Da li se misli na isto kad se kao „fit“ opisuje muskarac od 20 godina i zena od 65 godina?Drugim recima,da li je ideja fitnesa opste primenljiva bez obzira na uzrast,pol ili telesnu konstituciju?


Koliko puta ste cvrsto odlucili-Ovog leta cu se vise posvetiti fitnesu i postati „fit“? Mozda je vasa odluka terminoloski bila drugacija-odlucili ste da postignete bolju kondiciju,vezbanjem smanjiti telesnu tezinu,ostavriti sportski rezultat ili poboljsati zdravlje vezbanjem,ali sustina je slicna jer osnovu cini redovno,programirano fizicko vezbanje.Fitnes je termin koriscen prakticno u celom svetu za samostalno ili grupno vezbanje sa strucnim nadzorom ili bez njega koji ukljucuje sve navedene i jos puno drugih ciljeva.Definicije sa raznih aspekata opisuju proces i stanje pojedinaca ukljucenih u neki od procesa fitnesa.


Fitnes za sta?


Verovatno mozemo da se setimo vise osoba,nasih poznanika,pa sve do osvajaca olimpijskih medalja za koje mozemo da kazemo da su fit.Svi su oni verovatno sposobni za neke druge akotivnosti ali u nekim drugim to verovatno i nije tako.Na primer,biti spraman za vas najdrazi sport ne znaci da bi mogli otrcati maratom,skociti sest metara u dalj ili brzo otplivati 1500 metara.Naravno ukoliko su zadovoljeni osnovni uslovi mozda bi uz pravilnu pripremu i neke ili sve ove aktivnosti i mogli sprovesti.Kada mislimo o fitnesu prvo se zapitamo,“fitness za sta?“


Fit izgled


Cesto se predpostavlja kako je fit stanje prepoznatljivo kroz telesnu figuru.To znaci da se vezu pojmovi izgleda sa telesnom spremnoscu pa nam neko izgleda fit a neko drugi ne.Te predpostavke u nekoj meri u istinu odrzavaju stvarno stanje.ali nije sve tako jednostavno kako izgleda.Ekstremniji primeri su vitkost kao posledica izgradjivanja koju niko ne moze smatrati zdravom i pozeljnom ili kurpulentnost koji je vrlo fit za svoju vestinu,a opet niko ne odgovara medijskim ili modnim stereotipima „dobre“ telesne konstitucije.
Vec su dakle ukljucena tri elementa;opste kondiciono stane,telesna konstitucija i „fitnes za sta“-tj.razlog bavljenja nekom vrstom vezbanja.Odnos tih elemenata moze da bude prilicno kompleksan i cesto zbunjuje vezbace.Hteli mi to ili ne uglavnom smo pod snaznim uticajem medijskih slika sta se predpostavlja idealnim stanjem i telesnim izgledom.Treba imati na umu kako u sportskim takmicenjima ili raznim televizijskim serijama,koje i kreiraju stereotipe,ucestvuju visoko placene sportske i glumacke zvezde ciji izgled cesto ni ne odrazava makar njihovo opste stanje,a jos manje je primenjiv kao opsti model.


Telesni tipovi


Umest da pokusavamo postici neciju „tudj“ izgled pogledajmo pre svega konstitucije svojih roditelja,caki deda i baka pa nam postaje jasnije kako je veliki deo telesnih atributa genetski nasledjen.Visinu ne mozemo promeniti,telesnom tipu svojstvena masa misica u velikoj meri je podlozna promeni, a tako je do neke granice i sa rasporedom i kolicinom masnog tkiva da spomenemo samo neke cinjenice.Skeletna struktura,misicavost,visina,vitkost ili debljina su usko povezane sa tri osnovna konstitucijska telesna tipa(ekto-vitki,visoki, endo-nizi,sa vise masnog tkiva i mezo-srednje visine ,misicav.)kao i sa nacinom zivota.Svi smo obicno u nekom odnosu kombinacija tipova.Prepoznavanje i prihvacanje nase prirodne konstitucije je jedan od osnovnih stvari za kvalitetno vezbanje i planiranje ciljeva koje imamo.Striktne dijete koje se takodje cesto sprovode u svrhu menjenja izgleda ponekad daju izvesne rezultate ali je tako steceno stanje tesko odrzati.Ponekad se takve dijete pretvore u poremecaje jedenja kao anoreksija npr.,a zbog raznih fizioloskih i psihoemocijalnih razloga vracanje na staru tezinu ili cak njeno prekoracenje nije retkost nakon prestanka sprovodjenja dijete.
Vrlo su retki fitnes entuzijasti koji su spremni podeliti nacin zivota do mere koja je u stvari potrebna za ostavrenje (pre)visoko postavljenih ciljeva.
Povremeni vezbaci jednostavno ne mogu postizati rezultate koji se ostvaruju nakon vrhunskih treninga uz uvazavanje individualnih razlika.Otprilike je tu i problem rizicnog fitnes koji cesto rezultira povredama,iscrpljivanjem,gubitkom motivacije za vezbanje ili jos gorim posledicama.Izbor je prilicno jednostavan; ukoliko zelimo prave rezultate vezbanja,zivotne navike treba korenito promeniti u svrhu ostavrivanja postavljenih ciljeva ili u umerenoj varijanti-odustati d nekih ocekivanja.Naglasak je na nekih jer jos stosta mozemo postici i izvan nasih predpostavki dobro programiranim,umerenim i redovnim vezbama.Interesatno je kako mnogi ucesnici raznih fitnes programa ne mogu tacno da definisu sta zapravo zele da postignu.


