Мало су веће карте, па ћу у спојлер.
На првој је локација Марамуреша.
Место
Szerfaly (
Sirbi), јужно од Марашуреша.
На ову тему није од вишка додати и прилог о Ердељу који је написао Љубивоје Церовиће у својој књизи о Србима у Румунији.
Срби у Ердељу
Ово ми је увек била загонетка, Срби у Ердељу, и коначно нађем који редак на ту тему. Па како ствар није од мале важности, преписах овај кратки преглед историје Срба у Ердељу, а за који се надам да ће послужити као добар темељ неке будуће дискусије, или макар основа за прикупљање даљих података о Србима на том не баш познатом нам простору.
Историјски Ердељ - светло жута
Некад у већем, а некад у мањем броју, Срби на јужном и западном подручју Ердеља живе више од пола миленијума. На ову територију, у различитом броју, српско становништво се насељавало у више таласа.
Први талас српских насељеника дошао је после пада Смедерева, 1439. године, када је Банат био непосредно изложен турској агресији. Срби су се тада населили у
Ланкерск и
Сасварош, јужно од Мориша, према Сибињу. Турска освајања Баната (1552) и Кришане (1566), условила су нове сеобе Срба у Ердељ, кад асе неколико хиљада избеглида населило на подручје
Алба Јулије, односно
Ердељског Београда, како су га назвали. По броју избеглица, најмасовнија сеоба Срба у Ердељ догодила се после пропасти устанка у Банату, 1594. године, када се на територију узводно
од Ердељског Београда према Тевишу, односно Трнову, како су га Срби прозвали, населило око десет хиљада Срба. Овде су основали и
своју епархију. После неколико деценија, 1655. године, на позив ердељског кнеза, Срби из источних делова
Кришане долазе на подручје
Ердељског Београда. Током читаве турске владавине Банатом, српско становништво се пребацивало и на територију југозападног Ердеља, према Моришу, посебно у насеља
Деву и
Добру.
У XVII веку, Срби у Ердељу су достигли висок степен културе и економску моћ.
Трново и
Ердељски Београд били су ретка градска насеља у којима су живели изван Отоманске империје. О моћи српске ердељске дијаспоре сведоче подаци о изградњи цркава, штампарије и о оснивању митрополије.
После Великог рата и Велике сеобе Срба, 1690, када је бројно становништво српске народности населило Панонску низију и тамо прешли центри економске моћи и културе, Ердељ се нашао на периферији догађаја. Ово је имало за последицу осетно смањивање броја Срба у овој истуреној етничкој енклави. Зато се присуство Срба у Ердељу у XIX веку свело на неколико хиљада, а у XX веку на неколико стотина. О томе сведочи и попис из 1992. године, када је забележено 335 Срба. Иако у малом броју, Срби су се највише одржали у срединама где су у ранијим вековима били највише присутни. Тако је 108 Срба пописано у
Сибињу, 76 у
Деви и
Добро, 34 у
Брашову, 20 у
Алба Јулији, 16 у
Клужу, и по десетак у другим деловима Ердеља.
Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 500-501
