eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
četvrtak, 22 avgust 2013 19:56
ZORAN KARAKLAJIĆ: JEDAN PREDLOG ILI TUŽBA NARODA...
...za novčanu nadoknadu protiv pojedinaca iz vlasti u Republici Srbiji povodom bespravne otimačine i otpisivanja imovine na KiM
Šta je zaista interes naroda Srbije i kako ga sada zaštititi? Kad ovo pitam poznanike i prijatelje oni ostaju bez teksta. Očigledno da o toj temi i ne razmišljamo svojom glavom, već čekamo da nam neko drugi to spolja odredi. Problem je što su nam spolja već odredili da država Srbija, a time i narod Srbije i njegovi interesi, više ne postoje. Ali daleko najveći problem je što se sada mi sami mirimo sa tim da smo niko i ništa.
1. NAMETNUTI LAŽNI INTERESI
Režimsko udarničko razbijanja i otpisivanja naroda i teritorije Srbije zarad „bezalternativnog puta u EU” nikako ne može biti naš zajednički interes. Svakome je jasno da pojedinci na čelu ovog režima imaju svoju kalkulaciju ličnog interesa iz koje rade to što rade. Nisu oni srpske Noje novog doba da nas sada trpaju, ovako kao stoku, silom i na prečac, u truli rastočeni čun i puštaju niz burnu maticu ka nekakvoj obećanoj EU luci spasa. Za sada, strani navigatori proračunato pumpaju i održavaju ovaj propali čun, ali samo dok ne procene da nam više nema povratka ni spasa. Razumeli smo da nas već iza prve okuke čeka grdni vodopad, posle kojeg od nas ništa ostati neće, ali uljuljkujemo se u hipnozi prividnog plutanja i pustoj nadi da još vremena za spas imamo. Oči zaslepele a uši zagluvele od silnih režimskih medijskih bahanalija, varki i laži, pa i ne čujemo huk pogroma pred nama.
................
Za to vreme, domaće religijske hijerarhije nas uče da je naš duhovni interes da ne ljuljamo, pokorno ćutimo i prepustimo se već nam predodređenoj sudbini. Vodeći imami prećutno podržavaju režim u nadi da će im pogrom naroda očistiti teren da „džihadom” arapskih dolara sebi stvore fundamentalističke spahiluke. Katolički i protestantski čelnici već postavljaju užad ka svojim spoljnim maticama da ih one povuku sebi, a usput i ostale koji im se priklone. Hijerarhija SPC očigledno neće da se ovaj propali režimski čun sad zaljulja i prevrne jer bi se tad u divljoj bujici i oni morali boriti za opstanak zajedno sa tolikom rajom očajnih davljenika. A možda i računaju da će im Vatikan u ime „bratstva i jedinstva” pružiti neku slamku spasa.
Evidentno je da čelnici režima imaju jasno definisane i usaglašene lične interese i ciljeve, koje složno bez pardona i zadrške realizuju. Uprkos silne TV melodrame oko preteškog bremena i žrtava naših lidera, ne bojimo se za njihovu sudbinu. Oni su sebi i svojima već sigurno obezbedili „zlatne padobrane” i sletišta. Ali šta će i kako će preostalih 99 osto nas, kad pojma nemamo ni šta nam je zajednički interes, a kamoli još kako da ga zaštitimo?
2. NAŠ INTERES NA KIM
Uopšte nije bauk odrediti zajednički interes naroda Srbije. On se dobija prostim zbirom svih naših pojedinačnih interesa prema najmanjem zajedničkom imenitelju. Ostavimo za sada komplikacije sa nemerljivim intelektualnim i „nebeskim” vrednostima i definišimo naš zajednički interes golom monetarnom brojkom – jer to današnji svet jedino i razume. Konkretno, Kosovo i Metohija je naš najmanji zajednički imenitelj koji meni lično vredi najmnaje 10 miliona evra. Bespotrebno je sad razvijati akademsku rapspravu kako se dolazi te brojke. U suštini, to je đuture kvantifikovana vrednost svih materijalnih, istorijskih, kulturnih i duhovnih dobara KiM, koja čine moje lično nasleđe od predaka i moju ličnu zaostavštinu potomstvu.
