sta kazete N A T O da ce proci ovuda

DOKONI UM:
A kad prolaze ?
Jel nose štafetu iz baze u Tuzli u Bondstil ? :lol:
Kliknite za proširenje...

Ma meni vise smeta to sto su nasi potpisali a ni jedno sredstvo informisanja ne objavljuje. Ne zna se kakav je to dokument. A sto je najcudnije nigde se u dokumentu ne pominje KOsovo (ovo je iz Politike - juce). Ne razumem da je do kosova blize iz Beograda ili Noivog Sada a ne iz Bonstilja? Cudno zar ne?
 
misa_01:
sta kazete N A T O da ce proci ovuda
Kliknite za proširenje...

mene nekako MNOGO vise brine ovo:

GUVERNER NBS RADOVAN JELAŠIĆ
UPOZORIO NA RAST CENA

Uz očekivani rast cena u julu za najmanje dva odsto, inflacija će za sedam meseci premašiti 10 procenata i ona se pod kontrolom može održati samo ako se na svim nivoima, od preduzeća i lokalne samouprave do Vlade Srbije bude vodila odgovorna politika, upozorio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. Izrazio je bojazan da će mnogi, pravdajući se poskupljenjem goriva i struje, povećati cene svojih roba i više nego što je to objektivno neophodno.

On je na konferenciji za novinare ocenio da Vlada kroz rebalans budžeta pre svega želi da smanji platnobilansni deficit, a ne inflaciju. Uostalom, da je rebalans bio usmeren na obuzdavanje cena Vlada ne bi predložila da se prihodi i rashodi budžeta nominalno povećaju za 25-30 odsto u odnosu na prošlu godinu, konstatovao je Jelašić, uz opasku da uspeh u jednom delu ekonomske politike, kao što je smanjenje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom, ne daje pravo da se protiv drugih, negativnih pojava ne preduzmu sve neophodne mere.




Nije, međutim, pravi način za smanjenje javne potrošnje da se na jednoj strani smanjuju budžetske stavke za neke namene, a da se onda istovremeno povećava cena putarine ili uvodi pretplata za RTS, jer će to negativno delovati na dalji rast inflacije, istakao je Jelašić. Na pitanje koju stopu inflacije smatra kritičnom za srpsku ekonomiju, on je istakao da „ni pod tačkom razno ne bi smelo da se dozvoli da ona pređe 20 odsto, jer ćemo u tom slučaju imati ogromne probleme i proradiće stari refeleksi iz 90-ih godina“. No, mi smo još uvek daleko od te granice i za sada nema bojazni da će inflacija dostići 20 odsto, kazao je Jelašić, uz opasku da je jako čudno da sada i lokalne samouprave, koje imaju suficite u svojim budžetima, najavljuju poskupljenje nekih komunalnih usluga.

Država garantuje za uloge do 3.000 evra
Od 23. jula, kada na snagu stupa novi Zakon o osiguranju depozita, država će garantovati za sve depozite do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do sada je ta suma bila samo 5.000 dinara. U postojeći Garantni fond od 180 miliona dinara, Vlada će iz budžeta preneti još 700 miliona dinara, a očekuje se i donacija Nemačke preko Banke za obnovu Kfnj od 10 miliona evra, kazao je Jelašić. Ukoliko ni to ne bude dovoljno za isplatu deponenata neke propale banke, Agencija za osiguranje depozita će uz garanciju države moći da se zaduži na finansijskom tržištu, kazao je Jelašić i naglasio da će to doprineti daljem rastu nove štednje, koja je dostigla 1,8 milijardi evra, uz rekordni prirast u junu od 74 miliona evra. Pošto će država garantovati za sve uloge do 3.000 evra, NBS će do kraja godine smanjiti obavezne rezerve banaka na deviznu štednju sa 47 na 40 odsto i to za po dva odsto u avgustu i septembru i za po jedan procenat u oktobru, novembru i decembru. Po tom osnovu će NBS vratiti bankama 130 miliona evra, čime će se smanjiti tražnja za devizama, kazao je Jelašić, po čijim bi rečima to mogla biti osnova da banke smanje svoje kamate na kredite ili povećaju kamate na depozite.

