- Poruka
- 7.211
Ljudsko društvo, naročito organizovana religija, a posebno hrišćanstvo, neguju kolektivni strah, kao i strah kod pojedinca, ne bi li preko straha, i preko strahova, držali u pokornosti što je moguće veći broj obeleženih (tetoviranih), ali i onih neobeleženih robova.
Voleo bih znati kako biste se vi ponašali da ste se zatekli u ovakvoj situaciji:
Da li biste se preplašili, ili čak vrištali i zapomagali, kao većina ljudi na ovom snimku? Ili biste uradili nešto drugo?
Ako ste otvorili više od tri donje čakre (a to možete učiniti jedino ako se niste bogohulno, bogoborno i protivprirodno obrezali), i ako ne konyumirate meso (jer životinja u trenutku klanja sve svoje strahove nabija u mišiće) onda je nemoguće da funkcionišete na strahu i strahovima, niti da se pecate na tuđi strah i tuđe strahove, ali isto tako ni da širite strah i strahove, i da se hranite tuđim strahom i tuđim strahovima.
Da sam se ja kojim slučajem zatekao u ovom liftu, prvo što bih uradio bilo bi da ovoj spodobi opalim blag šamar. To bi bila neka vrsta testa, da li se radi o duhu ili provokatoru koji ima telo, i koji je životinja, kao i svi oni koji imaju telo. Setite se filma „Totalni opoziv“ i one scene u kojoj „doktor“ kaže Arnoldu Švarcenegeru da proguta neku pilulu i da će se odmah vratiti u stvarnost, a Švarceneger mu kaže da, ako ni on nije stvaran, onda može pucati u njega, na šta „doktor“ blefira, rekavši mu da je njemu svejedno šta će učiniti, ali da će njemu (liku koga igra Arnold Švarceneger) to biti veoma opasno, da će utonuti u svet psihoze, i onda počne da prosipa gomile nebuloza, da se dere i histeriše (uh kako mi poznato zvuči, da je na Facebooku verovatno bi pisao „Caps Lock“ slovima i lupao gomilu uzvičnika), trajda, rajda, ali Švarceneger u jednom momentu ugleda kako mu se niz ćelavu glavurdu sliva kapljica buđavog, bolesnog i smrdljivog znoja... i zakuca mu metak u čelo bez milosti. Ha ha ha...
Dakle, u ovakvom liftu, u ovakvoj situaciji, ako biste spodobi opalili šamar, a on pukao, onda biste bili više nego sigurni da se ne radi o duhu, a samim tim ni o utvari, već o provokatoru. A onaj ko provocira treba da bude spreman na to da trpi kritike na svoj račun, pa makar umislio da je guru, prorok, naučnik, leptir, zvezda, bog... ili ko zna šta...
Kako vam deluje ovo versko poigravanje sa iskonskim strahovima?
Voleo bih znati kako biste se vi ponašali da ste se zatekli u ovakvoj situaciji:
Da li biste se preplašili, ili čak vrištali i zapomagali, kao većina ljudi na ovom snimku? Ili biste uradili nešto drugo?
Ako ste otvorili više od tri donje čakre (a to možete učiniti jedino ako se niste bogohulno, bogoborno i protivprirodno obrezali), i ako ne konyumirate meso (jer životinja u trenutku klanja sve svoje strahove nabija u mišiće) onda je nemoguće da funkcionišete na strahu i strahovima, niti da se pecate na tuđi strah i tuđe strahove, ali isto tako ni da širite strah i strahove, i da se hranite tuđim strahom i tuđim strahovima.
Da sam se ja kojim slučajem zatekao u ovom liftu, prvo što bih uradio bilo bi da ovoj spodobi opalim blag šamar. To bi bila neka vrsta testa, da li se radi o duhu ili provokatoru koji ima telo, i koji je životinja, kao i svi oni koji imaju telo. Setite se filma „Totalni opoziv“ i one scene u kojoj „doktor“ kaže Arnoldu Švarcenegeru da proguta neku pilulu i da će se odmah vratiti u stvarnost, a Švarceneger mu kaže da, ako ni on nije stvaran, onda može pucati u njega, na šta „doktor“ blefira, rekavši mu da je njemu svejedno šta će učiniti, ali da će njemu (liku koga igra Arnold Švarceneger) to biti veoma opasno, da će utonuti u svet psihoze, i onda počne da prosipa gomile nebuloza, da se dere i histeriše (uh kako mi poznato zvuči, da je na Facebooku verovatno bi pisao „Caps Lock“ slovima i lupao gomilu uzvičnika), trajda, rajda, ali Švarceneger u jednom momentu ugleda kako mu se niz ćelavu glavurdu sliva kapljica buđavog, bolesnog i smrdljivog znoja... i zakuca mu metak u čelo bez milosti. Ha ha ha...
Dakle, u ovakvom liftu, u ovakvoj situaciji, ako biste spodobi opalili šamar, a on pukao, onda biste bili više nego sigurni da se ne radi o duhu, a samim tim ni o utvari, već o provokatoru. A onaj ko provocira treba da bude spreman na to da trpi kritike na svoj račun, pa makar umislio da je guru, prorok, naučnik, leptir, zvezda, bog... ili ko zna šta...
Kako vam deluje ovo versko poigravanje sa iskonskim strahovima?
