Ne mogu da zivim bez nje...

T

T&M996

Početnik
Poruka
6
Ovako, imam 17 godina, pre mesec i kusur dana kod rodjaka (u komsiluk) dosla je jedna devojka u goste na nekoliko dana.
Nisam je poznavao, ali za mene to je bila "ljubav" na prvi pogled. Odmah smo se upoznali, vec prvi dan smo pricali o svemu i svacemu, pogledi su nam se sudarali u onoj gadnoj "tisini" u pauzi tokom razgovora.. Odmah sam znao da sam se zaljubio! Svaki dan sam isao kod nje, samo da je vidim, bar na kratko.

Malo po malo nase (nazalost) drugarstvo je raslo.. Isli smo na bazen, u setnju, skoro svaki dan.

Ali jednostavno nisam imao dovoljno hrabrosti da joj kazem sta osecam... Bolelo bi kada me nazove drugom.. A znam da joj se svidjam (ne pitajte otkud znam, jednostavno znam, bili su to mali ali jasni signali).

Kao osoba je zanimljiva, otvorena i Prelepa! Nisam zaljubljive prirode, ali jednostavno se desilo..

Dani su prolazili, ja sam je sve vise voleo, imao sam priliku da joj to kazem, ali nisam imao dovoljno hrabrosti... Srce bi mi iskocilo iz grudi kada bih samo pomislio na to da joj vec jednom izjavim ljubav i prekinem ovo "mucenje" od drugarstva...
Nocima nisam spavao... Plakao sam i krivio sebe jer sam pi**a...

Dosao je dan kad je tebala da ode, vec je za sve bilo kasno, zadrzao sam suze i bol u sebi tih par minuta dok sam se pozdravio sa njom... Taj poljubac u obraz je boleo vise od noza noza u grudima...Jedva sam suzu zadrzao, malo je falilo da otvorim dusu onako pred svima....

Zivi suvise daleko od mene da bih uopste mogao ista da pokusam...

Osecao sam se kao da gubim nekog koga sam poznavao 10 godina a ne deset dana... Nije se javljala na Fejsu, makar da pita kako sam, da li mi nedostaje, bilo sta... Kako je vreme prolazilo sve vise sam je voleo, sve vise sam plakao i tonuo u dno iz kog nema izlaza... Volim je vise od sebe! Vise od bilo cega na svetu, sve bih dao za nju, sve sto imam, samo da budemo zajedno.. Ne mogu vise da izdrzim... Nocima ne spavam, a i ako spavam, sanjam nju... Nemam kome da kazem kako se osecam, sta imam na dusi... Niko mi ne bi verovao da "trcim za klinkom"...

Nemam vise snage da trpim ovo... Dodje mi da se ubijem na najbolniji moguci nacinni da resim sve ovo..
Mozda sam lud, opsednut ili ne znam ni ja sta ali ovako vise ne moze... Skoro ce skola a meni nije ni do zivota...

Recite mi sta da radim? Kako da je zaboravim? Kome da se obratim? Molim vas! Bilo ko...
 
E, ako ćeš se za njom ubijati, gledaj da to učiniš tako, da te pola godine niko ne može pronaći. Čisto da ti se ne smeju na sahrani.



Aj sad konkretno:

Dovedi se u red. Daleko od očiju, daleko od srca. Možeš voleti samo nekoga, ko je i tebe zavoleo. Možeš imati iskrenu ljubav, samo kada je iskreno uzvraćena. Mogao si da je poljubiš, opamprčiš, šta god... ioanko to ne bi menjalo stvari, jer malecka deluje indiferentno, a i izgleda je iskusnija od tebe dosta. Bilo bi to par dana popuna prazne rupe i onda bi se ona na miru vratila svom momku, shvatajući "kako ga sada još više voli" :heart:
 
georgejune:
Jos kao znas da joj se dopadas,pa sto onda ona nije prva pokazala?
Kliknite za proširenje...
Gledam da sto manje detalja ostavim ovde iz nekih svojih razloga.. Ne mogu da procenim tako lako da li joj se svidjam "onako" ili samo kao drug, ali evo da kazem, vec drugi dan mi je trazila br. telefona, (naravno to je trebao da bude moj posao ali sam tu ispusio...)..

