ЈAМA ПЕРНA КОД БОСAНСКЕ КРУПЕ КРИЈЕ И КОСТИ СРПСКИХ СТРAДAЛНИКA ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РAТA

ИСТОРИЈА СЕ ПОНОВИЛА

У Перну су и у Другом свјетском рату бацани Срби. Истина је скривана "у име братства и јединства", злочинци су остали некажњени, а жртве су ћутале на дну јаме, каже Душанка Трнинић

БЕЗДAНA јама Перна у Боканима код Босанске Крупе, у којој је недавно почела потрага за најмање седам српских бораца, ратних заробљеника који су ликвидирани 1995. године, крије, изгледа, још једну велику и страшну тајну.
Истраживање масовне гробнице у јами, које је отежано због мина, пробудило је још увијек жива сјећања на страшни злочин који се на овом подручју десио у Другом свјетском рату, далеке 1941. године. Тада је почињен прави покољ српског живља, али је истина дуго заташкавана, тако да је мање-више остала непозната.

Са жељом да истина коначно изађе на видјело, нашем листу се обратила седамдесетдвогодишња Душанка Трнинић из Лакташа, чија је покојна бака Стана Кнежевић била једна од ријетких која је преживјела покољ који су муслиманске усташе извршиле над Србима на овом подручју прије 64 године.
- Истина је предуго скривана. У име братства и јединства онај прошли режим није дозвољавао да се именују злочинци, а жртве су ћутале на дну јаме - каже Душанка Трнинић.

Она се сјећа да је њен отац послије рата у неколико наврата покушавао јавно да проговори о страшним злочинима у Перни, али је наишао на зид ћутања. Нико није желио да објави његово свједочење.
- Вјероватно је то један од разлога због којих се злочин, нажалост, поновио и у овом прошлом рату - тужно вели старица.

Како наводи Душанка, њена бака Стана преудала се у околину злокобне јаме тридесетих година прошлог вијека. Удала се за богатог повратника из Aмерике Илију Кнежевића.
- Покољ српског становништва у бихаћком, крупском и цазинском срезу почео је крајем јула 1941. године. Предводили су га муслимани који су били регрутовани у усташке формације Независне државе Хрватске - рећи ће Трнинићева, која је до доласка у Бокане са родитељима живјела код Босанског Новог.

Душанка се сјећа када се њена бака Стана, послије вишенедјељног скривања и лутања по шумама, довукла до њене куће.
- Била је ван себе од страха и патњи којих се нагледала. Успјела је да нам исприча какав се пакао десио код јаме Перна. Према њеном свједочењу, усташе су најприје одвеле мушкарце, а потом се вратиле по жене и дјецу. Несрећна дјеца нису ни знала куда их воде, све док нису стигли пред јаму. Живе су их бацали унутра - каже Душанка Трнинић.

Њена бака Стана, која је са још неколико жена успјела да побјегне из колоне смрти, сакрила се у шибље и одатле, скамењена, посматрала усташко иживљавање над женама и дјецом. Према њеном свједочењу, усташе је у крвавом походу зауставила киша, а она је побјегла главом без обзира дубоко у шуму. Тек послије неколико недјеља смогла је храбрости и дошла до села.
Стана Кнежевић умрла је од тифуса 1943. године у фашистичкој офанзиви на Грмеч и подгрмечка села.
- Њена прича остала је жива, али нико није желио да је слуша. Могли сте ризиковати да вас оптуже за нарушавање братства и јединства. Не знам ко би га нарушио када Срба тамо више није било - огорчено каже Душанка.

Због свега што се у тој јами дешавало, она је увјерена да кости несрећника из јаме, како оне из 1995. године, тако и оне из Другог свјетског рата, морају изаћи на свјетло дана.
- Оне ће бити најбоља препрека свим манипулацијама и опомена да се тако нешто више никада и никоме не деси. Уколико свијет жели праву истину, нека уђе у јаму. Истина ту лежи више од 60 година, али бојим се да никоме не треба - рекла је на крају Душанка Трнинић.
Иначе, истраживање јаме Перна почело је недавно, а обавља се у изузетно тешким условима. Деминерски тимови до сада су разминирали преко стотину мјеста. У истраживању учествују и антрополози и спелеолози, а пронађени дијелови људских поткољеница старих између десет и тринаест година, казују да су истраживачи на правом путу.

Извор:"Глас српске"