milinicb
Zainteresovan član
- Poruka
- 101
Boris Olejnik Ukrajina
JA SAM KOMUNISTA
1
Čujte me! Kažem iskreno, otvoreno,
Ja sam komunist!
Drvo sam sa dubokim korenom,
I bol moj je kao suza čist.
Stavi na kantar sve moje brige,
Sve radosti, nemire i podvige,
Ali znaj: sve neispitane puteve čoveka
Krčio sam ja od pamtiveka.
Probijao sam se mučno.
Kroz vatrena krštenja - do vrhunca.
Kroz tamnice, galije, skele...
Ali u strašnom mraku ustima Kampanele
Pokazao sam ljudima Grad Sunca.
Živim sa vama, braćo, na grbači planete,
Kršten u ognju, bijen, mučen i moren.
Ovde je moj prag. Moj dom je svima otvoren.
Evo hleba i soli - i sofre svete.
Sejem... Time se ponosim, trajem.
Unaokolo šušti šiblje šikare.
Sebični su oni koji za druge ne mare -
Ja na život takav ne pristajem!
Iskrivivši lice, kao da mre,
Neko mi nežno na uvo tepa:
"Šta žuriš? Zar ti još više treba?"
"Ne više - odgovaram - već sve!"
Jer vek me pažljivo motri iz sata u sat,
Besanim očima budućih dugih kolona,
I onih Velikih Dvadeset Miliona,
Čiji je život prekinuo rat!
2
Ja nisam asketa...
Uz kanonadu slavujskog poja,
Pod uzdasima lipa, u noćnoj graji
I meni se zavrtelo u glavi
Od prvog Besmrtnog priznanja: "Ja sam tvoja!'
Još niko nije voleo takvom silinom!
Simfonije su zvučale tromontanom,
Zvezde treperile u osvitu ranom,
I svet se razotkrio svom dubinom.
Sve što je ljudsko meni je blisko:
I dečiji plač, i stihovi Boka,
I tišina tajge, buka vodoskoka,
I večita svetlost tvog okna i oka.
3
Gord sam kao kozački predak moj,
Koji ni pred kim glavu ne hte saviti.
Boga nisam molio da me zaštiti,
Đavola iz šege zvao sam na dvoboj.
I evo sad, osećam teret težak i dug,
Obaram glavu u hramu letnjeg neba,
Pred likovima Majke i Hleba,
I mač moj se prekiva u dobri plug!
4
Kad se oko tebe sjate kao na med,
Na jubilej navale stari i mladi,
Ja se uvek smestim negde pozadi –
Nikad ne sedam u prvi red.
Ali ako se radost pretvori u bol,
I crna kao gavran bude noć –
Krenuću u prve redove - u pomoć,
Deleći nevolju kao hleb i sol!
5
Stojim nad urvinom, visinom omamljen.
Sad sam pred vama... Sunce zemlju žari.
Cvetaju voćnjaci. Majka stari.
Otac se smeje... na zidu uramljen.
Prolaze svečano, ukusno odevene -
Raskošno lepe devojke i žene,
I ratnici idu s dečjim nestrpljenjem,
Ukrasivši grudi državnim ordenjem.
To je moj narod. Pogledaj druže, bez zazora,
U ruke teške, u ruke čvornovate -
Duša je njegova čista kao zlato,
kao pesma i ljubičasta zora.
Deo sam naroda mog... On je u srcu mom -
Kao zrelo klasje i najlepša želja,
Uoči vršidbe, u jeku veselja,
S paučnim misli nad strnjikom.
Mirišu zvezde ko selen, a Dnjepar neizmeran.
Plove stada sa predvečernje paše.
Sve je moje. Sve je moje i naše.
Ali i tvoje, ako si prijatelj veran.
Dođi u goste! Evo ti ruka i gostoprimstvo,
Žuta od firnajsa i od krdže-duvana -
Ona cveta kao maslinova grana,
I nudi ti večno pobratimstvo.
A ako si dušman, a ne drugar,
I stežeš mi ruku licemerno -
Moja te desnica s mržnjom pravovernom
Da ti nanese ubistveni udar.
U ime svetih očevih rana,
U ime grobova bezimenih,
U lice ću ti baciti poklič crveni,
Kratak i odlučan: “No pasaran!"
6
Svemirska stanica Zemlja, ključa, blista;
Otkucava tajne srce čoveka.
S ponosom upisujem u anketu veka:
"Ja sam komunista!"
Time sam sve rekao!
