Da li filozofijom moze da se bavi svako ?

Utah

Utah

Elita
Banovan
Poruka
19.509
Da bi se covek bavio npr naukom mora da zavrsi odredjeni faklutete, a za filozofiju izgleda nije potrebno da se zavrsi nista. Dovoljno je da pocne da se prica sta neko misli plus njegovo iskustvo i zakljucak ala sam filozofirao.
Dovollno je da neko ode do pijace i da se vrati i da iznese svoju ''filozofiju''....
Filozofije inace nema bez filozofskih disciplina,istorije filozofije....
Doslo se dotle kada neko prica nesto bez veze da se kaze, on ''filozofira''....cak je i sam pojma filozofije se koristi za ismejavanje.
Medicinom,masinstvom,gradjevinom...moze da se bavi samo onaj koje je zavrsio odredjen fakultet, a za filozofiju ...?
 
Kad se iščitaju biografije filozofa, evidentno je da su većina njih bili matematičari. Značajna pobuda za filozofska istraživanja je određena sumnja u pogledu neke pojave ili stvari. U osnovi filozofskog razmišljanja se polazi od logike i teži se da se izvesna ideja dokaže pomoću logičkih sudova. Prvi filozofi (a filozofija je gotovo istovremeno počela da se razvija u 6.veku. p.n.e. u Indiji, Kini i Grčkoj) nisu imali obrazovanje kakvo je potrebno savremenom čoveku. Oni su mahom bili bogati ljudi sa nekim iskustvom i znanjima. Gledano kroz istoriju, filozofi su i nadalje mahom plemići, bogataši, ljudi koji imaju sigurne uslove za egzistenciju i dovoljno vremena da se bave predstavama i pojavama koje ih začuđuju. Da bi se neko danas ozbiljno bavio filozofijom, neophodno je da zna gro onog što se na polju filozofije već reklo. Kad neki laik iznese svoj sud o životu, govore mu da "filozofira" , ali se neretko desi da je u pitanju neka "priča" do koje oni koji ga tako kvalifikuju ne mogu da dosegnu.
 
Neki filozofi, da ne kazem pametni ljudi, tvrde da obrazovanje zagljupljuje pojedinca. Ja bih se slozio donekle, a to je da usporava kriticku misao, ali opet zavisi od pojedinca i samog obrazovanja.

Obrazovanje je deo filozofije. Ali ne i kljucni faktor iste. Zivotna iskustva su mnogo vaznija.
I slazem se sa komentarom da ako ne razmisljas o egzistenciji vise energije posvecujes lutanju mislima.
I nikad mi nece biti jasni ljudi koji ne razmisljaju, a ima ih.
 
Poslednja izmena:
4thman:
Neki filozofi, da ne kazem pametni ljudi, tvrde da obrazovanje zagljupljuje pojedinca. Ja bih se slozio donekle, a to je da usporava kriticku misao, ali opet zavisi od pojedinca i samog obrazovanja.

Obrazovanje je deo filozofije. Ali ne i kljucni faktor iste. Zivotna iskustva su mnogo vaznija.
I slazem se sa komentarom da ako ne razmisljas o egzistenciji vise energije posvecujes lutanju mislima.
I nikad mi nece biti jasni ljudi koji ne razmisljaju, a ima ih.
Kliknite za proširenje...
Vidiš ovog Zora? (Ne fišija!!!) E, on je supper! (Mogu kad god hoću da ga zaebavam! :lol: A ti si mi skroz nejasan!!! :rotf:
 
Poslednja izmena:
Utah:
Da bi se covek bavio npr naukom mora da zavrsi odredjeni faklutete, a za filozofiju izgleda nije potrebno da se zavrsi nista. Dovoljno je da pocne da se prica sta neko misli plus njegovo iskustvo i zakljucak ala sam filozofirao.
Dovollno je da neko ode do pijace i da se vrati i da iznese svoju ''filozofiju''....
Filozofije inace nema bez filozofskih disciplina,istorije filozofije....
Doslo se dotle kada neko prica nesto bez veze da se kaze, on ''filozofira''....cak je i sam pojma filozofije se koristi za ismejavanje.
Medicinom,masinstvom,gradjevinom...moze da se bavi samo onaj koje je zavrsio odredjen fakultet, a za filozofiju ...?
Kliknite za proširenje...

То је исто као рећи да само професионални кошаркаши могу играти кошарку, или само професионали шофери возити аутомобиле.

Свако ко примењује научни метод у свом размишању и истраживању јесте научник па макар завршио и вечерњу школу.

Резултати те делатности је оно што се ту разликује. Јер да би неко направио рецимо овако нешто:

http://4.***************/-TVK4kIRj0do/UUgMUhz_o4I/AAAAAAAAACg/A8Tc9ezZQ9c/s320/Boat+Building+Reflections.jpg

Мораће потражити "помоћ пријатеља" да тако кажемо. Тј сва она знања која је човечанство вековима развијало у грађевинарству. Без тога, у најбољем случају саградиће дрвену колибу.

Исто је и са филозофијом . Свако може примењивти филозофски метод и износити своја мишљења , али реузлтат је оно што се ту разликује.
Јер попут оне зграде. Лекше ће појединац неким чудом сам направити исту, него што ће сам тако из своје главе доћи до неких филозофских истина .

Међутим, у филозофији резултат није тако очигледан као код оне зграде. Па тако, рецимо, свако може када је грађевинарство у питању, рећи да је његова колиба најсавршеније здање на свету . али је сувише очигледно да није.Док у случају филозофских мишљења свако може то исто рећи а да то не буде тако очигледно.

