamisljam sa tri sissate ***** u krevetu.

Kliknite za proširenje...

jebemliga ***** su prave a ne ove zene koje se ne bave prostitucijom...!!! sto to neko konacno ne kaze!

Prihvatam samo da zauvek ne postoji. Nadam se da cu svoj zivot provesti najbolje kako umem, sa zenom koju volim.Da cu gledati kako moje dete odrasta. Kako lici na mene. U njemu vidim produzetak svog bitisanja, ma kakvo ono bilo. U njegovom liku, pokretima, recima, ponekad vidim deo sebe. Sa njim prozivljavam ponovo svoje detinjstvo...
Jedini strah koji imam je da nadzivim moje najdraze. Da gledam kako odlaze oni koje volim a ja ostajem sam i zivim u uspomenama na njih.
Zelim da odem pre njih, ma gde to bilo.Negde gde mozda postoji nesto ili je vecita tama. Nebitno.

zhivot se ne zamishlja .... zhivot se zhivi .... no to je samo krilatica.....zamishljam se u materijalnom proseq....u mentalnom talogu....a shta tje biti....ni danas nije kao shto sam planirao....

ja cu da odem na selo...i da gajim povrce...meni je nekako poenta zivota u jednostavnosti...
ne u obicnosti...jednostavnost i obicnost su razlicite kategorije...
ovo pricam kad omatorim...
neki unutrasnji sadrzaj zivota se podrazumeva...o tome ne bih sad...

do tada...kako zamisljam svoj zivot...ja ga ne zamisljam, ja ga zivim...i to je tesko...u smislu da stisnes muda i krenes za svojim snovima...
tu tek shvatis sta zaista zelis...a s druge strane shvatis i da nije tako nemoguce ostvariti sta zelis...i shvatis i kako ljudi mnogo vise vole da mastaju nego da rade...
to je bezbednije...tako nikad ni ne saznas koliko su ti snovi daleko od tebe...i koliko si zapravo konformista...bez snage da promenis bilo sta u svom zivotu...

ma povrce, bre....

Lexa:

Da li ste razmišljali o tome da vam je sve unapred određeno? Čak i u ljubavi i seksu...
Kako zamišljate sebe u starosti?
Da li mislite da je životni cilj imati porodicu, posao, kola, stan... The End.
Ne govorim o sudbini, naprotiv. Govorim o stvarima koje prihvatamo zdravo za gotovo.
Nemam ništa protiv porodice, samo mi je malo, pa, trulo to prihvatanje društvenih običaja (u nedostatku boljeg izraza) kao apsolutno ispravnog i jedinog puta.
Pa se čovek, onda, može zapitati - koliko je zaljubljivanje istinito? :shock:
Glupa tema...
Zašto ovde? Pišite o onome što želite od ljubavi.
KAKO ZAMIŠLJATE SVOJ ŽIVOT (budućnost) I NJEGOV KRAJ?

Kliknite za proširenje...

Ti ochigledno zaboravljash da smo svi ipak samo ljudi i da na ovaj ili onaj nachin svi prolazimo kroz isti zivot. Neko bolje neko gore. Nema tu mnogo mudrosti. Zivot je dubok u svojoj jednostavnosti.

"jeziva slichnost nashih zivota"
Uh... pa idi skachi iz aviona ili hvataj zmije. Be different!

?:

dobro jutro.....

ne mogu da ga zamislim....ali verovantno ce liciti na zivot mojih roditelja, izmenjen u manjoj meri..ako nesto ne uradim. a verovatno necu uraditi...dosadno dosadno dosadno... gde ne vidis svoje postupke i greske

ili ce biti potpuni pakao, potpuno suprotno.

eheheh...ili kako

hm....kao vecitog paraziat...kad mi roditelji umru pocinjem da prodajem jedno po jedno...na kraju pocinjem da pusim kite da bih platila net...dolaze mi na kucu..mada vise nisam toliko trazena...molim ih za seks...da mi plate...oni mi daju jer su dobri.
umirem tako sto gurnem prste u kuvalo.

ilis cen. dva...udajem se za medveda koji me zaebava...i odbijam razne prilike jer su i moji bili valjda verni...pa ne eksperimentisem i ne istrazujem

bljak smorila sam

pa u stvari d anema mene mozda im ne bi bilo dosadno....ovako mene rane..ne bi morali...znaci da su dobri..eto imam poen za NC

Kliknite za proširenje...

