Кина пут у 21. век

Преглед скорије историје Кине и мотива који су је водили ка садашњем економском успеху и могућим будућим циљевима.

Baš sam skoro čitao knjigu o Deng Hsjaopingu "Crveni Mandarin"

Какав је стндард живота кинеских грађана?

Ovde imaš listu minimalnih plata gledano po provincijama

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_minimum_wages_in_China

p.s. Izračunao sam da je u Srbiji minimalac (na 22 radna dana u mesecu) 232,64 $ pošto je minimalna cena rada 115 din/sat

Miroslav Milovanovic:

Какав је стндард живота кинеских грађана?

Kliknite za proširenje...

Šta znači standar.Neko je sit i sa malo, a nekome da daš i puno pa nije zadovoljan.Standar zavisi od ljudi,nacije ,kulture i ostalog.

Верујем да Форумаше интересује шта просечни кинески радник може купити са својом месечном платом.Каква су њихова примања у односу на просечну српску плату?

Cene hrane u dinarima
http://www.numbeo.com/food-prices/country_result.jsp?country=China&displayCurrency=RSD

Шангај данас...

Kina ima idealne uslove za dalji razvoj mali broj enormno bogatih 0,5% more siromasnih odnosno jeftine radne snage i ogromno domace trziste..Mislim da ce oni zadrzati ovu situaciju u narednih 5-10godina

^^^ Ne lupetaj, prosečne plate u razvijenim delovima Kine su već sada veće nego u Srbiji

Đorđo:

^^^ Ne lupetaj, prosečne plate u razvijenim delovima Kine su već sada veće nego u Srbiji

Kliknite za proširenje...

u Kini obicni radnici rade za 200$ mesecno ,,,dok cene kvm i cene hrane su u velikom porastu..Kineska ekonomija moze zadrzati ovaj privredni rast samo uz male plate siroke radne snage..

Miroslav Milovanovic:

Верујем да Форумаше интересује шта просечни кинески радник може купити са својом месечном платом.Каква су њихова примања у односу на просечну српску плату?

Kliknite za proširenje...

2000.te godine prosecan Kinez je mogao MESECNO da kupi 15 kg pirindza, 1 litru ulja i 1/2 kila mesa.

Danas ne znam kako je.

Evo jednog nespretno imenovanog teksta jer u Kini je odavno kapitalizam na sceni.
Dakle,u Kini je kapitalizam a ne komunizam uredjenje i njegove posledice su porazavajuce po veliku vecinu kineskih gradjana
Kina- dve strane kapitalizma
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/341965/Kina--dve-strane-komunizma

Kina je morala da uđe u kapitalizam jer od samog početka nije imala istorijske preduslove za socijalizam, što je dovelo do teških posledica po Kineze. Kinezi su odlično proučili kapitalizam i napravili genijalnu reformu pod dirigentskom palicom Denga

Trizsna privreda u Kini zatrpava svet djubretom. Kini je potrebna planska privreda.
Ovo raslojavanje na 1% bogatih i 99% siromasnih ne vidim da je dobro za kineze.
Hiperprodukcija djubretarske robe samo moze nervirati ljude i otezavati zivot a sve zarad iluzije industrijskog rasta i prerastanja Kine u nekakvu superekonomsku silu.

Кинеском привредом доминирају велика државна предузећа и они себе виде као посебну врсту социјализма и не желе да иду у потпуну приватизацију и Западни модел капитализма.

У којим привредним гранама постоје државна предузећа?

У Кини тренутно егзистира модел државе, који бисмо најбоље могли да опишемо као: капиталистичко-једностраначки. Нада да ће Кина заједно са Русијом и још неким земљама, ставити тачку на долар и економско-политички модел који се, као што видимо, показао погубан за човечанство, није тако известан као што нам се учинило.

Иако многи од нас симпатизирају Кину као силу која се геополитички опире доминантном и свеприсутном америчком империјализму, остаје проблем Кине као силе која не тежи да успостави паралелни финансијско-економског систем који би функционисао по другачијем моделу и чији би идејни темељ био другачији од темеља америчког финансијско-економског система који је већ трећи пут довео до тоталног колапса целу светску економију.

Идеална комбинација за било које друштво (осим можда пар њих у азији и африци) је социјализам као економски модел у варијанти у којој су радници власници капитала или ситни предузетници удружени у задруге-комуне и директна демократија као политичко-друштвени систем. Свака друга комбинација је промашена и штетна за раднике. Међутим, Кина изгледа није спремна да предузима мере за постављање новог светског економског система.
Може се поставити питање: има ли Кина намеру толико да ојача да преузме финансијско-Економски систем од САД-а и постане водећа светска сила?
Кина, да би подигла свој углед у свету И ДА БИ њена борба против америчког империјализма постала пуноважна у сваком смислу, прво мора да реши проблеме унутрашње и друштвене девијације, прво мора саслушати свој властити народ и народну опозицију. Свету не треба лоша кинеска копија Сједињених Америчких Држава, свету Треба Један нови оригинал.

Љиљана Татић

Кина се не бори против америчког империјализма, само гледа да заради.

Imperijalizam je najviši stadijum kapitalizma i Kina će uskoro početi da vodi imperijalističku politiku, možda se može reći da već sada vodi pre svega u Africi ali ja se još ne bih toliko zaletao u kvalifikacijama.

Зашто капитализма?
Све велике државе су тежиле освајњу, без обзира да ли су биле феудалне, капиталистичке или социјалистичке.

pandkungfu:

Зашто капитализма?
Све велике државе су тежиле освајњу, без обзира да ли су биле феудалне, капиталистичке или социјалистичке.

Kliknite za proširenje...

Kad je Indija osvajala nesto? Velika teritorijalno,po broju stanovnika ili po vojnom potencijalu?
I ne radi se o klasicnom osvajanju teritorije vec o tome da Kina osvaja trzista hiperprodukcijom djubretarske robe.
I to se naziva privrednim rastom.

Какве веза има Индија са мојом тврдњом, да економски систем не утиче на тежњу велике државе да осваја?
Индија је већ превелика, ако се изузме Ашокина владавина од неких 50-так година, на индијском подконтиненту никад није постојала тако велика држава.

Технички Америка није освојила ни једну земљу, па опет је називају империјалистичком, термин има шире значење данас.

Кина је у техничко-технолошком смислу стигла развијени свет, сада се већ говори о Кини као предводнику техничко-технолошког развоја и да ли може да успе у тој улози.

Ne radi se samo o osvajanju, radi se i o kapitalu koji eksploatiše strane radnike i dovlači profit u matičnu zemlju