SVI AMERICKI RATOVI - HRABROST ILI KUKAVICLUK I PODMUKLOST ???

vilaraviojla

Domaćin
Poruka
3.317
SAD - drzava koja je nastala englesko - nemacko - francuskim genocidom nad severnoamerickim indijancima i to zna ceo svet. Prema nekim podacima pobijeno je na desetine miliona indijanaca zbog pohlepe Engleza, Nemaca i francuza!

SAD - drzava koja ima kracu istoriju nego spisak ratova i vojnih intervencija koje je zapocinjala, ucestvovala ili vodila!

SAD - drzava koja je na ratove potrosila vise para nego ceo svet zajedno!

SAD - drzava koja skoro nikada u svojoj istoriji nije napala nekog sebi ravnog ili jaceg, veceg i brojnijeg suparnika. skoro uvek je napadala visestruko manje, slabije i siromasnije zemlje.

SAD - drzava koja je u prvom svetskom ratu usla tek 1917 godine i to kad se vec nazirao i pobednik i kraj rata!

SAD - drzava koja je u drugom svetskom ratu usla tek 1944 godine i to opet kad se vec nazirao i pobednik i kraj rata! Inace je vodila svoj mali prljavi rat protiv Japana u kome nikad nebi pobedila da u jesen 1945 nije bacila dve atomske bombe na Japan.

Ovo je skraceni spisak Americkih ratova i vojnih intervencija, jer je pun spisak toliko dugacak da ga je nemoguce postaviti ovde i na njemu nedostaje Libija.

Military Conflicts in U.S. History

This page provides information about military conflicts involving the United States; including the American Revolution, the War of 1812, the Indian Wars, Dominican Republic, Bosnia, and more.

American Revolution (1775–1783) Great Britain forced its 13 American colonies to pay taxes but did not give them representation in the British Parliament. This and other injustices led the colonies to declare independence on July 4, 1776. Independence was achieved in 1783, when the Treaty of Paris was signed with Britain.

War of 1812 (1812–1815) British interference with American trade, impressment of American seamen, and “war hawks” in Congress calling for western expansion into British territory led to war. At the war's conclusion, trade issues remained unresolved, but Britain gave up some of its territorial claims on the continent.

Mexican War (1846–1848) The U.S. annexation of Texas, and its stated desire to acquire California and other Mexican territory, precipitated this war. Mexico was forced to give up two-fifths of its territory. This land eventually became the states of California, Nevada, Arizona, New Mexico, and Utah.

Civil War (1861–1865) Economic and political rivalry between an agrarian South and an industrial North grew into a civil war fought over slavery and states' rights. Eleven states seceded from the Union to form the Confederate States of America. The Union victory led to the reunification of the country and ended slavery.

Indian Wars (colonial era to 1890) U.S. expansionism led to numerous military conflicts with the indigenous inhabitants of North America, forcing them to give up their land. The massacre at Wounded Knee, S.D., in 1890 is generally considered the last of these conflicts.

Spanish American War (1898) The U.S. supported Cuba's desire for independence from Spanish rule, and seized the opportunity to expand U.S. powers in other parts of the world. At the end of the brief conflict, Cuba gained its independence, and the U.S. gained several former Spanish territories: Puerto Rico, Guam, and the Philippines.

World War I (1914–1918) Rivalries over power, territory, and wealth led to the “Great War.” In 1917, the U.S. joined the Allies (Britain, France, Russia, Italy, and Japan), who were at war with the Central Powers (Germany, Austria-Hungary, Bulgaria, and Turkey), after German submarines began sinking unarmed ships.

World War II (1939–1945) The Axis powers—Germany, Italy, and Japan—attempted to dominate the world. The Allies (U.S., Britain, France, USSR, and others) fought to stop them. The United States entered the war in 1941, after Japan’s attack on Pearl Harbor. Germany surrendered in 1945, and Japan surrendered later that same year, after the U.S. dropped the atomic bomb on the cities of Hiroshima and Nagasaki.

Korean War (1950–1953) Communist North Korea, supported by China, invaded non-communist South Korea. UN forces, principally made up of U.S. troops, fought successfully to protect South Korea. The Korean War was the first armed conflict in the global struggle between democracy and communism, called the cold war.

