Озваничено је – специјални тужилац Јован Пријић је затражио да окривљени Дејан Миленковић, оптужен за покушај убиства премијера и за бројна злодела земунског клана, постане сведок-сарадник тужилаштва; чиме, је л’ добија опрост грехова и премештај из стакленог кавеза за оптужене на неку, нужно, егзотичну локацију.
Тешко је одупрети се утиску да све ово није пажљиво синхронизовано, управо да би се спречио евентуални Пријићев одлазак. Ту до изражаја долази и улога медија и оног што су објавили о садржају тужиочевог разговора са окривљеним. Сценарио је отприлике овакав: Пријић даје Багзију статус сведока-сарадника, зато што он оптужује Легију; смене ли Пријића, или Багзи неће бити сведок-сарадник, или неће оптужити Легију; дакле онај ко жели да смени Пријића заправо жели да ослободи Легију. И тако се они који одлучују о специјалном тужиоцу доводе у ситуацију да морају да задрже садашњег специјалног тужиоца, ако не желе да буду проглашени за Легијине сараднике и помагаче.
Сам специјални тужилац, наравно, важан је због тога што би неки нови на његовом месту могао да ревидира постојећу оптужницу па да је, евентуално, разматрањем доказа на које је НИН досад у више наврата указивао, и прошири.
При свему томе, нема сумње да Багзи зна веома много, и да би драгоцено било чути шта он има да каже, само ако би проговорио о свему. Био је човек од поверељња Љубише Бухе Чумета. Онда га је издао и прешао код његовог смртног непријатеља Душана Спасојевића. Чуме му, преко адвоката, тада шаље поруку да може да му се врати. Багзи, међутим, остаје уз Спасојевића и Кума Луковића и избегава, по сопственим речима, стрељање у Мељаку. Миленковићу онда неко омогућава да побегне из земље; при том међународна потерница за њим не расписује се све док није ухапшен у Грчкој пре годину дана. У међувремену му Чуме прети – ако је веровати Багзијевој жени – и нуди помоћ – ако је веровати самом Багзију – око договора са специјалним тужиоцем Јованом Пријићем.
Шанса да Багзи проговори о свему овоме, међутим, тек је мало већа од шансе да “Рудар” из Пљеваља заигра у Лиги шампиона. Шта је изгледнија алтернатива? Управо сведочење о Легији и Спасојевићу који планирају убиство Ђинђића, баш као што пише у оптужници онаквој каква је сада. Такво сведочење помогло би тужиоцима, управо после више него неубедљивог излагања вештака Душана Дуњића и Милана Куњадића, односно захтева суда да стручњаци из Висадена практично изврше комплетно ново вештачење материјалних доказа у “случају Ђинђић”. Колико ће Багзијева прича бити проверљива, друго је питање, о којем ће судско веће тек да размишља.
Него, постоји овде и једна интересантна подударност, можда исувише интересантна да би била само подударност. Реч је о екипи људи која је неспорно учествовала у причи око “Лимеса”. За Багзија, возача камиона који насрће на премијера, тражи се статус сведока-сарадника. Миладин Сувајџић, “Ђура Мутави”, човек који је набавио камион коришћен у покушају убиства премијера, већ је сведока-сарадник. Зоран Вукојевић Вук Багзију је тада доводио адвоката и извлачио га из затвора. И он је сведока-сарадник тужилаштва. Најзад, сведока-сарадник је и Љубиша Буха Чуме, човек који Багзију, атенатору, после покушаја атентата поручује да “сада може да се врати”.
Међутим, посебно је неукусно што би статус сведока-сарадника требало да добије једини човек чије је учешће у покушају убиства премијера Србије ван сваке сумње, јер је ухваћен на лицу места. Али то, изгледа, никога на занима.
НИКОЛА ВРЗИЋ