E, ovo mi je diglo raspoloženje!

Vi ništa niste razumeli, rekla bih...
Ovo je poenta mog pitanja:

Devilishgirl:

...uzasno mrzim obicnost, tako da znam da necu biti od onih kojima se zivot posle udaje sastoji od posao-kuca-tv/net-krevet..i neke tako glooposti, ucmalost..[/b]

Kliknite za proširenje...

Ma, kako ti znaš? Šta god da uradiš život ti se svede na isto. Ako umeš da uživaš u njemu, blago tebi, ako ne umeš - svuda ćeš da nađeš napaćene duše koje imaju isti problem.
I kakve veze imaju fraze (ja život živim, ne zamišljam ) sa bilo čime?
Ma, kako god da ga živiš svede se na isto. A što više bežimo od učmalosti sve nas više stiže. Nisam depresivna, gledam ljude. Svi su podlegli. Svima se dešava isto.
Retki ostvare poneki svoj san koji ih, opet, ne usreći bogzna kako...
Svi mi živimo. I dok se okrenemo - život je prošao...
Zašto nam i ružni događaji iz prošlosti deluju naivno i slatko?
Zašto ljudi pamte prvi poljubac?
Šta je u njemu toliko posebno?
Svako od vas se zapitao - kakav bi mu život bio da je ostao sa tom osobom...
A posebna su priča brakovi zbog trudnoće. Ko misli drugačije slobodan je da se žali:
Više se brakova sklopi zbog bebe nego zbog ljubavi :shock:
Čak i danas!!! Pored toliko načina da se to spreči.
Pogledajte oko sebe, te su priče skrivene, ali ih je vrlo lako otkriti.
Jezivo.
Mislite da se to neće, nikako neće desiti i vama?
To ili šta slično, za one u "srećnom braku"...

kako se svede na isto? ajde daj konkretan primer!
i nije fraza...hoces da ti dam primer iz svog zivota?
pre tri meseca sam imala koncert sa orkestrom...i tacno onako ko sto sam htela...puna sala...izasla u novinama...ustali ljudi pa tapsu...a za sto sam morala da deljem dve godine uz zavrsavanje faxa u SCG, bunarenja stipendije za USA (i dobila sam, celu za celokupnu magistraturu), pa onda da opravdam stipendiju stalnim angazmanom za svaku glupavu americku proslavu (ko svira - ja!)...
i tako je meni sve to palo s neba i sve se svede na isto?
imas li ideju koliko mora da se sedi i delje da bi mogla uopste da sviras jedan koncert u dve nedelje?

hoces jos malo primera??? pukla sam sa parama 3 meseca posto sam dosla....placena skola ali nista drugo...i onda sam radila kao obezbedjenje...pa stoj ti 13 sati na jamajkanskom vasaru i pretresaj crnce a sutra se lepo obuci pa idi da sviras!!
pa onda hip-hop koncerti...imas li ideju ko dolazi na te koncerte i sta moze da ti se desi kad preturas crncu od 2 metra po dzepovima pa mu jos nadjes dop?
i jel zivimo isto ti i ja???

i kao sto vidis nije fraza da ja zivot ne zamisljam nego ga zivim...ali neko ko svoje dupe nece ili ne ume da pomeri 2 cm od roditelja to ne moze ni da shvati....

i argumentuj tezu kako se sve svede na isto...ne kapiram...razni ljudi, razna iskustva...ni bolja ni gora...prosto drugacija...
cini mi se da ljudi koji odustanu od zivota krenu da poravnavaju lenjirom sve okolo da se ne bi osecali bezveze...kao sad se sve svede na isto i nema veze ni ko si, ni sta radis u zivotu ni sta zelis...
ma da znas da mi je vise muka od teoretisanja...idi pa uradi nesto pa posle gradi teorije! vidi koliko ce to na tebe samu da utice...bilo kakvo novo iskustvo...pogotovo ekstremnog tipa...pa onda izvuci poentu sama....

eto otvorila sam vam dusu...wuahaha....