j.p.SU:
I izgleda je iskusnija od tebe dosta.
Kliknite za proširenje...
Gresis druze.. Da, ako cemo tako da gledamo, naravno da je "ukusnija" (lepsa? Ili sta god) od mene, ali nisam ni ja bas za bacanje, veruj mi.

Nikad nisam bio opterecen pronalazenjem devojke (na duze vreme, ili konkretno "prave ljubavi:"), mislio sam ima vremena, doci ce kada bude vreme..

j.p.SU:
Daleko od očiju, daleko od srca. Možeš voleti samo nekoga, ko je i tebe zavoleo. Možeš imati iskrenu ljubav, samo kada je iskreno uzvraćena. Mogao si da je poljubiš, opamprčiš, šta god... ioanko to ne bi menjalo stvari, jer malecka deluje indiferentno.
Kliknite za proširenje...
Lepo si to rekao, ali ne mogu tek tako da je izbacim iz glave... :sad2:
Voleo bih da mogu da se vratim i promenim sve pa kako bude... Mozda vam sve ovo deluje smesno, ali... Verovatno je tako jer ne znate kako se sada osecam... Ne mogu da vam opisem... :sad2: Placem kao da sam zena... A nju mozda vise nikada necu videti, a mozda i dodje opet sledece godine...

Kako da je zaboravim? Rado bih kukao iz glasa, da isteram ovo iz sebe.. Bar na trenutak..
 
T&M996:
Ovako, imam 17 godina, pre mesec i kusur dana kod rodjaka (u komsiluk) dosla je jedna devojka u goste na nekoliko dana.
Nisam je poznavao, ali za mene to je bila "ljubav" na prvi pogled. Odmah smo se upoznali, vec prvi dan smo pricali o svemu i svacemu, pogledi su nam se sudarali u onoj gadnoj "tisini" u pauzi tokom razgovora.. Odmah sam znao da sam se zaljubio! Svaki dan sam isao kod nje, samo da je vidim, bar na kratko.

Malo po malo nase (nazalost) drugarstvo je raslo.. Isli smo na bazen, u setnju, skoro svaki dan.

Ali jednostavno nisam imao dovoljno hrabrosti da joj kazem sta osecam... Bolelo bi kada me nazove drugom.. A znam da joj se svidjam (ne pitajte otkud znam, jednostavno znam, bili su to mali ali jasni signali).

Kao osoba je zanimljiva, otvorena i Prelepa! Nisam zaljubljive prirode, ali jednostavno se desilo..

Dani su prolazili, ja sam je sve vise voleo, imao sam priliku da joj to kazem, ali nisam imao dovoljno hrabrosti... Srce bi mi iskocilo iz grudi kada bih samo pomislio na to da joj vec jednom izjavim ljubav i prekinem ovo "mucenje" od drugarstva...
Nocima nisam spavao... Plakao sam i krivio sebe jer sam pi**a...

Dosao je dan kad je tebala da ode, vec je za sve bilo kasno, zadrzao sam suze i bol u sebi tih par minuta dok sam se pozdravio sa njom... Taj poljubac u obraz je boleo vise od noza noza u grudima...Jedva sam suzu zadrzao, malo je falilo da otvorim dusu onako pred svima....

Zivi suvise daleko od mene da bih uopste mogao ista da pokusam...