Jednostavno, apsolutno ne dam svoj lični interes u KiM, a da mi se na ruke isplati ta suma. Čelnici režima se sigurno i sami vode nekom takvom kalkulacijom, koju svojim radnjama sada sebi i obezbeđuju. Ali gde to u Ustavu i zakonu Srbije piše da je lični interes svakog od ispred ličnog interesa svakog od nas? Po čemu je to KiM postala njihova lična prćija, pa da samo oni taj svoj interes mogu (jednokratnim otpisivanjem KIM) naplatiti, a svi mi ostali ne? Ako se 10 miliona Srba složi da je tih 10 miliona evra naš zajednički imenitelj, onda je naš zajednički interes u KiM 100 hiljada milijardi evra, što je otprilike vrednost dvogodišnjeg svetskog bruto proizvoda. Dakle, to bi bila gola kvantifikovana monetarna nadoknada – koju bi 10 miliona nas zahtevalo za brisanje i otuđenje našeg zajedničkog interesa na KiM.
Ovo je šala isto koliko je i šala arogantna bahatost režimske vlastele (predsednik, premijer, ministri, poslanici, sudije Ustavnog suda, čelnici narodne vojske i policije...) kojom oni despotski (mimo ustava i zakona) nama otmaju i otpisuju iz naše zajedničke svojine toliku monetarnu vrednost kao što je KiM. Ako se oni sada „šale” svojim ličnim potpisima i provođenjem briselskih sporazuma, onda se i mi moramo isto tako „šaliti” neopozivim zahtevom da nam oni lično odmah obezbede i u kešu isplate sumu od 100 hiljada milijardi evra pre svakog akta briselskih sporazuma.
3. ZAJEDNIČKA TUŽBA ZA NADOKNADU
Za zaštitu našeg zajedničkog interesa neophodno je da se hitno formira stručan pravni tim, koji će u ime miliona potpisnika podići zajedničku tužbu naroda Srbije protiv poimenice svih odgovornih pojedinaca režimske vlasti koji iole učestvuju i doprinose potpisivanju i izvršenju briselskih sporazuma. Gde od svakog tuženog pojedinca zahtevamo da u sudu odmah deponuje validne garancije/tapije na svu svoju neposrednu i posrednu (sadašnju i buduću) imovinu radi naplate našeg potraživanja. I sve dok oni te svoje lične garancije u sudu ne deponuju, da im se apsolutno zabrani svako dalje nanošenje nam materijalne štete potpisivanjem i provođenjem briselskih sporazuma, kao i svaka njihova dalja uzurpacija, otuđenje i „privatizacija” naše zajedničke imovine.
Pravna podloga za zajedničku tužbu protiv čelnika režima počiva na jasnom razgraničenju gde prestaje imunitet pravnog lica državne funkcije, a gde počinje odgovornost fizičkog lica koje tu državnu funkciju vrši. Ako fizičko lice svojom državnom funkcijom gazi ustav i krši zakone, onda gubi imunitet pravnog lica i lično odgovara za svoja zlodela. Jer lična uzurpacija tolikog prava i moći apsolutno mora imati i kontratežu iste tolike lične odgovornosti.
Ako svi mi vidimo i tvrdimo da je car go, odbijanje Ustavnog suda Srbije da to i zvanično potvrdi apsolutno ne opvrgava da je car go. Odbijanje trenutnog sastava Ustavnog suda Srbije da sada razmatra protivustavnost i protivzakonitost režimskog delovanja zlonamerno nam blokiralo pristup pravnim sredstvima kojima bi mi jasno razgraničili imunitet i lične odgovornosti pojedinaca režima, sprečili njihova zlodela i podredili ih pravdi i zakonu.
Ovim zlonamernim blokiranjem vladavine prava, stvoren je totalitarizam vlasti i izvitopern privid političke stabilnosti sistema. U tom tatalitarizmu režimski čelnici svoju ličnu samovolju jednostrano proglašavaju „voljom naroda” a svoje protivustavno i protivzakonito delovanje „u ime naroda, po mandatu dobijenom na demokratskim izborima”. Ali čitav socioekonomski egzistencijalni sistem Srbije, na kojem ova laž političke stabilnosti počiva, totalno je izbačen iz ravnoteže u ekstremnu amplitudu. Svaki dalji nastavak režimske samovolje i korupcije trenutno će dovesti do nepovratnog odlepljivanja i pucanja po svim šavovima i ovako raspadnutog sistema. A onda, samo krvna osveta može podmiriti tolike naše ispostavljene račune i uspostaviti neku „nultu” ravnotežu naših interesa. Očigledno da bi to za nas bio najgori mogući scenario jer time bi sami sebe totalno do kraja razbili, što je svakako i cilj spoljnih faktora.
