O spasenju i zasto jeretici i inoverni ne mogu biti spaseni

cecalana

Ističe se
Poruka
2.511
Dakle, ovde cu citirati pismo Sv. Ignjatija Brjancaninova, koje je napisao pre nekih 100 godina kao odgovor jednom verniku koji je postavio ovo pitanje. Smatram da bi to bilo korisno, jer na ovom forumu mnogi iznova i iznova postavljaju ovo pitanje, pa evo jednog sveobuhvatnog odgovora:

" Достојан је горкога ридања призор: хришћани који не знају шта је хришћанство. А са овим призором сада се скоро непрестано суочавамо. Погледи ретко налазе супротан, заиста утешан призор. У мноштву оних који себе називају хришћанима они ретко могу да се зауставе на хришћанину, који је то и именом, и на самом делу.

Питање које ви постављате сада постављају сви редом. "Зашто се не спасавају", пишете ви, "незнабошци, мухамеданци и такозвани јеретици? Међу њима има тако добрих људи. Погубити те тако добре људе било би противно милосрђу Божјем... Да, то је противно чак и здравом разуму човечијем. А и јеретици су такође хришћани. Сматрати себе спасеним, а припаднике осталих веровања изгубљеним, то је безумно и крајње гордо!"

Постараћу се да вам одговорим по могућности у мало речи, да многословље ниуколико не би повредило јасноћу излагања. Хришћани, ви расуђујете о спасењу, а не знате шта је спасење, зашто је оно потребно људима, најзад - не познајете Христа, Који је једино средство нашег спасења. Ево истинитог учења о том питању, учења Свете, Васељенске Цркве. Спасење је у повраћају општења (заједничења) са Богом. Ово општење (заједничење) изгубио је сав род човечији грехопадом праотаца. Сав род човечији је врста бића изгубљених. Погибељ је удес свих људи, и врлих и злих. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. "
 
Nastavak:

" "Са тугом ћу у гроб лећи за сином својим", говори свети патријарх Јаков о себи и светом сину своме Јосифу целомудреном и прекрасном. Силазили су у ад по окончању земаљског странствовања не само грешници него и праведници Старога завета. Таква је моћ добрих дела човекових. Таква је цена врлина наше пале природе. Да би се успоставило заједничење човека са Богом, за спасење је било неопходно искупљење. Искупљење рода људског нису извршили ни Анђели ни Арханђели, нити било које од највиших, али ограничених и створених бића. Извршио га је сам безгранични Бог.

Казне - судбина рода људског, замењене су Његовом казном, недостатак заслуга човечијих замењен је Његовим вечним достојанством. Сва добра дела људска која су немоћна и нисходе у ад, замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Упитали су Господа Јудеји: "Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија?" Господ им је одговорио: "Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла" (Јн. 6,28 - 29).

Једно добро дело нужно нам је за спасење: вера. Но вера је - дело. Вером, једино вером ми можемо ући у општење (заједничење) са Богом уз посредство њиме дарованих тајни. Али узалуд и погрешно ви мислите и говорите да ће се добри људи међу незнабошцима и мухамеданцима спасити, то јест ступити у општење са Богом. Узалуд ви гледате на мисао противну томе као на новину, као на заблуду која се поткрала. "

Nastavice se...
 
Ako je tako Svetima otkriveno sigurno da je istina.

A jednan americki decak oko 11 godina je kaze, izasao iz tela valjda umreo i navodno bio u raju i video tamo papu i mnogo sto sta.
Kako da ne kad bi se tako lako islo u raj! Kojom je zaslugom video raj? I niko da ga zaustavi i pita za neki greh?

A cudno Pravoslavnoj deci i odraslima se to ne desava, mozda nekad ali SVETIM LJUDIMA.

Nit je on bio u Raju ni govorio sa Bogom, vec su mu se demoni narugali.
 
Kakav greh može da ima dete od 11 godina, jesi ti normalna?

Pravo pitanje je da li sustinski greh uopste i postoji.

Npr, nekome je nesto greh a nekome nije. Ko ce doneti konacni sud?

Cak i pored toliko tumacenja i raznih vidjenja, greh je jos uvek nedefinisan...

Sto se tice deteta od 11 godina, prema hriscanstvu moze da ima npr. praroditeljski greh.

Jer, prema hriscanstvu se svi radjamo pod grehom, ili se varam?

Ne postoji bice koje je bez greha, jer se niko ne spasava pravdom ni zaslugom vec iskljucivo miloscu (hriscanski pogled spasenja).
 
Poslednja izmena:
"Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско."

Po tvome, i deca mogu da završe u paklu?

Poenta je da se i deca spasavaju miloscu jer da je pravde isli bi u pakao (zbog praroditeljskog greha).

Ima mnogo tumacenja tog stiha i ne bih ulazio sada u raspravu, ali deca bez obzira koliko bila nevina ipak prema hriscanstvu nose praroditeljski greh.
 