i da dodam jer je poenta mozda nejasna...sta god da uradis ili ne uradis u zivotu, racuna se...neces biti na istom mestu ako se pomeris, po cistoj logici stvari...to sto neki zovu sudbinom su tvoje odluke...a provali sama koliko ih donosis samo u jednom danu...

uf,kako konfuzna tema :? ...ali,zanimljiva
ne,ne mislim da nam je sve unapred odredjeno 8)
da,cini se da postoji pattern i neko logicno objasnjenje zasto nam se odredjene situacije ponavljaju ili zasto se mnoge stvari desavaju bas nama...to izazivamo svojim ponasanjem i onim cime jesmo...blah...nema to veze s nekom predestiniranoscu.
sebe zamisljam...hm...na nekoj tropskoj plazi,sama s papagajem ili nekom drugom zivotinjicom,u hladovini palmi prevodim nesto za UN ili neku slicnu "organizaciju",kuckam na laptopu,a u pozadini marenga...i povremeno se zakacim na krstu da vidim sta mi radite ma,otkud znam! :? to niko ne moze da pretpostavi,ne znamo gde cemo biti za 3 meseca,a ne... hm,da...mislim da vise nikad necu voleti nekog onako bash bash...mada,smem li da tvrdim sa sigurnoscu? pa ne!
uostalom,o buducnosti ne vredi razmisljati-obicno sve bude onako kako nismo planirali,tako da...toliko o "sudbini" :wink:

Kuca u predgradju, kola na rate, vikleri na glavi, pijani muz koji gleda TV, troje djece koja arlaucu okolo ne, hvala...

U zivotu pokusavam da radim stvari, koje me cine srecnom... Da li se one razlikuju od stereotipa ili ne, zaista mi nije vazno...
Tesko sam se otrgla od potrebe da ispunjavam ocekivanja mojih najblizih, i ne pada mi ni na kraj pameti da ponovo upadnem u taj film... Ma, koliko oni mozda bili razocarani...
Za ostale ljude apsolutno me zaboli dupe...

ja sam uvek mislia da ću imati običan...najobičnji život... i bila spremna na to od svog detinjsva...
sve me zeznulo...čoveče...sve...
ništa nije tako kako sam zamišljala a neće ni biti...
zato ne zamišljam više, ne vredi...

Au, od ove Lexe me podilaze žmarci... A ni Gazdarica nije bolja.

Možete da imate petoro dece i da vodite aktivan život (mislim na to da nalazite vremena i za sebe i za njih), a možete i da budete samostalni i da svejedno blejite pred TV-om (na net-u) svo vreme. To je na vama. I suprostavljanje stereotipima je stereotip (onaj o nezavisnim osobama koje staju nasuprot društvenih normi, koje su tu kao samo da nam napakoste, jes vala).

Ono što mnogima nije jasno jeste da svako od nas jeste jedinstven, ali ne i jedini na ovom svetu. Nismo čak ni jedini u svom sopstvenom...

I za brak iz obaveza i pijane muževe... Kome nije do toga uvek može da izabere drugi put. Eventualna osuda okoline predstavlja problem isključivo onima koji nisu sigurni u sebe. Ako ne želiš da sa nekim provedeš život, nemoj se ni zavlačiti u šeme tipa sa nekim sam da ne budem sam/a, a i zaboravite na potpuno neobavezni sex, tj sačuvajte obavezu da pazite pritom na sebe i šta radite. Uzroci i posledice.

Bas ti hvala na savjetima... Znas, nisam to do sada znala bez tebe...

-----------------------------
Prilicno me mrzi sada da pisem bilo sta (popila sam kafu i skinula recepte koje sam trazila, pa je vrijeme da brisem dalje), ali cu se ipak osvrnuti na pominjanje stereotipa...
Ja rekoh da mi nije vazno da li se moji postupci razlikuju od stereotipa ili ne, a ne da im se po svaku cijenu suprotstavljam... To je glupo, bas kao sto je glupo i ponasati se potpuno u skladu sa njima... Iliti, glupo je oblaciti se iskljucivo po posljednjoj modi, ali je isto tako glupo odbacivati nesto sto ti se dopada, samo zato sto je ultra moderno...