(Prevod: Branko Kitanović)
JA SAM KOMUNISTA
1
Čujte me! Kažem iskreno, otvoreno,
Ja sam komunist!
Drvo sam sa dubokim korenom,
I bol moj je kao suza čist.
Stavi na kantar sve moje brige,
Sve radosti, nemire i podvige,
Ali znaj: sve neispitane puteve čoveka
Krčio sam ja od pamtiveka.
Probijao sam se mučno.
Kroz vatrena krštenja - do vrhunca.
Kroz tamnice, galije, skele...
Ali u strašnom mraku ustima Kampanele
Pokazao sam ljudima Grad Sunca.
Živim sa vama, braćo, na grbači planete,
Kršten u ognju, bijen, mučen i moren.
Ovde je moj prag. Moj dom je svima otvoren.
Evo hleba i soli - i sofre svete.
Sejem... Time se ponosim, trajem.
Unaokolo šušti šiblje šikare.
Sebični su oni koji za druge ne mare -
Ja na život takav ne pristajem!
Iskrivivši lice, kao da mre,
Neko mi nežno na uvo tepa:
"Šta žuriš? Zar ti još više treba?"
"Ne više - odgovaram - već sve!"
Jer vek me pažljivo motri iz sata u sat,
Besanim očima budućih dugih kolona,
I onih Velikih Dvadeset Miliona,
Čiji je život prekinuo rat!
2
Ja nisam asketa...
Uz kanonadu slavujskog poja,
Pod uzdasima lipa, u noćnoj graji
I meni se zavrtelo u glavi
Od prvog Besmrtnog priznanja: "Ja sam tvoja!'
Još niko nije voleo takvom silinom!
Simfonije su zvučale tromontanom,
Zvezde treperile u osvitu ranom,
I svet se razotkrio svom dubinom.
Sve što je ljudsko meni je blisko:
I dečiji plač, i stihovi Boka,
I tišina tajge, buka vodoskoka,
I večita svetlost tvog okna i oka.
3
Gord sam kao kozački predak moj,
Koji ni pred kim glavu ne hte saviti.
Boga nisam molio da me zaštiti,
Đavola iz šege zvao sam na dvoboj.
I evo sad, osećam teret težak i dug,
Obaram glavu u hramu letnjeg neba,
Pred likovima Majke i Hleba,
I mač moj se prekiva u dobri plug!
4
Kad se oko tebe sjate kao na med,
Na jubilej navale stari i mladi,
Ja se uvek smestim negde pozadi –
Nikad ne sedam u prvi red.
Ali ako se radost pretvori u bol,
I crna kao gavran bude noć –
Krenuću u prve redove - u pomoć,
Deleći nevolju kao hleb i sol!
5
Stojim nad urvinom, visinom omamljen.
Sad sam pred vama... Sunce zemlju žari.
Cvetaju voćnjaci. Majka stari.
Otac se smeje... na zidu uramljen.
Prolaze svečano, ukusno odevene -
Raskošno lepe devojke i žene,
I ratnici idu s dečjim nestrpljenjem,
Ukrasivši grudi državnim ordenjem.
To je moj narod. Pogledaj druže, bez zazora,
U ruke teške, u ruke čvornovate -
Duša je njegova čista kao zlato,
kao pesma i ljubičasta zora.
Deo sam naroda mog... On je u srcu mom -
Kao zrelo klasje i najlepša želja,
Uoči vršidbe, u jeku veselja,
S paučnim misli nad strnjikom.
Mirišu zvezde ko selen, a Dnjepar neizmeran.
Plove stada sa predvečernje paše.
Sve je moje. Sve je moje i naše.
Ali i tvoje, ako si prijatelj veran.
Dođi u goste! Evo ti ruka i gostoprimstvo,
Žuta od firnajsa i od krdže-duvana -
Ona cveta kao maslinova grana,
I nudi ti večno pobratimstvo.
A ako si dušman, a ne drugar,
I stežeš mi ruku licemerno -
Moja te desnica s mržnjom pravovernom
Da ti nanese ubistveni udar.
U ime svetih očevih rana,
U ime grobova bezimenih,
U lice ću ti baciti poklič crveni,
Kratak i odlučan: “No pasaran!"
6
Svemirska stanica Zemlja, ključa, blista;
Otkucava tajne srce čoveka.
S ponosom upisujem u anketu veka:
"Ja sam komunista!"
Time sam sve rekao!
(Prevod: Branko Kitanović)