Osecao sam se kao da gubim nekog koga sam poznavao 10 godina a ne deset dana... Nije se javljala na Fejsu, makar da pita kako sam, da li mi nedostaje, bilo sta... Kako je vreme prolazilo sve vise sam je voleo, sve vise sam plakao i tonuo u dno iz kog nema izlaza... Volim je vise od sebe! Vise od bilo cega na svetu, sve bih dao za nju, sve sto imam, samo da budemo zajedno.. Ne mogu vise da izdrzim... Nocima ne spavam, a i ako spavam, sanjam nju... Nemam kome da kazem kako se osecam, sta imam na dusi... Niko mi ne bi verovao da "trcim za klinkom"...

Nemam vise snage da trpim ovo... Dodje mi da se ubijem na najbolniji moguci nacinni da resim sve ovo..
Mozda sam lud, opsednut ili ne znam ni ja sta ali ovako vise ne moze... Skoro ce skola a meni nije ni do zivota...

Recite mi sta da radim? Kako da je zaboravim? Kome da se obratim? Molim vas! Bilo ko...
Kliknite za proširenje...

Samo ti vreme moze pomoci... kako prolazi vreme bice ti sve lakse. Izbegavaj stvari kojee te podsecaju na nju. Nemoj ko ja da samo trazis stvari koje te na nju asociraju :D Radi sto bi obicno radio izadji sa drugovima idi na basket fudbal ili sta vec. Vremenom ce biti lakse :)
 
T&M996:
Ovako, imam 17 godina, pre mesec i kusur dana kod rodjaka (u komsiluk) dosla je jedna devojka u goste na nekoliko dana.
Nisam je poznavao, ali za mene to je bila "ljubav" na prvi pogled. Odmah smo se upoznali, vec prvi dan smo pricali o svemu i svacemu, pogledi su nam se sudarali u onoj gadnoj "tisini" u pauzi tokom razgovora.. Odmah sam znao da sam se zaljubio! Svaki dan sam isao kod nje, samo da je vidim, bar na kratko.

Malo po malo nase (nazalost) drugarstvo je raslo.. Isli smo na bazen, u setnju, skoro svaki dan.

Ali jednostavno nisam imao dovoljno hrabrosti da joj kazem sta osecam... Bolelo bi kada me nazove drugom.. A znam da joj se svidjam (ne pitajte otkud znam, jednostavno znam, bili su to mali ali jasni signali).

Kao osoba je zanimljiva, otvorena i Prelepa! Nisam zaljubljive prirode, ali jednostavno se desilo..

Dani su prolazili, ja sam je sve vise voleo, imao sam priliku da joj to kazem, ali nisam imao dovoljno hrabrosti... Srce bi mi iskocilo iz grudi kada bih samo pomislio na to da joj vec jednom izjavim ljubav i prekinem ovo "mucenje" od drugarstva...
Nocima nisam spavao... Plakao sam i krivio sebe jer sam pi**a...

Dosao je dan kad je tebala da ode, vec je za sve bilo kasno, zadrzao sam suze i bol u sebi tih par minuta dok sam se pozdravio sa njom... Taj poljubac u obraz je boleo vise od noza noza u grudima...Jedva sam suzu zadrzao, malo je falilo da otvorim dusu onako pred svima....

Zivi suvise daleko od mene da bih uopste mogao ista da pokusam...

Osecao sam se kao da gubim nekog koga sam poznavao 10 godina a ne deset dana... Nije se javljala na Fejsu, makar da pita kako sam, da li mi nedostaje, bilo sta... Kako je vreme prolazilo sve vise sam je voleo, sve vise sam plakao i tonuo u dno iz kog nema izlaza... Volim je vise od sebe! Vise od bilo cega na svetu, sve bih dao za nju, sve sto imam, samo da budemo zajedno.. Ne mogu vise da izdrzim... Nocima ne spavam, a i ako spavam, sanjam nju... Nemam kome da kazem kako se osecam, sta imam na dusi... Niko mi ne bi verovao da "trcim za klinkom"...