Kako vezbati


Svesni smo kako vezbanje unapredjuje opste kondiciono stanje,zdravlje i izgled ali ocekivanje svih koristi vezbanja odjednom nije reoalno.Na pocetnom nivou lakse je postizati svestrani napredak ali iskusniji vezbaci znaju kako se za razlicite ciljeve vezbanja specificno odredjuje.Mozda je u citavoj stvari u pocetku najvaznije laganim vezbanjem postupno izgradjivati pozitivnu naviku fizicki aktivnijeg zivota.Iako je bavljenje fitnesom kod velike vecine vezbaca stvar slobodnog vremena i donekle ima drustveni status luksuza,ne zaboravimo kako je pravilno kretanje tj. misicna aktivnost nuzna za fizicko i psihicko zdravlje.Jedan od negativnoh efekata silnog tehnoloskog uzleta zapadne civilizacije jeste telesno neaktivan zivot.Poslove koje obavljamo cesto su automatizovani i vrse se sedeci ili stojeci.Televizija,video,kompjuterske igre i slicne „aktivnosti“ slobodnog vremena su sasvim pasivne a cesto tako provodimo vreme.Specificnost redovne,pravilno sprovedene fizicke aktivnosti jeste da covek osvezava organizam i telesno i psihocki.Puno je pozitivnih fizioloskih i psiholoskih promena koje su rezultat ispravnog fitnesa.



Kako dakle ispravno vezbati?Jedna od osnovnih stvari je individualizovati pristup.Na fizickom nivou celokupan fitnes razvija:aerobnu(opstu) kondiciju,misicnu izdrzljivost,brzinu,misicnu snagu,fleksibilnost itd,utice pozitivno i na radnu sposobnost,poboljsava zdravlje a dodatni efekat privlacnijeg izgleda zbog sve istaknutije misicne strukture i pravilnog drzanja ce svakog obradovati.


Individualizovani fitnes


Individualizacija fitnes prgrama, nakon sto se u pocetku,najbolje strucno kod doktora ili fitnes instruktora proceni trenutno stanje vezbaca,zahteva analizu ciljeva da bi se balansirao odnos zelja i mogucnosti pojedinca.U pocetku bavljenja fitnesom jos donekle je moguc napredak u svim aspektima,umerenim,jedinstvenim programom vezbanja.Nakon nekog vremena vezbanje za zdravlje se pocinje razlikovati od vezbanja za regulaciju telesne tezine ili poboljsanja sportskih rezultata.NA dalje,sto je visi nivo treniranosti,to se proces vezbanja zbog specificnosti ciljevavise razlikuje,a opste koristi se srazmerno smanjuju.
Baviti se fitnesom nije samo odlazak u fines centar,vec svaku redovnu telesnu aktivnost koja unapredjuje sve ili samo neke telesne karakteristike mozemo smatrati fitnesom.Oprema i strucnost voditelja programa vezbanja u fitnes centrima svakako pridonosi brzem postizanju rezultata ali brze hodanje,planinarenje,rad u vrtu,plivanje i slicno su takodje dobre vezbe.


Fitnes obuhvata uopsteno gledano tri aspekta-vezbe snage,istezanja i vezbe za srce,krvni sistem i pluca.Ovde cemo brze razjasniti poslednji popularno nazvan „cardio“ fitnes.Drugi naziv za „cardio“ je aerobno vezbanje.Aerobno zbog toga sto misici za stvaranje energije u metabolickim procesima koriste kiseonik.Takvo vezbanje treje duze vreme,preporucljivo je minimum dvadeset minuta kontinuirane aktivnosti,pa do nekoliko sati u zavisnosti od cilja vezbanja.Aerobno vezbanje je svako do tzv. aerobnog praga ili podrucja intenziteta gde se u metabolizmu vise ne koristi kiseonik za stvaranje energije.To je otprilike oko 85 posto maksimuma i intenzitet preko toga je moguce odrzati vrlo kratko vreme,dok aerobne aktivnosti mogu dugo da traju i obicno su ugodne za provodjenje,sto zbog prirodne potrebe tela za takvom kretnjom sto zbog pojacane hormonske produkcije(endofrini koji stimulisu osecaj ugodnosti) nakon izvesnog vremena u neprekidnoj aerobnoj vezbi.


Netrenirane osobe aerobni prag imaju na nizim vrednostima,a trenirane kao sportisti i iskusni rekreativci na visim.Rekreativni vezbaci taj nivo opterecenja uopste ne bi trebali prelaziti