Ah...šta ćete...ništa lakše od toga, pripisati i prišljamčiti sve drugome, zar ne ?
Ono tipa, tvoje je najcrnje sve, moje belo je...
Šalu na stranu, razočarana , da. Ogorčena, da. Još me nada nije napustila, mada nije isključeno da uskoro i neće. Nemam pojma. Ostaje mi samo ono u šta još verujem, i nekim čudom, još istrajavam o tome. Neke sam stvari transformisala. Mnogo, mnogo, mnogo stvari sma za ove godine naučila. Pošteno me je klepalo sve. Ali, sam naučila svoju lekciju i mnoge stvari ispravila. Neke zauvek pokupila u svom umu i zaključala. Nekih se zauvek odrekla. A neke će doveka da me raduju.
Bilo bi bezveze reći, da nema dobrih i finih momaka. Dobrih duša, pametnih i osećajnih. Ne možemo suditi na osnovu ljudi, koji su nas vređali, ponižavali, unižavali i na sve načine obesmišljavali naše postojanje na ovom belom svetu. Mrcvarili nas ili ne voleli.
Dugo sam bila ljuta, na muški rod, zbog toga. Besna. Ali, niko meni nije kriv. Što bi mi bio. Ni neki peti ni deseti. Ne. Nikome o tome niti pričam, nebitno je potpuno a i na meni se vidi da o tome ne bih, pa me niko ni ne pita. I na tome...hvala im. Valjda i vide, da zaista mi je previše. I poodosta.
Šta god da je...i šta god da sam ostavila iza sebe, niko nikada neće osetiti ni mrvu toga na svojoj koži. Ja uspela sam i u tome. Verovali vi ili ne.
Ali, da sada malo poviše bojim se, zazirem, da sam opreznija, da jako pazim i šta pričam o sebi i kome, to da. I da sam se jednostavno opustila, prepustila...Da više ne očekujem. To ne poričem.
Shvatih, da sve ono što biti mora, naći će svoj put..Do mene.
Taman da se svet okrene naopačke.
Dobra to beše lekcija životna. Veoma, veoma poučna.
O, da.
Hvala im.
, losa sam domacica" i tako dalje, znate sta hocu da kazem.