Bay of Pigs (1961) The U.S. orchestrated the invasion, an unsuccessful attempt by Cuban exiles to overthrow Fidel Castro's communist regime in Cuba.

Vietnam War (1961–1973) In 1955, communist North Vietnam invaded non-communist South Vietnam in an attempt to unify the country and impose communist rule. The United States joined the war on the side of South Vietnam in 1961, but withdrew combat troops in 1973. In 1975 North Vietnam succeeded in taking control of South Vietnam.

Dominican Republic (1965) President Lyndon Johnson sent marines and troops to quash a leftist uprising in the Dominican Republic, fearing the island nation would follow in the footsteps of Cuba and turn communist.

Lebanon (1982–1984) U.S. troops formed part of a multinational peacekeeping force to help the fragile Lebanese government maintain power.

Grenada (1983) President Reagan invaded the Caribbean nation of Grenada to overthrow its socialist government, which had close ties with Cuba.

Panama (1989) President George H.W. Bush invaded Panama and overthrew Panamanian dictator and drug-smuggler Manuel Noriega.

Gulf War (1991) Iraq invaded Kuwait, and a U.S.-led multinational force came to Kuwait's aid and expelled Iraqi dictator Saddam Hussein's forces.

Somalia (1993) A U.S.-led multinational force attempted to restore order to war-torn Somalia so that food could be delivered and distributed within the famine-stricken country.

Bosnia (1994–1995) During the Bosnian civil war, which began shortly after the country declared independence in 1992, the U.S. launched air strikes on Bosnia to prevent “ethnic cleansing,” primarily by Serbs against Bosnians. The U.S. became a part of NATO's peacekeeping force in the region.

Kosovo (1999) Yugoslavia's province of Kosovo erupted into violence in the spring of 1999. A U.S.-led NATO force intervened with air strikes after Slobodan Milosevic's Serbian forces uprooted the population and embarked on the ethnic cleansing of Kosovo's ethnic Albanian population.

Global War on Terror (2001– ) In the immediate aftermath of the Sept. 11, 2001, terrorist attacks, President George Bush launched the Global War on Terrorism—which has become the longest period of continuous war in U.S. history. The United Kingdom, several NATO countries, and other nations have participated to eliminate al-Qada and other militants groups.

Afghanistan (2001– ) The Taliban government harbored Osama bin Laden and the al-Qaeda terrorist group, responsible for the Sept. 11, 2001, attacks on the United States. After Afghanistan refused to turn over Bin Laden, the U.S. and UN coalition forces invaded. The Taliban government was ousted and many terrorist camps in Afghanistan were destroyed. U.S. and NATO troops remain in Afghanistan to support its fragile new government.

Iraq War (2003–2010) The U.S. and Great Britain invaded and toppled the government of dictator Saddam Hussein. Troops remain in Iraq to combat the insurgency that formed after Hussein's defeat.



Read more: Military Conflicts in U.S. History | Infoplease.com http://www.infoplease.com/ipa/A0931831.html#ixzz2dxmI1WFL

Dakle, ako neko misli da su Amerikanci vodili hrabre i viteske ratove, neka to i argumentuje.

Ako neki Amerofil misli da velika, jaka i bogata Amerika ima vece i hrabrije srce od jedne slabe, male i siromasne Srbije, koja je u svojoj istoriji vise puta rekla NE mnogostruko jacim neprijateljima neka to i argumentuje!

Ovo je tema o Americkoj hrabrosti ili kukavicluku pa da vidimo sta mi mislimo, koji epitet im vise odgovara!?
 
Оружаних сукоба у историји САД

Ова страница садржи информације о војним сукобима који укључују САД, укључујући и америчке револуције, рат 1812, индијски ратови, Доминиканска Република, Босна, и више.

Америчка револуција (1775-1783) Велика Британија приморана својих 13 америчких колонија да плати порез, али није им заступљеност у британском парламенту. Ова и друге неправде довело колоније за проглашење независности, 4. јула 1776. Независност је остварен у 1783, када је Уговор у Паризу је потписан са Великом Британијом.