4. NAROD, VRHOVNA VLAST U SRBIJI
Sada hitno moramo ovaj tiranski režim sudskim putem privesti „poznaniju“ Božije pravde, na kojoj sva ljudska prava i zakoni počivaju. Strani nalogodavci i savetnici režima, u sprezi sa (evidentno prodatim) sudijama Ustavnog suda, spleli su formalno-pravni gordijev čvor, koji trenutno omogucuje čelnicima režima da sebi „voljom naroda” uzurpiraju lično pravo brisanja i otuđenja KiM iz svojine naroda Srbije. Bez sudske presude i sankcije za njihove protivustavne i protivzakonite radnje, čelnici režima su svoju ličnu odgovornost formalno-pravno potpuno prebacili na narod Srbije i time sebi osigurali imunitet državne funkcije.
Sa međunarodnog aspekta, narod Srbije je sada potpuno odgovorn za sve međunarodne obaveze koje su čelnici režima „u ime naroda” potpisali, a oni će imati međunarodnu pravnu zaštitu od naroda Srbije kada odavde pobegnu. Da bi razbili tu našu perfidnu formalno-pravnu mat poziciju, neophodno je da krenemo od elementarne pravde i ustavnog principa da je izričita odluka naroda Srbije vrhovna suverena vlast države Srbije, nadređena svim institucijama vlasti (izvršnoj, zakonodavnoj, i sudskoj). Odluka/sud naroda Srbije o režimskim zlodelima ima neuporedivo veću pravnu i izvršnu težinu nego ne-odluka zlonamerno abortirane sudske procedure ili zlonamerna odluka korumpiranih sudija i zakonodavaca.
ZORAN KARAKLAJIĆ: JEDAN PREDLOG ILI TUŽBA NARODA...
...za novčanu nadoknadu protiv pojedinaca iz vlasti u Republici Srbiji povodom bespravne otimačine i otpisivanja imovine na KiM
Šta je zaista interes naroda Srbije i kako ga sada zaštititi? Kad ovo pitam poznanike i prijatelje oni ostaju bez teksta. Očigledno da o toj temi i ne razmišljamo svojom glavom, već čekamo da nam neko drugi to spolja odredi. Problem je što su nam spolja već odredili da država Srbija, a time i narod Srbije i njegovi interesi, više ne postoje. Ali daleko najveći problem je što se sada mi sami mirimo sa tim da smo niko i ništa.
1. NAMETNUTI LAŽNI INTERESI
Režimsko udarničko razbijanja i otpisivanja naroda i teritorije Srbije zarad „bezalternativnog puta u EU” nikako ne može biti naš zajednički interes. Svakome je jasno da pojedinci na čelu ovog režima imaju svoju kalkulaciju ličnog interesa iz koje rade to što rade. Nisu oni srpske Noje novog doba da nas sada trpaju, ovako kao stoku, silom i na prečac, u truli rastočeni čun i puštaju niz burnu maticu ka nekakvoj obećanoj EU luci spasa. Za sada, strani navigatori proračunato pumpaju i održavaju ovaj propali čun, ali samo dok ne procene da nam više nema povratka ni spasa. Razumeli smo da nas već iza prve okuke čeka grdni vodopad, posle kojeg od nas ništa ostati neće, ali uljuljkujemo se u hipnozi prividnog plutanja i pustoj nadi da još vremena za spas imamo. Oči zaslepele a uši zagluvele od silnih režimskih medijskih bahanalija, varki i laži, pa i ne čujemo huk pogroma pred nama.
................
