gost 186661
Elita
- Poruka
- 24.166
Imamo rekordan javni dug u poslednjih deset godina, koji je premašio čak 19 milijardi evra. Samo na kamate za sledeću godinu neophodno 1,2 milijarde
POZAJMICE koje smo uzimali u prethodnom periodu mogle bi nam se sledeće godine "olupati o glavu". Podaci su neumoljivi i ne ohrabruju - ukupan javni dug Srbije popeo se na rekordnih 19 milijardi evra. Činjenica je da ćemo kredite i ubuduće morati da vraćamo novim zaduživanjima. Po proceni Fiskalnog saveta, za otplatu glavnice u 2014. godini ćemo morati da izdvojimo 3,5 milijardi evra, koje dospevaju za naplatu, plus kamate još 1,2 milijarde evra!
U Ministarstvu finansija kažu da za servisiranje duga do kraja ove godine država treba da izdvoji 1,83 milijarde evra. Osim dospeća obaveza po osnovu hartija od vrednosti emitovanih na domaćem i na stranom tržištu, dospevaju i obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, komercijalnim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama (IBRD, IDA, EIB, EBRD), kao i obaveze po osnovu kredita stranih vlada i preuzetih obaveza...
- Prema rebalansu budžeta za 2013. godinu, planirano je ukupno oko 916 miliona evra za servisiranje kamata - objašnjavaju u Ministarstvu finansija i privrede. - A do kraja godine obaveze po osnovu kamata iznose 428 miliona evra. U budžetu su za ovu godinu predviđena ukupna sredstva za otplatu duga u iznosu od 4,3 milijarde evra. Iz kredita su planirana primanja od 6,2 milijarde evra, dok su ukupni prihodi budžeta predviđeni u obimu 8,7 milijardi evra.
U Ministarstvu finansija napominju da je javni dug dupliran u periodu od 2008. do 2012. godine i podsećaju da se radi o dugovima sa vrlo visokim kamatama čiji rast nije moguće lako zaustaviti. Srbiji je, kako kažu, potrebno oko 2,2 milijarde evra da prevremeno otplati sve te skupe kredite i da skroz prelomi trend rasta troškova za kamate.
MOGLI DA IZGRADE 200 VRTIĆA KOLIKI nam je zapravo javni dug, najlakše je shvatiti kada uporedimo šta bi sve država mogla uraditi s tim novcem. Suma koju je država ove godine izdvojila za kamate duplo je veća od one koju u budžetu godišnje Srbija izdvaja za poljoprivredu. Ili, tim parama mogli smo izgraditi 17 mostova poput onog kod Beške, ili više od 180 domova zdravlja ili više od 200 vrtića.
Cena kredita na međunarodnom finansijskom tržištu je, međutim, nedavno povećana, pa država neće moći da se zadužuje jeftinije da bi vraćala skuplje zajmove, što je u poslednjih godinu dana u nekoliko navrata i radila. Više puta se pojavila informacija da bi se dugovi mogli podmiriti prodajom "Telekoma". Vlada će, bez obzira na to, morati da stegne kaiš, odnosno da uskladi državnu potrošnju sa mogućnostima privrede i prihodima u budžetu da bi se zaustavilo dalje zaduživanje.
- Ako i ima rizika od bankrotstva Srbije, valja reći da postoje i značajne šanse da se ono spreči - smatra profesor Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Najvažnija mera za sprečavanje bankrotstva je da se u naredna dva-tri meseca usvoji budžet za narednu godinu u kome bi se fiskalni deficit smanjio sa ovogodišnjih 5,5 odsto BDP na oko 3 do 3,5 odsto, kao i da se usvoje kredibilne srednjoročne mere koje će obezbediti da se budžetski deficit eliminiše u naredne 3 ili 4 godine. Osim toga, neophodno je da se uvedu čvrsta ograničenja kojima bi se sprečio rast javnog duga po osnovu odobravanja državnih garancija, ili preuzimanja obaveza zbog mogućih problema u bankarskom sektoru.
Sa stanovništa likvidnosti države, bilo bi dobro da se deo kratkoročnog duga pretvori u dugoročni, ukazuje Arsić, ali ocenjuje i da će to biti moguće tek nakon što se usvoji kredibilan program fiskalne konsolidacije. Za sada ne postoji značajna mogućnost da se skupi krediti zamene jefinijim, ali ako se takva šansa pojavi treba je iskoristiti, kao što je to rađeno tokom ove godine.
Ako se usvoji smanjenje fiskalnog deficita u narednoj godini za 2-2,5 odsto BDP, i ako investitori poveruju da su ti planovi realni, a da Vlada čvrsto namerava da ih sprovede to bi povećalo spremnost investitora da nam odobre nove kredite, a uticalo bi i na smanjenje kamatnih stopa po kojim se Srbija zadužuje, smatra profesor Arsić i napominje:
- Visoke kamate su očekivana i predvidiva posledica visokog javnog duga i njegovog brzog rasta - javni dug je tokom poslednjih godinu dana povećan za čak jednu petinu. Trenutno je ukupan dug države iznad 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, a uz prosečnu kamatnu stopu od oko 5 odsto, rashodi za kamate iznose oko 3 odsto BDP - odnosno, preko milijardu evra. Izdvajanja za kamate su već sada mnogo veća od izdvajanja za mnoge funkcije države, vojsku, policiju, i ako se rast duga ne zaustavi ona će i dalje rasti. U tom slučaju postoji opasnost da javni dug raste, jer se država zadužuje da bi plaćala kamate. Dakle, jedini način da se to spreči je da se naglo obori fiskalni deficit.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:450679-Drzavu-stezu-kamate
И што саде господо просербианчићи,
било је лијепо док се имало арчити наслеђе и поклањати територије живећи на креду, но Телеком не залеже ни за камату а главница, Ваше будућности, што сњоме, а?
...... а и ти си пролупао.........
