jeremijabg
Poznat
- Poruka
- 9.920
Хришћански Брак према учењу Светог Јована Златоустог
Наталија Семјанко
За срећан брачни живот, није довољно да младожења направи обазрив избор младе, и млада избор у вези младожење и да добију Божији благослов за заједницу. Много више се мора бити учинити. Морају да се понашају, да успоставе своје односе на начин, достојан благослова Божијег и да не навлаче несрећу на себе; тако да тај брак, тај извор чисте среће, не постане извор безбројних невоља, њиховог сопственог делања.
„Брак може бити уточиште“, говори Златоусти, „али такође и бродолом, не због своје суштине, већ пре због дела оних који га злоупотребљавају. Јер ко се придржава правила, у њима ће наћи, у свом дому и супрузи, утеху и олакшање од свих невоља које га сусрећу на другим местима. Ипак, онај који прилази браку пренагљено и неопрезно, чак и ако може да ужива задовољство у својим светским тркама, пронаћи ће незадовољство и жалост у свом дому“.
"Сви благослови брака, засновани су на међусобној љубави, на међусобном поверењу и поштовању и последичном складу између супружника. „Не постоји ништа вредније него бити вољен од стране твоје жене, и волети је. Мудар човек схвата да договор између човека и жене јесте један од највећих благослова.“
„Где ово постоји, ту је свака срећа и свака награда, али где је то одсутно, онда ништа не може помоћи, све остало пропада, а живот је пун непријатности и несреће. Према томе, требали би да то тражимо пре свега осталог“.
Међусобна љубав између супружника не треба да зависи од њихове особите лепоте, и не треба да нестане ако неко од њих, из неког разлога постане мање леп, или чак ружан.
Златоусти је усмерио ово учење посебно према мужевима, јер у неким случајевима, њихова љубав нестаје у сразмери са опадањем лепоте код жена, које су их раније заводиле, или почињу да примећују њихове физичке недостатке.
„Не окрећи се од своје жене због њене ружноће“, поучава Свети Јован. „Послушај шта је записано у Писму: „Пчела је мала међу мувама, али је њен плод први од слатких ствари“ (Сирах 11:3) Жена је створење Божије. Када је вређаш, вређаш и њеног Творца. Па како онда треба неко да се влада према жени? Немој је хвалити за њен изглед; похвала, мржња и љубав ове природе јесу одлике нечасних душа. Уместо тога трагај за лепотом душе; опонашај Женика Цркве.“
Љубав између човека и жене треба да буде постојана и снажна, тако да би могла да преживи сваку несрећу, разочарење и искушење.
Златоусти учи мужеве: „Води бригу о својој супрузи, као што Христос брине за Цркву. Чак и ако мораш дати свој живот за њу, да подносиш понављане губитке и трпиш нешто страшно, не смеш је напустити, јер патњом, нећеш ништа урадити у поређењу са оним, што је Христос учинио за Цркву.“
***
Схватање узајемне потребе коју имају човек и жена један за другим, може послужити у решавању и јачању љубави и склада између супружника.
„Бог је поделио активности наших живота у два поља, јавном и домаћем. Женама је поверено да остану кући, људима су дате друштвене дужности; у трговини, на судовима, на саветима, у ратовима и друго. Жена не може бити у стању да баца копља или да гађа стрелом, али она може радити за вретеном, ткати одећу, успешно учествовати у домаћим дужностима. Не може давати мишљења на саветима, али ипак може саветовати код куће и често се, када муж предложи нешто у вези са кућом, дешава да је женин предлог далеко надмоћнији. Она се не може снаћи са државним благом, али може подизати децу, приметити рђаве намере слушкиња, пазити на часно понашање слугу, ослобађајући супруга од свих ових невоља, лично се бринући за оставу, ручни рад, кување, чување одеће доступном, и све остало што није достојно да муж ради, што је чак и тешко њему, без обзира колико времена он покушавао."
„Јер је ово такође последица мудрости и бриге Божије, што је учинио да су мушкарци најспособнији у најважнијим пословима, а мање способни у мање важним стварима, тако да би постојала стварна потреба за женом. Да је Бог створио човека, способним у оба поља, онда би женски пол лако могао пасти у презир пред очима мушкараца. Опет, да је поверио најважније ствари жени, онда би жене постале претерано горде.“
Неће бити ни договора ни љубави међу супружницима, када свако од њих, захтева љубав и оданост од другог, док не чини никакав напор да испуни своје дужности. Ово неће донети мир и договор, већ пре раздор, јер изражава не љубав и попустљивост, већ пре тврдоглавост и охолост. Према томе, најбољи начин за чување мира између супружника је да имају међусобно поштовање, за њихове дужности и да се свако од њих строго држи својих и да их испуњава.