Nemam vise snage da trpim ovo... Dodje mi da se ubijem na najbolniji moguci nacinni da resim sve ovo..
Mozda sam lud, opsednut ili ne znam ni ja sta ali ovako vise ne moze... Skoro ce skola a meni nije ni do zivota...

Recite mi sta da radim? Kako da je zaboravim? Kome da se obratim? Molim vas! Bilo ko...
Kliknite za proširenje...

sto mi je drago sto sam prerasla sve ovo, nikad vise tinejdzer ne bi bila za sve pare :lol:

smiri se, sve ce to proci, nisi ti ni prvi ni poslednji, kako vreme prolazi bice ti sve lakse i lakse
sve je prolazno, kad to shvatis lakse ces prihvatati neke stvari u zivotu
pati nije sramota...ispati neki period, ihaaa pa sta....polako ce prolaziti pa ces se secati sebe i kako si bio sasav :lol:

i nemoj da lupetas oko tog samoubistva ne izigravaj drama kvin, ne preteruj, drmaju te hormoni al to ne znaci da treba da lupetas takve stvari....

sad ce skolica pa ces se zanimati drustvom, maltretiranjem profesora i nekom novom klinkom ;)
 
T&M996:
Gledam da sto manje detalja ostavim ovde iz nekih svojih razloga.. Ne mogu da procenim tako lako da li joj se svidjam "onako" ili samo kao drug, ali evo da kazem, vec drugi dan mi je trazila br. telefona, (naravno to je trebao da bude moj posao ali sam tu ispusio...)..


Gresis druze.. Da, ako cemo tako da gledamo, naravno da je "ukusnija" (lepsa? Ili sta god) od mene, ali nisam ni ja bas za bacanje, veruj mi.

Nikad nisam bio opterecen pronalazenjem devojke (na duze vreme, ili konkretno "prave ljubavi:"), mislio sam ima vremena, doci ce kada bude vreme..


Lepo si to rekao, ali ne mogu tek tako da je izbacim iz glave... :sad2:
Voleo bih da mogu da se vratim i promenim sve pa kako bude... Mozda vam sve ovo deluje smesno, ali... Verovatno je tako jer ne znate kako se sada osecam... Ne mogu da vam opisem... :sad2: Placem kao da sam zena... A nju mozda vise nikada necu videti, a mozda i dodje opet sledece godine...

Kako da je zaboravim? Rado bih kukao iz glasa, da isteram ovo iz sebe.. Bar na trenutak..
Kliknite za proširenje...

E, nisam rekao ukusnija (jerbo jedem samo makrosvinjotiku), nego iskusnija, jer se nije potresala ni najmanje oko cele priče. Dakle, odigrala je iskusno. Ako se desi, desi se, a ako se ne desi, manje će da boli rastanak.

A sad za tebe pozdrav i da nam što pre prežališ nepostojeću ljubav:


Dakle, glavu gore, čekaju te sve ostale devojke :)
 
Da tebi Jecko kaže nešto, kao prvo, bez svega se i svakoga može. Nekada to shvatiš u životu kao biće sam/a, a nekada te drugi ljudi tome pouče. Znači, to je onako, pa ključno. Svakako si mlad, da to sada shvatiš i usvojiš, ali vremenom ćeš ukapirati na šta sam mislila. Kao drugo, za ljubav je potrebno DVOJE. Znači, sve dok samo jedan vuče, poteže, trudi se, pa čak i pati..o čemu mi to baljezgamo, pričamo, m ? Znači, nema govora o tome. Ako je i njoj stalo, što se ne vajvlja, ne piše? Da tebi Jelena lepo kaže..kada tebe zaista neko voli, ništa nije dovoljno daleko, ne postoji nemoguće i ne postoji reč, ne mogu. To ti iz ličnog i personalnog iksutva kazujem i potpisujem. A, pazi, žensko sam. :) Znači, tada ćeš ti prevrnuti nebo i zemlju, da do toga stigneš, vidiš, naći ćeš način i rešenje za sve. Ali, naravno, ti nemaš to životno iskustvo. Fali ti još par godinica, da to sve shvatiš na par načina. I to je ok. Da možeš, ne bi se zvalo adolescentsko doba, zar ne ? :)

I za kraj, da ti uputim još jedan savet...budi svoj. Ono što jesi. NIkada nemoj da izdaš sebe i ono u šta veruješ.

