evo sta kaze Hegel....
ФИЛОЗОФИЈА АПСОЛУТНОГ ДУХА
Апсолутни дух је дух који је дошао до потпуног сазнања себе, који је себе свестан у појму као правој својој форми, који је јединство и субјективног и објективног духа. У апсолутном духу су биће и мишљење, субјективно и објективно, коначно и бесконачно потпуно идентични. Апсолутни је дух дух који је достигао потпуну слободу и тиме постао вечан и непроменљив, док су како субјективни дух тако и објективни духи у највишој својој форми, као светски дух, још увек коначни и променљиви.Као што се светски дух манифестује у свести о слободи народа, тако се апсолутни дух открива у њиховој уметности, религији и филозофији. Стога су три основне форме његове, 1. уметност, 2. религија, 3. филозофија. У уметности апсолутни дух себе схвата слободно опажајући, у религији побожно представљајући, у филозофији мислено схватајући. Уметност и религија представљају стога предступњевемисленог схватања духа. У и уметничком делу и у религији постоји сазнање идеје, само оно још није чисто, није дато у адекватној форми својој, као што је то случај у филозофији. У уметности идеју опажамо у форми објективне стварности, а уфилозофији знамо за њу као за чисту мисао која је у исто доба и објективна стварност.Естетика се бави апсолутним духом као уметношћу. Уметност је реализација лепоте, а лепота је појава идеје у чулноме или чулна појава идеје. Хегел, дакле, заступаправац тзв. садржајне естетике, и то интелектуалистички правац њен, пошто се по њему садржина уметничког дела састоји у идеји која се у њему изражава. И у природи се јавља лепо, али у несавршеној форми, оно је ту само узгредни продукт, пошто јеприроди главно остварење реалног објекта под могућим условима. Уметност се састоји у томе што се у њој лепо реализује без оних услова који га у природи ограничавају и кваре.Постоје три форме уметности, 1. симболична, 2. класична, и 3. романтичнауметност. У симболичној уметности чулно је над идејом, она се слути у делу, тако да јеуметничко дело само симбол идеје. Класична уметност представља потпуно јединство идеје и чулне појаве, или идеје и форме. У романтичној уметности идеја превазилази чулно, чулно је само знак идеје. У њој уметност добија унутрашњи карактер, њоме сеутиче више на душу. Класична је уметност лепша, али је романтична уметностзначајнија, јер се њоме чини прелаз ка вишој форми апсолутног духа, религији, услед чега је и идеални садржај, који се њоме изражава, религијски. Од појединих врста уметности по Хегелу архитектура има највише симболичног, скулптура класичног, а музика и сликарство романтичног, али у свакој од њих има појединих, специјалних ступњева који одговарају другим двема. Највиша уметност, поезија, спаја све ове триврсте у себи, и то по Хегелу хумор је највиша форма поезије. У појединостима Хегел јенаправио много тачних и интересантних примедаба о разним уметничким делима,нарочито романтичним. Оријентална је уметност у главном симболична, грчка је класична, а хришћанска романтична.Друга форма апсолутног духа, религија, јавља се као сазнање апсолутног уформи осећања и у форми представе. Постоје три врсте религије, 1. природна религија,2. религија духовног индивидуалитета , и 3. религија откривења (или истине). Уприродној религији бог стоји још у вези с природом, није издвојен још од ње, он се уњој замишља као природна сила. Главне су форме природне религије, осим фетишизма,кинеска, браманска, будистичка, персијска, асирска и египатска. Свакој од њих Хегелдаје нарочито име, кинеска је религија мере, браманска фантазије, будистичка унутрашњости, итд. Религија духовног индивидуалитета јавља се у три форме, 1. као јеврејска, 2. као грчка и 3. као римска. Јеврејска религија је религија јединства илиузвишености, грчка нужности или лепоте, римска разума. У религији духовногиндивидуалитета бог се схвата као засебна индивидуа, било као апстрактно духовно биће (Јевреји), или као биће у људском облику (Грци и Римљани). У јеврејској религији захтева се ропска послушност заповестима једнога бога, чија се моћ над природом манифестује у чудима, у римској влада прозаична озбиљност, јер су њени богови практични богови, док су у грчкој религији богови идеализоване снаге људске природе.Религија откривења или апсолутна религија је хришћанство као највиша форма религије. По Хегелу, догме хришћанске религије исто су тако истините као ставовифилозофије, само је разлика у форми. Форма хришћанске религије је представа, афилозофије појам. Стога Хегел догмама хришћанства придаје симболичан карактер и објашњава их филазофски, чиме је једино могуће оправдати његово тврђење да је садржај хришћанске религије и филозофије иста. По Хегелу Бог је различит од света као духовна страна света, али је у исто доба идентичан с њим, није нешто одвојено од света, већ свет представља његову конкретну форму, његову реалност. Хегелинтерпретира, хришћанство потпуно пантеистички, док је хришћанство у ствар и његове теистичка религија. Хегеолова религија најбоље се види из следеће изреке која садржи квинтесенцију његовог религијског уверења, „Бог је Бог уколико зна за себе, асамо у човеку Бог зна за себе“. Значи, нема Бога као засебног бића које би имало самосвест, него је он само духовна страна света која, реализијући себе, долази до свести о себи само у човеку.Трећа форма апсолутног духа је филозофија. Филозофија је сазнање истине каква је она по себи, сазнање духа какав је он у ствари. Укратко филозофија је апсолутна истина схваћена у адекватној форми својој, појму. Форме развоја апсолутног духа у филозофији су форме развоја саме филозофске мисли у историји филозофије
rekli bi koju rakiju ti pijes bato....daj i nama malo......
