Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
СТРАТЕГИЈА ЗЛА
Циљ ђавола је увек један: уништење онога што је Бог створио, то јест раз-стварање света. Што се тиче средстава, она су увек диктирана стратегијом и тактиком. Ако стратегију желимо укратко да образложимо, она је јединствена: рушити под видом стварања, штетити под видом користи. Зло никад не наступа под својим именом, оно се увек покрива добром.
Зато се може рећи да је главни стратешки принцип зла, лаж.
Принцип лажи је као оружје усвојио и сам родоначалник зла у прадавна времена, како се о томе говори у Јеванђељу: Ваш је отац ђаво...Он је човекоубица од искони и не стоји у истини, јер истине нема у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи,, (Јев.8,44).
Међутим, сваком човеку који долази у свет даје се противотров од лажи - савест. Њу човеку даје Сам Бог, тачније - она је глас Бога, Који говори у његовом срцу. Тај глас звучи тихо, али ако се трудимо, можемо се научити да га слушамо савршено пажљиво, разазнајући где је истинско добро, а где зло, с маском добра на лицу.
Зато је други стратешки принцип зла - угушити нашу савест. Одучити човека да се њоме користи и приморати нас да изгубимо и сам приступ њој. Нама је заповеђено да ,,тренирамо,, да ловимо њене сигнале, а зло нас приморава на сасвим другачији ,,тренинг,,: не обраћајте пажњу на њих. И та антиобука почиње од раног детињства.
Како ,,лажа и отац лажи,, успева да у сваком од нас заглуши дату нам савест: Главно оруђе које он за то користи је - стварање разних врста ,,без-савесних друштава.. у којима се то гушење остварује колективно. Ђаво је - суптилан психолог, он добро зна слабости људске природе, њена рањива места. Када на одређени начин, па макар он био и сумљив, многи око тебе поступају, твоје сумње ће брзо проћи, и ти ћеш ту врсту понашања сматрати нормалном. приговори савести као што је - ,,то није добро,, бивају пригушивани ,,ауторитетом количине,, и ми одговарамо: ,,Тако се ради,,.
Трећи принцип зла свагда помаже ширењу свих врста групне бесавесности које се рађају из прва два принципа: Стратегија вечног ружитеља остаје непроменљива, тактика коју предлаже својим ,,трудбеницима,, мења се у зависности од околности. У разним епохама вишепоменути принципи остваривани су на разне начине.
У прошлом столећу принцип лажи реализован је пре свега у идеји ,,прогреса,,. У свој Европи велегласно се пропагирало, с циљем да се народи увере у то, како су представе о свету и човеку на којима су васпитаване десетине покољења безнадежно застареле и како их озбиљно могу примати само још заостали људи, ,,реакционари,,. И мада се то није истицало, ту је било речи о хришћанским представама. Њима су с у п р о в т а в љ е н е ,,савремене,, представе, које је човек морао да усвоји ако је хтео да буде на нивоу епохе. Принцип ,,групног гушења савести,, оствариван је тада у многобројним тајним друштвима, пре свега у масонским ложама. Ако се погледа пажљиво, шта се све нудило под фирмом ,,прогреса,, откриће се задивљујућа промишљеност и целисходност.
1. Идеја социјалне једнакости свих људи. Ова идеја је усмерена на рушење носеће друштвене структуре, пошто она не може а да не буде сталешка. Вертикална организација неопходна је за нормално функционисање друштва, и управо њу ,,прогрес,, је требало да уништи. То је изазов новозаветном начелу ,,будите покорни свакоме људском начелству,, и ,,слуге - са страхом се повинујете господарима, не само добрим и кротким, но и суровим,, (1.Пет.13)
2. Идеја еманципације жена. Ова идеја је усмерена на рушење основне ћелије друштва - породице, у којој је ради стабилности такође неопходно једноначалије (једновлашће). То је изазов апостолском завету ,,жена да се боји свога мужа,, (Еф.5,33).
3. Идеја предности градског живота у поређењу са сеоским, урбанизација. Прогрес је у свести људи од почетка био повезан само са градовима, са развитком градова. Даљни циљ таквог подухвата је - откидање људи од земље, од њихових корена и претварање истих у лумпене, којима је могуће сугерисати било какве појмове о лествици вредности, чак и оне најизопаченије. Уз то, урбанизација води стешњености људи и оглашава стварање ,,групе заједничког гушења савести,,.
4. Замена божанственог појма ,,љубав,, биолошким привлачењем. То је рушење хоризонталних веза међу људима јер такве су везе све засноване на љубави према ближњима. Тај тактички приступ својом оштрицом директно је усмерен против најважније јеванђелске заповести (,,Заповест нову дајем вам да љубите једни друге,, (Јов.13,34). Нарочито оштар вид та замена је добила на почетку 20-тог века Фројдовим учењем о ,,сублимацији,, којим су сва узвишена човекова осећања протумачена као пуке оплемењене пројаве најнижих нагона.