Na pitanje da li će se rastuća inflacija odraziti i na brži rast vrednosti evra, guverner je naglasio da na kurs ne utiče samo inflacija, već i rast deviznih rezervi, značajan priliv direktnih stranih investicija, a bitno je i što je nivo novog zaduživanja ove godine ispod očekivanja.

Za razliku od drugih, NBS ne može sebi da dozvoli luksuz i da svakog dana menja svoje ciljeve, jer po Zakonu o NBS ima samo jedan cilj-postizanje i održavanje cenovne stabilnosti i zato će Centralna banka uraditi sve da rast cena bude što manji, poručio je Jelašić. Drugi zadatak NBS je očuvanje finansijske stabilnosti, a treći podrška ekonomskoj politici Vlade, s tim da se ne smeju ugroziti prva dva cilja, kazao je Jelašić . Naglasio je da je zato NBS uradila mnogo više nego od dogovora sa MMF-om, jer je obaveznu rezervu banaka na devizne depozite povećala na 26 odsto i iz opticaja, kroz repo operacije, povukla 14 milijardi dinara, ili 22 odsto primarnog novca.

No, kazao je on, za istovremeno obaranje inflacije i platnobilansnog deficita i dalji privredni rast neophodno je preduzeti mere na više polja. U suprotnom, kasnije će za obaranje inflacije morati da se plati veća cena u vidu viših kamatnih stopa ili aprecijacije valute, što će negativno delovati na privredni rast i neće doprineti većoj konkurentnosti srpske privrede, upozorio je Jelašić.

Zamoljen da prokomentariše protivljenje srpskog ministra privrede Predraga Bubala objavljivanju spiska nelikvidnih poreduzeća, on je kazao da je to „logična reakcija i verovatno bih i ja tako reagovao na njegovom mestu, jer tek predstoji privatizacija velikog broja tih preduzeća“. No, do sada je ovaj sajt posetilo 13.000 korisnika i stigla nam je samo jedna primedba, kazao je Jelašić.

Objašnjavajuči suštinu usvojenih izmena Zakona o finansijskom lizingu, on je kazao da će NBS ubuduće biti zadužena da izdaje i oduzima dozvole i kontroliše rad lizing kompanija, a moći će da preduzima određene mere i ako dođe do problema sa dodatnim zaduživanjem. Uz napomenu da su se lane banke u inostranstvu zadužile za 600 miliona, a lizing kompanije za 300 miliona dolara, istakao je da za sada ne planira da i lizing kompanijama propiše obavezu rezervisanja dela tako obezbeđenih sredstava. No, poručio je Jelašić, NBS će nastojati da svojim merama utiče da se lizing pre svega koristi za nabavku opreme, a ne potrošne robe.

Jelašić je kazao da će NBS u naredna dva meseca tražiti saglasnost Vlade da se 28 nerentabilnih ekspozitura, ostataka ZOP-a, proda ili izda u zakup bankama, s tim da one preuzmu i najveći broj zaposlenih. Na taj način bi se obezbedila sredstva za budžet, a broj zaposlenih u NBS će se smanjiti na 2.500, dok ih je pre gašenja ZOP-a bilo 9.300.
 
GoldenLady:
misa_01:
sta kazete N A T O da ce proci ovuda
Kliknite za proširenje...

mene nekako MNOGO vise brine ovo:

GUVERNER NBS RADOVAN JELAŠIĆ
UPOZORIO NA RAST CENA

Uz očekivani rast cena u julu za najmanje dva odsto, inflacija će za sedam meseci premašiti 10 procenata i ona se pod kontrolom može održati samo ako se na svim nivoima, od preduzeća i lokalne samouprave do Vlade Srbije bude vodila odgovorna politika, upozorio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. Izrazio je bojazan da će mnogi, pravdajući se poskupljenjem goriva i struje, povećati cene svojih roba i više nego što je to objektivno neophodno.