Такође, свако може у филозофји градити илузију неке величине. . Јер, у практичним акцијама спољашњег света бити изузетан у било чему исувише је тешко за постићи, хајде онда да будеш изузетан у преимућствима ума, области у којој је свако за себе геније изнад свих. Јер нико се неће увредити када му се презентује да је неко физички јачи од њега, или богатији или лепши. То су сувише очигледни факти који дотичном сметају али против којих га ниједан психолошки механизам одбране неће много заштити или убедити у супротно. Али ако му се укаже да је неко паметнији од њега, ту настаје проблем. Јер свако мсили за себе да је НАЈПАМЕТНИЈИ. И ту илузију је лако одржавати јер туђа памет није тако очигледна као туђе богаство, снага и слично.

Зато градитеље колиба привлачи филозофија. Шта више, у историји филозофије праве филозофске грађевине потпуно су прекривене дрвеним колибама да се не могу лако ни видети.
 
Poslednja izmena:
Utah:
..moze da se bavi samo onaj koje je zavrsio odredjen fakultet, a za filozofiju ...?
Kliknite za proširenje...

Sve u životu je u vezi promena.
Uglavnom se odnosi na mogućnost osobe da menja svoju svest prema potrebama novog trenutka.
Biti u mogućnosti da ostvaruje neophodne promene kod sebe pojedinac će ostajati na vrhu razumevanja i znanja ali i unutarnje, duhovne mladosti.

Da se nebismo držali uštogljenih definicija i vidjenja šta je nauka ili šta je život ne smemo zaboraviti da uzmemo u obzir ono što vidimo svakodnevno u svom okruženju i to u ovom trenutku.
Zato pitam; Da li smo svedoci da deca iz ranog predškolskog uzrasta ispoljavaju znanje u matematici koje nadmašuje i same matematičere?
Da li smo svedoci da se ista stvar dogadja i na ostalim poljima kao što su muzičke sposobnosti?
Da li smo svedoci da takve dece ima na svim poljima nauke i života te da ima dece koja i bez učenja drugih jezika počnu iste govoriti?
Ne zaboravimo da postoji i nešto što nam nije nepoznato ali se niko ne pita odakle to da osobe koje su bez ikakvih škola pobedjivale u mnogim disciplinama a što je omogućio današnji trenutak naročita na polju glasovnih mogućnosti - pevanja?
Oni koji nisu zatvorenog uma sigurno znaju da danas nebrojeno dece govori o svojim ranijim inkarnacijama što zaprepašćuje najpre njihove roditelje a onda i okolinu. Da li se iskreno pitamo, bez odbacivanja tih pojava po svaku cenu, odakle to i šta je tu istina?
U poslednjih nekoliko dana isticah par snimaka ljudi koji su naučno i profesionalno sebe dokazali a koji su na svom polju i pribavili valjane dokaze o realnosti inkarnacije.
Za one koji hoće da razmišljaju, shvatiće da je klasičnoj filozofiji vreme odzvonilo i da zacementirano ortodoksno vidjenje života jeste odživelo svoj period.
Da, promena kada su mladi izborili svoje pravo da sami biraju bračnog partnera, umesto da to čine roditelji za njih, bila je veoma bolna baš kao i sve druge, mnogobrojne promene koje su se odvijali u čovekovoj istoriji odnosno u čovekovoj evoluciji svesti. Nije lakše niti bolje ni danas u ovom trenutku. Ili shvatamo i prihvatamo te se lakše nastavljamo razvijati ili ćemo kočiti i time stvarati bol sebi ratujući u nepotrebnom ratu.
Nauka i folozofija ne daje pravo samo odraslim načitanim ljudima već daje pravo svim pojedincima otvorene i razvijene svesti da daju pun doprinos čovekovom bržem napretku na svim poljima.

Bio sam svedok jednog ovde poznatog flautiste koji se zalagao da se izglasa zakon po kojem bi u ovoj zemlji imali isključivo pravo da se bave muzikom oni koji su se za to školovali. Bio je to najnazadniji potez jednog "školovanog" uma.
Podsetimo se da školovanje ne donosi svest čoveku već jedino može pomoći svesnom čoveku da životu oko sebe da više i bolje.
 
Poslednja izmena:
Utah:
Da bi se covek bavio npr naukom mora da zavrsi odredjeni faklutete, a za filozofiju izgleda nije potrebno da se zavrsi nista. Dovoljno je da pocne da se prica sta neko misli plus njegovo iskustvo i zakljucak ala sam filozofirao.
Dovollno je da neko ode do pijace i da se vrati i da iznese svoju ''filozofiju''....
Filozofije inace nema bez filozofskih disciplina,istorije filozofije....
Doslo se dotle kada neko prica nesto bez veze da se kaze, on ''filozofira''....cak je i sam pojma filozofije se koristi za ismejavanje.
Medicinom,masinstvom,gradjevinom...moze da se bavi samo onaj koje je zavrsio odredjen fakultet, a za filozofiju ...?
Kliknite za proširenje...

Lepo ti kažeš, filozofijom bi trebalo da se bave samo školovani
A ne ovako, neko pročita 2 filozofa u životu i misli da je pokupio svu pamet sveta
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

svorkapa
Na osnovu čega devojke danas biraju partnera odnosno supruga
2
Odgovora
43
Pregleda
829
Ateista5
Ateista5

Back
Top