Jer sve kasnije navedeno, stečeno, dobijeno..nema nikakvu vrednost. Ako ostaneš, bez sebe.

Svako dobro i sreću ti želim.

:bye:
 
Filip Stamenkovic:
Samo ti vreme moze pomoci... kako prolazi vreme bice ti sve lakse. Izbegavaj stvari kojee te podsecaju na nju. Nemoj ko ja da samo trazis stvari koje te na nju asociraju :D Radi sto bi obicno radio izadji sa drugovima idi na basket fudbal ili sta vec. Vremenom ce biti lakse :)
Kliknite za proširenje...
Ne mogu... Svaka pesma, svaka stvar me podseca na nju...

Ne mogu da opisem ovo ali imam osecaj kao da ne zelim i ne mogu da je zaboravim. Kao da bi sve bilo pusto da je nikada nisam upoznao. Ma da sam musko dvesta puta nemam srca da je izbrisem iz glave. :sad2: .
Cesto se zapitam kako je drugim ljudim ljudima u situaciji kao sto je moja, da li jos neko place osim mene? :sad2:

Metla na vestici:
sto mi je drago sto sam prerasla sve ovo, nikad vise tinejdzer ne bi bila za sve pare :lol:

smiri se, sve ce to proci, nisi ti ni prvi ni poslednji, kako vreme prolazi bice ti sve lakse i lakse
sve je prolazno, kad to shvatis lakse ces prihvatati neke stvari u zivotu
pati nije sramota...ispati neki period, ihaaa pa sta....polako ce prolaziti pa ces se secati sebe i kako si bio sasav :lol:

i nemoj da lupetas oko tog samoubistva ne izigravaj drama kvin, ne preteruj, drmaju te hormoni al to ne znaci da treba da lupetas takve stvari....

sad ce skolica pa ces se zanimati drustvom, maltretiranjem profesora i nekom novom klinkom ;)
Kliknite za proširenje...

Ne znam bas.. Propustio sam i upis.... A zadnje sto mi treba je da me gledaju nikakvog u skoli.. Koliko treba da prodje kad mi je sve teze i teze ? :sad2:Sve ja to shvatam, hvala ti sto pokusavas da mi pomognes ali jednostavno ne mogu da zamislim da budem sa nekom drugom osim nje... Za mene je jedina i prava... Ma koliko god mi govorili suprotno...

sunasceJeca:
Da tebi Jecko kaže nešto, kao prvo, bez svega se i svakoga može. Nekada to shvatiš u životu kao biće sam/a, a nekada te drugi ljudi tome pouče. Znači, to je onako, pa ključno. Svakako si mlad, da to sada shvatiš i usvojiš, ali vremenom ćeš ukapirati na šta sam mislila. Kao drugo, za ljubav je potrebno DVOJE. Znači, sve dok samo jedan vuče, poteže, trudi se, pa čak i pati..o čemu mi to baljezgamo, pričamo, m ? Znači, nema govora o tome. Ako je i njoj stalo, što se ne vajvlja, ne piše? Da tebi Jelena lepo kaže..kada tebe zaista neko voli, ništa nije dovoljno daleko, ne postoji nemoguće i ne postoji reč, ne mogu. To ti iz ličnog i personalnog iksutva kazujem i potpisujem. A, pazi, žensko sam. :) Znači, tada ćeš ti prevrnuti nebo i zemlju, da do toga stigneš, vidiš, naći ćeš način i rešenje za sve. Ali, naravno, ti nemaš to životno iskustvo. Fali ti još par godinica, da to sve shvatiš na par načina. I to je ok. Da možeš, ne bi se zvalo adolescentsko doba, zar ne ? :)

I za kraj, da ti uputim još jedan savet...budi svoj. Ono što jesi. NIkada nemoj da izdaš sebe i ono u šta veruješ.

