koga ne mrzi da chita.......
jedan chudni chovek koji se pojavio niotkuda .
baba je umrla nekako krajem januara , bila je to moja baba . nije ona bila ni baka ni bakica jednostavno bila mi je baba , shto nikako ne znachi ni da je bila babuskara ili baburda , bila je to jednostavno jedna od onih baba . klasichna baba koja nije bila ni previshe bliska sa mnom a ni previshe daleka , bila je fina starica britkog uma i zdrave pameti . bila je patrijarhalna , moralna i poshtena baba , voleo sam je . no bila je jako stara i znala je i ona sama kao i mi ostali da ce da umre , osecala je da ce biti skoro . to se i dogodilo , tek tako , jednostavno ona je znala da je dosta , mi smo znali da je dovoljno i ona je umrla . daleko od toga da mi je nije bilo zao i da me nije skrhala tuga jer ipak rekoh da sam je voleo . nije to neko olakshanje nije ona bila nikome teret , jednostavno znali smo da je ona sama zelela da ode . bila je to nadasve jedna jako razumna baba . da se razumemo sve vishe primecujem da ovo "baba" zvuchi previshe nekako narogusheno , a ne treb da bude tako , da bi to izbegao zvacu je bakica . u redu bakica . kazah bakica je umrla pochetkom januara . mi smo chudan narod sa chudnim obichajima tako da je njena "chetresnica" ma shta to bilo , pala negde pochetkom marta . bio je to ruzan mart . nimalo prolecan mart , pre bi lichio na jedan od meseci na ar nego na prolece . bilo je gadno vreme , chas neka kishao koja po ceo dan slini , chas je neki mutant snega - kishe -vetra i nekog nelagodnog osecaja koje prachi chitavo to vreme . odluchili smo da ko zna zbog chega bakicina "chetresnica" ma shta to bilo , bude u subotu , ko zna iz kojih sveshtenichko religioznih pobuda stareshine moje porodice odluchishe da bude subota . bila je to jadna subota . jedna od onih beskrajno praznih subota , ona shto se prostire kroz maglu i onog mutanta o kom sam malopre govorio . dva popodne nikako nije vreme da budete te subote bash na groblju , kad malo bolje razmislim nijedno vreme nije bilo dobro za doci na groblje te subote . a ja sam relativno i voleo groblja , nekako uvek tiho , mirno odishe emocijama . teshkim i dubokim emocijama . a zamislite kakve sam emocije imao ja te gadne subote . oko mene je bilo nekih dvadesetak - trideset pripadnika mog plemena . par njih su mi bliski i zaista ih cenim i volim . a drugi deo i ne poznajem jer ih vidjam samo po : grobljima , svadbama , ispracajima , dochecima , slavama , preslavama ,krilima slave , posek , pechenje rakije , a kako te ljude upoznati na takvim mestima ? uglavnom stojimo mi tu i chekamo popa , u neko doba dolazi pop . crn i bradat samo je uvelichao moju vec dovoljno iskrivljenu sliku o toj suboti . ja sam stajao negde napred , nekoko smo svi bili u krugu oko popa i groba . pogledah oko sebe i nevidjena misao prodje mi kroz glavu ." shta bi o nama mislio neko ko nikad nije bio na groblju i nema pojma kako sve to izgleda" . a mi smo po tom nakaradnom vremenu kishi i vetru u krugu staja oko groba bezuspeshno se trudeci da zapalimo svece u nashim rukama . shta bi zaista pomislio neko ko nema pojma o celoj stvari ? no stojim ja tako i pitam se zashto li je groblje , svako ali svako groblje na nekakvom brdu , setim se da sam se to vec pitao i da mi je neko dao odgovor . malko potom setim se i odgovora , to je zato da bi se voda slivala , da je groblje na nekom niskom terenu postoji shansa da grobovi budu samo bare . ah pa da , bio sam srecan shto sam se setio odgovora na pitanje koje sam sebi dao . pop je vec odavno neshto mrmljao pa na chas neshto zavijao , pa obilazio oko groba dok su se svi krstili . krtim se i ja , kud svi turci ... uglavnom ja dok razmishjlam o svrsi zivota a pop tuzno mrmlja , pojavljuje se iznenada chovek . samo najednom bup , i chovek . pogledam choveka on se gurnao kroz nashu rodbinu . ko je sad ovo ? ovog prvi put vidim . on klimnu glavom neshto u stilu "ups *******" i promumla "ja sam izgleda zakasnio" . pogledam ga zachudjeno , svi ga pogledasmo i svi klimnusmo u stilu "ma ok je iskuliraj" . tada sam skapirao da mora da je neki bakichin poznanik , ili neki bash daleki rodjak , komshija ko ce ga znati . uglavnom mora da ju je poznavao i sad je doshao , zakasnio dodushe ali je ipak doshao da isposhtuje . "cenim to" rekoh sebi , iako mi nije jasno zashto cenim al dobro sad on je ipak doshao i to po onakvom vremenu . to je za svaku pohvalu . imao je dugi mantil , jedan od onih koje nose samo vojni penzioneri kojima je ceo zivot vojska , sve je uredno i pod konac . pomislih tada da je on dedin prijatelj al ne bitno . on uglavnom iz unutrashnjeg dzepa izvuche svecu , prekrsti nekako na brzaka pokloni , zabi svecu u zemlju pored ostalih sveca . potom iskoraknu unazad i nadje se u krugu . pop je i dalje pevao , samo ga je pogledao kad je ovaj doshao i klimnuo mu kad i mi svi . no pevao je , a ja sam neprestano zurio u tog choveka i pitao se "ko je on?" . njegove ochi su prelazile po nama , gledao sam ga u ochi i u trenutku su se srele , pogledao me u ochi . "to je to" pomislih video me da buljim u njega , posle svega ce da pridje da kaze "chiji ti mali beshe?" onda ce da kaze "aaau koliki si , kad cesh bre da se zenish?" a ja cu se truditi da se nasmejem . videh i njegovo blago iznenadjenje u ochima a zatim se nasmejao , onako samo da ja vidim . kao da je govorio "moj si mali" . stresao sam se od jeze . gledao sam ga josh ne znam koliko , par minuta 2-3 verovatno . shvatio sam da posmatra ljude oko sebe sa chudjenjem , prvo onako blagim a zatim sve zachudjenije i zachudjenije . najzad je pukao . gledao sam kako je chovek iskoraknuo jedan korak napred . pritom se povijajuci prema svecama , liznuo je kaziprst i plac , primakao ta dva prsta svecama . chulo se samo psssssssccccc sveca je bila ugashena , pop zastade , svi zastadoshe , osetio sam da je on taj chovek trenutno centar sveta . da smo svi mi nas 20-30 svu svoji duhovnu , moralnu , potencijalnu , kinetichku i ko zna koje josh energije , uputili u njega . kakav chudan osecaj . chovak kada se chulo ono psssc podize pogled josh drzeci svecu u zemlji i reche : "ja sam izgleda pogreshio". "kakav vrhunac , kakav dramaturg , kakav genije , kakvo savrshensto , hvala ti shto sam doziveo neshto ovakvo ove sumorne subote." pomislio sam u tom delicu sekunde . on izvadi svecu iz zemlje , obrisa je malko ,(pazi sve je ovo jako jako brzo , govorim o miliskundama), okrenu se i prodje kroz krug . kako sam bio opcharan , kako sam stajao zabezeknut samo sam ja znao . hteo sam da se smejem , hteo sam jednostavo da puknem od smeha , ali nisam . hteo sam i da neshto ruzno kazem o njemu , neshto bash onako ko da je on najgori , ali nisam . bio sam zbunjen , bio sam jednostavno pravi smisao rechi izgubljen . trebalo mi je dugo da se povratim i da konachno shvatim shta se odigralo . shvatio sam da je to bio nestvaran trenutak , da je to trenutak koji je toliko upechatljiv i postojan da ce trajati dok i ja trajem . to je to . to je jednostavno jedan chudni chovek koji se pojavio niodkuda , pojavio se i ostao za uvek . nemam nishta vishe reci to je to
po istinitom dogadjaju
pa shta ima fali... samo ne mozesh u ruku da ih uzmesh... ostalo sve je ok - i slatki su tako mali nemotjni...