On je na konferenciji za novinare ocenio da Vlada kroz rebalans budžeta pre svega želi da smanji platnobilansni deficit, a ne inflaciju. Uostalom, da je rebalans bio usmeren na obuzdavanje cena Vlada ne bi predložila da se prihodi i rashodi budžeta nominalno povećaju za 25-30 odsto u odnosu na prošlu godinu, konstatovao je Jelašić, uz opasku da uspeh u jednom delu ekonomske politike, kao što je smanjenje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom, ne daje pravo da se protiv drugih, negativnih pojava ne preduzmu sve neophodne mere.




Nije, međutim, pravi način za smanjenje javne potrošnje da se na jednoj strani smanjuju budžetske stavke za neke namene, a da se onda istovremeno povećava cena putarine ili uvodi pretplata za RTS, jer će to negativno delovati na dalji rast inflacije, istakao je Jelašić. Na pitanje koju stopu inflacije smatra kritičnom za srpsku ekonomiju, on je istakao da „ni pod tačkom razno ne bi smelo da se dozvoli da ona pređe 20 odsto, jer ćemo u tom slučaju imati ogromne probleme i proradiće stari refeleksi iz 90-ih godina“. No, mi smo još uvek daleko od te granice i za sada nema bojazni da će inflacija dostići 20 odsto, kazao je Jelašić, uz opasku da je jako čudno da sada i lokalne samouprave, koje imaju suficite u svojim budžetima, najavljuju poskupljenje nekih komunalnih usluga.

Država garantuje za uloge do 3.000 evra
Od 23. jula, kada na snagu stupa novi Zakon o osiguranju depozita, država će garantovati za sve depozite do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do sada je ta suma bila samo 5.000 dinara. U postojeći Garantni fond od 180 miliona dinara, Vlada će iz budžeta preneti još 700 miliona dinara, a očekuje se i donacija Nemačke preko Banke za obnovu Kfnj od 10 miliona evra, kazao je Jelašić. Ukoliko ni to ne bude dovoljno za isplatu deponenata neke propale banke, Agencija za osiguranje depozita će uz garanciju države moći da se zaduži na finansijskom tržištu, kazao je Jelašić i naglasio da će to doprineti daljem rastu nove štednje, koja je dostigla 1,8 milijardi evra, uz rekordni prirast u junu od 74 miliona evra. Pošto će država garantovati za sve uloge do 3.000 evra, NBS će do kraja godine smanjiti obavezne rezerve banaka na deviznu štednju sa 47 na 40 odsto i to za po dva odsto u avgustu i septembru i za po jedan procenat u oktobru, novembru i decembru. Po tom osnovu će NBS vratiti bankama 130 miliona evra, čime će se smanjiti tražnja za devizama, kazao je Jelašić, po čijim bi rečima to mogla biti osnova da banke smanje svoje kamate na kredite ili povećaju kamate na depozite.

Na pitanje da li će se rastuća inflacija odraziti i na brži rast vrednosti evra, guverner je naglasio da na kurs ne utiče samo inflacija, već i rast deviznih rezervi, značajan priliv direktnih stranih investicija, a bitno je i što je nivo novog zaduživanja ove godine ispod očekivanja.

Za razliku od drugih, NBS ne može sebi da dozvoli luksuz i da svakog dana menja svoje ciljeve, jer po Zakonu o NBS ima samo jedan cilj-postizanje i održavanje cenovne stabilnosti i zato će Centralna banka uraditi sve da rast cena bude što manji, poručio je Jelašić. Drugi zadatak NBS je očuvanje finansijske stabilnosti, a treći podrška ekonomskoj politici Vlade, s tim da se ne smeju ugroziti prva dva cilja, kazao je Jelašić . Naglasio je da je zato NBS uradila mnogo više nego od dogovora sa MMF-om, jer je obaveznu rezervu banaka na devizne depozite povećala na 26 odsto i iz opticaja, kroz repo operacije, povukla 14 milijardi dinara, ili 22 odsto primarnog novca.

No, kazao je on, za istovremeno obaranje inflacije i platnobilansnog deficita i dalji privredni rast neophodno je preduzeti mere na više polja. U suprotnom, kasnije će za obaranje inflacije morati da se plati veća cena u vidu viših kamatnih stopa ili aprecijacije valute, što će negativno delovati na privredni rast i neće doprineti većoj konkurentnosti srpske privrede, upozorio je Jelašić.