Jer sve kasnije navedeno, stečeno, dobijeno..nema nikakvu vrednost. Ako ostaneš, bez sebe.

Svako dobro i sreću ti želim.

:bye:
Kliknite za proširenje...

Hvala ti Jeco!
Zato i imam jos nade, mozda i ona oseca bar malo prema meno od onoga sto ja osecam prema njoj, samo ceka da ja napravim prvi korak (Sto je slucaj kod mene izgleda)..
Naravno verovatno od ovoga nista nije istina... Verovatno je zaboravila i da postojim.. :sad2:

I sta sad da radim? Osecam da ovo nikada nece proci.. Da cu ceo zivot zaliti zbog svoje slabosti...


Mogao bih da pisem danima ali me vec bole oci... A ni vi niste duzni da slusate tudju muku..
Hvala vam mnogo od srca, valjda ce biti bolje..
 
Poslednja izmena:
T&M996:
Ovako, imam 17 godina, pre mesec i kusur dana kod rodjaka (u komsiluk) dosla je jedna devojka u goste na nekoliko dana.
Nisam je poznavao, ali za mene to je bila "ljubav" na prvi pogled. Odmah smo se upoznali, vec prvi dan smo pricali o svemu i svacemu, pogledi su nam se sudarali u onoj gadnoj "tisini" u pauzi tokom razgovora.. Odmah sam znao da sam se zaljubio! Svaki dan sam isao kod nje, samo da je vidim, bar na kratko.

Malo po malo nase (nazalost) drugarstvo je raslo.. Isli smo na bazen, u setnju, skoro svaki dan.

Ali jednostavno nisam imao dovoljno hrabrosti da joj kazem sta osecam... Bolelo bi kada me nazove drugom.. A znam da joj se svidjam (ne pitajte otkud znam, jednostavno znam, bili su to mali ali jasni signali).

Kao osoba je zanimljiva, otvorena i Prelepa! Nisam zaljubljive prirode, ali jednostavno se desilo..

Dani su prolazili, ja sam je sve vise voleo, imao sam priliku da joj to kazem, ali nisam imao dovoljno hrabrosti... Srce bi mi iskocilo iz grudi kada bih samo pomislio na to da joj vec jednom izjavim ljubav i prekinem ovo "mucenje" od drugarstva...
Nocima nisam spavao... Plakao sam i krivio sebe jer sam pi**a...

Dosao je dan kad je tebala da ode, vec je za sve bilo kasno, zadrzao sam suze i bol u sebi tih par minuta dok sam se pozdravio sa njom... Taj poljubac u obraz je boleo vise od noza noza u grudima...Jedva sam suzu zadrzao, malo je falilo da otvorim dusu onako pred svima....

Zivi suvise daleko od mene da bih uopste mogao ista da pokusam...

Osecao sam se kao da gubim nekog koga sam poznavao 10 godina a ne deset dana... Nije se javljala na Fejsu, makar da pita kako sam, da li mi nedostaje, bilo sta... Kako je vreme prolazilo sve vise sam je voleo, sve vise sam plakao i tonuo u dno iz kog nema izlaza... Volim je vise od sebe! Vise od bilo cega na svetu, sve bih dao za nju, sve sto imam, samo da budemo zajedno.. Ne mogu vise da izdrzim... Nocima ne spavam, a i ako spavam, sanjam nju... Nemam kome da kazem kako se osecam, sta imam na dusi... Niko mi ne bi verovao da "trcim za klinkom"...