„Чак и ако други не ради оно што треба“, говори Златоусти, „ми треба да учинимо шта се очекује од нас... јер ће свако примити шта је заслужио. Такав је брак у Христу, духовни брак. Нека онда жена не чека на врлину од мужа, него нека пре увежба своје, јер ће то бити неважно. Слично, нека муж не чека на добро понашање жене, пре него почне да брине за њу, јер онда врлина неће бити више на његовој страни. Нека свако, као што сам рекао, испуњава своје дужности унапред“.
***
Ако се супружници строго држе својих одговорности, тада ће мир и споразум неизоставно следити. „Ако се обоје супружника труде да испуњавају своје одговорности, онда ће међусобна корист брзо уследити. Ако је, на пример, жена спремна да поднесе чак и љутитог мужа, а муж не раздражује мрзовољну жену, тада ће потпуни мир бити успостављен међу њима, а њихови животи ће бити налик луци, удаљеној од таласа“.
Захваљујући њиховој међусобној љубави у интересу њиховог општег благостања, свако би требао да разуме и буде попустљив према манама другог. Морају се наоружати стрпљењем у сусрет са најгоркијим незадовољствима, увредама и разочарењима.
Златоусти говори: „Шта се може урадити ако је муж кротак, а жена нервозна, оштрог језика, брбљива, расипница (заједничка мана међу женама) и има многе друге мане? Како може он, јадни човек, издржати свакодневне непријатности, гордост и бестидност? Или шта ако је она умерена и тиха, а он је груб, сумњичав, напрасит, ужива у охолости богатства и моћи, поступа рђаво са њом, слободном женом као са робом и не мисли о њој више него о слуги? Како ће она моћи да издржи овакво понижавање и угњетавање? Апостол говори: „Носи све то ропство, јер ћеш бити слободна када он умре, али докле год он живи, мораш ревносно покушавати да расуђујеш са њим и да га поправљаш, или, ако је ово немогуће, да храбро издржиш бзбројне нападе и немилосрдна вербалназлостављања.“
На другом месту, Златоусти саветује мужеве да се наоружају попустљивим стрпљењем и жене са потпуном покорношћу, да би зауставили све неслоге. „Неко би могао рећи: „Моје жена је безумна, расипна и има мноштво других недостатака“. Сноси све то стрпљиво. Из тог разлога ти заузимаш место главе, да исцелиш тело. Написано је: „тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса“ (Еф. 5:28). Жене су такође потчињене овом закону“.
Наталија Семјанко
За срећан брачни живот, није довољно да младожења направи обазрив избор младе, и млада избор у вези младожење и да добију Божији благослов за заједницу. Много више се мора бити учинити. Морају да се понашају, да успоставе своје односе на начин, достојан благослова Божијег и да не навлаче несрећу на себе; тако да тај брак, тај извор чисте среће, не постане извор безбројних невоља, њиховог сопственог делања.
„Брак може бити уточиште“, говори Златоусти, „али такође и бродолом, не због своје суштине, већ пре због дела оних који га злоупотребљавају. Јер ко се придржава правила, у њима ће наћи, у свом дому и супрузи, утеху и олакшање од свих невоља које га сусрећу на другим местима. Ипак, онај који прилази браку пренагљено и неопрезно, чак и ако може да ужива задовољство у својим светским тркама, пронаћи ће незадовољство и жалост у свом дому“.
"Сви благослови брака, засновани су на међусобној љубави, на међусобном поверењу и поштовању и последичном складу између супружника. „Не постоји ништа вредније него бити вољен од стране твоје жене, и волети је. Мудар човек схвата да договор између човека и жене јесте један од највећих благослова.“
„Где ово постоји, ту је свака срећа и свака награда, али где је то одсутно, онда ништа не може помоћи, све остало пропада, а живот је пун непријатности и несреће. Према томе, требали би да то тражимо пре свега осталог“.
Међусобна љубав између супружника не треба да зависи од њихове особите лепоте, и не треба да нестане ако неко од њих, из неког разлога постане мање леп, или чак ружан.
Златоусти је усмерио ово учење посебно према мужевима, јер у неким случајевима, њихова љубав нестаје у сразмери са опадањем лепоте код жена, које су их раније заводиле, или почињу да примећују њихове физичке недостатке.
„Не окрећи се од своје жене због њене ружноће“, поучава Свети Јован. „Послушај шта је записано у Писму: „Пчела је мала међу мувама, али је њен плод први од слатких ствари“ (Сирах 11:3) Жена је створење Божије. Када је вређаш, вређаш и њеног Творца. Па како онда треба неко да се влада према жени? Немој је хвалити за њен изглед; похвала, мржња и љубав ове природе јесу одлике нечасних душа. Уместо тога трагај за лепотом душе; опонашај Женика Цркве.“
Љубав између човека и жене треба да буде постојана и снажна, тако да би могла да преживи сваку несрећу, разочарење и искушење.
