Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.111
Beograd -- Beograd i Priština moraće uskoro da razgovaraju i o imovini Srbije u toj pokrajini i potraživanjima Crkve, ali i proteranih građana, piše Politika.
Od 1999. godine imovina države Srbije na Kosovu i Metohiji, građana koji nisu Albanci i kompanija iz centralne Srbije i Pokrajine Vojvodine se rasprodaje.
Na svaku novu vest da vlast u Prištini namerava da „utopi” još nešto što joj ne pripada, a nalazi se na teritoriji koju kontroliše usledila bi uobičajena rečenica nekog zvaničnika u Beogradu: „Srbija će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo na Kosmetu.”
Srbija je preuzela 858 miliona evra duga Kosova stranim poveriocima i još ga otplaćuje. Tim parama građene su termoelektrane, rudnici, fabrike, putevi, akumulacije za snabdevanje gradova vodom i navodnjavanje, među njima i sistem „Ibar–Lepenac”, sa hidroelektranom i akumulacijom „Gazivode”.
Vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže Srbija na Kosovu procenjena je na oko 220 milijardi dolara, ali njen pretežan deo je privatizovan. U 95 odsto slučajeva novi vlasnici su Albanci. Među strancima – Turci. Pred očima ključnih činilaca u međunarodnoj zajednici od rasprodaje zatečenog vlast u Prištini je do polovine prošle godine inkasirala oko 600 miliona evra.
" Vrednost imovine oko 1.500 do sada privatizovanih srpskih firmi na KiM procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara"– izjavio je direktor Biroa za regionalnu saradnju u PKS Milivoje Miletić.
" Ostala su uglavnom preduzeća u sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo. Ta imovina vredi, prema nekim procenama, oko dve milijarde evra."
Na pitanje – šta sada država može da učini, Miletić odgovara da treba da zahteva od relevantnih međunarodnih institucija da se taj proces jednostavno poništi i uvaže legitimni interesi poverilaca koji su učestvovali u stvaranju te imovine.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je nedavno da će posle prvog briselskog sporazuma, proces daljeg pregovaranja regulisati svaku stavku u životu na KiM.
" Prve na redu biće teme u vezi sa Crkvom i kulturom, imovinom i ekonomijom "– rekao je Vulin i naglasio da „Srbija neće priznati monoetničke privatizacije, jer nacionalni ključ i ekonomija ne idu zajedno”.
" Predviđeno je da Zajednica srpskih opština ima svoju imovinu, zbog čega mora da se utvrdi šta pripada Srbiji, a šta će od toga Srbija preneti na Zajednicu", rekao je Vulin.
"Državi predstoje aktivnosti na zaštiti imovine ili obeštećenju, kao i utvrđivanje pred kojim sudovima treba da se bori da bi povratila ono što joj pripada" – naglasio je Vulin.
Iako se, kako je zvanično rečeno, ponovo razmatraju spiskovi srpske imovine na KiM, preduzećaizcentralneSrbijenaKosmetuimaju 1.218 objekata, aizVojvodine 14. SamoPTTjevlasnik 130 objekata, ŽTP 55, EPS 18 i „Srbijašume” 45. „Lolakorporacija” jeizgradilakapaciteteuZubinomPotoku, Lešku, ŠtrpcuiVitini, a „Termovent” izTemerinauOrahovcuiLipljanu. „Zelengora” jepodiglapogoneuSuvojReci, „Minel” uPrištini, KosovskojMitroviciiKlini, „Koka-Kola” uLipljanu, a „Goša” u Gnjilanu.
U toj grupi je i fabrika vranjskog „Jumka” u Kosovom Polju. PKB korporacija ima 12 svojih preduzeća na Kosovu i Metohiji, među kojima su Pećka pivara, „Kosovo vino”, „Orvin” i „Metohija vino” – firme koje su PKB-u pripojene 1992. godine.
U tri decenije, od 1961. do 1990. godine, u Kosovo je uloženo oko 17 milijardi dolara, a mnoga preduzeća su svoje investicije realizovala preko nekadašnjih samoupravnih sporazuma o udruživanju u Pokrajini. Među njima su „Generaleksport”, „Minel”, „Prva iskra”, „21. maj” Beograd, „Centroprom”, „Bambi”...
Razvoj Kosmeta finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih, kao i iz Pokrajinskog fonda za razvoj, koji je od 1992. godine nasledio Fond za razvoj Republike Srbije. Od 1997. godine tu funkciju je preuzela Direkcija za razvoj Kosmeta, sa sedištem u Prištini. Fond za razvoj poseduje i akcije kao trajni ulog u 163 preduzeća na Kosovu gde u najvećem broju slučajeva ima vlasništvo na više od 51 odsto kapitala, o čemu je obaveštena Kosovska poverilačka agencija. Kosovska poverilačka agencija pokretala je više puta privatizaciju nad „Ineks ski-centrom” na Brezovici, iako je on deo beogradskog preduzeća „Ineks hoteli”, što je u suprotnosti sa priznatim međunarodnim standardima.
Boris Begović, profesor ekonomskog fakulteta i član delegacije Srpskog pregovaračkog tima na razgovorima 2006. i 2007. u Beču o statusu Kosova i Metohije, smatra da su pitanja imovine i potraživanja nezaobilazna.
" Ako je reč o političkim pregovorima, koji treba da reše status Kosmeta, pitanje imovine ne može da se zaobiđe" – rekao je Begović za Politiku.
"Bez pregovora o imovini, spoljnom dugu, o nasleđenim obavezama i o potraživanjima bilo koje vrste, nema pravih pregovora."
Takozvani razgovori o praktičnim pitanjima za Begovića su „bacanje prašine u oči”, odnosno zamagljivanje suštine.
"O „praktičnim pitanjima” mogu da razgovaraju privatna lica. Ovde je reč o političkim pregovorima" – izričit je Begović.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=08&dd=24&nav_id=745992
Srbija gradila, Amerikanci i Nemci opljackali srpsko i poklonili Siptarima.
Jeli drugari koliko bese ono vi dobijate para godisnje iz tzv predpristupnih fondova EU za ljubljenje nemackih i americkih guz1ca?
Ne vise od 100 miliona evra. A i od tih 100 miliona 99 se vrati nazad na zapad.