Nemam vise snage da trpim ovo... Dodje mi da se ubijem na najbolniji moguci nacinni da resim sve ovo..
Mozda sam lud, opsednut ili ne znam ni ja sta ali ovako vise ne moze... Skoro ce skola a meni nije ni do zivota...

Recite mi sta da radim? Kako da je zaboravim? Kome da se obratim? Molim vas! Bilo ko...
Kliknite za proširenje...
Koliko ste udaljeni,koliko km?
 
T&M996:
Ovako, imam 17 godina, pre mesec i kusur dana kod rodjaka (u komsiluk) dosla je jedna devojka u goste na nekoliko dana.
Nisam je poznavao, ali za mene to je bila "ljubav" na prvi pogled. Odmah smo se upoznali, vec prvi dan smo pricali o svemu i svacemu, pogledi su nam se sudarali u onoj gadnoj "tisini" u pauzi tokom razgovora.. Odmah sam znao da sam se zaljubio! Svaki dan sam isao kod nje, samo da je vidim, bar na kratko.

Malo po malo nase (nazalost) drugarstvo je raslo.. Isli smo na bazen, u setnju, skoro svaki dan.

Ali jednostavno nisam imao dovoljno hrabrosti da joj kazem sta osecam... Bolelo bi kada me nazove drugom.. A znam da joj se svidjam (ne pitajte otkud znam, jednostavno znam, bili su to mali ali jasni signali).

Kao osoba je zanimljiva, otvorena i Prelepa! Nisam zaljubljive prirode, ali jednostavno se desilo..

Dani su prolazili, ja sam je sve vise voleo, imao sam priliku da joj to kazem, ali nisam imao dovoljno hrabrosti... Srce bi mi iskocilo iz grudi kada bih samo pomislio na to da joj vec jednom izjavim ljubav i prekinem ovo "mucenje" od drugarstva...
Nocima nisam spavao... Plakao sam i krivio sebe jer sam pi**a...

Dosao je dan kad je tebala da ode, vec je za sve bilo kasno, zadrzao sam suze i bol u sebi tih par minuta dok sam se pozdravio sa njom... Taj poljubac u obraz je boleo vise od noza noza u grudima...Jedva sam suzu zadrzao, malo je falilo da otvorim dusu onako pred svima....

Zivi suvise daleko od mene da bih uopste mogao ista da pokusam...

Osecao sam se kao da gubim nekog koga sam poznavao 10 godina a ne deset dana... Nije se javljala na Fejsu, makar da pita kako sam, da li mi nedostaje, bilo sta... Kako je vreme prolazilo sve vise sam je voleo, sve vise sam plakao i tonuo u dno iz kog nema izlaza... Volim je vise od sebe! Vise od bilo cega na svetu, sve bih dao za nju, sve sto imam, samo da budemo zajedno.. Ne mogu vise da izdrzim... Nocima ne spavam, a i ako spavam, sanjam nju... Nemam kome da kazem kako se osecam, sta imam na dusi... Niko mi ne bi verovao da "trcim za klinkom"...

Nemam vise snage da trpim ovo... Dodje mi da se ubijem na najbolniji moguci nacinni da resim sve ovo..
Mozda sam lud, opsednut ili ne znam ni ja sta ali ovako vise ne moze... Skoro ce skola a meni nije ni do zivota...

Recite mi sta da radim? Kako da je zaboravim? Kome da se obratim? Molim vas! Bilo ko...
Kliknite za proširenje...

još jedan od klasičnih letnjih "ljubavi"...sve će to jednog dana da ti bude simpatično kad se setiš
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Da li je moguće masturbirati bez vizuelizacije?
2 3
Odgovora
63
Pregleda
812
Шећернавуна
Шећернавуна
Sensei
Ne da da njen bivši uzima i njegovo dete zajedno sa svojim
2
Odgovora
31
Pregleda
519
Sensei
Sensei
tab503
Drustvo bez tabua
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.337
pikax
pikax

Back
Top