Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Ne znam ni sam koliko je ova tema ya ovde, a koliko za politiku. Ako moderator tako misli, ne ljutim se u slucaju prepisivanja.
Ovu temu pišem inspirisan jednom emisijom u okviru talk-show Ključ koja se bavila propašću ranijih mitova. Nažalost, u Srbiji preovladava isuviše lokalno gledište po kome smo mi na dnu, pa nas se tiču samo lokalni problemi (koje smo jel’te sami izazvali), a oni globalni koji se nužno prelivaju i kod nas... pa to tek kad svoje stvari rešimo. Ne bih o tomne sada opširnije, tek emisija je imala veoma površan naziv „Dronjci srpskih mitova“.
Jedini učesnik debate, zbog koje sam inspirisan da započnem ovu temu, novinarka nedeljnika Evropa (eh ta imena...) je lepo primetila da mitovi gube smisao uopšte u savremenom svetu. Veoma mi se svidela njena konstatacija da je verovala u mit demokratije, ali je taj mit propao (na šta je ostrašćena Alisa Stojanović tako smrznuto pogledala kao da ova izgovara najgoru jeres). Međutim, po njoj je američki mit taj koji opstaje (iako je u njega ugrađen raspadajući mit demokratije), a tu je i mit tehnologije. Pozabaviću se sa ova dva mita.
Neizbežno je da će američki mit slabiti sa disolucijom mita demokratije. Van toga taj mit ostaje kao divlja konkurencija, sebičnost koja omugaćava sreću većini pojedinaca. Taj deo mita opstajaće dok u Americi bude opstajala „sreća“ – dok budu na vrhu sveta. Međutim, američki mit, kao mit uspeha opstaće inkorporiran u druge nacionalne (civilizacijske) mitove. Takvo je moje mišljenje. Taj američki mit već je (i „zvanično“) deo kineskog nacionalnog mita – Da se stigne i prestigne Amerika. Ovaj, kineski, mit može napraviti probleme u domenu „održivog razvoja“ i to će biti njegova vododelnica.
Ne bih se složio da je tehnologija mit. Svaka nova tehnologija jeste TREND (još jedna imenica koja se koristila u emisiji). Ali taj trend ne traje dugo... Setimo se kako su mobilni bili u modi. A danas se uzimaju zdravo-za-gotovo. Misli li neko, onako svekodnevno, da je taj mobilni kod nas se pojavio pre samo 10 godina? Slično je i sa internetom, mada on i dalje ima neki mitski značaj za manje grupe ljudi. Tehnologija jeste bila mit, ali pre 200 godina. E kakav je pojam bila železnica! Posledica tehnologije – potrošačko društvo – bilo je mit od 50ih godina prošlog veka pa nadalje. Ali već moderna to sve relativizuje. A tek postmoderna...
Glede srpskih mitova Sandra Rašković je pomenula čuveni Kosovski mit. Mislim da ovaj mit nema nikakvog realnog direktnog značaja, da je izlizan zloupotrebom i dalje može biti samo (zlo)upotrebljen. Ovaj mit je opasan, štetan ili možda koristan u zavisnosti koliko je moguća konfrontacija – pre svega sa NATO. Što su novi ratovi više verovatni taj mit je opasniji. Što nam više nameću neki (zna se koji) model u miru, taj mit je korisniji kao protivteža.
Kosovski mit, međutim, i dalje ima smisla, ali samo indirektno. Objesniću na primeru. Kada sam bio na turi u Portugalu vodič nam je pričao o bici kod Alžubarote koja se desila 1385. Logično je bilo poređenje sa Kosovskom bitkom. Ono se samo nameće jer je mnogo manja portugalska vojska suočila špansku u njenom pokušaju invazije. Jedino što je ova priča imala hepiend – Portugal je odbranio svoju nezavisnost. Slično ovoj istorijskoj priči, u jednom imaginarnom svetu, onom Tolkinovom, dešava se sukob dobra i zla koji je mene (verovatno ne samo mene) u mnogo čemu podsetio na Kosovski boj. To su dakle one velike priče zbog kojih vredi živeti...
Da pomenem još jednog učesnika diskusije – člana moje omiljene grupe Beogradski Sindikat. Verovatno se čovek držao onoga da pusti iskusnije ljude da pričaju, pa se od njega nije mnogo čulo. Međutim, rekao je jednu stvar koja ima smisla. To je stav da savremeni čovek ne treba da ima mitove. Sa ovim se slažem samo delimično – potrebno je preispitati stare mitove, sve one koji su aktuelni poslednjih 2000 godina. Ali čovek ipak ima potrebu za mitom. To je arhetipsko svojstvo čoveka. Zato ne treba da nas zbunjuje konfuzija i bezidejnost aktuelnog sveta. Nalazimo se na smeni razdoblja, kao što je to bilo pre 2000 godina. Pre ili kasnije kristalisaće se novi sistemi vrednosti i mitovi zasnovani na njima.