Златоусти учи мужеве: „Води бригу о својој супрузи, као што Христос брине за Цркву. Чак и ако мораш дати свој живот за њу, да подносиш понављане губитке и трпиш нешто страшно, не смеш је напустити, јер патњом, нећеш ништа урадити у поређењу са оним, што је Христос учинио за Цркву.“
***
Схватање узајемне потребе коју имају човек и жена један за другим, може послужити у решавању и јачању љубави и склада између супружника.
„Бог је поделио активности наших живота у два поља, јавном и домаћем. Женама је поверено да остану кући, људима су дате друштвене дужности; у трговини, на судовима, на саветима, у ратовима и друго. Жена не може бити у стању да баца копља или да гађа стрелом, али она може радити за вретеном, ткати одећу, успешно учествовати у домаћим дужностима. Не може давати мишљења на саветима, али ипак може саветовати код куће и често се, када муж предложи нешто у вези са кућом, дешава да је женин предлог далеко надмоћнији. Она се не може снаћи са државним благом, али може подизати децу, приметити рђаве намере слушкиња, пазити на часно понашање слугу, ослобађајући супруга од свих ових невоља, лично се бринући за оставу, ручни рад, кување, чување одеће доступном, и све остало што није достојно да муж ради, што је чак и тешко њему, без обзира колико времена он покушавао."
„Јер је ово такође последица мудрости и бриге Божије, што је учинио да су мушкарци најспособнији у најважнијим пословима, а мање способни у мање важним стварима, тако да би постојала стварна потреба за женом. Да је Бог створио човека, способним у оба поља, онда би женски пол лако могао пасти у презир пред очима мушкараца. Опет, да је поверио најважније ствари жени, онда би жене постале претерано горде.“
Неће бити ни договора ни љубави међу супружницима, када свако од њих, захтева љубав и оданост од другог, док не чини никакав напор да испуни своје дужности. Ово неће донети мир и договор, већ пре раздор, јер изражава не љубав и попустљивост, већ пре тврдоглавост и охолост. Према томе, најбољи начин за чување мира између супружника је да имају међусобно поштовање, за њихове дужности и да се свако од њих строго држи својих и да их испуњава.
„Чак и ако други не ради оно што треба“, говори Златоусти, „ми треба да учинимо шта се очекује од нас... јер ће свако примити шта је заслужио. Такав је брак у Христу, духовни брак. Нека онда жена не чека на врлину од мужа, него нека пре увежба своје, јер ће то бити неважно. Слично, нека муж не чека на добро понашање жене, пре него почне да брине за њу, јер онда врлина неће бити више на његовој страни. Нека свако, као што сам рекао, испуњава своје дужности унапред“.
***
Ако се супружници строго држе својих одговорности, тада ће мир и споразум неизоставно следити. „Ако се обоје супружника труде да испуњавају своје одговорности, онда ће међусобна корист брзо уследити. Ако је, на пример, жена спремна да поднесе чак и љутитог мужа, а муж не раздражује мрзовољну жену, тада ће потпуни мир бити успостављен међу њима, а њихови животи ће бити налик луци, удаљеној од таласа“.
Захваљујући њиховој међусобној љубави у интересу њиховог општег благостања, свако би требао да разуме и буде попустљив према манама другог. Морају се наоружати стрпљењем у сусрет са најгоркијим незадовољствима, увредама и разочарењима.
Златоусти говори: „Шта се може урадити ако је муж кротак, а жена нервозна, оштрог језика, брбљива, расипница (заједничка мана међу женама) и има многе друге мане? Како може он, јадни човек, издржати свакодневне непријатности, гордост и бестидност? Или шта ако је она умерена и тиха, а он је груб, сумњичав, напрасит, ужива у охолости богатства и моћи, поступа рђаво са њом, слободном женом као са робом и не мисли о њој више него о слуги? Како ће она моћи да издржи овакво понижавање и угњетавање? Апостол говори: „Носи све то ропство, јер ћеш бити слободна када он умре, али докле год он живи, мораш ревносно покушавати да расуђујеш са њим и да га поправљаш, или, ако је ово немогуће, да храбро издржиш бзбројне нападе и немилосрдна вербалназлостављања.“
На другом месту, Златоусти саветује мужеве да се наоружају попустљивим стрпљењем и жене са потпуном покорношћу, да би зауставили све неслоге. „Неко би могао рећи: „Моје жена је безумна, расипна и има мноштво других недостатака“. Сноси све то стрпљиво. Из тог разлога ти заузимаш место главе, да исцелиш тело. Написано је: „тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса“ (Еф. 5:28). Жене су такође потчињене овом закону“.