I ja iskreno priznajem da sam imala problem u oslobadjanju od mehanizma ispunjavanja zelja svojoj porodici...
Svaka cast onome ko nikada nije bio opterecen time...

Onaj dio o vezama samo zato da ne bi bio sam, potpuno ti je suvisan...

Ovde izgleda postoji samo različitost, ne 'jeziva' sličnost života Ako su neke stvari OK, uopšte ne vidim razlog da bi one bile jezive, samo
zato što su 'slične', ili ustaljene...

Ok, grozite se vi i dalje porodice, muža, dece... I budite različiti; ja ću da budem slična većini, koje izgleda nema na ovom forumu; ali ću zato biti jezivo drugačija od vas...

Da, zamišljam i očekujem belu kućicu u cveću, muža, decu, letovanja i zimovanja sa njima; zamišljam dečje boginje, polazak u školu, prve njihove ljubavi, suze, sreće, izlaske... Da li ću pored toga biti ispunjena? Hoću, bar mislim da hoću... I ne mislim da sam 'podlegla' nečemu, niti to 'želim da me ne bi okolina osuđivala' To sam ja, to ja želim.

Cenim ovde jedino odgovor od anakin, ona je svoj put odabrala i stvarno poštujem da je neko drugačiji, onaj ko zna šta je to drugačije što želi i ko se potrudi da to i dostigne...
'Ajde ti Lexa reci... kako ti želiš da svoj život živiš drugačije? I ti devilish... Šta znači samo - neću da budem kao svi ostali; šta to znači, kakve ćete da budete, šta je to po čemu ste drugačije? Zar je dovoljno samo - 'neću da budem...' Ne, recite šta hoćete...

/sorry gurmanci, nisam videla tvoj prethodni post :wink:

@Gazdarica

Izvini na mom stilu pisanja i prezentovanja sopstvenog mišljenja, shvatam da sam uvek konfuzan i da to na svašta liči, ali da se izjasnim, nikog ne savetujem (u principu, sve što ističem je samo ukazivanje na opcije, da bih izbegao karakterisanje da se radi o pametovanju drugima ponekad pribegnem tome da predstavim više različitih opcija, što ovaj put nisam učinio). I bez spominjanja kafica i recepata, nisam ni imao nameru da ulazim u hejterske rasprave (sad ne znam dal treba obema da se čepim ili da pričam kako sam, eto, sipao vodu stoci, istovario prikolicu deteline... i sve mi je ravno).

I suvišni deo je više išao jer me iritira to prezentovanje braka u najgorem svetlu i omaložavanje motiva za ulazak u istih (Lexino isticanje problema bebe, koje jeste tačno, ali nije obavezno 'tragično', tvoje spominjanje pijanog muža...). Svestan sam toga da ste vas dve osobe koje su dovoljno samosvesne i sposobne da dobro promisle kako ne bi olako (ikako) uletele u takve priče, ali to vam ne daje za pravo da ih ističete kao 'izvor svih zala'. Moj utisak vašeg izlaganja, ponovo.

Što se tiče sticanja nezavisnosti od mišljenja svoje okoline, mogu ti samo reći da jeste izvodljivo, ali je cena možda i prevelika. Nije tema o tome, da ne detaljišem. Opet, to je samo lično mišljenje zasnovano na nekim opažanjima i iskustvima koja ne moraju biti tačna.

snoshaj efendija:

Prihvatam samo da zauvek ne postoji. Nadam se da cu svoj zivot provesti najbolje kako umem, sa zenom koju volim.Da cu gledati kako moje dete odrasta. Kako lici na mene. U njemu vidim produzetak svog bitisanja, ma kakvo ono bilo. U njegovom liku, pokretima, recima, ponekad vidim deo sebe. Sa njim prozivljavam ponovo svoje detinjstvo...
Jedini strah koji imam je da nadzivim moje najdraze. Da gledam kako odlaze oni koje volim a ja ostajem sam i zivim u uspomenama na njih.
Zelim da odem pre njih, ma gde to bilo.Negde gde mozda postoji nesto ili je vecita tama. Nebitno.

Kliknite za proširenje...

:shock:
Исто!
Не могу да верујем да си ТИ у стању да напишеш нешто са чиме се и ја у потпуности слажем!