Zemlja

Jednom ćemo i mi biti pra pra...

Da, svi mi jednoga dana bićemo prapra...
Neka.
Tako i treba da bude -po redu vožnje.

Ali bilo bi lepo kada bi svi ljudi, dok su ovde, imali ovako zadovoljna i srećna lica,
kao na ovoj slici srećne porodice, koja je obišla svet.





Samo ni blizu nije tako.
Većina ljudi na svetu je smrknuta, zabrinuta,uplakana, besna...nesrećna.

A četiri jahača Apokalipse jašu li jašu.

Dokle?

Cetiri jahaca su tu sa ciljem, jer da je sve kako bismo mi voleli ova nasa zemljica bi odavno bila prenaseljena, i polako bi ljudi spadali sa nje! E, sad, problem naravno pravi covek, koji se cesto igra Boga, i pokusava da ukroti prirodu, ali priroda ipak nalazi nacina da stvari nastave da teku svojim tokom...

Na Zemlji još uvek ima mesta za sve.
I hrane bi bilo za sve, kada se jedni ne bi prežderavali i tovili,
a drugi umirali od gladi.

Četiri jahača Apokalipse danas su plaćenici politike moćnika -
gospodara Sveta.

"O-o-oh! bratici, - kazao je jedan slezuci ramenima, na koja je bio nabacen odozgo plavi ogrtac, - o-o-oh! eto, kad treba sejati - i sejati.
- Jest, bas bi bilo vreme, prihvatio je drugi. Zemlja je postala socna, sva se probudila!
- Sta ces da radis, bozja je volja!
- Tako se sre raduje, kad izadjes u okolinu: dve kišice je poslao gospod - odozgo je zagrejalo zemljicu - orna je, mekana, sva vlaga je upivena, sasla dole, tako bih, eto, cini mi se, sam legao i pokrio se grudvom, porastao bih, boga mi, porastao bih!|

Nema većeg blaga od zemlje.
Zemlja je sve.
Kakvo god seme da baciš u nju, nići će i daće plodove.
Prava je čarobnica i samo ona zna da izvodi takve čarolije.



Plodna je i rađa
Po tome joj je žena slična, kao da joj je sestra.

I zbog zemlje i zbog žene se nekad i mrzi i ratuje i ubija.

Mada bi bilo bolje da nije tako.

Zato je u zenskom rodu....Zemlja, Tera, Gaja,Plava planeta.jer je majka..

Evo ovo je Zemlja, kako je ja dozivljavam....

To bi trebalo da bude prava mapa -"raspored strateškog naoražanja na svetu".

I bila bi, da nije sile, pohlepe i gluposti.

Puštam da mi i ruke i noge urastu u zemlju kao korenje.
Samo mi je još glava u oblacima.
Ali neće ni ona dugo.

Jak je Atlas, izdržaće, a mora i da odsluži kaznu.

Ali šta je Gea zgrešila da trpi sve nas?

Danas mi se cini da Gea trpi zbog nas neku vrstu svraba
,,,mnogo smo nestasni...

Prvobitni greh je izgleda bio tako sladak
da od tada Adam i Eva nisu mogli više da se zaustave.

Sve do današnjih dana.





Zato se Gea sada toliko češka.

Jabuke na 101 nacin
mljac.

Ne znas da li ih je lepse brati ili spremati.

To mi lici na tantricki recept....tu treba
dosta strpljenja i vestine da se primeni....
inace ce Gea da negoduje,a njeno
nezadovoljstvo je straaaasno...

Neće Gea da negoduje.
Ne češka se i ne vrpolji se ona samo tek tako



Dokaz iz Kapadokije.
Čuda prirode

IIIjuuuu,dali su to sve Geini????
Blagos njozi....

Ove ruke sve govore.
Ne moraš ni da pitaš šta rade, vidi se.
Zemlja poznaje dobro te ruke i raduje im se.
Da nije njih, bila bi pusta i zaboravljena.

Ali ko danas želi takve ruke?

Bežiš i bežiš, koliko te noge nose, što dalje i dalje...
Zaboravljaš zemlju.

Samo ona ne zaboravlja tebe.

Kad joj se budeš vratio, primiće te mirno i zauvek.
Možda postaneš drvo?

Braca Direr su ovekovecila ruke koje su radile na zemlji.
Na pomenutoj slici su naslikane ruke njegovog brata koji je takođe imao dara za umetnost ali se morao toga odreći zbog nezavidne materijalne situacije u kojoj su se nalazili, pa nije bilo novca da se školuju obojica. Kad su imali po 12 godina dva brata su se dogovorila da bacaju novčić - kome padne pismo, ide da se školuje; kome pripadne glava, ostaje da radi u rudniku i školuje brata dok finansijski ojača. Nakon toga, uspeli brat će da školuje ovog drugog. Tako je pismo pripalo Albrehtu Direru, i kada je postao slavan slikar on je po dogovoru došao kod svog brata. Kada je za porodičnim ručkom rekao svoje namere, mlađi brat je ustao, suza mu je krenula rekavši da je sada kasno, od napornog rada njegove su se ruke deformisale.
Taj bol i neostvaren san Direr će verno prikazati na slici “Ruke u molitvi”.
Danas te ruke upozoravaju i čini se još uvek mole.

Lepa priča, stara priča, uvek se ponavlja.
Svi odlaze, samo jedan na zemlji ostaje.
Veran joj je, čak i kad to nije njegov izbor.
Nema kud.

Nikad i ne sazna da je baš on bio najsrećniji.

Samo poglavica za sada ima patike.
Ali uskoro će svi uskočiti i u farmerke.
Luk i strelu zameniće mobilni telefon.
Kupovaće sve ono što im ne treba u mesnom šoping molu
I biće nesrećni ako ne budu imali dovoljno novca za to.

I najzad ćemo svi biti isti.

Baš šteta.
Njihove uniforme su izuzetno lepe.

Pa dobro Flaj, imam jedan amandman.....zasto onaj jedan ima onoooooliku uniformu ??

Blefira.
Muška posla.