Hristova žrtva je poništila praroditeljski greh.

"Kupljeni ste skupo..."

1.Korinćanima 7:23.

Pa Hristova zrtva je pobedila zlo ali zlo i dalje postoji.

Ako je praroditeljski greh ponisten, onda se ljudi vise ne radjaju u grehu.

To je ono, dok ne cinis greh ne postoji. Ili nista nije zlo samo po sebi, samo ako mislimo da je zlo onda i postaje zlo. Ima logike.
 
"Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско."

Po tvome, i deca mogu da završe u paklu?

Po ocima iz Crkve - da.
A onaj gore citat kaze ljudi trebaju biti kao mala deca prostodusni i bezazleni, nije isto dete od 7 i 11 godina.
 
Po Hristosu-ne.

Čija je poslednja, Hristosova ili crkvenih otaca?

Nigde nisam procitala da je Gospod rekao SVA deca idu u Raj.
I zasto ne bi bilo sudjeno bezobraznom derpetu od 14 godina koji je napadao stare ljude i krao, kad je znao sta radi i da je to sve pogresno?
Zasto mislis da ce lako da prodje i da se smesti u Raj sa dusama nevine decice, svakako odgovornost je tu.
 
Nigde nisam procitala da je Gospod rekao SVA deca idu u Raj.
I zasto ne bi bilo sudjeno bezobraznom derpetu od 14 godina koji je napadao stare ljude i krao, kad je znao sta radi i da je to sve pogresno?
Zasto mislis da ce lako da prodje i da se smesti u Raj sa dusama nevine decice, svakako odgovornost je tu.

Nigde nije rekao ni da deca idu u pakao.

Uzrast od 14 godina ima izrazito maglovitu predstavu o tome šta je pogrešno, a šta nije, a treba uzeti u obzir i to da li dolazi iz rasturene porodice, da li je u porodici bilo nasilja pa je dete preuzelo matricu ponašanja, itd. Stvari nisu crno bele.
 
Nigde nije rekao ni da deca idu u pakao.

Uzrast od 14 godina ima izrazito maglovitu predstavu o tome šta je pogrešno, a šta nije, a treba uzeti u obzir i to da li dolazi iz rasturene porodice, da li je u porodici bilo nasilja pa je dete preuzelo matricu ponašanja, itd. Stvari nisu crno bele.

Bog nije rekao da deca idu u pakao i Bog nije rekao da deca ne idu u pakao. A to znaci ostaje mogucnost da odu u pakao.

Uzrast od 14 godina je dovoljan da shvati proste stvari da se ne sme krasti, a to sto je dosao iz nasilne porodice ne opravdava nista,
on se svojom slobodnom voljom odlucio na zlo, niko ga nije terao na zlo. Jel sad treba kriviti njegove roditelje kad god ucini neko zlo?
Koliko ljudi dolazi iz losih porodica i iz ratova pa nisu svi nasilni i zli.
Na kraju je slobodna volja pojedinca da li ce ciniti dobro ili zlo.
 
Bog nije rekao da deca idu u pakao i Bog nije rekao da deca ne idu u pakao. A to znaci ostaje mogucnost da odu u pakao.

Uzrast od 14 godina je dovoljan da shvati proste stvari da se ne sme krasti, a to sto je dosao iz nasilne porodice ne opravdava nista,
on se svojom slobodnom voljom odlucio na zlo, niko ga nije terao na zlo. Jel sad treba kriviti njegove roditelje kad god ucini neko zlo?
Koliko ljudi dolazi iz losih porodica i iz ratova pa nisu svi nasilni i zli.
Na kraju je slobodna volja pojedinca da li ce ciniti dobro ili zlo.
Jesu tebe ucili psihologiju u srednjoj skoli ?
 
Dakle, ovde cu citirati pismo Sv. Ignjatija Brjancaninova, koje je napisao pre nekih 100 godina kao odgovor jednom verniku koji je postavio ovo pitanje. Smatram da bi to bilo korisno, jer na ovom forumu mnogi iznova i iznova postavljaju ovo pitanje, pa evo jednog sveobuhvatnog odgovora:

" Достојан је горкога ридања призор: хришћани који не знају шта је хришћанство. А са овим призором сада се скоро непрестано суочавамо. Погледи ретко налазе супротан, заиста утешан призор. У мноштву оних који себе називају хришћанима они ретко могу да се зауставе на хришћанину, који је то и именом, и на самом делу.

Питање које ви постављате сада постављају сви редом. "Зашто се не спасавају", пишете ви, "незнабошци, мухамеданци и такозвани јеретици? Међу њима има тако добрих људи. Погубити те тако добре људе било би противно милосрђу Божјем... Да, то је противно чак и здравом разуму човечијем. А и јеретици су такође хришћани. Сматрати себе спасеним, а припаднике осталих веровања изгубљеним, то је безумно и крајње гордо!"