5. У другој половини 19. века огромну популарност почела је да задобија идеја социјализма, тј. лишавање људи права на поседовање оруђа производње и земље. Како је та идеја на крају била остварена, она у себи носи стравичан разрушилачки потенцијал, који је човекоубилачкији од свих других идеја прогреса. Узрок томе је у чињеници да лишен сопствености, човек престаје да буде стваралачка личност у привреди, и земља долази у стање мрзости и опустелости, а нарочито и стога, што због подруштвљавања имовине није могуће остваривати добра дела, тј. људи се лишавају могућности да испуњавају најважнију јеванжелску заповест. Љубав без дела је мртва љубав, а дела љубави састоје се у томе да се своје да ближњем. У социјализму нема ничег ,,свог,, па се не може бити милосрдан. На тај начин, социјализам води деградацији људске личности, понижавању свих њених квалитета.
6. На најорганскији начин у идеју прогреса улази идеја либерализације религиозног осећања. Савремени екуменизам родио се веома давно, као и покушаји стварања ,,синтетичке религије,,. Та тактичка линија (у Русији изражена ширењем протестантског духа у време Петра и Катарине). Главна последица овога је била рационализација вере, која неминовно води у безверје. Синтеза је у себе укључила и најопасније елементе римокатолицизма - нарочито ,,јуридизацију,, односа са Богом. Из ње проистиче замена појма греха појмом преступа. Није се само једном показало колико је она разорна. Преступ је само оно што је откривено: онај кога не ухвате, није лопов. А грех је грех чак и ако нико за њега незна. Последица ове замене био је велики пораст преступности: ко год је ишао да чини зло, веровао је да неће бити ухваћен, а то значи да неће ни ,,сагрешити,,.
7. У току целог 19. века текао је процес ширења идеје ,,остваривање права,, свих могућих групи и појединаца, који је до свог логичког краја (до потпуног апсурда) дошао тек у наше време. Јасно је да је та тенденција била усмерена на распиривању непријатељства и мржње међу људима који се међусобно разликују.
+++++++++
(Светигора, 1995.г. Виктор Тростников).
Циљ ђавола је увек један: уништење онога што је Бог створио, то јест раз-стварање света. Што се тиче средстава, она су увек диктирана стратегијом и тактиком. Ако стратегију желимо укратко да образложимо, она је јединствена: рушити под видом стварања, штетити под видом користи. Зло никад не наступа под својим именом, оно се увек покрива добром.
Зато се може рећи да је главни стратешки принцип зла, лаж.
Принцип лажи је као оружје усвојио и сам родоначалник зла у прадавна времена, како се о томе говори у Јеванђељу: Ваш је отац ђаво...Он је човекоубица од искони и не стоји у истини, јер истине нема у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи,, (Јев.8,44).
Међутим, сваком човеку који долази у свет даје се противотров од лажи - савест. Њу човеку даје Сам Бог, тачније - она је глас Бога, Који говори у његовом срцу. Тај глас звучи тихо, али ако се трудимо, можемо се научити да га слушамо савршено пажљиво, разазнајући где је истинско добро, а где зло, с маском добра на лицу.
Зато је други стратешки принцип зла - угушити нашу савест. Одучити човека да се њоме користи и приморати нас да изгубимо и сам приступ њој. Нама је заповеђено да ,,тренирамо,, да ловимо њене сигнале, а зло нас приморава на сасвим другачији ,,тренинг,,: не обраћајте пажњу на њих. И та антиобука почиње од раног детињства.
Како ,,лажа и отац лажи,, успева да у сваком од нас заглуши дату нам савест: Главно оруђе које он за то користи је - стварање разних врста ,,без-савесних друштава.. у којима се то гушење остварује колективно. Ђаво је - суптилан психолог, он добро зна слабости људске природе, њена рањива места. Када на одређени начин, па макар он био и сумљив, многи око тебе поступају, твоје сумње ће брзо проћи, и ти ћеш ту врсту понашања сматрати нормалном. приговори савести као што је - ,,то није добро,, бивају пригушивани ,,ауторитетом количине,, и ми одговарамо: ,,Тако се ради,,.
Трећи принцип зла свагда помаже ширењу свих врста групне бесавесности које се рађају из прва два принципа: Стратегија вечног ружитеља остаје непроменљива, тактика коју предлаже својим ,,трудбеницима,, мења се у зависности од околности. У разним епохама вишепоменути принципи остваривани су на разне начине.