Рат 1812 (1812-1815) британски америчког уплитања у трговини, притискивање америчке помораца, и "ратним јастребови" у Конгресу позивају на западне експанзије у британској територији довело до рата. На крају рата, трговински питања остала нерешена, али Британија је неке од својих територијалних претензија на континенту.

Мексички рат (1846-1848) САД анексија Тексасу, а њен је изјавио жељу да стекну Калифорнију и друге мексичке територије, убрзало овај рат. Мексико је био приморан да се одрекне две петине своје територије. Ова земља је на крају постао државама Калифорнији, Невади, Аризони, Новом Мексику и Јути.

Грађанског рата (1861-1865) Економски и политички ривалитет између аграрног југа и индустријског севера прераста у грађански рат борили током ропства и правима држава. Једанаест државе отцепила од Уније да се формира Конфедерације Држава Америке. Унија победа довела до уједињења земље и прекинула ропство.

Индијски Варс (колонијалне ере до 1890) експанзионизам САД довела до бројних војних сукоба са староседелаца Северне Америке, приморавајући их да се одрекну своје земљиште. Масакр у Рањеног Колена, СД, у 1890 се генерално сматра последњи од ових конфликата.

Шпански амерички рат (1898) САД подржале Кубанска жеља за независност од шпанске владавине, па је искористио прилику да се прошири америчке моћи у другим деловима света. На крају кратког сукоба, Куба стекла независност, а САД стекао неколико бивших шпанских територија: Порторико, Гуам и Филипина.

Први светски рат (1914-1918) Ривалство власт, територија и богатства, довело до 1917 "Великог рата.", придружио се савезницима САД (Британија, Француска, Русија, Италија и Јапан), који су били у рату са Централне силе (Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска), после немачке подморнице почео тоне ненаоружане бродове.

Други светски рат (1939-1945) Сила осовине-Немачка, Италија и Јапан-покушали да доминирају светом. Савезници (САД, Британија, Француска, СССР, и други) борили да их заустави. Сједињене Државе ушле у рат 1941, после јапанског напада на Перл Харбур. Немачка је капитулирала 1945, Јапан се предао и касније те исте године, после САД бацио атомску бомбу на градове Хирошиму и Нагасаки.

Корејски рат (1950-1953) комунистичка Северна Кореја, уз подршку Кине, напали не-комунистичке Јужна Кореја. Снаге УН-а, углавном састављене од америчких војника, успешно борили да заштите Јужну Кореју. Корејски рат је био први оружани сукоб у глобалној борби између демократије и комунизма, зове хладни рат.

Залив Свиња (1961) организовао инвазију САД, неуспешни покушај кубанских изгнаника да збаце Фидела Кастра комунистички режим на Куби.

Вијетнамски рат (1961-1973) Године 1955, комунистички напао Северни Вијетнам некомунистичког Јужни Вијетнам, у покушају да се земља уједини и наметне комунистичке владавине. Сједињене Државе придружио рат на страни Јужног Вијетнама у 1961, али се повукла борбене трупе у 1973. У 1975 Северни Вијетнам успела да преузму контролу над Јужном Вијетнаму.

Доминиканска Република (1965) председник Линдон Џонсон је послао маринце и трупе да укине левичарски устанак у Доминиканској Републици, плашећи острвска земља би стопама Кубе и окренути комуниста.

Либан (1982-1984) амерички војници чине део мултинационалних мировних снага за помоћ крхка Либанска влада одржи власт.

Гренада (1983) Председник Реган је напао на Карипско народ Гренада срушити социјалистичку владу, који је имао блиске везе са Кубом.

Панама (1989) Председник Џорџ ХВ Буш окупирале Панаму и збацио диктатора и Панамски кријумчар дроге Мануел Нориега.

Заливски рат (1991) Ирак извршио инвазију на Кувајт, а под вођством САД-мултинационалне снаге дошао помоћ Кувајта и протерани ирачког диктатора Садама Хусеина снаге.

Сомалија (1993) под вођством САД-мултинационалне снаге покушале да успоставе ред у ратом разореној Сомалији, тако да храна може бити достављена и дистрибуирани у оквиру глад погођеној земљи.