Za to vreme, domaće religijske hijerarhije nas uče da je naš duhovni interes da ne ljuljamo, pokorno ćutimo i prepustimo se već nam predodređenoj sudbini. Vodeći imami prećutno podržavaju režim u nadi da će im pogrom naroda očistiti teren da „džihadom” arapskih dolara sebi stvore fundamentalističke spahiluke. Katolički i protestantski čelnici već postavljaju užad ka svojim spoljnim maticama da ih one povuku sebi, a usput i ostale koji im se priklone. Hijerarhija SPC očigledno neće da se ovaj propali režimski čun sad zaljulja i prevrne jer bi se tad u divljoj bujici i oni morali boriti za opstanak zajedno sa tolikom rajom očajnih davljenika. A možda i računaju da će im Vatikan u ime „bratstva i jedinstva” pružiti neku slamku spasa.
Evidentno je da čelnici režima imaju jasno definisane i usaglašene lične interese i ciljeve, koje složno bez pardona i zadrške realizuju. Uprkos silne TV melodrame oko preteškog bremena i žrtava naših lidera, ne bojimo se za njihovu sudbinu. Oni su sebi i svojima već sigurno obezbedili „zlatne padobrane” i sletišta. Ali šta će i kako će preostalih 99 osto nas, kad pojma nemamo ni šta nam je zajednički interes, a kamoli još kako da ga zaštitimo?
2. NAŠ INTERES NA KIM
Uopšte nije bauk odrediti zajednički interes naroda Srbije. On se dobija prostim zbirom svih naših pojedinačnih interesa prema najmanjem zajedničkom imenitelju. Ostavimo za sada komplikacije sa nemerljivim intelektualnim i „nebeskim” vrednostima i definišimo naš zajednički interes golom monetarnom brojkom – jer to današnji svet jedino i razume. Konkretno, Kosovo i Metohija je naš najmanji zajednički imenitelj koji meni lično vredi najmnaje 10 miliona evra. Bespotrebno je sad razvijati akademsku rapspravu kako se dolazi te brojke. U suštini, to je đuture kvantifikovana vrednost svih materijalnih, istorijskih, kulturnih i duhovnih dobara KiM, koja čine moje lično nasleđe od predaka i moju ličnu zaostavštinu potomstvu.
Jednostavno, apsolutno ne dam svoj lični interes u KiM, a da mi se na ruke isplati ta suma. Čelnici režima se sigurno i sami vode nekom takvom kalkulacijom, koju svojim radnjama sada sebi i obezbeđuju. Ali gde to u Ustavu i zakonu Srbije piše da je lični interes svakog od ispred ličnog interesa svakog od nas? Po čemu je to KiM postala njihova lična prćija, pa da samo oni taj svoj interes mogu (jednokratnim otpisivanjem KIM) naplatiti, a svi mi ostali ne? Ako se 10 miliona Srba složi da je tih 10 miliona evra naš zajednički imenitelj, onda je naš zajednički interes u KiM 100 hiljada milijardi evra, što je otprilike vrednost dvogodišnjeg svetskog bruto proizvoda. Dakle, to bi bila gola kvantifikovana monetarna nadoknada – koju bi 10 miliona nas zahtevalo za brisanje i otuđenje našeg zajedničkog interesa na KiM.
Ovo je šala isto koliko je i šala arogantna bahatost režimske vlastele (predsednik, premijer, ministri, poslanici, sudije Ustavnog suda, čelnici narodne vojske i policije...) kojom oni despotski (mimo ustava i zakona) nama otmaju i otpisuju iz naše zajedničke svojine toliku monetarnu vrednost kao što je KiM. Ako se oni sada „šale” svojim ličnim potpisima i provođenjem briselskih sporazuma, onda se i mi moramo isto tako „šaliti” neopozivim zahtevom da nam oni lično odmah obezbede i u kešu isplate sumu od 100 hiljada milijardi evra pre svakog akta briselskih sporazuma.
3. ZAJEDNIČKA TUŽBA ZA NADOKNADU
Za zaštitu našeg zajedničkog interesa neophodno je da se hitno formira stručan pravni tim, koji će u ime miliona potpisnika podići zajedničku tužbu naroda Srbije protiv poimenice svih odgovornih pojedinaca režimske vlasti koji iole učestvuju i doprinose potpisivanju i izvršenju briselskih sporazuma. Gde od svakog tuženog pojedinca zahtevamo da u sudu odmah deponuje validne garancije/tapije na svu svoju neposrednu i posrednu (sadašnju i buduću) imovinu radi naplate našeg potraživanja. I sve dok oni te svoje lične garancije u sudu ne deponuju, da im se apsolutno zabrani svako dalje nanošenje nam materijalne štete potpisivanjem i provođenjem briselskih sporazuma, kao i svaka njihova dalja uzurpacija, otuđenje i „privatizacija” naše zajedničke imovine.