У прошлом столећу принцип лажи реализован је пре свега у идеји ,,прогреса,,. У свој Европи велегласно се пропагирало, с циљем да се народи увере у то, како су представе о свету и човеку на којима су васпитаване десетине покољења безнадежно застареле и како их озбиљно могу примати само још заостали људи, ,,реакционари,,. И мада се то није истицало, ту је било речи о хришћанским представама. Њима су с у п р о в т а в љ е н е ,,савремене,, представе, које је човек морао да усвоји ако је хтео да буде на нивоу епохе. Принцип ,,групног гушења савести,, оствариван је тада у многобројним тајним друштвима, пре свега у масонским ложама. Ако се погледа пажљиво, шта се све нудило под фирмом ,,прогреса,, откриће се задивљујућа промишљеност и целисходност.
1. Идеја социјалне једнакости свих људи. Ова идеја је усмерена на рушење носеће друштвене структуре, пошто она не може а да не буде сталешка. Вертикална организација неопходна је за нормално функционисање друштва, и управо њу ,,прогрес,, је требало да уништи. То је изазов новозаветном начелу ,,будите покорни свакоме људском начелству,, и ,,слуге - са страхом се повинујете господарима, не само добрим и кротким, но и суровим,, (1.Пет.13)
2. Идеја еманципације жена. Ова идеја је усмерена на рушење основне ћелије друштва - породице, у којој је ради стабилности такође неопходно једноначалије (једновлашће). То је изазов апостолском завету ,,жена да се боји свога мужа,, (Еф.5,33).
3. Идеја предности градског живота у поређењу са сеоским, урбанизација. Прогрес је у свести људи од почетка био повезан само са градовима, са развитком градова. Даљни циљ таквог подухвата је - откидање људи од земље, од њихових корена и претварање истих у лумпене, којима је могуће сугерисати било какве појмове о лествици вредности, чак и оне најизопаченије. Уз то, урбанизација води стешњености људи и оглашава стварање ,,групе заједничког гушења савести,,.
4. Замена божанственог појма ,,љубав,, биолошким привлачењем. То је рушење хоризонталних веза међу људима јер такве су везе све засноване на љубави према ближњима. Тај тактички приступ својом оштрицом директно је усмерен против најважније јеванђелске заповести (,,Заповест нову дајем вам да љубите једни друге,, (Јов.13,34). Нарочито оштар вид та замена је добила на почетку 20-тог века Фројдовим учењем о ,,сублимацији,, којим су сва узвишена човекова осећања протумачена као пуке оплемењене пројаве најнижих нагона.
5. У другој половини 19. века огромну популарност почела је да задобија идеја социјализма, тј. лишавање људи права на поседовање оруђа производње и земље. Како је та идеја на крају била остварена, она у себи носи стравичан разрушилачки потенцијал, који је човекоубилачкији од свих других идеја прогреса. Узрок томе је у чињеници да лишен сопствености, човек престаје да буде стваралачка личност у привреди, и земља долази у стање мрзости и опустелости, а нарочито и стога, што због подруштвљавања имовине није могуће остваривати добра дела, тј. људи се лишавају могућности да испуњавају најважнију јеванжелску заповест. Љубав без дела је мртва љубав, а дела љубави састоје се у томе да се своје да ближњем. У социјализму нема ничег ,,свог,, па се не може бити милосрдан. На тај начин, социјализам води деградацији људске личности, понижавању свих њених квалитета.
6. На најорганскији начин у идеју прогреса улази идеја либерализације религиозног осећања. Савремени екуменизам родио се веома давно, као и покушаји стварања ,,синтетичке религије,,. Та тактичка линија (у Русији изражена ширењем протестантског духа у време Петра и Катарине). Главна последица овога је била рационализација вере, која неминовно води у безверје. Синтеза је у себе укључила и најопасније елементе римокатолицизма - нарочито ,,јуридизацију,, односа са Богом. Из ње проистиче замена појма греха појмом преступа. Није се само једном показало колико је она разорна. Преступ је само оно што је откривено: онај кога не ухвате, није лопов. А грех је грех чак и ако нико за њега незна. Последица ове замене био је велики пораст преступности: ко год је ишао да чини зло, веровао је да неће бити ухваћен, а то значи да неће ни ,,сагрешити,,.
7. У току целог 19. века текао је процес ширења идеје ,,остваривање права,, свих могућих групи и појединаца, који је до свог логичког краја (до потпуног апсурда) дошао тек у наше време. Јасно је да је та тенденција била усмерена на распиривању непријатељства и мржње међу људима који се међусобно разликују.
+++++++++
(Светигора, 1995.г. Виктор Тростников).
ovo vishe nema nikakvog smisla. pa dokle ce ova degenshtita da shiri propovedi ovde?
Apostolski zaveti su manje vredni od Božije reči, ili je bar Biblija stariji zapis, ako ništa drugo, mislim na ono: I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i...' 