Zamoljen da prokomentariše protivljenje srpskog ministra privrede Predraga Bubala objavljivanju spiska nelikvidnih poreduzeća, on je kazao da je to „logična reakcija i verovatno bih i ja tako reagovao na njegovom mestu, jer tek predstoji privatizacija velikog broja tih preduzeća“. No, do sada je ovaj sajt posetilo 13.000 korisnika i stigla nam je samo jedna primedba, kazao je Jelašić.

Objašnjavajuči suštinu usvojenih izmena Zakona o finansijskom lizingu, on je kazao da će NBS ubuduće biti zadužena da izdaje i oduzima dozvole i kontroliše rad lizing kompanija, a moći će da preduzima određene mere i ako dođe do problema sa dodatnim zaduživanjem. Uz napomenu da su se lane banke u inostranstvu zadužile za 600 miliona, a lizing kompanije za 300 miliona dolara, istakao je da za sada ne planira da i lizing kompanijama propiše obavezu rezervisanja dela tako obezbeđenih sredstava. No, poručio je Jelašić, NBS će nastojati da svojim merama utiče da se lizing pre svega koristi za nabavku opreme, a ne potrošne robe.

Jelašić je kazao da će NBS u naredna dva meseca tražiti saglasnost Vlade da se 28 nerentabilnih ekspozitura, ostataka ZOP-a, proda ili izda u zakup bankama, s tim da one preuzmu i najveći broj zaposlenih. Na taj način bi se obezbedila sredstva za budžet, a broj zaposlenih u NBS će se smanjiti na 2.500, dok ih je pre gašenja ZOP-a bilo 9.300.
Kliknite za proširenje...

Ukratko, drugima da objasnim, jer ocigledno zelis da prigusis moju temu, suprotno tome , ja cu ti objasnit zasto Jelacic ovo kaze, ne radi tvog vaspitanja, vec nacina da se nesto komentarise a ne "kopira".
PA da krenemo. Delic ima suficit u budzetu. Problem je jer je opteretio poreske obveznike (tvoj neto ako uposte radis, bi bio veci u odnosu na bruto). Time jesmanjio novac iz opticaja, prikupio, pare i indirektno uticao na smanjenje inflacije, recimo da je to dobro. Sta ne valja, novac ne sme biti pusten u opticaj, mora i dalje ostati u kasi. S druge strane, tamo gde novca nema, a potreban je, osetio je ovo kao "spojene sudove" i ceka na osvezenje. Iz istog razloga takvom pozajmicom on direktno ulazi u javnu potrosnju i obezvredzivanje. Sto se tice banaka drugog ela teksta. Znaj da to nikada u zivotu nece biti tvoj problem i zasto te zamara. Banka je institucija kapitala a ne zaduzenika. Ti, smrtnik kao ja ili setac forumima, moci ces da biras , samo laganije i bezbolnije zaduzenje, ostalo je vec utvrdjeno. MAni se Lizinga, dokapitalizacije i itd...
 
misa_01:
GoldenLady:
misa_01:
sta kazete N A T O da ce proci ovuda
Kliknite za proširenje...

mene nekako MNOGO vise brine ovo:

GUVERNER NBS RADOVAN JELAŠIĆ
UPOZORIO NA RAST CENA

Uz očekivani rast cena u julu za najmanje dva odsto, inflacija će za sedam meseci premašiti 10 procenata i ona se pod kontrolom može održati samo ako se na svim nivoima, od preduzeća i lokalne samouprave do Vlade Srbije bude vodila odgovorna politika, upozorio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. Izrazio je bojazan da će mnogi, pravdajući se poskupljenjem goriva i struje, povećati cene svojih roba i više nego što je to objektivno neophodno.

On je na konferenciji za novinare ocenio da Vlada kroz rebalans budžeta pre svega želi da smanji platnobilansni deficit, a ne inflaciju. Uostalom, da je rebalans bio usmeren na obuzdavanje cena Vlada ne bi predložila da se prihodi i rashodi budžeta nominalno povećaju za 25-30 odsto u odnosu na prošlu godinu, konstatovao je Jelašić, uz opasku da uspeh u jednom delu ekonomske politike, kao što je smanjenje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom, ne daje pravo da se protiv drugih, negativnih pojava ne preduzmu sve neophodne mere.




Nije, međutim, pravi način za smanjenje javne potrošnje da se na jednoj strani smanjuju budžetske stavke za neke namene, a da se onda istovremeno povećava cena putarine ili uvodi pretplata za RTS, jer će to negativno delovati na dalji rast inflacije, istakao je Jelašić. Na pitanje koju stopu inflacije smatra kritičnom za srpsku ekonomiju, on je istakao da „ni pod tačkom razno ne bi smelo da se dozvoli da ona pređe 20 odsto, jer ćemo u tom slučaju imati ogromne probleme i proradiće stari refeleksi iz 90-ih godina“. No, mi smo još uvek daleko od te granice i za sada nema bojazni da će inflacija dostići 20 odsto, kazao je Jelašić, uz opasku da je jako čudno da sada i lokalne samouprave, koje imaju suficite u svojim budžetima, najavljuju poskupljenje nekih komunalnih usluga.

Država garantuje za uloge do 3.000 evra
Od 23. jula, kada na snagu stupa novi Zakon o osiguranju depozita, država će garantovati za sve depozite do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do sada je ta suma bila samo 5.000 dinara. U postojeći Garantni fond od 180 miliona dinara, Vlada će iz budžeta preneti još 700 miliona dinara, a očekuje se i donacija Nemačke preko Banke za obnovu Kfnj od 10 miliona evra, kazao je Jelašić. Ukoliko ni to ne bude dovoljno za isplatu deponenata neke propale banke, Agencija za osiguranje depozita će uz garanciju države moći da se zaduži na finansijskom tržištu, kazao je Jelašić i naglasio da će to doprineti daljem rastu nove štednje, koja je dostigla 1,8 milijardi evra, uz rekordni prirast u junu od 74 miliona evra. Pošto će država garantovati za sve uloge do 3.000 evra, NBS će do kraja godine smanjiti obavezne rezerve banaka na deviznu štednju sa 47 na 40 odsto i to za po dva odsto u avgustu i septembru i za po jedan procenat u oktobru, novembru i decembru. Po tom osnovu će NBS vratiti bankama 130 miliona evra, čime će se smanjiti tražnja za devizama, kazao je Jelašić, po čijim bi rečima to mogla biti osnova da banke smanje svoje kamate na kredite ili povećaju kamate na depozite.

Na pitanje da li će se rastuća inflacija odraziti i na brži rast vrednosti evra, guverner je naglasio da na kurs ne utiče samo inflacija, već i rast deviznih rezervi, značajan priliv direktnih stranih investicija, a bitno je i što je nivo novog zaduživanja ove godine ispod očekivanja.

Za razliku od drugih, NBS ne može sebi da dozvoli luksuz i da svakog dana menja svoje ciljeve, jer po Zakonu o NBS ima samo jedan cilj-postizanje i održavanje cenovne stabilnosti i zato će Centralna banka uraditi sve da rast cena bude što manji, poručio je Jelašić. Drugi zadatak NBS je očuvanje finansijske stabilnosti, a treći podrška ekonomskoj politici Vlade, s tim da se ne smeju ugroziti prva dva cilja, kazao je Jelašić . Naglasio je da je zato NBS uradila mnogo više nego od dogovora sa MMF-om, jer je obaveznu rezervu banaka na devizne depozite povećala na 26 odsto i iz opticaja, kroz repo operacije, povukla 14 milijardi dinara, ili 22 odsto primarnog novca.

No, kazao je on, za istovremeno obaranje inflacije i platnobilansnog deficita i dalji privredni rast neophodno je preduzeti mere na više polja. U suprotnom, kasnije će za obaranje inflacije morati da se plati veća cena u vidu viših kamatnih stopa ili aprecijacije valute, što će negativno delovati na privredni rast i neće doprineti većoj konkurentnosti srpske privrede, upozorio je Jelašić.