Pravna podloga za zajedničku tužbu protiv čelnika režima počiva na jasnom razgraničenju gde prestaje imunitet pravnog lica državne funkcije, a gde počinje odgovornost fizičkog lica koje tu državnu funkciju vrši. Ako fizičko lice svojom državnom funkcijom gazi ustav i krši zakone, onda gubi imunitet pravnog lica i lično odgovara za svoja zlodela. Jer lična uzurpacija tolikog prava i moći apsolutno mora imati i kontratežu iste tolike lične odgovornosti.
Ako svi mi vidimo i tvrdimo da je car go, odbijanje Ustavnog suda Srbije da to i zvanično potvrdi apsolutno ne opvrgava da je car go. Odbijanje trenutnog sastava Ustavnog suda Srbije da sada razmatra protivustavnost i protivzakonitost režimskog delovanja zlonamerno nam blokiralo pristup pravnim sredstvima kojima bi mi jasno razgraničili imunitet i lične odgovornosti pojedinaca režima, sprečili njihova zlodela i podredili ih pravdi i zakonu.
Ovim zlonamernim blokiranjem vladavine prava, stvoren je totalitarizam vlasti i izvitopern privid političke stabilnosti sistema. U tom tatalitarizmu režimski čelnici svoju ličnu samovolju jednostrano proglašavaju „voljom naroda” a svoje protivustavno i protivzakonito delovanje „u ime naroda, po mandatu dobijenom na demokratskim izborima”. Ali čitav socioekonomski egzistencijalni sistem Srbije, na kojem ova laž političke stabilnosti počiva, totalno je izbačen iz ravnoteže u ekstremnu amplitudu. Svaki dalji nastavak režimske samovolje i korupcije trenutno će dovesti do nepovratnog odlepljivanja i pucanja po svim šavovima i ovako raspadnutog sistema. A onda, samo krvna osveta može podmiriti tolike naše ispostavljene račune i uspostaviti neku „nultu” ravnotežu naših interesa. Očigledno da bi to za nas bio najgori mogući scenario jer time bi sami sebe totalno do kraja razbili, što je svakako i cilj spoljnih faktora.
4. NAROD, VRHOVNA VLAST U SRBIJI
Sada hitno moramo ovaj tiranski režim sudskim putem privesti „poznaniju“ Božije pravde, na kojoj sva ljudska prava i zakoni počivaju. Strani nalogodavci i savetnici režima, u sprezi sa (evidentno prodatim) sudijama Ustavnog suda, spleli su formalno-pravni gordijev čvor, koji trenutno omogucuje čelnicima režima da sebi „voljom naroda” uzurpiraju lično pravo brisanja i otuđenja KiM iz svojine naroda Srbije. Bez sudske presude i sankcije za njihove protivustavne i protivzakonite radnje, čelnici režima su svoju ličnu odgovornost formalno-pravno potpuno prebacili na narod Srbije i time sebi osigurali imunitet državne funkcije.
Sa međunarodnog aspekta, narod Srbije je sada potpuno odgovorn za sve međunarodne obaveze koje su čelnici režima „u ime naroda” potpisali, a oni će imati međunarodnu pravnu zaštitu od naroda Srbije kada odavde pobegnu. Da bi razbili tu našu perfidnu formalno-pravnu mat poziciju, neophodno je da krenemo od elementarne pravde i ustavnog principa da je izričita odluka naroda Srbije vrhovna suverena vlast države Srbije, nadređena svim institucijama vlasti (izvršnoj, zakonodavnoj, i sudskoj). Odluka/sud naroda Srbije o režimskim zlodelima ima neuporedivo veću pravnu i izvršnu težinu nego ne-odluka zlonamerno abortirane sudske procedure ili zlonamerna odluka korumpiranih sudija i zakonodavaca.
.&.
Poslednja izmena:
