uspenski je znanje okarakterisao kao materijalno, kao deo zakona, te stoga kao takvo ne moze da bude dostupno svima ili vecini jer bi u suprotom bilo rasparcano. razmisljao sam o tekstu koji cu navesti dole i zapitao se da li je nekom stanovniku sumatre potrebno znanje o tome sta je uzrok tome da indo-australijska tektonska ploca uzdize himalaje i ne samo himalaje vec citave planine i kontinete, da li je obicnom coveku tavo znanje potrebno, da li neko to znanje vec poseduje ?? da li vas forumase zanima da sunce u ovim trenutcima obrce svoje polove? konacan odgovor nemam ali su velike mogucnosti da to u skorijoj buducnosti saznamo, ili mozda bolje ne?
ZNANJE
Mr. Ouspenski govori:
„ Tokom jednog razgovora sa G. u nasoj grupi koja je pocela da postaje trajna, upitao sam:“zasto ako je antickio znanje sacuvano i ako, govoreci uopsteno, znanje koje je oduvek postojalo odvojeno od nase nauke i filozofije, ili ga cak prevazilazilo, zasto je ono tako pazljivo prikriveno? Zasto nije ucinjeno opstim dobrom? Zasto su ljudi koji poseduju ovo specijalno znanje nevoljni da ga prepuste u siroki opticaj, u ime bolje i uspesnije borbe sa zabludom, prevarom, zlom i neznanjem?
Cini mi se da je to pitanje koje se obicno javlja u svakacijem umu kad se prvi put sretne sa idejama ezotericizma.
Postoje dva odgovora na to rekao je G. Pre svega ovo znanje nije sakriveno; a drugo ono ne moze s obzirom na njegova svojstva postati opste dobro. Prvo cemo razmotriti ovaj drugi iskaz. Dokazacu vam kasnije da je znanje (naglasio je ovu rec) daleko pristupacnije onima sposobnim da ga asimiluju nego sto se to obicno predpostavlja; a cela nevolja je u tome da ljudi ili ne zele ili ne mogu da ga prime. Ali pre svega druga stvar mora biti shvacena, naime, da znanje ne moze da pripada svima, cak ne ni mnogima. Takav je zakon. Vi ovo ne razumete jer ne razumete da je znanje kao i sve ostalo na svetu materijalno. Materijalno je i znaci da poseduje sve odlike materijalnosti. Jedna od prvih karakteristika materijalnosti je da je materija na datom mestu i pod datim uslovima ogranicena. Cak je i pesak u pustinji i voda u moru odredjena i nepormenljiva kolicina. Tako da ako je znanje materijalno, onda to znaci da je njegova kolicina odredjena u odredjenom trenutku. Moze se reci da tokom odredjenog vremena, recimo stoleca covecanstvo ima na raspolaganju odredjenu kolicinu znanja. Ali znamo cak i iz obicnog posmatranja zivota da materija znanja poseduje sasvim drukcije kvalitate shodno tome dali se uzima u malim ili velikim kolicinama. Uzeta u velikim kolicinamana datom mestu, to jest, od strane jednog coveka, recimo ili od strane manje grupe ljudi, daje veoma dobre rezultate; uzeta u malim kolicinama, (to jest, pojedinacno od velikog broja ljudi), ne daje nikakve rezultate uopste; ili moze da da negativne rezultate, suprotne od onih ocekivanih. Stoga ako odredjena definitivna kolicina znanja distribuirana medju milionima ljudi, svaki pojedinac ce da primi veoma malo i ova mala kolicina znanja nece nista promeniti ni u njegovom zivotu ni u njegovom razumevanju stvari. I bez obzira kako velik broj ljudi koji su primili malu kolicinu znanja, to nece promeniti nista u njihovim zivotima, izuzev, mozda sto ce ih uciniti jos tezim.
Ali, ako nasuprot, velika kolicina znanja je zgusnuta u malom broju ljudi, onda ovo znanje moze da da velike rezultate. Sa ove tacke gledista daleko je bolje da znanje bude sacuvano medju malim brojem ljudi a ne reasplinjeno medju masom.
Ako uzmemo odredjenu kolicinu zlata i odlucimo da pozlatimo izvestan broj predmeta njime, moramo da znamo, ili proracunamo, koliko tacno predmeta moze biti pozlaceno sa tom kolicinom zlata. Ako pokusamo da pozlatimo vecu kolicinu predmeta, oni ce biti neujednaceno pokriveni zlatom, u zakrpama, i izgledace mnogo gore nego da na sebi nemaju nikakvo zlato, a mi cemo ustvari izgubiti zlato.
Raspodela znanja zasnovana je bas na istom principu. Ako je znanje dato svima, niko nece dobiti nista. Ako je sacuvano medju pojedincima, svako ce primiti ne samo dovoljno da zadrzi vec i da uveca ono sto je primio.
Na prvi pogled ova teorija izgleda veoma nepravedna, jer je polozaj onih koji su, da tako kazem, uskraceni za znanje zato da bi drugi mogli da prime vise, da tako kazem, tuzan i nezasluzeno tezi nego sto treba da bude. Ustvari to uopste nije tako; i u raspodeli znanja nema niceg nimalo nepravednog.
Cinjenica je da ogromna vecina ljudi ne zeli nikakvo znanje uopste. Oni odbijaju njihov udeo, i ne zele da prime ni ono sto im je dodeljeno opstom raspodelom za svrhu zivota. Ovo je narocito evidentno u periodu masovnog ludila kao sto su ratovi, revolucije itd, kad ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma sto imaju i pretvore se u potpune automate prepustajuci se masovnom unistavanju u ogromnim brojevima drugim recima gubeci cak i instinkt samo-odrzanja. Usled toga ogromne kolicine znanja ostaju, da tako kazemo, nezauzete i mogu se raspodeliti medju onima koji shvataju njegovu vrednost. U tome nema niceg nepravednog jer oni koji primaju znanje ne uzimaju nista sto pripada drugima, nista drugima ne uskracuju; oni uzimaju samo ono sto su drugi odbacili kao beskorisno i sto bi u svakom slucaju bilo izgubljeno kad ga oni nebi uzeli.
Sakupljanje znanja jednih zavisi od odbacivanjem znanja drugih.
Postoje razdoblja u zivotu covecanstva, koja se generalno preklapaju sa pocetkom pada kultura i civilizacija, kada mase nepovratno gube razum i pocinju da unistavaju sve sto su stvorili vekovi i milienijumi kulture i civilizacije. Takva razdoblja masovnog ludila, se cesto poklapaju sa geoloskim kataklizmama, klimatskim promenama i slicnim fenomenima planetarnog karaktera, oslobadjaju ogromnu kolicinu materije znanja. Ovo za uzvrat namece rad na skupljanju ove materije znanja koje bi u protivnom bilo izgubljeno. Stoga Rad na skupljanju rasparcane materije znanja cesto koincidira sa pocetkom unistavanja i padom kultura i civilizacija.
Ovaj aspekt pitanja je jasan. Gomila niti zeli niti trazi znanje, a vodje gomile u njihovom sopstvenom interesu, pokusavaju da ojacaju njen strah i odbojnost prema svemu novom i nepoznatom. Ropstvo u kojem covecanstvo zivi je zasnovano na ovom strahu. Tesko je cak i zamisliti sav uzas ovog ropstva. Mi ne razumemo sta ljudi gube. Ali da bi se razumeo uzrok ovog ropstva dovljno je videti kako ljudi zive, u cemu se sastoji njihov cilj, o cemu misle, sta govore, cemu sluze i sta svetkuju. Uzmite u obzir na sta kulturno covecanstvo naseg vremna trosi novac, sta namece najvisu cenu, gde su najvece gomile. Ako za momenat razmislimo o ovim pitanjima, postaje jasnije da covecanstvo kakvo je danas sa interesovanjima koji ga rukovodene moze ocekivati da ima bilo sta drugo od onog sto ima. Ali kao sto sam vec rekao, drukcije ne moze biti. Zamislite da je za citavo covecanstvo dodeljena pola kilograma znanja godisnje. Kad bi ovo znanje bilo rasporedjeno na svakog, svako bi dobio toliko malo da bi ostao ista budala kao sto je i bio. Ali zahvaljujuci cinjenici da je tako malo onih koji zele da steknu ovo znanje oni koji ga uzmu, dolaze do njega recimo, po zrno svaki, i sticu priliku da postanu inteligentniji. Ne mogu svi da postanu inteligentniji cak i ako zele, i kad bi cak i postali inteligentiji to im nebi promenilo nista na stvari. Postoji opsta ravnoteza koja ne moze biti uznemirena.
To je jedan aspekt. Drugi kao sto sam rekao vec, sastoji se ucinjenici da niko ne prikriva nista; nema misterije bilo kakve vrste. Ali sticanje i prenosenje pravog znanja zahteva veliki Rad i veliki napor jednako od onoga koji prima i onoga koji daje. A oni koji poseduju znanje cine sve sto mogu da ga prenesu i saopste sto je moguce visem broju ljudi, da ljudima omoguce pristup njemu i da ih osposobe da se pripreme da prime istinu. Ali znanje nikom ne moze biti dato silom, i kao sto sam vec rekao jedan pogled bez predrasude na zivot obicnog coveka, sta ispunjava njegov dan, sta ga interesuje, pokazace najednom dali je moguce optuziti ljude koji poseduju znanje da ga prikrivaju, da ne zele da ga prenesu ljudima ili da ne zele da poducavaju ljude onome sto sami znaju.
Onaj koji zeli znanje mora sam da ucini iniciajlni napor da nadje izvor znanja i da mu pristupi koristeci priliku pomoci i indikacija koje su svima date, ali koje ljudi ne vide ili ne prepoznaju. Znanje ne moze doci ljudima bez napora s njihove strane. To je svima jasno u odnosu na obicna znanja, ali u slucaju velikog znanja, kada priznaju mogucnost njegovog postojanja, nalaze da je mogucim da ocekuju nesto razlicito. Svako zna veoma dobro da ako na primer, covek zeli da nauci kineski, uzece nekoliko godina intenzivnog rada; svako zna da je pet godina neophodno da se shvate principi medicine, a mozda dvostruko vise za studije slikanja ili muzike. A ipak postoje teorije koje afirmisu da znanje moze da stigne ljudima bez ikakvog napora s njihove strane, da ga mogu steci cak i u snu. Samo postojanje takvih teorija konstituise dodatno objasnjenje zastao znanje ne moze da dodje ljudima. Istovremeno esencijalno je shvatiti da covekov nezavisni napor da dostigne bilo sta u ovom pravcu moze ostati bez rezultata. Covek moze samo da stekne znanje uz pomoc onih koji ga imaju. Ovo mora biti shvaceno od samog pocetka. Covek mora da uci od onog ko zna.
http://mauricenicoll.wordpress.com/psiholoski-komentari-na-ucenje-gurdjijeva-i-uspenskog-prvi-tom-deo-i-str-202-236/
so true! 