Босна (1994-1995) током босанског грађанског рата, који је почео убрзо након што је земља прогласила независност 1992, САД почео ваздушне нападе на Босну како би се спречило "етничко чишћење", пре свега од стране Срба против Босанаца. САД су постале део мировних снага НАТО-а у региону.

Косова (1999) покрајина Југославије Косова прерасла у насиље у пролеће 1999. Под вођством САД-НАТО снаге интервенисао ваздушним нападима после Слободана Милошевића су српске снаге избацена становништво и кренула у етничко чишћење етничких Албанаца на Косову.

Глобалном рату против тероризма (2001 -) У непосредно после 11. септембра 2001, терористички напади, председник Џорџ Буш је покренуо глобални рат против тероризма-који је постао најдужи период непрекидног рата у америчкој историји. Велика Британија, неколико НАТО земаља, и други народи су учествовали да се елиминишу Ал Када и других група милитаната.

Авганистан (2001 -) Талибани влада гајио Осама бин Ладен и Ал Каида терористичка група одговорна за 11. септембра 2001, напади на САД. Након Авганистан одбио да преда Бин Ладена, САД и УН коалиционим снагама напао. Талибанска влада је свргнут и многи терористички кампови у Авганистану уништено. САД и НАТО трупе остати у Авганистану да подржи свој крхки нову владу.

Рат у Ираку (2003-2010) САД и Велика Британија напали и срушили владу диктатора Садама Хусеина. Трупе остати у Ираку за сузбијање побуне која је формирана после пораза Хусеина.



Read more: Military Conflicts in U.S. History | Infoplease.com http://www.infoplease.com/ipa/A0931831.html#ixzz2dxokI2Iq
 
Amerika nikad nije napala državu koja ima ozbiljnu armiju i koja je jedinstvena i složna... mene baš interesuje kako bi to izgledalo sa Iranom...

- - - - - - - - - -

:zplez:

ma to je genetika. msm to oko pohlepe. kontinent koji su naselili najgori olosi iz evrope :aha:

ima tu nešto još... haplogrupa R1b je dala u istoriji ljude koji su počinili velike genocide...
 
Amerika nikad nije napala državu koja ima ozbiljnu armiju i koja je jedinstvena i složna... mene baš interesuje kako bi to izgledalo sa Iranom...

Zavisi sta je cilj, ako je samo da ih zgaze i vrate u kameno doba, islo bi prilicno lako kao i u ostalim ratovima.
Ako bi cilj bio da vojno (cizmom) osvoje drzavu od 70 miliona stanovnika, to bi bilo nemoguce i sa mnogo manjim drzavama.
 
Оружаних сукоба у историји САД

Ова страница садржи информације о војним сукобима који укључују САД, укључујући и америчке револуције, рат 1812, индијски ратови, Доминиканска Република, Босна, и више.

Америчка револуција (1775-1783) Велика Британија приморана својих 13 америчких колонија да плати порез, али није им заступљеност у британском парламенту. Ова и друге неправде довело колоније за проглашење независности, 4. јула 1776. Независност је остварен у 1783, када је Уговор у Паризу је потписан са Великом Британијом.

Рат 1812 (1812-1815) британски америчког уплитања у трговини, притискивање америчке помораца, и "ратним јастребови" у Конгресу позивају на западне експанзије у британској територији довело до рата. На крају рата, трговински питања остала нерешена, али Британија је неке од својих територијалних претензија на континенту.

Мексички рат (1846-1848) САД анексија Тексасу, а њен је изјавио жељу да стекну Калифорнију и друге мексичке територије, убрзало овај рат. Мексико је био приморан да се одрекне две петине своје територије. Ова земља је на крају постао државама Калифорнији, Невади, Аризони, Новом Мексику и Јути.

Грађанског рата (1861-1865) Економски и политички ривалитет између аграрног југа и индустријског севера прераста у грађански рат борили током ропства и правима држава. Једанаест државе отцепила од Уније да се формира Конфедерације Држава Америке. Унија победа довела до уједињења земље и прекинула ропство.

Индијски Варс (колонијалне ере до 1890) експанзионизам САД довела до бројних војних сукоба са староседелаца Северне Америке, приморавајући их да се одрекну своје земљиште. Масакр у Рањеног Колена, СД, у 1890 се генерално сматра последњи од ових конфликата.

Шпански амерички рат (1898) САД подржале Кубанска жеља за независност од шпанске владавине, па је искористио прилику да се прошири америчке моћи у другим деловима света. На крају кратког сукоба, Куба стекла независност, а САД стекао неколико бивших шпанских територија: Порторико, Гуам и Филипина.

Први светски рат (1914-1918) Ривалство власт, територија и богатства, довело до 1917 "Великог рата.", придружио се савезницима САД (Британија, Француска, Русија, Италија и Јапан), који су били у рату са Централне силе (Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска), после немачке подморнице почео тоне ненаоружане бродове.

Други светски рат (1939-1945) Сила осовине-Немачка, Италија и Јапан-покушали да доминирају светом. Савезници (САД, Британија, Француска, СССР, и други) борили да их заустави. Сједињене Државе ушле у рат 1941, после јапанског напада на Перл Харбур. Немачка је капитулирала 1945, Јапан се предао и касније те исте године, после САД бацио атомску бомбу на градове Хирошиму и Нагасаки.

Корејски рат (1950-1953) комунистичка Северна Кореја, уз подршку Кине, напали не-комунистичке Јужна Кореја. Снаге УН-а, углавном састављене од америчких војника, успешно борили да заштите Јужну Кореју. Корејски рат је био први оружани сукоб у глобалној борби између демократије и комунизма, зове хладни рат.

Залив Свиња (1961) организовао инвазију САД, неуспешни покушај кубанских изгнаника да збаце Фидела Кастра комунистички режим на Куби.

Вијетнамски рат (1961-1973) Године 1955, комунистички напао Северни Вијетнам некомунистичког Јужни Вијетнам, у покушају да се земља уједини и наметне комунистичке владавине. Сједињене Државе придружио рат на страни Јужног Вијетнама у 1961, али се повукла борбене трупе у 1973. У 1975 Северни Вијетнам успела да преузму контролу над Јужном Вијетнаму.

Доминиканска Република (1965) председник Линдон Џонсон је послао маринце и трупе да укине левичарски устанак у Доминиканској Републици, плашећи острвска земља би стопама Кубе и окренути комуниста.

Либан (1982-1984) амерички војници чине део мултинационалних мировних снага за помоћ крхка Либанска влада одржи власт.

Гренада (1983) Председник Реган је напао на Карипско народ Гренада срушити социјалистичку владу, који је имао блиске везе са Кубом.

Панама (1989) Председник Џорџ ХВ Буш окупирале Панаму и збацио диктатора и Панамски кријумчар дроге Мануел Нориега.

Заливски рат (1991) Ирак извршио инвазију на Кувајт, а под вођством САД-мултинационалне снаге дошао помоћ Кувајта и протерани ирачког диктатора Садама Хусеина снаге.

Сомалија (1993) под вођством САД-мултинационалне снаге покушале да успоставе ред у ратом разореној Сомалији, тако да храна може бити достављена и дистрибуирани у оквиру глад погођеној земљи.

Босна (1994-1995) током босанског грађанског рата, који је почео убрзо након што је земља прогласила независност 1992, САД почео ваздушне нападе на Босну како би се спречило "етничко чишћење", пре свега од стране Срба против Босанаца. САД су постале део мировних снага НАТО-а у региону.

Косова (1999) покрајина Југославије Косова прерасла у насиље у пролеће 1999. Под вођством САД-НАТО снаге интервенисао ваздушним нападима после Слободана Милошевића су српске снаге избацена становништво и кренула у етничко чишћење етничких Албанаца на Косову.

Глобалном рату против тероризма (2001 -) У непосредно после 11. септембра 2001, терористички напади, председник Џорџ Буш је покренуо глобални рат против тероризма-који је постао најдужи период непрекидног рата у америчкој историји. Велика Британија, неколико НАТО земаља, и други народи су учествовали да се елиминишу Ал Када и других група милитаната.

Авганистан (2001 -) Талибани влада гајио Осама бин Ладен и Ал Каида терористичка група одговорна за 11. септембра 2001, напади на САД. Након Авганистан одбио да преда Бин Ладена, САД и УН коалиционим снагама напао. Талибанска влада је свргнут и многи терористички кампови у Авганистану уништено. САД и НАТО трупе остати у Авганистану да подржи свој крхки нову владу.

Рат у Ираку (2003-2010) САД и Велика Британија напали и срушили владу диктатора Садама Хусеина. Трупе остати у Ираку за сузбијање побуне која је формирана после пораза Хусеина.



Read more: Military Conflicts in U.S. History | Infoplease.com http://www.infoplease.com/ipa/A0931831.html#ixzz2dxokI2Iq
Што се криво роди, време не исправи.

Несрећа је само што у овом случају то има разорну силу, погубну по човечанство.

И што ничим другим сем сличном силом му се не може стати на пут

Истина је и да, као свака империја, САД труле и пропадају изнутра, али, тај процес пропадања сила траје врло дуго, и одгађа се на разне начине. Тим дуже, што је сила била већа.
 
Zavisi sta je cilj, ako je samo da ih zgaze i vrate u kameno doba, islo bi prilicno lako kao i u ostalim ratovima.
Ako bi cilj bio da vojno (cizmom) osvoje drzavu od 70 miliona stanovnika, to bi bilo nemoguce i sa mnogo manjim drzavama.

SAD nije navikao na gubitke... kad bi im na početku palo 10-ak aviona domaća javnost bi se digla...
 
Zavisi sta je cilj, ako je samo da ih zgaze i vrate u kameno doba, islo bi prilicno lako kao i u ostalim ratovima.
Ako bi cilj bio da vojno (cizmom) osvoje drzavu od 70 miliona stanovnika, to bi bilo nemoguce i sa mnogo manjim drzavama.

Тако су планирали са Авганистаном,
а онда кад су сконтали да он тамо одавно јесте.....
 
Што се криво роди, време не исправи.

Несрећа је само што у овом случају то има разорну силу, погубну по човечанство.

И што ничим другим сем сличном силом му се не може стати на пут

Истина је и да, као свака империја, САД труле и пропадају изнутра, али, тај процес пропадања сила траје врло дуго, и одгађа се на разне начине. Тим дуже, што је сила била већа.

što parafraziraš? Bogišić to malko drugačije zbori...
 
SAD nije navikao na gubitke... kad bi im na početku palo 10-ak aviona domaća javnost bi se digla...

Domaca javnost nebi znala ni za pad 100 aviona, a kamoli 10.
Znala bi samo rodbina kad bi im zakucali na vrata sa zastavom i telegramom.

Naravno da su navikli na gubitke, u svaki rat se ulazi sa proracunom i "prihvatljivim" gubitkom.
Njima nije nikakav problem da napadnu Iran sa 5000 krstarecih raketa u prvom napadu i sa 500 aviona u drugom kad bi im cilj bio samo zatiranje jednog rezima.
 
SAD - drzava koja je nastala englesko - nemacko - francuskim genocidom nad severnoamerickim indijancima i to zna ceo svet. Prema nekim podacima pobijeno je na desetine miliona indijanaca zbog pohlepe Engleza, Nemaca i francuza!

SAD - drzava koja ima kracu istoriju nego spisak ratova i vojnih intervencija koje je zapocinjala, ucestvovala ili vodila!

SAD - drzava koja je na ratove potrosila vise para nego ceo svet zajedno!

SAD - drzava koja skoro nikada u svojoj istoriji nije napala nekog sebi ravnog ili jaceg, veceg i brojnijeg suparnika. skoro uvek je napadala visestruko manje, slabije i siromasnije zemlje.

SAD - drzava koja je u prvom svetskom ratu usla tek 1917 godine i to kad se vec nazirao i pobednik i kraj rata!

SAD - drzava koja je u drugom svetskom ratu usla tek 1944 godine i to opet kad se vec nazirao i pobednik i kraj rata! Inace je vodila svoj mali prljavi rat protiv Japana u kome nikad nebi pobedila da u jesen 1945 nije bacila dve atomske bombe na Japan.
Malo neophodne korekcije - u 2. svetskom ratu su se u borbe u Evropi ukljucili 1943. invazijom na Italiju koja je rezultirala Musolinijevom kapitulacijom. U Afriici jos 1942. Dosta ih je poginulo u periodu 1940. - 1942. na brodovima kojima su slali pomoc u Veliku Britaniju, a koje su potapali Nemci podmornicama.

SSSR se ukljucio u 2. svetski rat tek kad je sam napadnut, pa su morali. Pre toga su se drzali sporazuma s Nemcima. A u 1.svetskom ratu 1917. lepo sklopili mir s Nemcima i vise ih nije bila briga sto drugi zestoko krvare. Mi ovde pogotovo.

Naravno da nikad nisu ratovali sa sebi ravnim jer takvih do pedesetih godina nije ni bilo, a i nakon toga to je bio samo SSSR, a sad Rusija. Nijedna od te dve zemlje nece poceti rat protiv druge, nego ce samo sistematski gurati male zemlje da se medjusobno tamane i brojati pare od prodatog oruzja. I jedni i drugi. Ko je dobio recimo sa irackom intervencijom? Ameri uposlili dosta svojih firmi na obnovi Iraka, a Rusi zgrnuli pare na povecanoj ceni nafte. Svi srecni. Slucajnost? Tesko. Samo vi volite ove ili one, ali zapamtite - sve superseile se ponasaju u osnovi isto. Verovatno ni mi ne bismo bili bolji da smo na njihovom mestu. Moc i novac promene coveka dok si rekao Sirija.
 
Gde su sad Amerofili da mi objasne neke stvari kada je u pitanju americka hrabrost!?

Ućutali se pred silom tvojih argumenata.

Svi znamo da je Amerika ratoborna, gramziva i beskupulozna a ti si otkrila rupu na saksiji.
Ne videh čak ni "amerofile" da tvrde suprotno nego opravdanje traže u zlodelima druge strane za koju kažu da je još gora.

A kad smo već kod druge strane, zar u ovom svetu kojeg teroriše jedna bezobrazna i moćna Amerika, nema nijedne viteške, hrabre i bar približno jake države da se usprotivi Americi, stane joj na rep i spasi "princezu" - tjst pravdu i svetski mir?
Šta radi Rusija? Zašto je sabijena u svoju komfornu ali mišiju rupu ?:per:
 
Domaca javnost nebi znala ni za pad 100 aviona, a kamoli 10.
Znala bi samo rodbina kad bi im zakucali na vrata sa zastavom i telegramom.

Naravno da su navikli na gubitke, u svaki rat se ulazi sa proracunom i "prihvatljivim" gubitkom.
Njima nije nikakav problem da napadnu Iran sa 5000 krstarecih raketa u prvom napadu i sa 500 aviona u drugom kad bi im cilj bio samo zatiranje jednog rezima.

To je tacno.Oni i kada im obore neki avion kazu da je pao usled tehnickog kvara.Kada se rat zavrsi ispada da nikakve gubitke nisu imali.Jer pobogu kako tako velika sila i moze da izgubi neki avion.
 
Bilans američkih ratova, pokrenutih posle 11. septembra 2001. godine, iznosi 225.000 izgubljenih ljudskih života, kao i trošak između 3,2 i 4,4 hiljade milijardi dolara, tvrdi se u studiji urađenoj na univerzitetu Braun iz Providensa u Roud Ajlendu.

Projekat pod nazivom "Troškovi rata", u koji je bilo uključeno više od 20 ekonomista, antropologa, pravnika, humanitaraca i politikologa, dao je nove procene ukupnih troškova ratova, koji će sigurno biti predmet diskusije, pošto su nekoliko puta veći od zvaničnih.


Znaci ovo su cifre samo u zadnjih desetak godina. Ovo je novac koji Amerika nije mogla da zaradi na posten nacin i ulozi u rat. Ko jos moze da voli i podrzava Ameriku i njihovu spoljnu politiku. ko?

Cak i oni koji su imali neku korist od nje (Hrvati, muslimani u Bosni, siptari - kada je rec o ovim prostorima) cak i oni treba da budu svesni da ce ta korist biti kratkotrajna i da ce kad tad morati da plate sve sto je Amerika ucinila za njih. nema mufte rucka kod amerikanaca, najgore je sto se uglavnom placa krvlju>
 

Back
Top