Постараћу се да вам одговорим по могућности у мало речи, да многословље ниуколико не би повредило јасноћу излагања. Хришћани, ви расуђујете о спасењу, а не знате шта је спасење, зашто је оно потребно људима, најзад - не познајете Христа, Који је једино средство нашег спасења. Ево истинитог учења о том питању, учења Свете, Васељенске Цркве. Спасење је у повраћају општења (заједничења) са Богом. Ово општење (заједничење) изгубио је сав род човечији грехопадом праотаца. Сав род човечији је врста бића изгубљених. Погибељ је удес свих људи, и врлих и злих. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. "




i šta sad, svi koji su živeli do hrista gore u pkalu, jel to?
 
Nastavak:

" Не, такво је постојано учење истините Цркве, и старозаветне и новозаветне. Црква је свагда сматрала да је једини Посредник спасења Искупитељ. Она је признавала да и највеће врлине пале природе нисходе у ад.

Ако су праведници истините Цркве, светилници из којих је светлео Дух Свети, пророци и чудотворци, који су веровали у Искупитеља који долази, а својом су смрћу претходили доласку Искупитеља, нисходили у ад, како то ви хоћете да незнабошци и мухамеданци, који нису познали Искупитеља и нису поверовали у Њега, зато што вам се они чине тако добри, задобију спасење, које се даје једним, понављам вам, јединственим средством - вером у искупитеља? Хришћани, познајте Христа! Схватите да ви Њега не познајете, да сте се одрицали Њега, сматрајући да је спасење могуће без Њега због некаквих добрих дела.

Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа, одриче се Христа и, можда не знајући, запада у тешки грех богохуљења. "Мислимо, дакле", говори свети апостол Павле, "да ће се човек оправдати вером без дела закона" (Римљ. 3, 28). "И то је правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу" (Римљ. 3,22 - 24). "
 
Nekakvih dobrih dela?

Što je religija mlađa, to je nastojanje njehih pripadnika da ubede sve ostale oko sebe kako srljaju u propast veće. Jer, šta im drugo preostaje? Ne mogu se pozvati na učenje jer ga praktično i nema.
Osporavati pravo na blagostanje ljudima koji čine dobro je suludo, smešno, nelogično.. Jer ako je taj vaš spasitelj spiritualno biće, a čovek delom materijalno a delom spiritualno biće, onda je jedini način za čovekov kontakt sa spasiteljem razvijanje spiritualne strane, a razvijanje spiritualne strane nije moguće bez činjenja dobrog. Samo činjenjem dobrog čovek može doći u mir sa sobom i sa svetom oko sebe i samo se iz tog mira može razvijati duhovna/spiritualna strana njegova.

Činiti dobro i očekivati pohvale i priznanja ljudi oko vas.
Činiti dobro i ne nadati se pohvalama i priznanjima ljudi oko vas ali se nadati da će spasitelj to videti.
Činiti dobro i ne nadati se priznanjima ljudi oko vas, niti očekivati spasenje zbog toga.
Šta je od ova tri manje a šta više sebično?
 
Dakle, ovde cu citirati pismo Sv. Ignjatija Brjancaninova, koje je napisao pre nekih 100 godina kao odgovor jednom verniku koji je postavio ovo pitanje. Smatram da bi to bilo korisno, jer na ovom forumu mnogi iznova i iznova postavljaju ovo pitanje, pa evo jednog sveobuhvatnog odgovora:

" Достојан је горкога ридања призор: хришћани који не знају шта је хришћанство. А са овим призором сада се скоро непрестано суочавамо. Погледи ретко налазе супротан, заиста утешан призор. У мноштву оних који себе називају хришћанима они ретко могу да се зауставе на хришћанину, који је то и именом, и на самом делу.

Питање које ви постављате сада постављају сви редом. "Зашто се не спасавају", пишете ви, "незнабошци, мухамеданци и такозвани јеретици? Међу њима има тако добрих људи. Погубити те тако добре људе било би противно милосрђу Божјем... Да, то је противно чак и здравом разуму човечијем. А и јеретици су такође хришћани. Сматрати себе спасеним, а припаднике осталих веровања изгубљеним, то је безумно и крајње гордо!"

Постараћу се да вам одговорим по могућности у мало речи, да многословље ниуколико не би повредило јасноћу излагања. Хришћани, ви расуђујете о спасењу, а не знате шта је спасење, зашто је оно потребно људима, најзад - не познајете Христа, Који је једино средство нашег спасења. Ево истинитог учења о том питању, учења Свете, Васељенске Цркве. Спасење је у повраћају општења (заједничења) са Богом. Ово општење (заједничење) изгубио је сав род човечији грехопадом праотаца. Сав род човечији је врста бића изгубљених. Погибељ је удес свих људи, и врлих и злих. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. "

:eek:
 

Back
Top