Zamoljen da prokomentariše protivljenje srpskog ministra privrede Predraga Bubala objavljivanju spiska nelikvidnih poreduzeća, on je kazao da je to „logična reakcija i verovatno bih i ja tako reagovao na njegovom mestu, jer tek predstoji privatizacija velikog broja tih preduzeća“. No, do sada je ovaj sajt posetilo 13.000 korisnika i stigla nam je samo jedna primedba, kazao je Jelašić.

Objašnjavajuči suštinu usvojenih izmena Zakona o finansijskom lizingu, on je kazao da će NBS ubuduće biti zadužena da izdaje i oduzima dozvole i kontroliše rad lizing kompanija, a moći će da preduzima određene mere i ako dođe do problema sa dodatnim zaduživanjem. Uz napomenu da su se lane banke u inostranstvu zadužile za 600 miliona, a lizing kompanije za 300 miliona dolara, istakao je da za sada ne planira da i lizing kompanijama propiše obavezu rezervisanja dela tako obezbeđenih sredstava. No, poručio je Jelašić, NBS će nastojati da svojim merama utiče da se lizing pre svega koristi za nabavku opreme, a ne potrošne robe.

Jelašić je kazao da će NBS u naredna dva meseca tražiti saglasnost Vlade da se 28 nerentabilnih ekspozitura, ostataka ZOP-a, proda ili izda u zakup bankama, s tim da one preuzmu i najveći broj zaposlenih. Na taj način bi se obezbedila sredstva za budžet, a broj zaposlenih u NBS će se smanjiti na 2.500, dok ih je pre gašenja ZOP-a bilo 9.300.
Kliknite za proširenje...

Ukratko, drugima da objasnim, jer ocigledno zelis da prigusis moju temu, suprotno tome , ja cu ti objasnit zasto Jelacic ovo kaze, ne radi tvog vaspitanja, vec nacina da se nesto komentarise a ne "kopira".
PA da krenemo. Delic ima suficit u budzetu. Problem je jer je opteretio poreske obveznike (tvoj neto ako uposte radis, bi bio veci u odnosu na bruto). Time jesmanjio novac iz opticaja, prikupio, pare i indirektno uticao na smanjenje inflacije, recimo da je to dobro. Sta ne valja, novac ne sme biti pusten u opticaj, mora i dalje ostati u kasi. S druge strane, tamo gde novca nema, a potreban je, osetio je ovo kao "spojene sudove" i ceka na osvezenje. Iz istog razloga takvom pozajmicom on direktno ulazi u javnu potrosnju i obezvredzivanje. Sto se tice banaka drugog ela teksta. Znaj da to nikada u zivotu nece biti tvoj problem i zasto te zamara. Banka je institucija kapitala a ne zaduzenika. Ti, smrtnik kao ja ili setac forumima, moci ces da biras , samo laganije i bezbolnije zaduzenje, ostalo je vec utvrdjeno. MAni se Lizinga, dokapitalizacije i itd...
Kliknite za proširenje...

Sam sebi si dao odgovor na postavljenu temu:
Znaj da to nikada u zivotu nece biti tvoj problem i zasto te zamara osim ako ne postanes neka vaznija faca na svetskom nivou - a sto je SF cak i za mene, koja verujem u vanzemaljce.
PS Sto se mene tice - neka 'zivi' tvoja tema samo da nam ti ne sedis besposlen :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
Kažete Rusija slabi zbog smrti Navaljnog a šta da ubije Trampa duboka država izbio bi 100% građanski rat u USA
2 3
Odgovora
63
Pregleda
815
TikaSpicStajkovce
T
N
Kada kažete neozbiljno je da će doći do nuklearnog rata onda mi navedite jedan razlog zašto bi se Rusija pokorila NATO-u?
2 3
Odgovora
74
Pregleda
855
Manga Hilux
Manga Hilux
Nina
Šta će da odluči pobednika rata u Ukrajini?
5 6 7
Odgovora
168
Pregleda
2.521
Dobro situirani gospodin
Dobro situirani gospodin

Back
Top