Ovu temu pišem inspirisan jednom emisijom u okviru talk-show Ključ koja se bavila propašću ranijih mitova. Nažalost, u Srbiji preovladava isuviše lokalno gledište po kome smo mi na dnu, pa nas se tiču samo lokalni problemi (koje smo jel’te sami izazvali), a oni globalni koji se nužno prelivaju i kod nas... pa to tek kad svoje stvari rešimo. Ne bih o tomne sada opširnije, tek emisija je imala veoma površan naziv „Dronjci srpskih mitova“.
Jedini učesnik debate, zbog koje sam inspirisan da započnem ovu temu, novinarka nedeljnika Evropa (eh ta imena...) je lepo primetila da mitovi gube smisao uopšte u savremenom svetu. Veoma mi se svidela njena konstatacija da je verovala u mit demokratije, ali je taj mit propao (na šta je ostrašćena Alisa Stojanović tako smrznuto pogledala kao da ova izgovara najgoru jeres). Međutim, po njoj je američki mit taj koji opstaje (iako je u njega ugrađen raspadajući mit demokratije), a tu je i mit tehnologije. Pozabaviću se sa ova dva mita.
Neizbežno je da će američki mit slabiti sa disolucijom mita demokratije. Van toga taj mit ostaje kao divlja konkurencija, sebičnost koja omugaćava sreću većini pojedinaca. Taj deo mita opstajaće dok u Americi bude opstajala „sreća“ – dok budu na vrhu sveta. Međutim, američki mit, kao mit uspeha opstaće inkorporiran u druge nacionalne (civilizacijske) mitove. Takvo je moje mišljenje. Taj američki mit već je (i „zvanično“) deo kineskog nacionalnog mita – Da se stigne i prestigne Amerika. Ovaj, kineski, mit može napraviti probleme u domenu „održivog razvoja“ i to će biti njegova vododelnica.
Ne bih se složio da je tehnologija mit. Svaka nova tehnologija jeste TREND (još jedna imenica koja se koristila u emisiji). Ali taj trend ne traje dugo... Setimo se kako su mobilni bili u modi. A danas se uzimaju zdravo-za-gotovo. Misli li neko, onako svekodnevno, da je taj mobilni kod nas se pojavio pre samo 10 godina? Slično je i sa internetom, mada on i dalje ima neki mitski značaj za manje grupe ljudi. Tehnologija jeste bila mit, ali pre 200 godina. E kakav je pojam bila železnica! Posledica tehnologije – potrošačko društvo – bilo je mit od 50ih godina prošlog veka pa nadalje. Ali već moderna to sve relativizuje. A tek postmoderna...
Glede srpskih mitova Sandra Rašković je pomenula čuveni Kosovski mit. Mislim da ovaj mit nema nikakvog realnog direktnog značaja, da je izlizan zloupotrebom i dalje može biti samo (zlo)upotrebljen. Ovaj mit je opasan, štetan ili možda koristan u zavisnosti koliko je moguća konfrontacija – pre svega sa NATO. Što su novi ratovi više verovatni taj mit je opasniji. Što nam više nameću neki (zna se koji) model u miru, taj mit je korisniji kao protivteža.
Kosovski mit, međutim, i dalje ima smisla, ali samo indirektno. Objesniću na primeru. Kada sam bio na turi u Portugalu vodič nam je pričao o bici kod Alžubarote koja se desila 1385. Logično je bilo poređenje sa Kosovskom bitkom. Ono se samo nameće jer je mnogo manja portugalska vojska suočila špansku u njenom pokušaju invazije. Jedino što je ova priča imala hepiend – Portugal je odbranio svoju nezavisnost. Slično ovoj istorijskoj priči, u jednom imaginarnom svetu, onom Tolkinovom, dešava se sukob dobra i zla koji je mene (verovatno ne samo mene) u mnogo čemu podsetio na Kosovski boj. To su dakle one velike priče zbog kojih vredi živeti...
Da pomenem još jednog učesnika diskusije – člana moje omiljene grupe Beogradski Sindikat. Verovatno se čovek držao onoga da pusti iskusnije ljude da pričaju, pa se od njega nije mnogo čulo. Međutim, rekao je jednu stvar koja ima smisla. To je stav da savremeni čovek ne treba da ima mitove. Sa ovim se slažem samo delimično – potrebno je preispitati stare mitove, sve one koji su aktuelni poslednjih 2000 godina. Ali čovek ipak ima potrebu za mitom. To je arhetipsko svojstvo čoveka. Zato ne treba da nas zbunjuje konfuzija i bezidejnost aktuelnog sveta. Nalazimo se na smeni razdoblja, kao što je to bilo pre 2000 godina. Pre ili kasnije kristalisaće se novi sistemi vrednosti i mitovi zasnovani na njima.
